Železnice - infrastruktura

[Shinkansen]

Додатно, као што су неки чланови поменули, треба потражити и везу унутрашње новоизграђене галерије са бетонским гредама на фасади. Знам да део галерије лежи на стубовима али не знам да ли лежи цела или је део анкерисан за те бетонске греде фасадде. Ако је галерија анкерисана за фасаду, а сматрам да не би смела да буде, да треба да буде независтан систем, онда је сигурно и то довело до пада надстрешнице.

O toj "galeriji" sve najgore (jer je besmislena) ali izgleda da ima svoje stubove

 

[Space Motion]

Generalno nisam ljubitelj nikakvih sistema sa zategama, vešaljkama, ili visećih sistema, a naročito kada se one rade u kombinaciji sa betonom. Ovaj nadstrešnica je prilično jednostavan statički sistem koji bi student treće godine umeo da dimenzioniše bez većih problema. Dakle, ne govorimo o bilo kakvoj megalomanskoj stvari, pioniru graditeljstva niti bilo čemu.

Rušenje dela konstrukcije koje se desilo je klasičan lom smicanjem. Radi ilustracije mogu porediti sa otkopčavanjem rajsferšlusa, dakle kako ga vi prstima svučete dole, tako su uticaji nadstrešnicu "svukli dole". U odnosu na klasičnu konzolu, ovde je dodatno ojačana vešaljkama, pa je i ovešena o krovnu konstrukciju, što svakako povećava nosivost. Poznajem neke konstruktivce koji su neke projekte uporedive sa ovim dimenzionisali tako što su zanemarivali vešaljke, i dimenzionisali nosače da mogu sami da nose kompletan sistem, a vešaljke su zbog zadovoljenja arhitekture, i plus na nosivost konstrukcije naravno. Rešenje kojem bih i ja pribegao da sam nešto slično radio.

Vešaljke su zahvalne sa strane brzine gradnje, cene i slično, ali imaju svoje mane. Ranjivo su mesto konstrukcije, smanjuju robusnost konstrukcije, potreban je češći pregled konstrukcije i ocena stanja i slično. Način na koji su iščupane iz krovne konstrukcije je užasan. Veze su mesta koja treba da imaju veću nosivost od ostatka konstrukcije, odnosno projektuju se tako da nisu najslabije mesto u konstrukciji. Ovde su bukvalno iščupane kao da nisu ni bile u krovu.

Na onoj slici što je bila na par strana pre, gde se vidi greda na mestu loma, vidi se i malo armature. Prvo što bih gledao je da li je podužna armatura glatka ili rebrasta, zatim i uzengije. Danas se koristi isključivo rebrasta armatura, i to bi bio dokaz da je ranije rađena konstrukcija. Dalje, vidim jedno 4 šipke armature, što je malo to zna odma i armirač običan, ostavljam mogućnost da je slika nesrazmerna ali prečnik je fazon 12, ili 14, ne deluje veće. Ono što je još važnije, a što uopšte ne vidim jesu uzengije (uzengije pokrivaju smicanje), za koje bi u presecima bliskim osloncu trebale da su prilično guste.

Ono što mi je fascinantno (da ne smišljam drugu reč) jeste kako je kompletna nadstrešnica odjednom, cela pala. Da sam pretpostavljao, nagađao bih da je jedan deo pao, i kako se udaljavamo od njega, ostatak stoji sve bolje. To bi mi značilo da vešaljke nisu "radile", odnosno kao da ih nije ni bilo. Dodatna, vrlo važna stvar jeste da se ovo desilo u sred vedrog, lepog dana. Opterećenje od snega i vetra bi bilo još recimo 150kg po metru kvadratnom, a ovo je moralo i to da izdrži (u teoriji), a srušilo se onako random, na Suncu.

Nemam previše informacija (pre nekih sat vremena sam i čuo da se ovo desilo), ali ovo su moji zaključci na prvu loptu.

Pre rekonstrukcije se radi "zatečeno stanje", kako bi se uopšte znalo šta treba sve rekonstruisati, i koliko će para da košta, tako da "niko nije kriv" otpada. Pritom, danas se projektuje po pravilima koji su drugačiji nego ranije, i da bi se izvršio tehnički prijem i dobila upotrebna dozvola ima stvari koje se moraju uraditi čak i da je statički sve ok. Raditi celu železničku stanicu, a ne raditi jedan deo koji je 1 promil cene koštanja projekta je samo po sebi dovoljno besmisleno, da bih ga uzeo u razmatranje.

