Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

RVR može da razvije 120km/h, čini mi se.

Takvom brzinom voz može relaciju BG-NS preći za 45min, BG-NI za 2h. Najbrži brzi/IC voz prelazi BG-NS za oko 1h45min, a BG-NI 4h30min.

Kako prugu sigurno nećemo remontovati narednih 20 godina, ispada da treba kupovati samo vozove RVR tipa (pretpostavljam da su jeftiniji od Nijemaca, Španaca, itd.).
 
Caf-ove vozove definitivno. Kako bi lepo bilo ici u Novi Sad ovakvim vozom i sa novom prugom stici za 45 min. Naravno sa stanice Prokop. :D
 
Интересантна вест са РТС:


уторак, 14. јун 2011, 12:37 -> 14:08

Европски стандард за српске железнице

Прилагођавање српских железница европским стандардима у наредних десет година коштаће око 4 милијарде евра. Већи део средстава обезбедиће ЕБРД и Европска инвестициона банка, поручено са Међународне конференције о улагањима у железницу која се одржава у Београду.

У наредних 10 година, за прилагођавање српских железница европским стандардима потребно је уложити око 4 милијарде евра.

Србија ће већину средстава добити од Европске банаке за обнову и развој и Европске инвестиционе банке, поручено са Међународне конференције "Инвестиције у железнице југоисточне Европе", која је почела у Београду.

Трансформисањем у затворено акционарско друштво и поделом на четири сектора (саобраћај, теретни саобраћај, инфраструктура и имовина), "Железнице Србије" испуниле су европски услов за функционисање у заједничком систему.
Тиме су се створиле и могућности за подизање кредита сваког предузећа посебно, са јасним планом ко се и за шта задужује.

"Српске железнице морају да уђу у европски систем. Можете да очекујете значајну финансијску подршку Европе да бисте остварили свој циљ, али своје планове морате усагласити са суседима и читавим континентом", каже Харолд Хот, из аустријских железница.

У Министарству за инфраструктуру кажу да ће значајна финансијска помоћ од 800 милиона долара руског кредита почети да се користи од јесени, а тај новац је намењен градњи нових пруга и обнови београдског железничког чвора.

"Сузили су се пројекти који ће бити финансирани. То ће извесно бити пруга Ваљево-Лозница, техничко-путничка станица Земун у оквиру београдског чвора, други колосек на прузи Београд-Панчево, укључујући и обнову постојећих", каже Дејан Ласица, из Министарства за инфраструктуру.

"Железнице Србије" представиле су план будућег пословања и на том скупу ће затражити техничку и материјалну помоћ железничких управа из окружења.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/s...40/Европски+стандард+за+српске+железнице.html
 
prugabelipotokpancevod.jpg


prokopkoloseci.jpg


tczemun.jpg


rtcmakis.jpg
 
Imas li u boljem kvalitetu taj prikaz pruge vinca ili si to uzeo kao i ostale slike iz onog videa zeleznica o bg cvoru?
 
Из видеа. Следећи корак је да шаљемо шпијуне ноћу у ЦИП. Треба нам неко са Хемијског факултета да нам обезбеди калијум-цијанид за случај да те шпијуне ухвате.
 
Hahaha!Word!

Meni rodjak radi u cipu a zavrsio je zeleznicko masinstvo,al ga presaltase na zastitu od pozara jer od zeleznice nema leba. :D

To vam sve govori kakvo je stanje tamo...
 
Od EBRD-a ove godine još 200 miliona evra kredita za železnicu

...

Generalni direktor Železnica Srbije Milovan Marković je rekao da je planirano da se sa 200 miliona evra koje će EBRD u 2011. dati za Koridor 10 finansiraju tri projekta - izgradnja drugog koloseka od Stalaća do Đunisa, u dužini od 15 kilometara, u vrednosti oko 105 milina evra, modernizacija pruge od Beograda do Resnika, takođe 15 kilometara, u vrednosti od 36 miliona evra, a preostala sredstva biće uložena u sanaciju "uskih grla" na železničkom Koridoru 10.

...

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/...ine-jos-200-miliona-evra-kredita-za-zeleznicu
 
Ne znam sta tacno kazu brojke ali tipujem da je od para za novi most na Adi (mislim onoliko koliko ce na kraju kostati, oko pola milijarde evra koje ce nekoliko narednih generacija da otplacuje) mogla komotno da se napravi brza pruga BGD-NS sa sve ispeglanim krivinama, mostovima pa mozda i garniturama i eto nama miline umesto najveceg jarbola na Balkanu i americke TV emisije.
 
