Železnice - infrastruktura
- Začetnik teme Matt
- Datum pokretanja
Гага
Professional
Надајмо се да ће бити овако:
4,6 milijardi evra za železnički Koridor 10
Za rekonstrukciju i modernizaciju 770 kilometara pruga Koridora 10 kroz Srbiju potrebno je oko 4,6 milijardi evra. To podrazumeva izgradnju savremene dvokolosečne pruge za mešoviti, odnosno putnički i teretni saobraćaj, za brzine od 160 kilometara na sat.
Čitav posao mogao bi da se realizuje u dve faze, tako što bi u prvoj fazi modernizovali pruge severno od Niša, a u drugoj fazi izgradili dvokolosečnu, elektrificiranu prugu od Niša ka Dimitrovgradu i Preševu.
Na železničkom Koridoru 10 kroz Srbiju trenutno su otvorena dva gradilišta, i to most preko Velike Morave, na deonici niške magistrale Jovac – Ćuprija, čija je vrednost devet miliona evra i koji treba da bude izgradjen za osamnaest meseci i "Žeželjev most" u Novom Sadu, čija je vrednost 45,3 miliona evra i koji treba da bude završen za 32 meseca.
Do kraja godine očekujemo raspisivanje tendera za izgradnju deset kilometara nove pruge kod Paraćina i osamnaest kilometara drugog koloseka pruge Stalać-Đunis, jedine jednokolosečne deonice između Beograda i Niša.
Takođe, očekuje se realizacija ugovora za elektrifikaciju i modernizaciju pruge Niš-Dimitrovgrad, kao jedine preostale deonice Koridora 10 kroz našu zemlju koja nije elektrificirana. Za realizaciju ovog posla potrebno je oko 120 miliona evra, a kreditna sredstva bi bila obezbeđena od Češke eksportne banke, sa kojom su pregovori u završnoj fazi. U ovoj godini od Evropske investicione banke (EBRD) se očekuje kredit za modernizaciju i izgradnju dvokolosečne pruge na relaciji Stara Pazova-Novi Sad, a čitav projekat je vredan 340 miliona evra.
U planu su pregovori o ruskom državnom kreditu koji bi bio namenjen beogradskom železničkom čvoru, barskoj pruzi i izgradnji pruge Valjevo – Loznica, zatim državnom kreditu Kuvajta, kao i 45 miliona evra nemačkog kredita za modernizaciju i elektrifikaciju pruge Pančevo-Vršac-granica.
http://www.poslovnojutro.com/details&id=27205
4,6 milijardi evra za železnički Koridor 10
Za rekonstrukciju i modernizaciju 770 kilometara pruga Koridora 10 kroz Srbiju potrebno je oko 4,6 milijardi evra. To podrazumeva izgradnju savremene dvokolosečne pruge za mešoviti, odnosno putnički i teretni saobraćaj, za brzine od 160 kilometara na sat.
Čitav posao mogao bi da se realizuje u dve faze, tako što bi u prvoj fazi modernizovali pruge severno od Niša, a u drugoj fazi izgradili dvokolosečnu, elektrificiranu prugu od Niša ka Dimitrovgradu i Preševu.
Na železničkom Koridoru 10 kroz Srbiju trenutno su otvorena dva gradilišta, i to most preko Velike Morave, na deonici niške magistrale Jovac – Ćuprija, čija je vrednost devet miliona evra i koji treba da bude izgradjen za osamnaest meseci i "Žeželjev most" u Novom Sadu, čija je vrednost 45,3 miliona evra i koji treba da bude završen za 32 meseca.
Do kraja godine očekujemo raspisivanje tendera za izgradnju deset kilometara nove pruge kod Paraćina i osamnaest kilometara drugog koloseka pruge Stalać-Đunis, jedine jednokolosečne deonice između Beograda i Niša.
