Železnice - infrastruktura

Пантограф · 30.09.2023.

Biće to za Niš i 160, eto.

orjen · 30.09.2023.

Evo analiza impacta HSR na aksesibilnost zitelja u zaposlavanju, ucenju itd. Pozitivna je u cetiri case studies! Tako da ne stoji da je jedino bitno vreme putovanje nego celokupni drustveni efekat HSR.

orjen · 30.09.2023.

Evo i analiza ekonomicnost HSR za cetiri evropske zemlje, svi su imali ekonomski benefit, najvise Spanija gde je isplativost HSR skoro smanjilo 24% cenu klasicne zeleznice. Slede Nemacka, Francuska i Italija. Svi su imali ekonomski benefit od HSR.

tragac · 30.09.2023.

Postoji li podatak za zemlje veličinre slične Srbiji? Austrija, Portugal, Belgija...?

CEBEP · 01.10.2023.

Boki123 je napisao(la):
Ne kapiram odakle ti ove tvrdnje?
Ugovoreno je 2 milijarde i nije "naraslo" preko toga. Možda su bile manje korekcije usled povećanja troškova ali nikako 5 puta kako ti kažeš.

Što bi 2100te bila drugačija brzina nego danas?
Brzina se na postojećoj trasi neće povećavati, jedino ako se ne izgrade 4 koloseka po ravnici kako bi mogli vozovi da se pretiču. Inače treba zaboraviti na to. A te 2100 uvek mogu da se ispeglaju krivine i ugradi novo.
160 je optimalno, 200 je u granicama normale ali skupo, 200+ ne treba ni da razmišljamo.

Inače, eto hteli smo 200km/h pa će stanica u Vrbasu biti kilometrima od grada. Sa 140 km/h je mogla stara stanica da se zadrži bez problema, ali, mora 200. Šta mislite, koliko će ljudi manje koristiti voz iz Vrbasa u odnosu na "140"

Нова станица у Врбасу биће 500-1500 метара даље у односу на стару, зависи из кога дела града се иде.
Истини за вољу, стара станица била је на самом ободу.
Што се броја путника тиче, локација нове станице је доста неповољнија али са друге стране, јачи такт као и брзина биће плус, свакако.
Прелаз у Врбасу требало је свакако денивелисати по сваку цену јер се пруга укршта са изузетно фреквентним магистралним путем.
Други проблем је озбиљна кривина на старој траси између прелаза и станице.
Да се задржала стара траса а тиме и станица, пеглање кривине и изградња подвожњака или надвожњака, ако је уопште и изводљиво на том делу испеглати кривину за 160, значило би рушење озбиљног броја објеката па се зато ишло на варијатну са вијадуктом и новом станицом.

ttbgd · 01.10.2023.

Shinkansen je napisao(la):
Kakve bre 2 milijarde, milijardu je otislo do Pazove iako je ugovor bio na 300 i nesto miliona... A Vlada da se pokrije po usima i napije Orbana da potpise novi ugovor s Kinezima, pa da nekako zavrse do 2027/2028. inace ce ostati za narednu deceniju. Ionako ni ovde nece ranije, Vesic rece 2025. ali to je vec valjda trece prolongiranje

Daj jedan dokaz, samo jedan, za to da je milijard otišla na BG-Pazova.
Zašto paušalno izmišljamo na ovom forumu?

Pendolino · 01.10.2023.

tragac je napisao(la):
Postoji li podatak za zemlje veličinre slične Srbiji? Austrija, Portugal, Belgija...?

Australia ima oko 500km do 250km/h, Portugal slično, samo upola manje km.
Belgija ima neke parčiće, ukupno preko 200km trase ali voze 300km/h.
U Belgiji je to u suštini TGV pruga, ali njihov regulator odobrava vožnje i klasičnim ekspresima, ko hoće da plati, što je redak slučaj u Evropi.

hromoplast · 01.10.2023.

Železničar je napisao(la):
Не сумњам да Кинези умеју да направе пругу са путним прелазима него је овде могућ проблем како уклопити прелазе у ЕТЦС систем. Мислим да тако нешто не постоји.