Al onda ne bi ljudi glasali za Djileta.Vozih se danas 2kom koja je kasnila 10min jer joj se pokvario far.A katica landara levo desno,pomisli covek da ce da izleti dok je u Karadjordjevoj.Neki stranci vikase joy rideeeeee!!!

Mostovi od 200m,realno,to treba Srbiji,da dignemo moral.

Steta sto nas tolko zaduzise pa ce sledeci most moci da ima pilon samo od 100 metara.
 
zidar":3lovf409 je napisao(la):
Ne znam sta tacno kazu brojke ali tipujem da je od para za novi most na Adi (mislim onoliko koliko ce na kraju kostati, oko pola milijarde evra koje ce nekoliko narednih generacija da otplacuje) mogla komotno da se napravi brza pruga BGD-NS sa sve ispeglanim krivinama, mostovima pa mozda i garniturama i eto nama miline umesto najveceg jarbola na Balkanu i americke TV emisije.

Onda bi emisija mogla biti o pruzi...

Ne znam na koji tip brze pruge tipujete. Ako je to samo povećanje brzine na projektovanih (do) 120km/h ili eventulano povećanje do 160km/h, vjerovatno bi se sa 100 do 200 miliona uštede remont mogao izvršiti. Da se pravi dvokolosječna pruga, a to znači još jedan kolosjek pored sad postojećeg čitavom dužinom mislim da bez desetocifrenih iznosa u evrima teško da može.
O brzinama preko 160 km/h maltene ne možemo ni pričati - za otpočinjanje takve rabote (postavljanje novih kolosjeka odvojenih od okoline poput autoputa, denivelisanje svih pružnih prelaza sa istima, postavljanje automatike za vođenje vozova, sređivanje svih stanica, itd.) možemo slobodno uzeti kao da Srbija nema ni metar željezničke infrastrukture; početna cijena bilo kog pravca (a tu nema kratkih dionica), po mom mišljenju, ne bi bila manja od nekoliko milijardi evra.
 
mije mi jasno zašto nisu uzeli dmv-ove koji mogu da idu 160 km/h nego ove koji idu samo 120 km/h. juče čitam da će biti pruga od 160km/h već za osam godina.
 
Зашто би ДМВ-и ишли пругама које ће бити сређене за 160 км/х? Све такве пруге су електрификоване.
 
Брзина од 120 км на сат је феноменална (за сат се стиже до НС), за наше услове сасвим довољна имајући у виду дужину релација. Треба имати на уму да су карте за брзе возове доста скупље и сувише смо мали да би било довољно путника. Нпр. на релацији Москва-С. Петербург брзи воз је око 3 пута скупљи и то користе или туристи или пословни људи којима је ипак напорна релација за аутомобил а неће да се возе авионом.
 
Po trenutnoj pruzi, sa svim ograničenjima, voz iz NS do BG može da stigne i za oko 1h15min. Ovo su postizale pojedine kompozicije za vrijeme Egzita (voz krene iz NS i nikako se ne zaustavlja do BG). Kako između Novog Sada i Beograda ima oko 90km, ovo vozno vrijeme daje brzinu oko 70km/h, koju opet može zadovoljiti čak i običan šinobus (šinobusi mogu da voze do 90km/h).
Inače oko 1h15min potrebno je da autobus prevali istu relaciju autoputem. Svaki dan se, ako je vjerovati redu vožnje MAS Novi Sad i ako sam tačno prebrojio, od Novog Sada ka Beogradu autoputem, ostvare 72 polaska. Autobuska karta je 545-645din (najčešće 615din), a voz je 288-388din.
 
krkan1":g80zyk2i je napisao(la):
...od Novog Sada ka Beogradu autoputem, ostvare 72 polaska. Autobuska karta je 545-645din (najčešće 615din), a voz je 288-388din.
Pa zbog toga ja i rekoh davno da bi naše železnice morale, kada nabave elektromotorne vozove, da ih za početak ubace upravo na potez BG-NS da rade po jedan polazak na svakih sat vremena (otprilike 4 garniture bi onda morale biti rezervisane samo i isključivo za ovo), i putnika bi bilo. Ovako kada ide nekoliko vozova za ceo dan, pa još kasne, niko ni ne uzima voz kao ozbiljnu opciju za prevoz. Putnički prevoz u sadašnjem stanju je potpuno nerentabilan, ali treba polako krenuti sa podizanjem usluge prvo na potencijalno najopterećenijim linijama, što će početi da donosi neki novac, pa onda to polako ulagati u povećani broj vozova i na manje opterećenim pravcima. Ali zasad nema prevoznih sredstava. I ne treba raditi polurešenja, treba prvo nabaviti dovoljan broj vozova za određenu relaciju i tek onda uvesti taktovane polaske. A ne napraviti fiktivni vozni red sa više nepostojećih nego stvarnih polazaka.
 
