[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=900524#p900524:3lxuwj91 je napisao(la):
TLDR: Nema smisla.
A evo i objašnjenja.
Pruga je bila takva od samog početka
1883. je sagrađena pruga u Austrougarskoj na deonici Novi Sad - Zemun, sa krakom koji se odvajao kod Inđije i išao do Sremske Mitrovice. Veza između Stare Pazove i Golubinaca odnosno Beograda i Zagreba tada nije bila bitna.
Evo kako je to izgledalo na mapi iz 1910.:
Kasnije je usled promene interesa u Jugoslaviji dograđena trijangla ispred Inđije što je zadovoljavalo potrebe. Ona se može videti na priloženom snimku iz 1985.
Konačno rešenje po projektu Brze Pruge Srbije iz 1980tih.
Kada je koncipirano konačno rešenje kako se to naziva u dokumentaciji, razmatrane su opcije trasiranja i odabrana je ova varijanta. Ovaj projekat je inače osnova po kojoj je rađena i sadašnja rekonstrukcija.
Ovo su argumenti za trase:
1. Postojeća trasa od ŽS Nova Pazova do ŽS Putinci preko Stare Pazove i Golubinaca iznosi 25km, a kraća koja bi išla direktno bi iznosila oko 20km. Priložio sam crtež kuda bi bila provučena pruga uzimajući u obzir stanje i situaciju na terenu. Iako izgleda na prvi pogled da je ušteda veća, ustvari između te dve trase ne postoji toliko velika razlika u dužini već samo oko 5km. Uštedelo bi se nekoliko minuta u brzom vozu za Zagreb kao prednost, ali postojali su drugi faktori za razmatranje.
2. Prostor oko postojeće trase omogućava gradnju pruge sa radijusima krivina za velike brzine isto kao što bi i kraća trasa, tako da tu nema prednosti ni mana, samo postojeća trasa već postoji a novu treba praviti od nule.
3. Pruga za Novi Sad bi svejedno prolazila kroz ŽS Stara Pazova a Beogradski železnički čvor konceptualno završava isto u ŽS Stara Pazova, što povlači nekoliko stvari.
3.1. Bolje je imati dve pruge koje će duže ići zajedničkim koridorom iz logističkih, finansijskih, ekoloških i saobraćajnih razloga. 4 koloseka između Stare i Nove Pazove se u zavisnosti od potreba mogu koristiti i za potrebe pravca ka Šidu i ka Subotici. Ukoliko bismo ih ranije razdvojili na 2 pravca po 2 koloseka, gubi se fleksibilnost. Međutim, to čak i ne bi imalo smisla uopšte raditi zbog tereta, što adresiram u sledećoj tački.
3.2. Koncept teretne obilaznice od Batajnice ka Makišu usko uslovljava izbor trase preko ŽS Stara Pazova, zato što se deonica od Batajnice do Nove Pazove koristi za uklapanje putničkog i teretnog saobraćaja, a trasa od Nove Pazove do Stare Pazove za razdvajanje po pravcima. Kada bi to sve moralo da se izvede između Batajnice i Nove Pazove, bilo bi neoptimalnije i zahtevalo bi kompletnu promenu koncepta tih deonica i delom promenu koncepta teretne obilaznice.
4. Uvođenjem nove trase bi bilo potrebno izgraditi 20km potpuno nove pruge što košta, dok staru ne bi bilo moguće ukinuti jer ona mora da ostane u funkciji zbog pravca Novi Sad - Inđija - Šid. Tako bismo nakon izgradnje imali dve pruge za održavanje. Ovakvim izborom se koristi ista trasa i za smer Šid - Beograd i za smer Šid - Novi Sad sve do samog denivelisanog ukršanja između Inđije i Stare Pazove.
5. Stara Pazova kao regionalni centar čiji je razvoj kroz istoriju vezan za železnicu bi izgubila vezu sa Rumom, Sremskom Mitrovicom, Šidom i dalje Zagrebom koja je za putnike vrlo značajna odnosno potpuno bi bilo nezamislivo i suludo to ukinuti.
6. Sa postojećom trasom je smisleno presedanje na relaciji Zagreb - Šid - STP - Novi Sad baš zato što je blizu oba pravca i nekako na pola puta. Da regionalni, brzi i međunarodni vozovi za oba pravca se ukrštaju tek dalje negde u Batajnici ili Beogradu a ne u STP, izgubila bi se ova veza, koju dosta ljudi koristi (u stanju normalnog saobraćaja). Dovoljno je doći u danima pre Exita na stanicu i pogledati kako to presedanje izgleda kada turisti izlaze iz Zagrebačkog voza i prelaze u Novosadski, da bi se shvatilo da je ovaj izbor smislen.
Epilog
Iz ovih razloga je odabrano da se ne pravi nova pruga već na najbližem mestu samo deniveliše pravac između Stare Pazove i Golubinaca.
Prvo je 1992. urađena direktna trasa (tzv. levi kolosek STP-Golubinci). Evo slike:
Tom prilikom je ispravljena i krivina južno od Stare Pazove, i pripremljeno sve za dogradnju preostala dva koloseka između Stare i Nove Pazove, što je urađeno tek sada. Projekat je zaustavljen zbog situacije u zemlji i stiglo se samo do te faze u toj 1992.
Projekat je nastavljen tek 18 godina kasnije i 2010. je onda urađen i desni kolosek STP-Golubinci koji je potpuno denivelisan sa nadvožnjakom preko novosadske pruge. Evo slike:
Eto, to su razlozi. To je jedna od onih stvari što na prvu ruku deluju smisleno i očigledno, ali kada se zađe u dublju analizu uvidi se da stvari nisu baš onakve kakve se čine na prvi pogled. Kraća trasa od 5km ima smisla zbog skraćenog puta i vremena putovanja. I samo zbog toga. Zbog svega ostalog ne.