Ako je neko umesto rekonstrukcije rešio da zamaže reparaturnim malterom i malo prekreči, jer "neće to nigde baki", "stoji tolike godine, ništa mu ne fali", je svakako odgovoran čak i da nisu ništa radili oko nadstrešnice.

Iskreno, mislim da su bili u fazonu "ma dobra je nadstrešnica nju ćemo malo da izgletujemo i okrečimo", kada su radili rekonstrukciju, bez da su joj se detaljnije posvetili, a ispostavilo se da i te kako nije ok.

 

[Cotra]

Čekaj, pa ovi besramnici nisu samo 'radili na nadstrešnici', kako tvrde - oni su je dogradili?

oni su dodali iznutra jednu galeriju koja se preko horizontalnih sina vezivala na ovu spoljasnju koja se srusila.
Na donjoj slici vide se te horizontalne sine.
Bila je to jedna velika klackalica. Vertikalni drzaci su posle ovoga trpeli i opterecenja na sabijanje.

 

[Cotra]

Generalno nisam ljubitelj nikakvih sistema sa zategama, vešaljkama, ili visećih sistema, a naročito kada se one rade u kombinaciji sa betonom. Ovaj nadstrešnica je prilično jednostavan statički sistem koji bi student treće godine umeo da dimenzioniše bez većih problema. Dakle, ne govorimo o bilo kakvoj megalomanskoj stvari, pioniru graditeljstva niti bilo čemu.

Rušenje dela konstrukcije koje se desilo je klasičan lom smicanjem. Radi ilustracije mogu porediti sa otkopčavanjem rajsferšlusa, dakle kako ga vi prstima svučete dole, tako su uticaji nadstrešnicu "svukli dole". U odnosu na klasičnu konzolu, ovde je dodatno ojačana vešaljkama, pa je i ovešena o krovnu konstrukciju, što svakako povećava nosivost. Poznajem neke konstruktivce koji su neke projekte uporedive sa ovim dimenzionisali tako što su zanemarivali vešaljke, i dimenzionisali nosače da mogu sami da nose kompletan sistem, a vešaljke su zbog zadovoljenja arhitekture, i plus na nosivost konstrukcije naravno. Rešenje kojem bih i ja pribegao da sam nešto slično radio.

Vešaljke su zahvalne sa strane brzine gradnje, cene i slično, ali imaju svoje mane. Ranjivo su mesto konstrukcije, smanjuju robusnost konstrukcije, potreban je češći pregled konstrukcije i ocena stanja i slično. Način na koji su iščupane iz krovne konstrukcije je užasan. Veze su mesta koja treba da imaju veću nosivost od ostatka konstrukcije, odnosno projektuju se tako da nisu najslabije mesto u konstrukciji. Ovde su bukvalno iščupane kao da nisu ni bile u krovu.

Na onoj slici što je bila na par strana pre, gde se vidi greda na mestu loma, vidi se i malo armature. Prvo što bih gledao je da li je podužna armatura glatka ili rebrasta, zatim i uzengije. Danas se koristi isključivo rebrasta armatura, i to bi bio dokaz da je ranije rađena konstrukcija. Dalje, vidim jedno 4 šipke armature, što je malo to zna odma i armirač običan, ostavljam mogućnost da je slika nesrazmerna ali prečnik je fazon 12, ili 14, ne deluje veće. Ono što je još važnije, a što uopšte ne vidim jesu uzengije (uzengije pokrivaju smicanje), za koje bi u presecima bliskim osloncu trebale da su prilično guste.

Ono što mi je fascinantno (da ne smišljam drugu reč) jeste kako je kompletna nadstrešnica odjednom, cela pala. Da sam pretpostavljao, nagađao bih da je jedan deo pao, i kako se udaljavamo od njega, ostatak stoji sve bolje. To bi mi značilo da vešaljke nisu "radile", odnosno kao da ih nije ni bilo. Dodatna, vrlo važna stvar jeste da se ovo desilo u sred vedrog, lepog dana. Opterećenje od snega i vetra bi bilo još recimo 150kg po metru kvadratnom, a ovo je moralo i to da izdrži (u teoriji), a srušilo se onako random, na Suncu.

Nemam previše informacija (pre nekih sat vremena sam i čuo da se ovo desilo), ali ovo su moji zaključci na prvu loptu.