Ne znam zasto bi prvo davali pare na prugu od 120 km/h koja ide paralelno sa vec postojecim, i relativno novim, autoputem gde je ogranicenje takodje 120 km/h (a u praksi mnogi idu i brze)? I to izmedju 2 najrazvijenija grada u zemlji. Ako ce da pravi brza pruga BG-NS, to mora da ide bar 160 km/h da bi bila nekakva konkurencija autoputu.

Zar nije logicno da se pruge od 120 km/h prave prvo izmedju mesta izmedju kojih ne postoji autoput niti nije projektovan, tj. gde je alternativa magistrala sa ogranicenjem 60 - 80 km/h? Tu bi voz od 120 km/h bio odlicna alternativa i konkurencija autobusima i autobilima, doprineo bi povezivanju ta 2 mesta (tj. vise njih) i bio pravi napredak u smanjivanju vremena putovanja.
 
hazard":2m0ywuu6 je napisao(la):
...Ne znam zasto bi prvo davali pare na prugu od 120 km/h koja ide paralelno sa vec postojecim, i relativno novim, autoputem gde je ogranicenje takodje 120 km/h (a u praksi mnogi idu i brze)? I to izmedju 2 najrazvijenija grada u zemlji. Ako ce da pravi brza pruga BG-NS, to mora da ide bar 160 km/h da bi bila nekakva konkurencija autoputu.
Nisam mislio da se pravi nova pruga, samo da se trenutna održava u pristojnom stanju i da se uvedu polasci na sat vremena. Čak i ovakva kakva je, da ima vozova bila bi sasvim lepa konkurencija auto putu, jer poslovni (ili ICS) sada to vozi oko 1h i 30-40 min. Može i brže. Autoputem i kad idem automobilom, zbog ulaska putem Batajnica - Zemun i gužvi na mostovima ne dobijam mnogo.
Železnički prevoz i treba da bude najjači između dva najrazvijenija grada u zemlji (to je i ekonomska logika), jer time postoji dobra verovatnoća da se izbegne nepotrebna vožnja automobilima - upravo ogromna količina automobila dnevno ide (i pored autobusa) između Novog Sada i Beograda. Sam sam hiljadu puta palio svoj auto i potpuno sam putovao u Beograd, jednostavno jer mi voz nije odgovarao (tj. nije ga bilo kad mi treba), a autobus se i tako na kraju zaglavi u saobraćaju, čak i kad ide auto putem, a cena je poprilično velika, tako da ne potrošim puno više goriva. E sad, i Novom Sadu, a pogotovo Beogradu bi odgovaralo da se radnim danima ne guraju još dodatni automobili po ulicama.
Upravo zato što između Novog Sada i Beograda železnica može da ima odmah, sa obezbeđivanjem vozova, barem jednu rentabilnu putničku liniju treba odatle i da počne. Pa onda polako da to isto radi na ostalim linijama koje imaju potencijal da privuku putnike.

Naravno da je bitno da železnica obezbedi prevoz i u unutrašnjosti, čak mnogo više nego između NS i BG, ali treba računati na to da dodavanje po jednog dva voza tu i tamo neće masovno privući putnike, neće početi donositi prihode i neće obezbediti mogućnost ulaganja u nove vozove. Treba imati na umu da je prevoz putnika sada posebna firma koja će morati da nađe način da posluje. NIKADA sve linije ne mogu i neće biti rentabilne, ali ih ne treba sve poukidati. Prevoz putnika će morati naći način da iz rentabilnih linija deo prihoda usmeri na nove vozove i podršku saobraćaju u manje razvijenim regijama. ali naravno moraće i da se uključe lokalne zajednice. Recimo, železnica bi mogla sa taktom od sat vremena da "skida kajmak" par godina na relaciji NS - BG, a posle da i privatni operateri, ili konzorcijum privatnih i lokalnih vlasti preuzmu deo polazaka, a železnica se posveti sledećem potencijalno unosnom pravcu.
Ne zaboravite da po novoj organizaciji putnički prevoz unajmljuje lokomotive od teretnog prevoza i plaća korišćenje pruga infrastrukturi. Neki prihodi se za to moraju ostvariti.
 
miki_ns":9navhgpw je napisao(la):
Recimo, železnica bi mogla sa taktom od sat vremena da "skida kajmak" par godina na relaciji NS - BG, a posle da i privatni operateri, ili konzorcijum privatnih i lokalnih vlasti preuzmu deo polazaka, a železnica se posveti sledećem potencijalno unosnom pravcu.

