Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Normalno je da ima kasnjenja i na zelezici i na autoputevima imali smo 2 godine korone a sada jos i rat bukti na par stotina km od nas.

A шта ћемо онда за 20 година пре Короне? Које оправдање си за тад смислио?

Да не причам о томе да су се на већини градилишта на железници радови одвијали за време короне, тако да то није оправдање, као ни рат у Украјини.
 
20 godina pre korone se ništa nije gradilo na železnici, drzava izasla iz 1999te bila je sva polupana. Sloba obnovio par zeleznickih mostova sto su gadjali agresori i to je to.
 
Ne mogu ni da se složim ni da se ne složim sa obojicom:
Prvo, u Slobino vreme su urađeni neki od najambicioznijih projekata (Vukov spomenik). Verovatno po inerciji od prethodnih vremena, ali opet, u sred sankcija je izgrađena jedna od (tada) najluksuznijih stanica ikada.
Ujedno, iako sam bio dete, pamtim voz iz prve polovine 90-ih. Iako je bio haos, povezanost gradova i manjih mesta je bila neuporedivo bolja nego danas. Takođe po inerciji od ranijih vremena.
Kakav je kvalitet radova posle bombardovanja jeste upitno, ali se pokušalo nešto.
E, sad, u vreme vlasti 2000-12, činjenica, nastavljeno je sistemsko zanemarivanje železnica, do mere da smo imali bisere poput izjava da železnice treba ukinuti (Đelić), da je Beovoz nepotreban (Bogdanović) i sl. Na stranu što je Đilas odbio da Beograd učestvuje u izgradnji Prokopa dok je bio gradonačelnik. Jedina iole korisna stvar je nabavka "Štadlera" i DMV-ova. Ok, uz uspostavljanje sistema BG voza (na tome hvala Đilasu).

Bez ikakve namere da uzdižem ovaj kancer od vlasti, koji je javni sektor doveo do ivice bankrota (GSP je klinički mrtav, zdravstvo i školstvo ruinirani), po pitanju železnica su povučeni i neki korisni potezi po pitanju infrastrukture. Uz debela kašnjenja, traljavo i uz obilje korupcije, ali opet.
 
Poslednja izmena:
Mislim da malo nabavku Stadlera i DMVa uzimamo zdravo za gotovo. Ta nabavka je bila izuzetno ynačajna i mnoogo poboljšala situaciju na železnici. Jedino što infrastrultura nije to pratila u tom trenutku, ali eto to tek 10ak godina kasnije dolazi.
 
Pa, ako se zanemare stari RVR-ovi, Macose i sl, to su prve garniture nabavljene posle dužeg vremena. Ne potcenjujem značaj, ali vidi u kakvom su stanju DMV-ovi.
 
Gradilo se i gradi se, ali je definitivno stanje sve gore iz godine u godinu.

Postoji u svakom sistemu neko "vreme poluraspada".
Da uzmem primer javne rasvete.
Hipotetički:
Imaš ulicu sa 100 sijalica. Npr. ulica se smatra koretno osvetljenom ako radi 50 sijalica.
Došla nova vlast i zatekla svih 100 ispravnih i još 10 u magacinu.

Ako je prosečan vek sijalice 7 godina i ako iskoristiš onih 10 iz skladišta možeš da teraš sigurno 4 godine a da ne kupiš ni jednu jedinu.

E to je radio Sloba na železnici. Nasledio je vrlo korektno stanje 1988. i to je teralo skoro čitav mandat, ali je korak izgubljen i verovatno više nikada neće biti uhvaćen.

Koliko puta ovde treba da se crta da je kapitalni remont na 20 godina normalna stvar kao kupanje subotom uveče 😎
 
Pa, ako se zanemare stari RVR-ovi, Macose i sl, to su prve garniture nabavljene posle dužeg vremena. Ne potcenjujem značaj, ali vidi u kakvom su stanju DMV-ovi.
Da ali je Stadler sjajno održvan. Održavanje na DMVu je loše. Ali su ta vozila preporodila prevoz u Srbiji. Voziš se još 40 km/h ali si bar u udobnom, modernom i prostranom vozu sa klimom... Količina vozova je bila dovoljna za prethodnih 10 godina i na to stanje infre, sad kako se otvaraju nove pruge se moraju nabavljati dodatne količine.

Inače zanimljivo da deo ljudi koji se tek sad krenuo voziti železnicom misli da su Flirtovu potpuno novi, jer em su u dobrom stanju em nisu znali da voze već godinama. A sad im je bio prvi kontakt sa njima
 
Sada idemo korak dalje u raspravi: Veliki problem je što je SFRJ (da li iz kredita ili iz realne zarade) objektivno ulagala u infrastrukturu veliki novac.
Tog novca više nema.
 