Pre rekonstrukcije se radi "zatečeno stanje", kako bi se uopšte znalo šta treba sve rekonstruisati, i koliko će para da košta, tako da "niko nije kriv" otpada. Pritom, danas se projektuje po pravilima koji su drugačiji nego ranije, i da bi se izvršio tehnički prijem i dobila upotrebna dozvola ima stvari koje se moraju uraditi čak i da je statički sve ok. Raditi celu železničku stanicu, a ne raditi jedan deo koji je 1 promil cene koštanja projekta je samo po sebi dovoljno besmisleno, da bih ga uzeo u razmatranje.

Ako je neko umesto rekonstrukcije rešio da zamaže reparaturnim malterom i malo prekreči, jer "neće to nigde baki", "stoji tolike godine, ništa mu ne fali", je svakako odgovoran čak i da nisu ništa radili oko nadstrešnice.

Iskreno, mislim da su bili u fazonu "ma dobra je nadstrešnica nju ćemo malo da izgletujemo i okrečimo", kada su radili rekonstrukciju, bez da su joj se detaljnije posvetili, a ispostavilo se da i te kako nije ok.

MIslim da ssu sipke na kojima je nadstresnica visila sve odjednom izbijene trpeci opterecenje na sabijanje odozdo, usled efekta klackalice koji se pojavio nakon sto je dodata unutrasnja galerija. One nisu projektovane za to.

 

[Delija]

Из овога се види да се нова стаклена надстрешница можда није ослањала на главну надстрешницу (свакако не целом тежином) у њеном препуштеном делу али дефинтивно јесте у зони круте везе (спој стубова, греде и надстрешнице).
А зезали су се и са оном унутрашњом беспотребном галеријом коју су доградили.

У пракси ми се неколико пута десило приликом реконструкција да ми грађевинац склони архитектонске елементе из зона са осетљивом конструкцијом. У фазону, е ту је осетљиво, не знамо у којем је стању ај се склонимо одатле, ај да се качимо/ослонимо негде другде...
А ови узели да јебавају најосетљивији део конструкције са две стране. То је већ пројектантски недопуство (дакле још у фази пре пројектовања и димензионисања конструкције и статичких прорачуна) ако претходно ниси апсолутно сигуран у интегритет и сва својства постојеће конструкције.

 

[mariks]

I da nisu dodavali tezinu, a jesu, samo od radova i rezonance moze se ostetiti objekat i narusiti mu stabilnost. Ovde kao da gradjevinci nisu ucestvovali u rekonstrukciji.

 

[Space Motion]

MIslim da ssu sipke na kojima je nadstresnica visila sve odjednom izbijene trpeci opterecenje na sabijanje odozdo, usled efekta klackalice koji se pojavio nakon sto je dodata unutrasnja galerija. One nisu projektovane za to.

Galerija (ona sa unutrašnje strane) nema nikakve veze sa ovim. Između stubova koji su lako vidljivi idu grede koje ih povezuju. Možda i stubovi koji su ubačeni ispod galerije (ne razaznajem sa slike ali napisao je neko već da imaju svoje stubove). Fiksirana je ankerpločama i ubušivanjem u stubove, ili hemijskim ankerima ili slično za te stubove i tako dalje. Ne znam ni da li je galerija čelična ili betonska, da bih pričao detaljnije. Svakako uticaji od galerije su drugačiji od toga što misliš, ta nova galerija je dodatno opterećenje na stubove, koji primaju opterećenje i od nadstrešnice, da se desilo nešto stubovima, onda bi imalo smisla pomisliti da je vezano za nju. Evo sada se pojavljuju informacije da je nadstrešnica zastakljivana, to je recimo opterećenje koje nije zanemarljivo, a koje direktno utiče na nosivost konstrukcije koja se obrušila.

 

[mihajloboric87]

Да ли је то стакло уопште ту по пројекту?

 

[Delija]

Ono što mi je fascinantno (da ne smišljam drugu reč) jeste kako je kompletna nadstrešnica odjednom, cela pala. Da sam pretpostavljao, nagađao bih da je jedan deo pao, i kako se udaljavamo od njega, ostatak stoji sve bolje. To bi mi značilo da vešaljke nisu "radile", odnosno kao da ih nije ni bilo. Dodatna, vrlo važna stvar jeste da se ovo desilo u sred vedrog, lepog dana. Opterećenje od snega i vetra bi bilo još recimo 150kg po metru kvadratnom, a ovo je moralo i to da izdrži (u teoriji), a srušilo se onako random, na Suncu.

Да, и ово је за дискусију. Да су коефицијенти сигурности како треба и да је веза пукла на једном месту друге не би у истом тренутку попустиле. И све се надам да нису само оне 4 шипке арматуре у греди већ да је макар у доњој зони греде било још, него је при рушењу смакнуто доле.

