Што се модернизације железнице у Србији тиче, једине пруге где је то у догледно време извесно и где уопште и има смисла писати о томе је завршетак брзе пруге у делу од Новог Сада до Суботице, брза пруга Београд - Ниш, краци Ниш - Димитровград, Ниш - Прешево и Панчево - Вршац.
Разлози су једноставни. Под један, то су коридорски правци за које су заинтересовани и странци и које смо у обавези да одржавамо и унапређујемо како не бисмо испали из саобраћајних токова и постали црна рупа Европе. Пошто коридор 4 преко Бугарске и Румуније, осим моста код Видина, напредује брзином пужа а железничка веза Софија - Темишвар је једноколосечна брдска пруга која није ни комплетно електрификована јасно је зашто је и ЕУ, поред Кине, заинтресеована за правац Будимпешта - Београд - Ниш. Под два, скоро 50% становништва Србије живи уз осу Суботица - Нови Сад - Београд - Ниш. Ако погледамо демографију и кретања, реална процена је да ће у ближој будућности 2/3 становништва Србије живети у Новом Саду, ширем подручју Београда, Крагујевцу и Нишу. Да ли је то добро или лоше, велико је питање, мишљења су подељена, постоји и за и против али је једноставно тако.
Зато је негде и логично и није изненађујуће да се све карте стављају на ту осу. Ово пишем као неко ко не живи ни близу наведених градова и није ми ни најмање драго што су многи други делови земља запостављени у саобраћајном смислу, напротив, али, једноставно схватам реалност и економску рачуницу. Све и да имамо чаробни штапић који би одједном створио железницу која би повезала сваки град брзинама 100/120/160 и тактовима од сат или два, то не би решило проблем одумирање већине мањих градова и варошица по Србији као ни проблем наталитета и велики део тих пруга би кроз 30-50 година био на ивици рентабилности или би постале нерентабилне за одржавање за путнички саобраћај. Јако невесела и поражавајуће прогноза и слика али је једноставно тако, нажалост. Пошто се на форуму водила полемика око брзина 160/200 за нову брзу пругу, сигуран сам да је друга варијанта, иако доста скупља, боља на дужи рок. Под један, за брзине до 200 сви пружни прелази морају да буду денивелисани док за брзине до 160 не морају. Имајућу у виду наше (не)одржавање пружних прелаза, саобраћајну (не)културу и (не)познавање елементарних правила саобраћаја, сваки пружни прелаз у нивоу је потенцијална црна тачка. То кошта, и то много, на кратак рок је скупље је али смо, када се једном удари траса, испеглају кривине и денивелишу укрштања, решили проблем једном за свагда. Други разлог је брзина. На деоници Београд - Нови Сад разлика је неколико минута, на деоници Београд - Суботица то ће бити 10-15 минута, такође скоро занемарљиво, али ће се зато на Деоници Ниш - Суботица, ако и када брза пруга буде завршена та разлика осетити. Много људи, посебно код мене у Војводини, ламентира над временом када је свако веће место и свако треће село било повезано железницом. То је могло тако да функционише осамдесетих и деведесетих јер је наслеђена веома густа железничка мрежа тада још увек била у добром стању, улагања су била минимална или често ништа није ни улагано и постојала су још увек добра возна средства наслеђена из времена када је железница била доминантан вид путничког саобраћаја. Све има рок трајања па и пруга и возна средства. На локалним пругама дошло је до тачке где се или пруга гаси или озбиљно ремонтује и до тачке где су неопходна нова возна средства. Узећу за пример угашену пругу Сомбор - Апатин. Сећам се времена када је путнички саобраћај на тој прузи функционисао. Полуисправан "шинобус" који се до раних двехиљадитих већ дебело отплатио, који је једноставан и јефтин за одржавање и троши 2-3 пута мање од било ког ДМВ, "јури" 50, лети нема климу, зими нема грејање али је зато од аутобуса био јефтинији 3-4 пута, имао релативно добар такт и зато често и био пун. Када је и последњи 812 до краја израубован а исклизнућа постала скоро свакодневна због катастрофалног стања пруге, остале су само две могућности. Ремонтовати пругу и ставити на њу 711 или је угасити. Пошто индустрија у Апатину из неког разлога није користила железницу ни осамдесетих година а касније поготово, ремонтовати пругу само за путнички саобраћај је неисплативо. Ремонт пруге и увођење 711 би значило и да разлика у цени карте између воза и аутобуса више не може више бити 300% него око 30% што значи и много мање путника поготово ако се узме у обзир да су железничке станице и у Сомбору и у Апатину на ободу, релативно далеко од центра. Веома слична ситуација била је на многим локалним пругама и тако смо дошли до чупања пруга и продаје на кило. Једино решење да пруге опстану биле су субвенције државе или локалне самоуправе. Држави је железница као један од највећих губиташа била камен око врата а локална самоуправа није имала новца. Остављени