Takođe, očekuje se realizacija ugovora za elektrifikaciju i modernizaciju pruge Niš-Dimitrovgrad, kao jedine preostale deonice Koridora 10 kroz našu zemlju koja nije elektrificirana. Za realizaciju ovog posla potrebno je oko 120 miliona evra, a kreditna sredstva bi bila obezbeđena od Češke eksportne banke, sa kojom su pregovori u završnoj fazi. U ovoj godini od Evropske investicione banke (EBRD) se očekuje kredit za modernizaciju i izgradnju dvokolosečne pruge na relaciji Stara Pazova-Novi Sad, a čitav projekat je vredan 340 miliona evra.
U planu su pregovori o ruskom državnom kreditu koji bi bio namenjen beogradskom železničkom čvoru, barskoj pruzi i izgradnji pruge Valjevo – Loznica, zatim državnom kreditu Kuvajta, kao i 45 miliona evra nemačkog kredita za modernizaciju i elektrifikaciju pruge Pančevo-Vršac-granica.
http://www.poslovnojutro.com/details&id=27205
Гага
Professional
Коначно:
"Železnice Srbije" od danas akcionarsko društvo
Na današnjoj sednici Vlade Republike Srbije usvojena je Odluka o promeni pravne forme i Odluka o izmenama i dopunama osnivačkog akta Javnog preduzeća "Železnice Srbije".
Ovo javno preduzeće od sada će poslovati kao akcionarsko društvo zatvorenog tipa, pod nazivom Akcionarsko društvo "Železnice Srbije", a njegov stopostotni akcionar i osnivač je Republika Srbija.
Akcionarsko društvo "Železnice Srbije" osnovaće četiri zavisna društva kapitala i to: društvo za obavljanje delatnosti upravljanja javnom železničkom infrastrukturom, društvo za obavljanje delatnosti javnog prevoza putnika u železničkom saobraćaju i održavanje voznih sredstava u toj vrsti prevoza, društvo za obavljanje delatnosti javnog prevoza robe u železničkom saobraćaju i održavanje železničkih voznih sredstava u toj vrsti prevoza i društvo za obavljanje delatnosti upravljanja nepokretnostima i drugom imovinom društva. Takođe, predviđeno je i da kontrolno, odnosno matično društvo i zavisna, odnosno podređena društva čine Akcionarsko društvo "Železnice Srbije".
Ovom reformom, biće promenjeni i načini finansiranja železničkog saobraćaja u Srbiji. Između Vlade i društava, ali i međusobno između samih društava postojaće ugovorni odnosi. Na osnovu ugovora, država će obezbeđivati novac za održavanje i razvoj infrastrukture, dok će u putničkom saobraćaju kao obavezu javnog prevoza subvencionisati definisani broj vozova. Na ovaj način, budžetska sredstva imaće precizno definisanu ugovornu namenu, a društva ugovorno utvrđene obaveze i odgovornosti.
Srpske železnice do danas su bile jedina železnička uprava u Evropi koja je poslovala kao javno preduzeće. Novom organizacijom srpskih železnica, u skladu sa evropskim standardima, očekuje se niz pozitivnih efekata, pre svega znatno veća poslovna efikasnost, tržišna orijentisanost i kvalitet u radu, a samim tim i bolje funkcionisanje ovog saobraćajnog sistema
http://www.poslovnojutro.com/details&id=27213
"Železnice Srbije" od danas akcionarsko društvo
Na današnjoj sednici Vlade Republike Srbije usvojena je Odluka o promeni pravne forme i Odluka o izmenama i dopunama osnivačkog akta Javnog preduzeća "Železnice Srbije".
Ovo javno preduzeće od sada će poslovati kao akcionarsko društvo zatvorenog tipa, pod nazivom Akcionarsko društvo "Železnice Srbije", a njegov stopostotni akcionar i osnivač je Republika Srbija.