 

[mariks]

Ima armature dosta. Vidi se na vestima.

 

[Austin Milbarge]

Из овога се види да се нова стаклена надстрешница можда није ослањала на главну надстрешницу (свакако не целом тежином) у њеном препуштеном делу али дефинтивно јесте у зони круте везе (спој стубова, греде и надстрешнице).
А зезали су се и са оном унутрашњом беспотребном галеријом коју су доградили.

У пракси ми се неколико пута десило приликом реконструкција да ми грађевинац склони архитектонске елементе из зона са осетљивом конструкцијом. У фазону, е ту је осетљиво, не знамо у којем је стању ај се склонимо одатле, ај да се качимо/ослонимо негде другде...
А ови узели да јебавају најосетљивији део конструкције са две стране. То је већ пројектантски недопуство (дакле још у фази пре пројектовања и димензионисања конструкције и статичких прорачуна) ако претходно ниси апсолутно сигуран у интегритет и сва својства постојеће конструкције.

Kao što vidimo na ovoj slici, metalna konstrukcija staklene nadstrešnice je dodata na mesto gde je do tada bilo samo staklo koje se oslanjalo na betonsku ploču iz koje su išli i betonski stubovi nadstrešnice? Da li je to moglo da oslabi konstrukciju, ili su ipak glavni "krivci" čelični nosači koji nisu izdržaki dodatnu težinu?

 

[Delija]

Са слике рушевине се види да је конзола надстрешнице била од преднапрегнутог бетона. (ове дугачке повијене сајле у доњој зони почупаних греда)

Људи, то у пракси значи да ту тек не сме ништа да се дира јер преднапрегнути бетон, као што сама реч и каже је у напрегнутом систему сила који се не сме ни мало дирати и приближавати граничим вредностима. Дакле, ниакво бушење бетона (којег има мање јер то и јесте циљ преднапрезања), анкерисање, додатно оптерећење...

 

[astrodule]

