orion":2h21n9pg je napisao(la):
"Скидање кајмака" би било тек после пар година јер је потребно уложити доста новца у инфраструктуру а паралелно са тим вршити одржавање, а тај приступ да држава гради инфраструктуру са које би неко скидао кајмак је веома лош приступ.
Ne vidim šta je problem sa par godina, pa ulaganja u infrastrukturu su dugoročna investicija, pa nisu to STR radnje pa da bude po principu daj sutra da zaradim dva dinara za uloženih jedan danas.
Koliko je pristup loš ili ne, ali u većini evropskih država je infrastruktura pod kontrolom i upravljanjem države bilo isključivo bilo kao većinskog partnera u mešovitoj firmi (britanci imaju čak i infrastrukturu u privatnom vlasništvu, ali se to pokazalo manje efikasno, tj. generiše više problema), a usluge prevoza (robe i putnika) obavljaju razni operateri, koji plaćaju uslugu korišćenja infrastrukture.
Zašto to nije baš tako loše? Pa država kao vlasnik onda može da se koncentriše na usmeravanje novca na izgradnju i naravno održavanje pruga, dok nabavku voznih sredstava i organizovanje saobraćaja mogu da organizuju preduzeća u skladu sa svojim mogućnostima, potrebama i planiranim poslovima. Naravno država, tačnije regije ostaju kao neko ko će iz drugih razloga (omogućavanje dnevnih transfera radne snage, učenika/studenata, smanjenje gužvi u saobraćaju) učiniti sve što je u njihovoj moći da na što bolji način iskoriste železničku infrastrukturu u svojoj regiji za dnevne migracije putnika (primer BG:Voz u Beogradu), najverovatnije kroz subvencionisanje troškova putničkog prevoza koji bi bio verovatno nerentabilan u manjim sredinama.
Država od toga što neko koristi njenu dobru železničku infrastrukturu ima dvostruku korist
1. direktnu - plaća se korišćenje infrastrukture njenom preduzeću za održavanje i razvoj infrastrukture
2. posrednu - državna ulaganja u infrastrukturu povećavaju saobraćajni kapacitet, poboljšavaju uslugu te samim tim privlače više robe u tranzitu, omogućavaju drugim granama privrede da najpovoljnije prevoze robu, operateri putničkog prevoza obezbeđuju brz i efikasan sistem masovnog prevoza radnika - sve ovo obezbeđuje jačanje privrednih aktivnosti, i posredno više prihoda državi.
Sad je nemoguće zamisliti da bi neko visokokvalifikovan radio u Beogradu i vozio se svako jutro iz npr. Lapova ili recimo Sremske Mitrovice, a pogotovo je teško zamislivo obrnuto - živi u Beogradu, a radi u nekom od ova dva grada. Dnevne migracije radne snage, koje bi omogućile da i manje sredine imaju privredni potencijal, i/ili barem radnu snagu koja bi zarađivala u velikom gradu, a ipak živeli u manjim sredinama (a ne da samo odumiru zbog odliva ljudi u Beograd, Novi Sad i slične centre) može u pouzdanom obliku obezbediti jedino železnica, ali ne ovakva i ovako osmišljena kao naša - koja funkcioniše po principu "daj da zakrpamo svuda po malo".
Jednom rečju uloga države se svodi na to da se brine da postoji pouzdana infrastruktura koja će omogućiti da se sve ostale usluge uspostave na dobrobit i državne infrastrukturne firme, ali i ukupnog društva. Ne treba država da organizuje prevoz tereta ili lokalni putnički saobraćaj, jer u velikom broju slučajeva neće ni znati koje su stvarne potrebe, te stvari će mnogo bolje od nje da urade prevozničke firme i lokalne samouprave u saradnji sa firmama za putnički prevoz.