Akcionarsko društvo "Železnice Srbije" osnovaće četiri zavisna društva kapitala i to: društvo za obavljanje delatnosti upravljanja javnom železničkom infrastrukturom, društvo za obavljanje delatnosti javnog prevoza putnika u železničkom saobraćaju i održavanje voznih sredstava u toj vrsti prevoza, društvo za obavljanje delatnosti javnog prevoza robe u železničkom saobraćaju i održavanje železničkih voznih sredstava u toj vrsti prevoza i društvo za obavljanje delatnosti upravljanja nepokretnostima i drugom imovinom društva. Takođe, predviđeno je i da kontrolno, odnosno matično društvo i zavisna, odnosno podređena društva čine Akcionarsko društvo "Železnice Srbije".
Ovom reformom, biće promenjeni i načini finansiranja železničkog saobraćaja u Srbiji. Između Vlade i društava, ali i međusobno između samih društava postojaće ugovorni odnosi. Na osnovu ugovora, država će obezbeđivati novac za održavanje i razvoj infrastrukture, dok će u putničkom saobraćaju kao obavezu javnog prevoza subvencionisati definisani broj vozova. Na ovaj način, budžetska sredstva imaće precizno definisanu ugovornu namenu, a društva ugovorno utvrđene obaveze i odgovornosti.
Srpske železnice do danas su bile jedina železnička uprava u Evropi koja je poslovala kao javno preduzeće. Novom organizacijom srpskih železnica, u skladu sa evropskim standardima, očekuje se niz pozitivnih efekata, pre svega znatno veća poslovna efikasnost, tržišna orijentisanost i kvalitet u radu, a samim tim i bolje funkcionisanje ovog saobraćajnog sistema
http://www.poslovnojutro.com/details&id=27213
Novinar koji je ovo napisao bi se mogao bolje informisati. Dvokolosecna pruga postoji samo od Velike Plane do Stalaca i od Djunisa do nisa (ne racunajuci jednokolosecni triang u Nisu), i naranvno od Gl. z. st u Beogradu do Resnika.
Pored toga, postoji most između Jovca i Ćuprije (a kako li inače vozovi prelaze Moravu?)
Ne znam ni o kojoj pruzi pored Paraćina se radi, jedino može da bude renoviranje postojeće dvokolosečne, čisto sumnjam da će da rade nešto s industrijskim kolosekom kroz grad. Eventualno dodavanje još jednog koloseka kod buduće industrijske zone između Paraćina i Ćuprije..
Pričali mi neki železničari da su tenderi za sređivanje pruge od Lapova do Stalaća godinama obarani dok ne dobije onaj ko treba da dobije, pare obezbeđene od Evrope čekale i čekale a članovi komisija dobijali malo nepristojne ponude, malo pretnje..
Ne znam ni o kojoj pruzi pored Paraćina se radi, jedino može da bude renoviranje postojeće dvokolosečne, čisto sumnjam da će da rade nešto s industrijskim kolosekom kroz grad. Eventualno dodavanje još jednog koloseka kod buduće industrijske zone između Paraćina i Ćuprije..
Pričali mi neki železničari da su tenderi za sređivanje pruge od Lapova do Stalaća godinama obarani dok ne dobije onaj ko treba da dobije, pare obezbeđene od Evrope čekale i čekale a članovi komisija dobijali malo nepristojne ponude, malo pretnje..
Ne kapiram baš najbolje kako to misle da ispeglaju prugu, a ni zašto bi.
Pruga između Ćuprije i Jagodine ima čudnu putanju u odnosu na običan put i nešto je duža, zato što ide preko Jovca i praktično maši najveći deo Ćuprije jer se nalazi na izlazu iz grada ka Paraćinu.
Moguće je skratiti prugu, al to baš i nije tako mala investicija da bi prošla nezapaženo, a ne verujem da bi skraćenje od 2-3 kilometra bilo toliko značajno da vredi praviti novi most na Moravi..
Pruga između Ćuprije i Jagodine ima čudnu putanju u odnosu na običan put i nešto je duža, zato što ide preko Jovca i praktično maši najveći deo Ćuprije jer se nalazi na izlazu iz grada ka Paraćinu.