1/1.1 Станична зграда у железничкој станици Нови Сад на km 77+010.00
Објекат станичне зграде налази се у комплексу железничке станице Нови Сад, која је чворна
станица на прузи Београд – Суботица. Објекат је изграђен на насипу, разуђене је основе и
састоји се из више целина различите спратности.
Налази се на катастарским парцелама КП 10608, 10609 и 10607 КО Нови Сад.
Објекат станичне зграде је један од капиталних објеката не само саобраћајне инфраструктуре ,
него и наслеђе модерне архитектуре социјалистичког периода и од значаја је за историју
архитектуре и урбанистички развој Новог Сада тог времена.
Изграђен је 1964. године по пројекту архитекте Имре Фаркаша као један од највећих
архитектонских и градитељских подухвата којим је обележено послератно раздобље. По форми
која се огледа у чистим кубусима без орнаментике припада модерној архитектури.
Објекат железничке станице је добро које ужива претходну заштиту, такође је стављен на попис
светске модерне баштине 2017 године.
Разуђене је основе и састоји се од 4 целине – крила А, Б, Ц и Д .
Крило А, Б и Ц су спратности П+2 а крило Д је спратности П+1 гледано са стране станичног
платоа.
Саобраћајни приступ је из булевара Јаше Томића на станични плато као и пешачки прилаз
објекту. Ово је и једини приступни пут станици. Уз станични плато налази се међуградска
аутобуска станица и јавни паркинг.
Укупна нето површина је П=8562.38m2. Укупна БРГП објекта је П=11062.95m2.
 Oбјекат је категорије В, класификационе ознаке 124121.
Стационажа објекта мерено у оси етаже првог спрата ( део на нивоу перона) је 77+010,00.
Апсолутна кота приземља са нивоа станичног платоа је m надморске висине 78.85 а са нивоа
перона 83.20.
Намена функционалних делова објекта је следећа:
Крило А – организовано је у облику слова П са атријумом у средини, састоји се од приземља и
два спрата, нето П= 3395.32m2. У приземљу су смештене техничке просторије са радионицама,
санитарни чвор за путнике и хол са подходником који води на пероне. Има два улаза, главни којим
се излази на пероне преко потходника и бочни којим се преко кружног степеништа остварује веза
са спратовима. На спратовима се смештене службене просторије станице Нови Сад.
На првом спрату налази се велика сала са 300 места и мала сала са 50 места.
На другом спрату су просторије за центар даљинског управљања – ЦДУ, и остале службене
просторије.
Крило А је у нивоу приземља повезано са централним вестибилом крилa Б као и са Анексом који
је са леве стране крила А.
Између анекса и крила А смештено је спољно једнокрако степениште којим се приступа директно
на пероне са трга.
Анекс је приземан, нето површине од П= 116.52m2 , улаз је са стране станичног платоа, у њему су
смештене техничке просторије за ССуређаје и дизел.
Крило Б састоји се од централног хола- вестибила на два нивоа са посебно наглашеном
архитектуром, укупне нето П= 2230.90m2. Приступ је са стране станичног трга. У приземљу је
вестибил са шалтер салом, помоћне просторије и техничке просторије. Вестибил је површине 947
m2, висине од 12-14 m, са карактеристичним тестерастом кровном конструкцијом. Вестибил је без
потпорних стубова, делује врло импресивно по својим димензијама.
На галерији која је у нивоу првог спрата, односно перона, смештене су три чекаонице и санитарни
чвор ( није у функцији). Из вестибила се преко двокраког степеништа излази на пероне. У нивоу
спрата остварена је веза са крилом Ц, његовим ресторанским делом.
CHINA RAILWAY DESIGN CORPORATION SERBIA OGRANAK BEOGRAD
Косте Рацина 16б, 11000 Београд, Србија
619
У приземљу се налазе монтажни објекти, типа мењачнице, кафеа и трафика.
Крило Ц састоји се од приземља и спрата , укупне нето П= 1084.30m2 , приступ је са стране трга
на ниво приземља, а са перона на ниво спрата. Намењено је ресторану. У приземљу су смештене
канцеларије и помоћне просторије као што су гардеробе, магацини и тоалети за потребе
ресторана. Приземље је повезано са крилом Б.
На спрату је смештена кухиња, експрес ресторан, сала ресторана са терасом и тоалет. Преко
двокраког спољашњег степеништа приступа се на отворену терасу ресторана.
Крило Д састоји се од приземља и спрата, укупне П= 1735.33 m2. Приступ приземљу је са стране
трга и није повезано са спратом. У приземљу су смештене канцеларије, магацини и техничке
просторије. У нивоу приземља је пртљажни подходник са излазима на први и други перон.
На спрату су смештене службене просторије за полицију, техничко колску службу, секцију за ЕТП-
а, Србија воза, карга и амбуланта.
За сваку од секција је посебан улаз са нивоа перона.
На слободном крају дограђен је зидани објекат површине од 20 m2, такође су постављена и два
контејнера.
Прилаз перонима је омогућен из хола станичне зграде преко потходника у крилу А ширине 8,00m
и степеништа из крила Б. Приступ перонима је могућ и преко спољашњег степеништа уз крило А
са стране трга.
Конструкција објекта
Постојећа конструкција зграде је армиранобетонска скелетна конструкција са стубовима и
гредама у оба правца. Таваница је ребраста армиранобетонска, висине 25+5cm. Изнад вестибила
је армиранобетонска љуска тестерастог облика.
Зидови су од опеке 38cm и 12cm. Спратна висина је различита , креће се од 3,20-4,50m. Крило А,
Б и Ц су темељени на самцима а крило Д на тракастим темељима. Потпорни зид је
армиранобетонски.
Објекат је у конструктивном смислу у добром стању и визуелним посматрањем не уочавају се
оштећења која би утицала на стабилност објекта.
Материјализација објекта – постојећа
Обрада спољних зидова је различита. У објекат је уграђено 17 врста различитог камена.
Фасад крила А, Б и Ц је обложена великим делом белим мермером по доступним подацима из
Аранђеловачких рудника - Венчац. Парапети спрата су обложени сивим мермером. Зидови
приземља обложени су пешчаром. Фасада крила Б ка тргу је стаклена.
Зидови спрата крила Д су малтерисани племенитим малтером.
Фасада је оштећена услед атмосферскух и механичких утицаја на појединим местима је дошло до
отпадања камених плоча и малтера.
На објекту су оригинални дрвени и метални прозори, врата и преграде застакљени једноструким
стаклом. У лишем су стању и не задовољавају у погледу енергетске ефикасности.
Унутрашњи зидови су обложени каменим плочама различите боје и димензија у
холовима,вестибилу и на галерији. Бочни зидови вестибила обложени су мермерним плочама
дим. 35/70 cm – Градина тамна. У чекаоницама, великој сали и ресторану облога зидова
изведена је плочама од фурниране иверице d=18 mm.
У санитарним чворовиима обложени су керамичким плочицама висине 160cm а у осталим
просторијама су малтерисани и бојени.
Стубови су обложени каменим мермерним плочама. - црни мермер – Порторо.
Парапет галерије и конзоле – сенила изнад галерије у крилу Б обложени су керамичким
емајлираним мозаик плочицама.
Плафони су рабицирани, малтерисани и бојени осим у вестибилу и великој сали.
CHINA RAILWAY DESIGN CORPORATION SERBIA OGRANAK BEOGRAD
Косте Рацина 16б, 11000 Београд, Србија
620
У вестибилу је плафонска облога од перфорираног алуминијумског лима d= 1mm и прати
тестераст облик кровне конструкције. У великој сали је висећа плафонска конструкција израђен од
фурнираних плоча од иверице d=18 mm у растеру од металних рамова.
Подови су обрађени у каменим плочама у вестибилу, холовима, подходнику и чекаоницама.
Ходници и степениште у службеном делу крила А су обрађени у терацо плочама. У канцеларијама
је паркет.
Степениште у крилу Б је обложено мермерним црном каменим плочама у комбинацији са
емајлираним керамичким плочицама. Кружно степениште у крилу А обложено је белим мермером.
Оба спољна степеништа су такође обложена каменим плочама. Ограда степеништа и галерије је
у раму од гвоздених стубова обложених елоксираним алуминијумом са испуном од каљеног
стакла d=8 mm.
Кровови су на свим крилима равни непроходни, одводњавање је преко сливника у крову па даље
преко олучних вертикала које пролазе кроз објекат. Олучне вертикале нису видне већ су скривине
унутар зидних облога. Због запушених сливника и одводних вертикала долази до сакупљања воде
на крову и потом процуривања и преливања, што се и види на венцима и плафонима унутар
објекта.
Атријум се налази у крилу А. Зеленило и дрвеће је не одржавано и запуштено.
Прилаз објекту
Пешачки прилаз је са стране булевара Јаше Томића а преко платоа, ширине 4,80m уз главни
улаз у крило Б. Плато је поплочан каменим плочама. Прилаз за пртљажни потходник је преко
постојеће интерне саобраћајнице. Посебан паркинг не постоји већ је у близини јавни паркинг и
такси станица.