Sada idemo korak dalje u raspravi: Veliki problem je što je SFRJ (da li iz kredita ili iz realne zarade) objektivno ulagala u infrastrukturu veliki novac.
Tog novca više nema.
Tog novca ima i dalje nego ide za kojekakve budalaštine tipa Nacionalni stadion ili stadioni u Vranju, Leskovcu, Kraljevu, Loznici, Subotici, Kragujevcu ili spomenike nepoznate cene ili Ložionicu od 52 miliona evra ili infrastrukturu u BNV.. da ne nabrajam dalje..
A naravno se najviše zalepe za nečije prstiće..
 
Kad kažem nema - nema šta god da je razlog.
Korupcija je porasla višestruko, ali razlog je što nam je industrija pala na usputnu uslužnu delatnost. Kad nemaš proizvodnju, ne možeš ne samo da finansiraš infrastrukturu, nego ni da podižeš raskošne kredite.
A da ne govorimo o ulozi naših preduzeća u izgradnji istočnih/arapskih zemalja do 1990.
 
Пре је у СФРЈ акценат улагања у инфраструктуру био на железници. Привреда се више ослањала на њу за превоз роба. Данас је акценат на друмском саобраћају, мањи део привреде се ослања на железницу.
Грешка је после 2000их што нису одмах наставили са Прокопом, тј. што се чекало све ове деценије и што су железнице жестоко игнорисане, као и индустрија шинских возила која је могла да је одржава. МИН, Гоша, ФВК, Желвоз и Шинвоз су могли заједнички сигурно да произведу ДМВ и дизел локомотиве са увозним компонентама.
 
Ja generalno imam više zamerke na đelićevsku koncepciju ekonomije od slobističke.
Ok, Slobin model je bio sasvim nerentabilan, jer je kupovao socijalni mir time što je u firmama u državnom vlasništvu držao stotine hiljada ljudi koji nisu radili ništa, bili su na fiktivnim mestima i prinudnim odmorima (potpuno na stranu ratnu ekonomiju, sankcije i hiperinflaciju). Posle je DOS pootpuštao te radnike i napravio finu glasačku bazu Radikalima i Naprednjacima. Svaka čast!
Međutim, Sloba je, u teoriji makar, imao ideju da se iz postsocijalizma pređe u neki državni kapitalizam, gde bi država kontrolisala javna preduzeća, a ostalo prepustila privatnicima. Legitimno.

Đelić je (svakako uz Đinđićev mig) krenuo u agresivni model liberalnog kapitalizma gde je trebalo iseći u korenu sve što je u tom momentu izgledalo kao nerentabilno, pa tome i rasprodaja preduzeća za evro-dva, postradavanja ovih preduzeća koja si naveo i sl.
 
Poslednja izmena:
E to je radio Sloba na železnici. Nasledio je vrlo korektno stanje 1988. i to je teralo skoro čitav mandat, ali je korak izgubljen i verovatno više nikada neće biti uhvaćen.

Baš tako, železnica je krenula naglo dole za vreme njegove vladavine.
Najveći broj lokomotiva i ostalih voznih sredstava smo izgubili za vreme njegovog mandata, tada su i nastala ona famozna "groblja lokomotiva" u Kraljevu, Nišu, Zaječaru itd...
Taj izgubljeni korak nas je koštao i košta nas i dan danas.

Meni je priča da su "žuti" totalno zanemarili železnicu skroz glupa i neutemeljena.
Ljudi zaboravljaju da smo u njihovo vreme dobili modifikovane Rumunke i Severine što je bio korak napred po pitanju voznih sredstava, radilo se ipak na otklanjivanju laganih vožnji i nešto se pojedinačno krparilo i to na teritoriji cele države, pa koliko je samo vagona izašlo sa revizija u periodu od 2000-2006.

Taj zadnji pad koji je počeo od 2008 živimo i dan danas, da li će biti bolje i budućnosti ostaje da vidimo.
A što se tiče Đelića, da je on danas na vlasti vrtio bi nešto drugo, u tadašnje vreme mesto železnice nije bilo skroz najjasnije u transportnom sektoru, danas je ipak ona budućnost.

I dok se sve vreme železnica mučila, drum je otišao daleko, automobili su preuzeli štafetu u transportu ljudi i železnica je izgubila svoje mesto u svemu tome.
Ali to je sve počelo još tokom 70tih, i ne samo kod nas već i svuda.
 