Moguće je skratiti prugu, al to baš i nije tako mala investicija da bi prošla nezapaženo, a ne verujem da bi skraćenje od 2-3 kilometra bilo toliko značajno da vredi praviti novi most na Moravi..
Mrkonjić: Terminal otvaramo 2014.
Izvor: Tanjug
Beograd -- Izgradnja savremenog intermodalnog transportnog terminala u Srbiji počeće u martu 2012. u Batajnici, a predviđeno je da traje 18 meseci.
To je najavio ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić.
Radovi na kombinovanom transportnom terminalu na 180 hektara, koji će se graditi u blizini najvećih saobraćajnica - putnih, železničkih i vodnih, koštaće ukupno 20 miliona evra, rečeno je na predstavljanju projekta "Omogućavanje intermodalnog transporta u Srbiji", koji EU finansira sa dva miliona evra.
Od ukupnih sredstava, za eksproprijaciju zemljišta biće potrošena tri miliona evra, izjavio je Mrkonjić, istakavši da su EU i Svetska banka zainteresovani da finansiraju izgradnju terminala.
Dokumentacija za terminal u Batajnici treba da bude završena do marta sledeće godine i taj logistički centar će imati četiri koloseka za utovar i istovar robe, kran, skladište i drugu opremu i njegovim funkcionisanjem biće iz gradskog jezgra izmešteno oko 50.000 teških kamiona. Srbija nema nijedan savremeni intermodali terminal, kojih u Evropi ima oko 320. U Nemačkoj samo ima takvih 220 terminala, a u Italiji 25, rečeno je na skupu.
Ministar je rekao da će zahvaljujući gradnji intermodalnog terminala biti otvoreno 1.000 novih radnih mesta i da će budući terminal privući više od 100 domaćih i stranih kompanija.
Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku je razmatralo više lokacija, kao što su Ada Huja, Pančevački rit, Makiš, Vrčin... i kao najoptimalnija je izabrana Batajnica, zbog ukrštanja železničkog i drumskog Koridora 10.
Terminal će se nalaziti između železničke stanice "Batajnica" i drumske petlje "Batajnica" koja se sada gradi u okviru obilaznice oko Beograda.
U intermodalnom terminalu će se biti prisutni špediteri, carina, transportne kompanije...
Predstavnici Delegacije EU u Srbiji i Svetske banke (SB) Adrijano Martins i Lu Brefor istakli su da Srbija ne koristi dovoljno svoj geografski položaj i da bi uskoro mogla da postane regionalni logistički centar intermodalnog saobraćaja.
Direktor Kancelarije SB u Srbiji Brefor je pohvalio vladu i resorno ministarstvo, ističući da naša zemlja dosta kasni sa izgradnjom modernog intermodalnog terminala.
On je dodao da je Srbija je, po indeksu logistike te međunarodne finansijske institucije, tek na 83. mestu od 155 zemalja.
Podsećajući da terminali za kombinovano transport svuda u svetu štede novac i doprinose podizanju konkurentnosti privrede, Brefor je rekao da će, izgradnjom takvog terminala, i Srbija moći da ima konkurentniju trgovinu i cene, što će biti od pomoći i u borbi sa velikim inflatornim pritiscima.
Brefor je naveo da će SB tokom juna i jula analizirati trgovinu u Srbiji i da će zaključci moći da se iskorite u okviru reformi kako bi se "smanjila brzina inflacije u Srbiji".
Načelnik odeljenja za intermodalni saobraćaj u Ministarstvu za infrastrukturu Miodrag Poledica je rekao da je ministarstvo odustalo da se terminal gradi na nekoj od luka, jer bi to bilo mnogo skuplje i zbog toga što se roba najviše prevozi železnicom i drumom.
Gradskih arhitekta Dejan Vasović je kazao da će Beograd pripremiti čitavu plansku dokumentacije na vreme kako bi taj projekat mogao uspešno da se realizuje.
