Да и ја парафраизам Берклија - овде је тема инфраструктура.
Осим Тибета, наравно, постоји и Синђијанг, а и држава Кина је заправо нека врста Азијске Уније којом више хиљада година доминира један народ - Хани. Отприлике нешто као Европска Унија после три миленијума нечије (нпр. немачке) доминације. Али то није тема овог топика.
Ово са Африком, већ, јесте итекако. Одличан је пример Нигерије. Та земља је пребогата нафтом, и то најквалитетнијом. И уместо да буде бар толико организована да развије, макар и уз помоћ странаца - као Азербејџан, своју грађевинску оперативу, она упошљава Кинезе. Заиста, врло мудро. Али, пошто је мој покојни теча десет година био саветник председника Нигерије, знам понешто о тамошњој политици. Ниво корупције је сразмеран природном богатству и, нажалост, децентрализацији. Приходе од нафте буквално разграбе главешине савезних држава, за развој и за народ (који ће 2050. године бројати 400 милиона!!!) не остане ништа. Лобији су јачи од државе - напор да се електрификује земља је, например, страховито успорио лоби продаваца агрегата на нафту. Итд. Звучи познато, бар у назнакама, зар не?
Наша земља је, док је још иоле била држава, а не пуки географски појам, наравно, зарађивала на разним Нигеријама и Гвинејама. Говорећи им (лицемерно, али ко им је крив) о томе како су их колонијалисти израбљивали и продавали им рог за свећу да "нико не може, нити смије, да дијели од Замбије", сами смо слично чинили и слали сопствену радну снагу (чак и физичку) у њихове земље. И зарађивали силне паре. Зато што смо били иоле држава, а они нису. Зато су неки слојеви становништва код нас и живели као људи, а они - као пси. Сад су Аустријанци, Кинези, Руси... Азербејџанци државе, а шта смо ми? Арнаутлук обичан. Незапослених 26 одсто, Кинези нам граде мостове. Е, наздравље, свака нам част - само напред у светлију будућност Трећег света.
Кад се тако води земља, крај пропадању се не види. Црнотравски мајстори? Не, тамо више нема живе душе. Зидаће за коју годину Кинези и викендице у Гроцкој, и на Власини, а Турци ће отварати пекаре, као што су у Румунији, опустошеној до те мере Чеушескуом и његовом бабом, да више нико тамо није умео да пече хлеб. А кредит ће да узимају од швапских и руских банака. Ми ћемо, за то време, да бистримо глобалну политику, изумирући.