Пре је у СФРЈ акценат улагања у инфраструктуру био на железници. Привреда се више ослањала на њу за превоз роба. Данас је акценат на друмском саобраћају, мањи део привреде се ослања на железницу.
Грешка је после 2000их што нису одмах наставили са Прокопом, тј. што се чекало све ове деценије и што су железнице жестоко игнорисане, као и индустрија шинских возила која је могла да је одржава. МИН, Гоша, ФВК, Желвоз и Шинвоз су могли заједнички сигурно да произведу ДМВ и дизел локомотиве са увозним компонентама.
Na proizvodnji i remontu nema para za korupciju.. kad nešto novo platiš tri puta skuplje onda svi učenici u procesu trpaju pare u džepove.. a to što je neko smeće plaćeno tri puta skuplje i što je životni vek smeća 10 godina (a ne 40+) sve plaća narod na kraju i tone u bedu a ne razume zbog čega..
 
Meanwhile, "Kombinovani Prevoz" je sve više prisutniji na prugama Istočne Srbije, sada i sa BDŽ kolima.

Lok 647-005

20230217_151722 (1).jpg


20230217_151724.jpg


Meni uvek zanimljiva kola tipa Eaos (kockasto izgledaju):

20230217_151749.jpg


Naravno, pošto se na čelu nalazi gotovo manevarska lokomotiva, mora i potisak na kraju voza sa lokomotivom istog tipa.

U ovom slučaju Lok 647-004:

20230217_151804.jpg


20230217_151809(0) (2).jpg
 
Lok 647-005



Pogledajte prilog 154543


Naravno, pošto se na čelu nalazi gotovo manevarska lokomotiva, mora i potisak na kraju voza sa lokomotivom istog tipa.
One se samo kod nas od strane vozoljubitelja i drugih nazovi "poznavaoca"
železnice smatraju manevarskim lokomotivama ili kako ti napisa "gotovo manevarska lokomotiva".
Vidim da ih mnogi od njih pogrdno nazivaju traktorima zbog specifičnog zvuka motora kada radi na "leru" i da to za njih nikako ne može biti lokomotiva.
A stvarnost je sasvim drugačija i pokazalo se da su one pouzdane i da sasvim dobro odrađuju posao za svoje vlasnike. Kako ovde tako i širom Evrope.
 
Ako manja lokomotiva može da odradi isti posao, što bi se neefikasno trošili resursi stavljanjem nečega što nije "traktor". Em jeftinije em racionalnije. Isto važi i u putničkom saobraćaju. Zato su šinobusi bili jako uspešni jer su bili jeftini i za kupovinu i za održavanje.
 
One se samo kod nas od strane vozoljubitelja i drugih nazovi "poznavaoca"
železnice smatraju manevarskim lokomotivama ili kako ti napisa "gotovo manevarska lokomotiva".
Vidim da ih mnogi od njih pogrdno nazivaju traktorima zbog specifičnog zvuka motora kada radi na "leru" i da to za njih nikako ne može biti lokomotiva.
A stvarnost je sasvim drugačija i pokazalo se da su one pouzdane i da sasvim dobro odrađuju posao za svoje vlasnike. Kako ovde tako i širom Evrope.

Pa dobro, ovaj tip lokomotiva se proslavio u bivšim državama SSSR-a i Čehoslovačke baš zbog tih karakteristika.

Realno, u odnosu na 661 ili 664 ispadne kao jača manevarka, po snazi kao Mađarica na stereoidima, a matematiku privatnika koji uzimaju ove lokomotive mogu da razumem.

Često ova lokomotiva može sama da povuče prazno ili neke "lake teretne" vozove i time se ona višestruko isplati više nego "teška lokomotiva" za vuču teretnjaka.
Kad zagusti ubace potisak i tu se dobija snazi, još jedan plus je što ima više slobodnih raspoloživih lokomotiva i time može aktivnije da učestvuje na tržištu.

Nemam baš sada konkretno ništa protiv njih, ali EMD je ipak EMD.😉

Šteta što izgleda, nažalost, KP više neće koristiti Ličanku, ona je vraćena u Sloveniju.

Poređenja radi, sa Ličankom su mazut za Prahovo mogli da uz potisak jedne Čehinje povuku iz cuga, ovako su morali da dele voz na 3-4 dela u Krsnu, tako da za te neke stvari treba imati neku malo jaču, mada pruge Istočne Srbije su posle Barske najteže za vožnju tako da smo mi malo i ekstremni primer.

Ma samo nek se okreće..🚂
 
Poslednja izmena:
Često ova lokomotiva može sama da povuče prazno ili neke "lake teretne" vozove i time se ona višestruko isplati više nego "teška lokomotiva" za vuču teretnjaka.
Pa,da može vući samo prazne i lakše teretne vozove se ne bi složio sa tobom.
Evo npr. Despotija od samog početka vuče od Pančeva do NS-a, Zrenjanina, Kikinde sa njihove 648(742) tovarene vozove mase 1300 tona. Što svakako nije u rangu lakšeg tovarenog voza.
Mašinovođe koji ih voze kažu da su uslovi za rad u njima tri koplja ispred "slavnih" 661 664 i ostalih zelenih "grobova" (zato što im je duša u nosu).
Kažu da je upravljačnica u 648 dnevna soba za razliku od onog špajza na EMD.
 