Projekat "Omogućavanje intermodalnog transporta u Srbiji" se realizuje od septembra 2010, a današnji skup su organizovali Ministarstvo za infrastruktru i energetiku i "Biznis info grupa"
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=06&dd=01&nav_id=515921
Izvor: Tanjug
Beograd -- Izgradnja savremenog intermodalnog transportnog terminala u Srbiji počeće u martu 2012. u Batajnici, a predviđeno je da traje 18 meseci.
To je najavio ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić.
Radovi na kombinovanom transportnom terminalu na 180 hektara, koji će se graditi u blizini najvećih saobraćajnica - putnih, železničkih i vodnih, koštaće ukupno 20 miliona evra, rečeno je na predstavljanju projekta "Omogućavanje intermodalnog transporta u Srbiji", koji EU finansira sa dva miliona evra.
Od ukupnih sredstava, za eksproprijaciju zemljišta biće potrošena tri miliona evra, izjavio je Mrkonjić, istakavši da su EU i Svetska banka zainteresovani da finansiraju izgradnju terminala.
Dokumentacija za terminal u Batajnici treba da bude završena do marta sledeće godine i taj logistički centar će imati četiri koloseka za utovar i istovar robe, kran, skladište i drugu opremu i njegovim funkcionisanjem biće iz gradskog jezgra izmešteno oko 50.000 teških kamiona. Srbija nema nijedan savremeni intermodali terminal, kojih u Evropi ima oko 320. U Nemačkoj samo ima takvih 220 terminala, a u Italiji 25, rečeno je na skupu.
Ministar je rekao da će zahvaljujući gradnji intermodalnog terminala biti otvoreno 1.000 novih radnih mesta i da će budući terminal privući više od 100 domaćih i stranih kompanija.
Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku je razmatralo više lokacija, kao što su Ada Huja, Pančevački rit, Makiš, Vrčin... i kao najoptimalnija je izabrana Batajnica, zbog ukrštanja železničkog i drumskog Koridora 10.
Terminal će se nalaziti između železničke stanice "Batajnica" i drumske petlje "Batajnica" koja se sada gradi u okviru obilaznice oko Beograda.
U intermodalnom terminalu će se biti prisutni špediteri, carina, transportne kompanije...
Predstavnici Delegacije EU u Srbiji i Svetske banke (SB) Adrijano Martins i Lu Brefor istakli su da Srbija ne koristi dovoljno svoj geografski položaj i da bi uskoro mogla da postane regionalni logistički centar intermodalnog saobraćaja.
Direktor Kancelarije SB u Srbiji Brefor je pohvalio vladu i resorno ministarstvo, ističući da naša zemlja dosta kasni sa izgradnjom modernog intermodalnog terminala.
On je dodao da je Srbija je, po indeksu logistike te međunarodne finansijske institucije, tek na 83. mestu od 155 zemalja.
Podsećajući da terminali za kombinovano transport svuda u svetu štede novac i doprinose podizanju konkurentnosti privrede, Brefor je rekao da će, izgradnjom takvog terminala, i Srbija moći da ima konkurentniju trgovinu i cene, što će biti od pomoći i u borbi sa velikim inflatornim pritiscima.
Brefor je naveo da će SB tokom juna i jula analizirati trgovinu u Srbiji i da će zaključci moći da se iskorite u okviru reformi kako bi se "smanjila brzina inflacije u Srbiji".
Načelnik odeljenja za intermodalni saobraćaj u Ministarstvu za infrastrukturu Miodrag Poledica je rekao da je ministarstvo odustalo da se terminal gradi na nekoj od luka, jer bi to bilo mnogo skuplje i zbog toga što se roba najviše prevozi železnicom i drumom.
Gradskih arhitekta Dejan Vasović je kazao da će Beograd pripremiti čitavu plansku dokumentacije na vreme kako bi taj projekat mogao uspešno da se realizuje.