Nije nikakav problem, PP se poveže sa radio-blok uređajem i to ti je to.

hromoplast · 01.10.2023.

Shinkansen je napisao(la):
Pruga mora da se odrzava, kao i putevi. Vidimo koliko su trajale stare pruge, ove nove mogu samo krace

Kredit je bio 320 miliona, potroseno milijardu. Raspitajte se malo kod investitora i (pod)izvodjaca...

Деоница Београд Центар – Стара Пазова: Пројекат модернизације и реконструкције мађарско–српске железничке везе на територији Републике Србије
Укупно уговорено: 474.710.551,03 УСД
Деоница Стара Пазова – Нови Сад: Кредит Владе Руске Федерације (нови) Уговор за пројектовање и извођење радова на изградњи железничке инфраструктуре Републике Србије, као и за изградњу Јединственог Диспечерског центра за управљање саобраћајем возова у Републици Србији
Анекс 2: 72.160.505,49 ЕУР
Изградња железничке инфраструктуре и набавка дизел моторних возова – пројектни зајам Владе Руске Федерације
Анекс 3.1: 337.603.553,35 УСД
Анекс 3.2: 247.862.824,77 УСД
Деоница Нови Сад – Суботица: Пројекат модернизације и реконструкције мађарско–српске железничке везе на територији Републике Србије
Укупно уговорено: 1.169.322.453,59 УСД

Ово су суме које су јавно доступне, значи око 2,3 милијарде су кредити.

Steva · 01.10.2023.

fjerinic je napisao(la):
Pritom bi to uštedelo 10ak procenata na cenu celog projekta koji svakako finansiraju Kinezi.

s obzirom da se ovakav narativ često provlači kroz razne teme za kapitalne investicije (“finansiraju Rusi”, “finansiraju ovi oni”) moram reagovati. Ne finansiraju Kinezi ništa to nego građani Srbije kroz poreze.

Kaktus345 · 01.10.2023.

hromoplast je napisao(la):
изградњу Јединственог Диспечерског центра за управљање саобраћајем возова
Изградња железничке инфраструктуре и набавка дизел моторних возова

Dispečerski centar pretpostavljam da se odnosi na Prokop, a koji je DMV u pitanju?

Boki123 · 01.10.2023.

Kaktus345 je napisao(la):
Dispečerski centar pretpostavljam da se odnosi na Prokop, a koji je DMV u pitanju?

Dispečerski centar u Makišu koji treba da se gradi, a DMV je 711 koji trenutno imamo koji je uzet iz kredita Rusije

orjen · 01.10.2023.

hromoplast je napisao(la):
Деоница Београд Центар – Стара Пазова: Пројекат модернизације и реконструкције мађарско–српске железничке везе на територији Републике Србије
Укупно уговорено: 474.710.551,03 УСД
Деоница Стара Пазова – Нови Сад: Кредит Владе Руске Федерације (нови) Уговор за пројектовање и извођење радова на изградњи железничке инфраструктуре Републике Србије, као и за изградњу Јединственог Диспечерског центра за управљање саобраћајем возова у Републици Србији
Анекс 2: 72.160.505,49 ЕУР
Изградња железничке инфраструктуре и набавка дизел моторних возова – пројектни зајам Владе Руске Федерације
Анекс 3.1: 337.603.553,35 УСД
Анекс 3.2: 247.862.824,77 УСД
Деоница Нови Сад – Суботица: Пројекат модернизације и реконструкције мађарско–српске железничке везе на територији Републике Србије
Укупно уговорено: 1.169.322.453,59 УСД

Ово су суме које су јавно доступне, значи око 2,3 милијарде су кредити.

Ali nije to samo suma za prugu, nego se obnavlaju sve stanice, tako da bi ja odvojio kolikoo ide na 200 km/h i sta na stambene objekte koje nisu deo toga. Slicno imamo u Nemackim prugama gde npr. obnova Stutgarta imamo troskove za samu prugu Stutgart - Flughafen - Wendlingen - Ulm i objetke poput nivelisanje glavne zeleznicke stanice Stutgart HBF. Ovako nije jasno da li je sama pruga toliko skupa. Za Stuttgart - Ulm je cena 4 milijarede evra, stanicna rekonstrukcija 6 miljarde. Duzina pruge je nekih 60 km. Kroz tezak planinski teren, tako da je malo skuplje nego nasa nizinska pruga.