 

[astrodule]

НОВОПРОЈЕКТОВАНО РЕШЕЊЕ
Пројектом је обухваћен низ програмских и структурних интервенција у објекту , како би се кроз
конципирање нових садржаја а уз минималне измене физичког простора извршила реактивација
овог значајног објекта.
На основу сагледаног на лицу места а у складу са новим технолошким потребама неопходна је
адаптација просторија у које се предвиђа смештај нове сигналне и телекомуникационе опреме као
и реорганизација постојећих просторија у складу са захтевима Корисника и Идејним технолошким
пројектом.
су радови на санацији подова, зидова, кровног покривача као и енергетска санација. Пројектом је
предвиђено прилагођавање објекта особама са посебним потребама што подразумева увођење
лифта и реконструкцију тоалета.
У вестибилу је предвиђено да се формирају мултифункционални простори за различите услужне
садржаје за потребе посетилаца попут инфо пулта, кафе бара, мењачнице, сувенирнице,
продавница, банкомата , аутомата и других садржаја.
Кров мултифункционалног простора и ветробрана је пројектован као нова галерија- на коти +3,37,
која има препуст од 105cm у односу на приземни део. Галерија се користи као кафе, чекаоница,
интернет пункт и слично.
Овој галерији се приступа преко новопројектованог једнокраког челичног степеништа и преко
пасареле са нивоа првог спрата, односно постојеће галерије као и лифтом.
Галерија је инкорпорирана у вестибил – чекаоницу тако да не угрожава изглед и архитектонску
вредност постојећег простора. На тај начин је простор осавремењен потребним садржајима и у
складу је са датим условима Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада.
За приступ перонима на нивоу првог спрата као и на нову галерију предвиђен је панорамски
путнички лифт са пролазном кабином, димензија 170/260cm, носивости 1000kg, за 13 особа, са
две станице.
CHINA RAILWAY DESIGN CORPORATION SERBIA OGRANAK BEOGRAD
Косте Рацина 16б, 11000 Београд, Србија
621
Лифт је позициониран тако да се директно излази на постојећу галерију(ниво првог спрата) у
простор за путнике са инфо пултом а преко кога се директно излази на први перон. Лифт има
међустаницу на коти +3,37 ниво нове галерије и пасареле.
Галерија- ниво првог спрата односно перона
Интервенције у овом делу објекта огледају се у претварању целокупног простора за потребе
службе Инфраструктуре железнице. Предвиђен је потребан број канцеларија за различите
службе, санитарни чвор, учионица, сала за састанке која је уједено и ВИП салон.
Објекат је у грађевинском смислу у добром стању, због нове организације простора и услед
вишегодишњег не одржавања уочавају се оштећења на фасади, крову и у ентеријеру, па су
потребне следеће интервенције на објекту а то су: замена столарије и браварије, уградња
зидзавесе, замена и санација постојећих подова, санација равних кровова, ограда, уградња
плафона, уградња два електрична путничка ллифта, носивости 1000kg,за 13 особа, израда нове
галерије у вестибилу,санација фасаде од природног камена и израдаод вештачког камена.
Укупна нето површина са новом галеријом и лифтом је П=8770.97m2.
Укупна БРУТО објекта је П=11064.25m2.
Енергетска санација објекта
Објекат је грађен у време када енергетска ефикасност није била приоритет. Недостатак изолације
у омотачу објекта, као и дотрајала браварија узрок су најлошијег разреда у енергетској категорији
објеката –Г а уједно и великих средстава за одржавање објекта.
У циљу побољшања енергетске ефикасности објекта, за три разреда, предвиђене су одређене
интервенције на објекту, уз поштовање архитектонске вредности објекта , не мењајући аутентичан
изглед и материјализацију ентеријера и екстеријера.
Предвиђене мере енергетске санације обухватају замену фасадне браварије, додавање
термоизолације на крововима и на појединим фасадним зидовима где није облога од мермерних
плоча.
 Предвиђени радови не угрожавају стабилност постојећег објекта, као ни аутентичан
изглед објекта.
Објекат припада IV степену отпорности према пожару - СОП IV. Сви грађевински елементи као
што су зидови, међуспратне конструкције, греде, кровна конструкција и врата применом
изабраних материјала у потпуности су испоштоване мере заштите од пожара.
Посебна пажња посвећена је приступачности простора лицима са посебним потребама, у складу
са Техничким спецификацијама интероперабилности – ТСИ ( Закон о интероперабилности
железничког система „Сл.гласник РС“ број 41/2018) . У простору вестибила и ходника постављају
се тактилне стазе које ће означавати правац кретања слепих и слабовидих лица. Стазе
формирају тактилни елементи ( водилице и чепови) од инокса.