Projekat "Omogućavanje intermodalnog transporta u Srbiji" se realizuje od septembra 2010, a današnji skup su organizovali Ministarstvo za infrastruktru i energetiku i "Biznis info grupa"
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=06&dd=01&nav_id=515921
војвођанску пругу би одмах требало да праве за 200 км/х, лака је конфигурација терена. исто би могли да ураде и на барској прузи до Ваљева, онда до Мале Крсне и Велике Плане. остатак је довољно да ставе на 160 км/х
Uskoro stižu dizel motorni vozovi od „Metrovagonmaša"
BEOGRAD – Železnice Srbije će tokom ove godine dobiti prve dizel motorne vozove za lokalni saobraćaj od firme „Metrovagonmaš” iz Rusije, od koje će kupiti 12 takvih vozova, izjavio je danas generalni direktor Milovan Marković.
Sredstva su obezbeđena zahvaljujući kreditu Međunarodne železnicke banke „Eurofime” od 43 miliona švajcarskih franaka, a na tender srpskih železnica za nabavku dizel-motornih vozova javile su se četiri velike evropske kompanije: „CAF” iz Španije, „ŽOS Vrutky” iz Slovačke. „Metrovagonmaš” i „Gredelj” iz Hrvatske.
Garniture pored kvaliteta i komfora ispunjavaju sve zahteve Međunarodne železničke unije i direktive u vezi sa ekologijom.
Marković je rekao novinarima na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, gde je održan okrugli sto o restrukturiranju železnica, da se privodi kraju i tender za nabavku 22 ili 23 elektromotornih vozova za međugradski i regionalni saobraćaj.
On je podsetio da će ti vozovi biti kupljeni sredstvima iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj od 100 miliona evra po cenama na evropskom tržištu.
„Taj kredit će biti okončan u naredna tri meseca i rok za isporuku tih vozova je od 18 do 24 meseca”, naveo je Marković i istakao da će u narednom periodu u Srbiju stizati moderni vozovi koji se koriste na najboljim železnicama u Evropi.
Tanjug
objavljeno: 07/06/2011
http://www.politika.rs/vesti/najnov...izel-motorni-vozovi-od-Metrovagonmasa.lt.html
BEOGRAD – Železnice Srbije će tokom ove godine dobiti prve dizel motorne vozove za lokalni saobraćaj od firme „Metrovagonmaš” iz Rusije, od koje će kupiti 12 takvih vozova, izjavio je danas generalni direktor Milovan Marković.
Sredstva su obezbeđena zahvaljujući kreditu Međunarodne železnicke banke „Eurofime” od 43 miliona švajcarskih franaka, a na tender srpskih železnica za nabavku dizel-motornih vozova javile su se četiri velike evropske kompanije: „CAF” iz Španije, „ŽOS Vrutky” iz Slovačke. „Metrovagonmaš” i „Gredelj” iz Hrvatske.
Garniture pored kvaliteta i komfora ispunjavaju sve zahteve Međunarodne železničke unije i direktive u vezi sa ekologijom.
Marković je rekao novinarima na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, gde je održan okrugli sto o restrukturiranju železnica, da se privodi kraju i tender za nabavku 22 ili 23 elektromotornih vozova za međugradski i regionalni saobraćaj.
On je podsetio da će ti vozovi biti kupljeni sredstvima iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj od 100 miliona evra po cenama na evropskom tržištu.
„Taj kredit će biti okončan u naredna tri meseca i rok za isporuku tih vozova je od 18 do 24 meseca”, naveo je Marković i istakao da će u narednom periodu u Srbiju stizati moderni vozovi koji se koriste na najboljim železnicama u Evropi.
Tanjug
objavljeno: 07/06/2011
http://www.politika.rs/vesti/najnov...izel-motorni-vozovi-od-Metrovagonmasa.lt.html
Opustenooo
Intermediate
A sta je bilo sa onim ruskim EMV-ovima su naruceni?