JohnnyLee · 01.10.2023.

Steva je napisao(la):
s obzirom da se ovakav narativ često provlači kroz razne teme za kapitalne investicije (“finansiraju Rusi”, “finansiraju ovi oni”) moram reagovati. Ne finansiraju Kinezi ništa to nego građani Srbije kroz poreze.

технички, Кинези финансирају кроз кредит

а тај кредит враћају грађани Србије кроз порез

hromoplast · 01.10.2023.

Kaktus345 je napisao(la):
Dispečerski centar pretpostavljam da se odnosi na Prokop, a koji je DMV u pitanju?

Kao što reče Boki, u pitanju je novi dispečerski centar koji se gradi u zgradi telekomande u Makišu. Ideja je da se u njemu prate vozovi na svim prugama sa telekomandom i da budu dostupne i informacije o kontaktnoj mreži.
Kredit za infrastrukturu i DMV je originalno uzet recimo 2017. godine, i mislim da je bio predviđen za rehabilitaciju koridora X, pa su napravili anekse za izgradnju Čortanovaca i otvorene pruge na Ruskoj deonici. Ovaj aneks kredita za JDC ne piše konkretno za šta je upotrebljen, ali pretpostavljam da je bilo potrebno još sredstava da se završe radovi.

orjen je napisao(la):
Ali nije to samo suma za prugu, nego se obnavlaju sve stanice, tako da bi ja odvojio kolikoo ide na 200 km/h i sta na stambene objekte koje nisu deo toga. Slicno imamo u Nemackim prugama gde npr. obnova Stutgarta imamo troskove za samu prugu Stutgart - Flughafen - Wendlingen - Ulm i objetke poput nivelisanje glavne zeleznicke stanice Stutgart HBF. Ovako nije jasno da li je sama pruga toliko skupa. Za Stuttgart - Ulm je cena 4 milijarede evra, stanicna rekonstrukcija 6 miljarde. Duzina pruge je nekih 60 km. Kroz tezak planinski teren, tako da je malo skuplje nego nasa nizinska pruga.

Stanične zgrade i parcele koja se parterno uređuju su prilično male, osim par njih u Beogradu i one u Novom Sadu. Imaju po jedan pothodnik oko 50 m, dva do tri nadkrivena perona po 100 m, i zgrade oko 500 kvadrata. Najskuplji deo projekta je definitivno bio tunel i vijadukt u Čortanovcima, oko 30% vrednosti cele pruge BG-NS.

mvbg1 · 01.10.2023.

hromoplast je napisao(la):
Kao što reče Boki, u pitanju je novi dispečerski centar koji se gradi u zgradi telekomande u Makišu.

Ne znam da li će taj centar moći da se smesti u istu zgradu gde je sada TK Makiš.

stex_pb · 01.10.2023.

Da li sa izgradnjom nove glavne telekomande , postojeće prestaju da postoje?

mvbg1 · 01.10.2023.

stex_pb je napisao(la):
Da li sa izgradnjom nove glavne telekomande , postojeće prestaju da postoje?

To se i ja pitam.

Generator · 01.10.2023.

fjerinic je napisao(la):
Prosto ne mogu da verujem da neko misli da smo trebali da radimo prugu od 160kmh sa MANJE denivelisanih prelaza??