су само најважнији правци. Кренимо редом, Суботица - Сомбор - Богојево због везе са Хрватском, Богојево - Оџаци - Нови Сад због везе Сомбор - Нови Сад и као један од алтернативних праваца Нови Сад - Суботица. Воз Сомбор - Нови Сад путује у просеку 2:40. Тренутно из Сомбора у просеку има по 3 путника јер због радова иде до Нови Сад ранжирне па се и они који су користили железницу окрећу аутобусу који путује око 1:50 а разлика у цени карте је око 20%. Док је ишао до Нови Сад главне пре него што су почели радови Београд - Нови Сад имао је нешто више путника. Највише путника знао је да "набере" од Оџака до Новог Сада али далеко од тога да је 711 икада од увођења био крцат. Једно од решења како скратити возно време и учинити га конкурентнијим аутобусу је тријангла код Богојева како воз не би више морао да мења смер и да стоји по 10-15 минута код моста у Богојеву као и мање реконструкција појединих деоница од Богојева до Новог Сада. Тада би могло да се постигне возно време од око 2 сата. Када се заврши Нови Сад главна, уз паметан ред вожње где би чекање на преседање на НС - БГ било 10-20 минута и најмање 6 пари возова дневно, ова линија би имала перспективу. Директна линија Сомбор - Нови Сад - Београд, што значи, комбинација дизел и електро вуче или хибридне возове су за нас ипак научна фантастика, реално. За почетак би добар ред вожње за преседање у Новом Саду био довољан. У том случају би се из Сомбора до Београд центра стизало за око 3 сата што је идентично аутобусу а око 30% јефтиније. Слично је и са линијом Сомбор - Суботица, када се отвори путнички Суботица - Сегедин имаће потенцијал, само остаје проблем мањка ДМВ у раду, 711 се нису баш показале. Електрификацијом пруге Ниш - Димитровград и Панчево - Вршац, као и доласком новим Флиртова више гарнитура 711 могло би да се пребаци да појачају линије на нелектрификованим пругама али не знам да ли би то било довољно. Зрењанин - Нови Сад иде преко Орловата, док је воз ишао није било више од 5 путника из Зрењанина. Због саме "около наоколо" трасе пруге и максималне брзине од 80 немогуће је битно скратити возно време. Ако накупи нешто у Перлезу, Тителу и Шајкашу за Нови Сад, то му је то. Због "около наоколо" трасе Зрењанин - Орловат - Нови Сад ни Кикинда - Зрењанин - Орловат - Нови Сад нема превише шансе да буде рентабилна линија. Што се железнице и тренутне инфраструктуре тиче, читав Банат гравитира Београду много више него Новом Саду. Да би се средњи и северни банат, Зрењанин и Кикинда смислено повезали са Новим Садом потребно је реконструисати, или боље рећи изградити и доградити пругу Нови Сад - Бачки Јарак - Темерин - Жабаљ - Зрењанин са тријанглом између Зрењанин и Елемира. Тако би возна времена и Зрењанин - Нови Сад и Кикинда - Нови Сад била краћа и конкурентнија + таква пруга би на себе везала Жабаљ, Темерин и Бачки Јарак, места са укупно око 35.000 становника. Било је иницијатива да се то уради али нисам оптимиста да ће се то десити поготово што је пруга (оно што је од ње остало) предвиђена за чупање. Једино реално могуће и исплативо што се путничког саобраћаја и Баната тиче, када се заврши брза пруга од Новог Сада до Суботице и њоме крене терет, јесте линија Кикинда - Нови Бечеј - Зрењанин - Панчево - Београд, на укрштаје, максималним тактом. Ако и када крене градња брзе пруге од Београда до Ниша најбоље и најјефтиније решење је електрификација Лапово - Крагујевац и оних пар км Сталаћ - Крушевац уз директне регио возове за Београд и из Крагујевца и из Крушевца. Пошто постоје најаве да ће се Приштина на коридор "качити" преко Куршумлије то пругу Крагујевац - Краљево - Рашка - Косовска Митровица избацује из неке озбиљније приче. О изградњи пруге Рашка - Нови Пазар прича се последњих 50 година. Ако радови нису ни започети када је било више новца, сумњам да ће од те пруге бити ишта и у будућности. Још један проблем је део од железничке станице Крагујевац према Краљеву, кроз град. Пре више деценија из више разлога размишљало се о новој траси на том делу али је решење било скупо а сада је, изградњом индустријског парка поред Фијата и то и такво решење избачено из игре а ново, колико знам, није пронађено. Зато је једини тренутно реалан начин да Крагујевац, регионални центар од 150.000 становника не остане потпуно железничко слепо црево електрификација дела пруге од железничке станица до Лапова и директни возови Крагујевац - Београд или Крагујевац - Београд - Нови Сад, што да не. Реконструкција пруге од Крагујевца до Краљева, колико знам, није почела иако је најављена али се зато помиње електрификација пруге Краљево - Крушевац - Сталаћ што ми говори да од улагања у правац Крагујевац - Краљево - Рашка дефинитивно нема ништа. Иде се на варијатну да се споје два железничка коридора као што се моравским коридором спајају два аутопута.