"Скидање кајмака" би било тек после пар година јер је потребно уложити доста новца у инфраструктуру а паралелно са тим вршити одржавање, а тај приступ да држава гради инфраструктуру са које би неко скидао кајмак је веома лош приступ.
 
orion":2h21n9pg je napisao(la):
"Скидање кајмака" би било тек после пар година јер је потребно уложити доста новца у инфраструктуру а паралелно са тим вршити одржавање, а тај приступ да држава гради инфраструктуру са које би неко скидао кајмак је веома лош приступ.

Ne vidim šta je problem sa par godina, pa ulaganja u infrastrukturu su dugoročna investicija, pa nisu to STR radnje pa da bude po principu daj sutra da zaradim dva dinara za uloženih jedan danas.

Koliko je pristup loš ili ne, ali u većini evropskih država je infrastruktura pod kontrolom i upravljanjem države bilo isključivo bilo kao većinskog partnera u mešovitoj firmi (britanci imaju čak i infrastrukturu u privatnom vlasništvu, ali se to pokazalo manje efikasno, tj. generiše više problema), a usluge prevoza (robe i putnika) obavljaju razni operateri, koji plaćaju uslugu korišćenja infrastrukture.

Zašto to nije baš tako loše? Pa država kao vlasnik onda može da se koncentriše na usmeravanje novca na izgradnju i naravno održavanje pruga, dok nabavku voznih sredstava i organizovanje saobraćaja mogu da organizuju preduzeća u skladu sa svojim mogućnostima, potrebama i planiranim poslovima. Naravno država, tačnije regije ostaju kao neko ko će iz drugih razloga (omogućavanje dnevnih transfera radne snage, učenika/studenata, smanjenje gužvi u saobraćaju) učiniti sve što je u njihovoj moći da na što bolji način iskoriste železničku infrastrukturu u svojoj regiji za dnevne migracije putnika (primer BG:Voz u Beogradu), najverovatnije kroz subvencionisanje troškova putničkog prevoza koji bi bio verovatno nerentabilan u manjim sredinama.

Država od toga što neko koristi njenu dobru železničku infrastrukturu ima dvostruku korist
1. direktnu - plaća se korišćenje infrastrukture njenom preduzeću za održavanje i razvoj infrastrukture
2. posrednu - državna ulaganja u infrastrukturu povećavaju saobraćajni kapacitet, poboljšavaju uslugu te samim tim privlače više robe u tranzitu, omogućavaju drugim granama privrede da najpovoljnije prevoze robu, operateri putničkog prevoza obezbeđuju brz i efikasan sistem masovnog prevoza radnika - sve ovo obezbeđuje jačanje privrednih aktivnosti, i posredno više prihoda državi.

Sad je nemoguće zamisliti da bi neko visokokvalifikovan radio u Beogradu i vozio se svako jutro iz npr. Lapova ili recimo Sremske Mitrovice, a pogotovo je teško zamislivo obrnuto - živi u Beogradu, a radi u nekom od ova dva grada. Dnevne migracije radne snage, koje bi omogućile da i manje sredine imaju privredni potencijal, i/ili barem radnu snagu koja bi zarađivala u velikom gradu, a ipak živeli u manjim sredinama (a ne da samo odumiru zbog odliva ljudi u Beograd, Novi Sad i slične centre) može u pouzdanom obliku obezbediti jedino železnica, ali ne ovakva i ovako osmišljena kao naša - koja funkcioniše po principu "daj da zakrpamo svuda po malo".

Jednom rečju uloga države se svodi na to da se brine da postoji pouzdana infrastruktura koja će omogućiti da se sve ostale usluge uspostave na dobrobit i državne infrastrukturne firme, ali i ukupnog društva. Ne treba država da organizuje prevoz tereta ili lokalni putnički saobraćaj, jer u velikom broju slučajeva neće ni znati koje su stvarne potrebe, te stvari će mnogo bolje od nje da urade prevozničke firme i lokalne samouprave u saradnji sa firmama za putnički prevoz.
 
Vrh