Sve novoizgrađene pruge koje imaju brzinu 160 km/h ili više, ne smeju imati pružne prelaze. Ovo je evropski standard. To što morate da izgradite 200 km/h za ovo je glupost. 160-200 km/h ili više (Može biti manje zbog terena) se gradi tamo gde se odvija daljinski saobraćaj. To je transport koji povezuje velike gradove i regione. Može i 160 km/h, a pruga je projektovana za 200 km/h, ali sve zavisi od standarda zemlje a ne politike. Trošak održavanja je bitan. Ne mogu da verujem da ovo niko ne piše. Srbija može da ima več 200 kilometara sa 250 km/h, ali da li ŽSI ima para za održavanje? Pa nema. Hoće li ga imati? Ako se uzme francuski model finansiranja, onda će imati. U Francuskoj to predstavlja 20% cene karte, čija vrednost ide na plaćanje trase. Ali bojim se da će se brzine smanjiti, a ne povećati. Ali to su druge priče. Do redovnog pokretanja teretnih vozova sa 22,5 tona po osovini, na brzim prugama, videće se koliko ima novca za održavanje. Takvo je naše iskustvo van Srbije. Sretno sa tim.

Shinkansen · 01.10.2023.

ttbgd je napisao(la):
Daj jedan dokaz, samo jedan, za to da je milijard otišla na BG-Pazova.
Zašto paušalno izmišljamo na ovom forumu?

Pa za dokaze jedino da vidis finansije, koliko su zaradili izvodjaci i dobavljaci (dovoljno samo domaci, s obzirom da su zvanicno ucestvovali s 40-45%). Vec tu ces videti da se ne uklapa

hromoplast je napisao(la):
Деоница Београд Центар – Стара Пазова: Пројекат модернизације и реконструкције мађарско–српске железничке везе на територији Републике Србије
Укупно уговорено: 474.710.551,03 УСД
Деоница Стара Пазова – Нови Сад: Кредит Владе Руске Федерације (нови) Уговор за пројектовање и извођење радова на изградњи железничке инфраструктуре Републике Србије, као и за изградњу Јединственог Диспечерског центра за управљање саобраћајем возова у Републици Србији
Анекс 2: 72.160.505,49 ЕУР
Изградња железничке инфраструктуре и набавка дизел моторних возова – пројектни зајам Владе Руске Федерације
Анекс 3.1: 337.603.553,35 УСД
Анекс 3.2: 247.862.824,77 УСД
Деоница Нови Сад – Суботица: Пројекат модернизације и реконструкције мађарско–српске железничке везе на територији Републике Србије
Укупно уговорено: 1.169.322.453,59 УСД

Ово су суме које су јавно доступне, значи око 2,3 милијарде су кредити.

Pa ne finansira se samo iz tih kredita...inace prvi put vidim da se i zvanicno pominje veca suma, 474 umesto 350 miliona

Пантограф · 01.10.2023.

Generator je napisao(la):
Može i 160 km/h, a pruga je projektovana za 200 km/h, ali sve zavisi od standarda zemlje a ne politike. Trošak održavanja je bitan. Ne mogu da verujem da ovo niko ne piše. Srbija može da ima več 200 kilometara sa 250 km/h, ali da li ŽSI ima para za održavanje? Pa nema. Hoće li ga imati? Ako se uzme francuski model finansiranja, onda će imati. U Francuskoj to predstavlja 20% cene karte, čija vrednost ide na plaćanje trase. Ali bojim se da će se brzine smanjiti, a ne povećati. Ali to su druge priče. Do redovnog pokretanja teretnih vozova sa 22,5 tona po osovini, na brzim prugama, videće se koliko ima novca za održavanje. Takvo je naše iskustvo van Srbije. Sretno sa tim.

Objasni ti to ovim SNS-entuzijastima sa foruma.
Kad nam svima dođe račun na naplatu, oni treba da plate, sami.

hromoplast · 01.10.2023.

mvbg1 je napisao(la):
Ne znam da li će taj centar moći da se smesti u istu zgradu gde je sada TK Makiš.

Moraće.

stex_pb je napisao(la):
Da li sa izgradnjom nove glavne telekomande , postojeće prestaju da postoje?

Regionalne telekomande ostaju, kao i centri za daljinsko upravljanje.

Generator je napisao(la):
Sve novoizgrađene pruge koje imaju brzinu 160 km/h ili više, ne smeju imati pružne prelaze. Ovo je evropski standard. To što morate da izgradite 200 km/h za ovo je glupost. 160-200 km/h ili više (Može biti manje zbog terena) se gradi tamo gde se odvija daljinski saobraćaj. To je transport koji povezuje velike gradove i regione. Može i 160 km/h, a pruga je projektovana za 200 km/h, ali sve zavisi od standarda zemlje a ne politike. Trošak održavanja je bitan. Ne mogu da verujem da ovo niko ne piše. Srbija može da ima več 200 kilometara sa 250 km/h, ali da li ŽSI ima para za održavanje? Pa nema. Hoće li ga imati? Ako se uzme francuski model finansiranja, onda će imati. U Francuskoj to predstavlja 20% cene karte, čija vrednost ide na plaćanje trase. Ali bojim se da će se brzine smanjiti, a ne povećati. Ali to su druge priče. Do redovnog pokretanja teretnih vozova sa 22,5 tona po osovini, na brzim prugama, videće se koliko ima novca za održavanje. Takvo je naše iskustvo van Srbije. Sretno sa tim.

IŽS bi trebalo da se finansira od naknada za korišćenje infrastrukture, međutim te naknade nisu određene ekonomski (kao na primer troškovi pristupa distributivnom ili prenosnom sistemu), već su određene niže cene od strane Vlade Srbije, a razlika se finansira kroz subvencije.
U suštini je isti sistem primenjen i u putnom saobraćaju, koji se delom finansira iz putarina i akciza, a delom je subvencionisan.

Shinkansen je napisao(la):
Pa ne finansira se samo iz tih kredita...inace prvi put vidim da se i zvanicno pominje veca suma, 474 umesto 350 miliona

Za početak bih te zamolio da prestaneš da lupaš.

Prvo, nigde rekao nisam da ne postoji učešće iz budžeta u projektima. Čak sam i napisao da su u pitanju samo sume iz kredita, jer me je mrzelo da ti još i preračunavam koliko je uloženo iz budžeta. Ako te baš interesuje, učešće iz budžeta za "Novi" Ruski kredit je 25%, a za druga dva je 15%.

A ta suma od 350 miliona koji spominješ je iz prvog ruskog kredita i podrazumeva rekonstrukciju pruge ka Valjevu, rehabilitaciju 6 najlošijih deonica koridora X i izgradnju drugog koloseka do Pančeva. Ovih 474 miliona je iz Kineskog kredita, i namenjeno je deonici Beograd Centar do Stare Pazove... Niđe veze!

Shinkansen · 01.10.2023.

Najgore je biti glup a ubedjen da si pametan...i biti poluinformisan nego i neinformisan a ne informisan. Bolje ćutati i biti smatran budalom nego progovoriti i odstraniti svaku sumnju, itd.

Prvi ruski kredit je bio 800 miliona, za rekonstrukcije i Pazova-NS, a 350 miliona je bio kineski https://forum.beobuild.rs/threads/modernizacija-železnice.968/post-1141446

Boki123 · 01.10.2023.

Shinkansen je napisao(la):
Najgore je biti glup a ubedjen da si pametan...i biti poluinformisan nego i neinformisan a ne informisan. Bolje ćutati i biti smatran budalom nego progovoriti i odstraniti svaku sumnju, itd.

Prvi ruski kredit je bio 800 miliona, za rekonstrukcije i Pazova-NS, a 350 miliona je bio kineski https://forum.beobuild.rs/threads/modernizacija-železnice.968/post-1141446

Od tih 800 mil je izgrađeno Pazova-NS, nabacljeni vozovi, urađen projekat za barsku,k urađena pruga do Pančeva i još neke stvari. Celokupna pruga BG-SU izađena na 2.4 milijarde kako je rečeno, i to je to. Ako imaš bilo kakav drugi dokaz molim da izlošiš ovde.

Boki123 · 01.10.2023.

Nego, kakva je danas situacija u vozovima s obzirom da je krenuo egzodus studenata ka BG? Čujem da su autobusi prepuni

Železnice - infrastruktura

Professional

Advanced

Advanced

Expert

Higher intermediate

Intermediate

Advanced

Intermediate

Intermediate

Advanced

Intermediate

Advanced

Advanced

Professional

Intermediate

Advanced

Advanced

Advanced

Intermediate

Intermediate

Professional

Intermediate

Intermediate

Advanced

Advanced