https://www.mgsi.gov.rs/sites/default/files/Glavna_sveska_TEXT.pdf

 

[Austin Milbarge]

Са слике рушевине се види да је конзола надстрешнице била од преднапрегнутог бетона. (ове дугачке повијене сајле у доњој зони почупаних греда)

Људи, то у пракси значи да ту тек не сме ништа да се дира јер преднапрегнути бетон, као што сама реч и каже је у напрегнутом систему сила који се не сме ни мало дирати и приближавати граничим вредностима.

Na to sam upravo mislio, hvala.

 

[mariks]

Са слике рушевине се види да је конзола надстрешнице била од преднапрегнутог бетона. (ове дугачке повијене сајле у доњој зони почупаних греда)

Људи, то у пракси значи да ту тек не сме ништа да се дира јер преднапрегнути бетон, као што сама реч и каже је у напрегнутом систему сила који се не сме ни мало дирати и приближавати граничим вредностима. Дакле, ниакво бушење бетона (којег има мање јер то и јесте циљ прднапрезања), анкерисање, додатно оптерећење...

Tako je. Nema “rekonstrukcoje” betona i betonskih greda. Jedino dodavanje nosecih stubova ili ojacavanje visece nosece konstrukcije

 

[Shinkansen]

Fotka od 28.04.2023. http://www.nsbuild.rs/forum/autoput...e-subotica-novi-sad-beograd?start=1680#109875

 

[edgeman]

@bole123 Snimak DTV
Još će da ih izvadi zakon o zaštiti spomenika.
Rećiće pa eto nismo mogli da diramo jer je zaštićeno zakonom izgled stanice.

Ako je od prednaprgnutog betona bila konstrukcija nadstrešnice a ovi unutrašnju galeriju dodatno osigurali bušenjem u vezu gredu, tu može biti uzrok.
Sa slika se vidi da na njoj leži metalna konstrukcija. Dovoljno je da pogode napregnutu sajlu koja ide ka nadstrešnici i da sav napon bude otpušten ili da je sajla oštećena i onda vremenom se polako kida jer trpi ogromne sile. Kad pukne može da odbaci u trzaju celu konstrukciju što dovodi do domino efekta. Kažem ja snimak bi otkrio sve. I to iz raznih uglova.