Комбиновани превоз нема више личанку? :( Баш штета, има леп звук сирене а и њен мотор лепо брунда.
Ја сам баш очекивао неку ЕМД и у Деспотији чисто да их видимо у још некој боји код нас :)
 
U izjavi o mreži za sledeći red vožnje:
-Spušta se brzina na Beograd Centar-Rakovica sa 70 na 50
- Na levom koloseku kroz vračarski tunel sa 100 na 80
-Subotica-Sombor sa 80 na 50 za teretne jos manje bice 40.
-Brzine za teretne od raznoraznih rasputnica kod ostruznice i rakovice sa 50 na 30.
-Subotica-Horgoš sa 80 na 120 (pri granici sa 20 na 120).
-Pančevo-Kikinda mestimično povećana brzina za malo.
-Titel-Orlovat sa 50 na 60 za putnicke odnosno sa 30 na 50 za teretne.
-Niška samnjenje mestimično.
Od ostalih birnih pruga nema promena

Najviše me brine ovo Beograd Centar-Rakovica i kroz vračarski tunel. Zar je kolosek u lošem stanju tu?
 
Mislim da malo nabavku Stadlera i DMVa uzimamo zdravo za gotovo. Ta nabavka je bila izuzetno ynačajna i mnoogo poboljšala situaciju na železnici.

Da ali je Stadler sjajno održvan. Održavanje na DMVu je loše. Ali su ta vozila preporodila prevoz u Srbiji.

Мора да се шалиш? Шта су препородила? Само су заменила старија возна средства и то је то. Када су била набављана, сви смо се надали да ће донети повећање броја полазака, а десило се управо супротно. Старија возна средства су само продали у старо гвожђе, а могла су још дуго возити.
 
Despotija je trebala da uzme jednog Šulcera, ali nešto se tu bilo izjalovilo.
Lokomotiva je dobila njihovu šemu i natpis, u isto vreme uzeli su trasu Kučevo-Požarevac, ali odjednom se izgleda odustalo od toga, eno njihov Šulcer sada cepa po RO, ali bez njihovg natpisa.

Ličanka je bila otišla u Maribor i odatle ne mrda, ja sam eto čuo da se neće vraćati, neka pokaže vreme šta će biti.

Pa,da može vući samo prazne i lakše teretne vozove se ne bi složio sa tobom.
Evo npr. Despotija od samog početka vuče od Pančeva do NS-a, Zrenjanina, Kikinde sa njihove 648(742) tovarene vozove mase 1300 tona. Što svakako nije u rangu lakšeg tovarenog voza.
Mašinovođe koji ih voze kažu da su uslovi za rad u njima tri koplja ispred "slavnih" 661 664 i ostalih zelenih "grobova" (zato što im je duša u nosu).
Kažu da je upravljačnica u 648 dnevna soba za razliku od onog špajza na EMD.

Ali Vojvodina je ravna..:p

Šalim se naravno, ali neka moja filozofija jeste da lokomotiva treba da odgovara terenu na kojem radi, eto u Vojvodini izgleda da solidno funkcionišu.
KP-u se pre neki dan pokvario potisak i od Zaječara do Bora su sa jednom lok mogli da povuku samo 5 Easa, znači tri puta su morali istu relaciju da prelaze.
Hajde što su poremetili ostale vozove, nego što su sebi napravili gubitak, zato sam mišljenja da im treba nešto jače, pak to ne znači i da će EMD uvek da im radi bez defekta.

A što se tiče 661, ona je na neki način prevaziđena, eto EBRD ne želi ni da finansira neku potencijalnu modifikaciju, što govori dosta. (Kao ljubitelju zvuka motora te serije meni pada teško sve to, ali jeste istina)
Regan (664) je ipak neka druga priča, prostraniji i okej su unutra, može da se "živi u njemu".
Privatnici iovako generalno lepo uređuju radni prostor na lokomotivama, "SinhronRail" i "Pimk" imaju EMD, ali unutra je jako prijatno, barem zasigurno dosta više nego u 661...

I sam si zasigurno čuo za onu rečenicu da je na "dizelu smrt raditi", daj bože da naše firme imaju neke Herculese ili dizel Štadlere, ali od toga nažalost nema ništa.
Znam u promilima ljude kojima su elektre bile prvo omiljene pa da su se prebacili na dizele, ali zato znam za hrpu onih koji su jedva dočekali da se sa dizela prebace na elektro, dizel je beda.

A realno pre bi zasigurno seo u tipa 441-706 nego u 666-001, dizeli su zeznuti, imamo samo te u kojima je podnošljivo i one u kojima jedva čekaš kraj smene...
 
Vrh