Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - infrastruktura

Од свега реченог тачни су само називи места између Врбаса и Сомбора.

Да би путнички саобраћај између Зрењанина и Новог Сада можда имао смисла потребно је 60км потпуно нове пруге новом трасом и железнички мост преко Тисе, дакле, ништа од тога у ближој будућности.
Изградити пругу најкраћом могућом трасом је неповољно јер би тако избегла сва места између + пруга кружи око Новог Сада и у град улази са запада што додатно повећава километражу и време.
 
Infra u totalnom bedaku sve vise tone...
Hemijski voz izgleda da nece skoro, dislociran prosle godine u Sombor, zbog radova u stanici Subotica...
Ofarbali su vagon za smestaj radnika pre par meseci, sad nesto cekaju al nikako da krenu...Vegetacija pojede prugu
 

Prilozi

  • IMG20240608203051.jpg
    IMG20240608203051.jpg
    193,5 KB · Pregleda: 136
Karlo del Ponte je napisao(la):
1) Pruga u krug pogoršava pokrivenost grada stanicama za gradska, prigradska i regionalna kretanja,
2) Teretnim vozovima će trebati potiskivalica (lokomotiva koja gura na usponu, zato što glavna lokomotiva ne može da povuče), tamo gde si skoro jedan ipo vek imao ravničarsku prugu.
3) Poput Beograda, Vrbasa, Čartanovaca i Beške i Niš se periferizuje u odnosu na mrežu glavnih putničkih železnica.
4) Za sve to se ulaže više nego što je potrebno za estakadu (u narodu poznato kao vijadukt) kroz centar Niša, koji bi ne samo rešio sve probleme zbog ukrštanja pruge u nivou, nego omogućio nadzeman regionalni metro, koji pokriva na 15 minuta peške sve ono što Niš cini makroregionalnim centrom za zonu od skoro 2 miliona ljudi.

Šta je onda korist?
1) Povlađivanje u odnosu na lečenje šinofobije arhitekata bez talenta, političara bez ideje, i raznih šminker-umetnik aktivista
2) Izgradnja bulevarske infratrukture ("Južni bulevar"), za koji istoćno od Čaira ima dovoljno prostora u pružnom pojasu čak i bez ukidanja pruge, a zapadno od Čaira sam svakako pomenuo višenamensku estakadu.
3) Rešenje problema bezbednosti saobraćaja, koja se rešava sa 6 pešačkih prelaza preko pruge sa odgovarajućom signalizacijom, što je po tvrdnjama Centralnog Komiteta Partije daleko skuplje od 150 miliona evra za prugu van Niša kroz brda.
4) Paranoja zbog prevoza opasnih materija, koje u ne-albano-serbskom delu Evrope prolaze kroz centre naselja bez čestih ispadanja sa koloseka, zato što za razliku od Srbije nakon 2012. postoji tehnološki minimum kadrova i uslova održavanja.
Kliknite za proširenje...
Hvala

Znači nikakva konkretna prednost, ali će zato sve biti čak i lošije i pored toga ćemo sve to lepo da platimo.
 
ЛИНК
  1. ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ
Савет је урадио три извештаја о пословању Јавног предузећа железнице Србије и то пре и након његовог реструктурирања у акционарско друштво.

Предмет анализе тог великог система, за кога се опредељују огромна финансијска средства из буџета у виду субвенција, који и поред тога послује са великим губицима, био је управо трошење тих средстава.

Наиме, Савет је два извештаја посветио набавци и ремонту возних и вучних средстава железнице и уочио бројне незаконитости, које за последицу могу имати велику штету, не само за железницу већ и државу у целини.

Због свега претходно наведеног Савет је препоручио Влади Републике Србије да министарству надлежном за унутрашње послове, министарству надлежном за послове привреде, министарству надлежном за послове финансија и министарству надлежном за послове саобраћаја наложи:
- проверу законитости и пропуста приликом уговарања послова оправке шинских возила између наручиоца- железнице и извођача радова ремонтера, без спровођења поступка јавне набавке, у периоду 2009 -2013. године;
- проверу токова новца, односно темељну проверу реализације буџетских средстава издвојених за оправку шинских возила, сходно закљученим уговорима и усвојеним Закључцима Владе Републике Србије, у периоду 2009 -2013. године;
- проверу врсте, квалитета и обима реално извршених послова текућег и инвестиционог одржавања шинских возила, по типу и инвентарном броју, за период 2005.-2014. године, са упоредивим ценама које су фактурисане и плаћене, у односу на уговорене и извршене услуге;
- идентификацију одговорних лица која су била задужена за спровођење Програма обнове возног парка железнице и контролу наменског трошења буџетских средстава у периоду 2005.-2014. године;
- покретање кривичног поступка против одговорних лица, функционера и државних службеника, због чијих пропуста у раду и невршења службене дужности надзора, постоји основ сумње да је настала штета у буџету Републике Србије већа од шездесет милиона евра.

Према последњем извештају из тужилаштва у овом предмету све је на нивоу пред истражног поступка, иако је протекло девет година.

Поред набавке и ремонта возних и вучних средстава, Савет је анализирао и финансирање инфраструктурних пројеката на железници и приказао у посебном извештају. Анализом података утврђено је да је изостао транспарентан поступак у одабиру не само извођача, већ и извора финансијских средстава, уговорених на основу међудржавних споразума.

Наиме, од 2019. године када је извршено реструктурирање железнице закључени су међународни уговори чија је вредност већа од две милијарде долара.

Контролу трошења средстава из међународних кредита требали су да врше како Министарство саобраћаја грађевинарства и инфраструктуре, тако и Министарство финансија.

Савет се обратио на адресе оба министарства за податак колико је у одређеном периоду потрошено средстава, односно која је финансијска и физичка реализација пројеката. Финансијски подаци између два министарства који су достављени Савету разликовали су се око двеста милиона долара, а морали су бити истоветни.

Имајући у виду наведене чињенице, Савет се обратио Влади и надлежним министарствима, дајући следеће препоруке:
  • да се пројекти благовремено припремају у отвореном и транспарентном поступку уз поштовање Закона о јавним набавкама;
  • да ДРИ врши контролу трошења средстава по основу међународних кредита;
  • да Министарство саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре на свом сајту за све инфраструктурне пројекте, поред процента финансијске реализације, квартално објављује вредност трошкова по њиховој структури;
  • да Министарство саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре на свом сајту поред процента физичке реализације за сваки пројекат објављује податке о прекорачењу рокова, разлозима за то, као и трошковима који произилазе због тога;
  • да Министарство саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре и Министарство финансија образложе огромну разлику у подацима о трошењу кредитних средстава.
Kliknite za proširenje...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh