1) BG-SU je koštalo ukupno 2 milijarde. Radovi se izvode na vreme, pa čak i pre roka. To što su neki političari uzeli i lupili 2018 ne znači ništa. Po ugovorima je sve na vreme
2) Danas je preneseno da je mađarski ministar demantovao vest o problemima na mađarskoj deonici. Kao što sam rekao, ovo je dolazilo od neproverenog izvora i da treba uzeti sa dozom rezerve
Vest u kojoj piše to:
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić istakao je danas da su pojedini medijski navodi o problemima na izgradnji brze pruge Beograd – Budimpešta – manipulacije, ističući da se projekat u Srbiji, na deonici Novi Sad – Subotica odvija i brže od planirane dinamike, pa...
www.alo.rs
"Kao drugu manipulaciju, naveo je da se nigde ne spominje i to da je njegov mađarski kolega, ministar Janoš Lazar demantovao takve navode kao netačne i zlonamerne." Vesić
3) Denivelacija putno pružnih prelaza NE bi trebalo da zavisi od brzine saobraćanja vozova. Da jeste to jedan faktor, ali nije isto ako imaš prugu za 80km/h sa vozovima na 15 minuta po smeru i prugu od 160 km/h sa 3 voza dnevno. Argumentacija da treba 200 da bi se denivelisali prelazi je budalaština jer i pruge sa manjim brzinama mogu da se denivelišu. Dakle, mogla je da se izgradi pruga za 160 km/h (sa 30% nižom cenom) i denivelisati svi putni prelazi. Ne bi se ništa u suštini promenilo. Vreme vožnje BG-NS bi bilo 38 minuta umesto 34 min.
Obim saobraćaja nije jedina metrika (mada je po meni najbitnija), računa se i obim drumskog saobraćaja, rang puta, itd. Po meni je potrebno denivelisati sve pruge gde se očekuje satni takt saobraćanja vozova ili više. U to bi trebalo da spadne celokupan K10, Beograd-Valjevo, Beograd-Pančevo. Sve ostale pruge nije potrebno denivelisati svaki prelaz, već one prelaze gde je drumski saobraćaj intenzivan (magistrale, glavni pravci,..). Takođe, radi podizanja bezbednosti, denivelisao bih pruge kroz urbana područja uz izgradnju odgovarajućih podvožnjaka i nadvožnjaka.
4) Srbija se nalazni na čvorištu svih mogućih pravaca i najjeftiniji je koridor sever-jug. Trenutno je međunarodni putnički saobraćaj ugašen, ali zato teret šiba. U budućnosti će Beograd postati ogromno čvorište daljinskih međunarodnih vozova. Tako da, ne bih se složio da smo na periferiji samo smo u "procesu modernizacije". Ona će se u jednom trenutku okončati
5) Za završetak bih napomenuo da nije bitno da li je 200 ili 160, već uslugu koja se nudi građanima i privredi. Nije nama potrebno 200 ako će kapactet posle rekonstrukcije biti manji, ili ako ćemo za teret morati da gradimo novu prugu kroz Banat. Drugim rečima, ne treba gledati da izgradimo brzu prugu da bi je imali, već moramo da proračunamo tačno šta dobijamo a šta gubimo sa obe opcije. Šta nam znači 200 km/h do Šida ako neće nijedan voz za Zagreb moći da dostigne brzinu od 200 km/h, a potencijal za razvoj daljinskog saobraćaja ka Šidu je ograničen? Jel će nekom iz Šida biti svejedno da li se vozi sa 160 km/h ili 200 km/h?