 

[Delija]

Колега из НС-а на ССЦ-у пише да је можда кренуло све са крова. Горе су радили хидроизолацију па је можда тада отпочео процес слабљења везе косих затега са кровом. А везе су баш у зони прикупљања и одвођења атмосферских вода.

Знамо како код нас раде хидроизолације генерално, поготово на јавним објектима...

 

[razbibriga]

Dodatna, vrlo važna stvar jeste da se ovo desilo u sred vedrog, lepog dana. Opterećenje od snega i vetra bi bilo još recimo 150kg po metru kvadratnom, a ovo je moralo i to da izdrži (u teoriji), a srušilo se onako random, na Suncu.

Ovo mi je bilo jako bizarno
Valjda su radili neko testiranje s nekim opterecenjem, zar ne?

 

[Železničar]

tipicna viseca nadstresnica.
Mora biti da se hiltijem skidao stari malter blizu visecih drzaca pa je sve popustilo.

Sad vidim unutrasnjui galeriju. Moguce da je to preopteretilo sve.
Visece nadstresnice su izuzetno lake konstrukcije i na njih se ne stavljaju nikakva opterecenja.

Vidim da su unutrasnju galeriju naslonili na spoljasnju. Tu je verovatno doloazilo i do vibracija.
Vdim da su provlacili sine, kao kad majstori na NBGD prave ilegalne terase.
Pogledajte prilog 218141

Ko je uradio ovaj projekat?

Те шине које си означио су челични носачи тог стакленог крова. Нису веза унутрашње галерије и спољне надстрешнице.

O toj "galeriji" sve najgore (jer je besmislena) ali izgleda da ima svoje stubove
Pogledajte prilog 218143

Рекао бих да је стуб лево, заједнички стуб који се пружа до крова, док је стуб десно, новоуграђени челични стуб. Иначе је конструкција унутрашње галерије од челика. Једино нисам сигуран да ли је изливена бетонска плоча преко тј. какав је под галерије.

 

[Austin Milbarge]

@bole123 Snimak DTV
Još će da ih izvadi zakon o zaštiti spomenika.
Rećiće pa eto nismo mogli da diramo jer je zaštićeno zakonom izgled stanice.

Ako je od prednaprgnutog betona bila konstrukcija nadstrešnice a ovi unutrašnju galeriju dodatno osigurali bušenjem u vezu gredu, tu može biti uzrok.
Sa slika se vidi da na njoj leži metalna konstrukcija. Dovoljno je da pogode napregnutu sajlu koja ide ka nadstrešnici i da sav napon bude otpušten ili da je sajla oštećena i onda vremenom se polako kida jer trpi ogromne sile. Kad pukne može da odbaci u trzaju celu konstrukciju što dovodi do domino efekta. Kažem ja snimak bi otkrio sve. I to iz raznih uglova.

Nedavno je u Novom Sadu na jednoj saobraćajno relaativno nebitnoj i maloj raskrsnici automobil udario policajca na skuteru, istog dana smo videli snimke sa 5-6 različitih kamera, koje pokazuju da je vozač automobila kriv. Raskrsnica kod železničke stanice je neuporedivo većia i saobraćajno i bezbednosno važnija, pa prosto nema šanse da ne postoji bar neki snimak sa spoljne strane zgrade. Neposredno pored se nalaze i dolazni peroni autobuske stanice, video nadzor postoji i sa spoljne strane zgrade stanice.

 

[tripliks]

Како је тачно до трагедије дошло тренутно можемо само да нагађамо.
Оно што је чињеница и око чега ће се, надам се, сви сложити јесте чињеница да није нормално да се део станице у коју је пре само неколико месеци уложен озбиљан новац уруши сам од себе.
Ако се урушавају делови инфраструктуре у које је уложен новац и која је реконструисана, шта да очекујемо тамо где није?
Сви покушаји спинова су бедни.
Немам другу реч и нема више шта да додам на ову тему.

Sta ocekivati od EXPA koji ce imati dosta slicnih nastresnica...

Из овога се види да се нова стаклена надстрешница можда није ослањала на главну надстрешницу (свакако не целом тежином) у њеном препуштеном делу али дефинтивно јесте у зони круте везе (спој стубова, греде и надстрешнице).

Ako se nije oslanjala (mnogo) zasto je pala kao da je lezala na nastresnici?

 

[Вожд]

 

[Пантограф]

Kako je farkaš, mađ. - vuk, ovaj Imre bi mogao biti Vučić...
Baksuzna loza.