Železnice - infrastruktura

[stf]

Борчанац,

врло добро знаш мој став о претенциозно названом "Трећем Београду" а заправо будућој економској смрти града ... Уосталом, у најбољем ГУП-у икада, (1972) ништа северније од Великог блата се ни не третира као Београд, те је то по мени показатељ паметног планирања које је деведесетих нестало ...

Сам мост "Винча" је позициониран између Винче и Ритопека а траса иде преко њиве мог доброг другара на чијој су локацији још пре 10 година вршили припремна сондирања терена. То је свршена прича поодавно. Никакав здрав воћарски крај ту не може бити када имамо неконтролисани Институт Винча са неадекватним простором за складиштење нуклеарног отпада ... какво је то воће? Не бих ти ја то јео веруј ми. Воћарски крај, илити "Мала Калифорнија" почиње од Болеча и РИтопека ка југу, Заклопача, Бегаљица, Пударци, Брестовик, Умчари ... Све северно је упропаштено привредом и неконтролисаном канализацијом.

Само налазиште се простире јако широко и сам пут ће прећи сигурн о преко дела налазишта. Оно што је много више забрињавајуће је константност дивље градње. Много је локалних случајева проналаска вредних ископина приликом копања темеља за приватне куће. Исто толико је случајева да су те ископине завршиле у ђубрету јер власници плацева нису желели да им држава забрани даљу градњу због налазишта. Невероватно велики број превише вредних експоната се губи на месечном нивоу на овај начин...

 

[2012]

Da rezimiramo.. :kafa:
KONCEPT RAZVOJA ČVORA

U cilju usklađenog razvoja železnice i grada usvojeni su principi razvoja čvora, kao osnova za sva tehnička i urbanistička rešenja od 1956. godine do danas:
osloboditi obale reka, Savski amfiteatar i Topčider od železničkih postrojenja,
razdvojiti putnički i teretni saobraćaj na prilazima gradu i osloboditi centralnu zonu grada od teretnog saobraćaja, što ima značajan funkcionalni, prostorni i ekološki efekat.
organizovati putnički saobraćaj tako da vozovi sa svih pruga prolaze kroz stanice na levoj i desnoj strani reke Save,
koncentrisati celokupan rad sa teretnim vozovima u jednoj ranžirnoj stanici u težištu teretnog saobraćaja na periferiji grada,
lokalni robni rad koncentrisati u multimodalne logističke centreTeretni sistem čvora

Osnovu teretnog sistema predstavljaju stanica Beograd Ranžirna u Makiškom polju i teretne obilazne pruge. Saobraćaj teretnih vozova odvija se obilaznim prugama po periferiji grada.
Danas se teretni saobraćaj sa svih pravaca odvija prugama i stanicama teretnog sistema čvora, osim pravca prema Banatu gde vozovi za prevoz tereta saobraćaju kroz Savski amfiteatar i oko Kalemegdana.
Za oslobađanje centralne zone grada od prevoza tereta i opasnih materija na pravcu prema Banatu mora se završiti projektovanje i izgraditi teretna obilazna pruga Beli Potok-Vinča-Pančevo, sa drumsko-železničkim mostom preko Dunava kod Vinče.
Na inicijativu Ministarstva za infrastrukturu i Grada Beograda Saobraćajni institut CIP izradio je Generalne i Idejne projekte za obilaznu prugu, obilazni autoput i most preko Dunava, a neophodno je da izradi i Glavne projekte.
Savski amfiteatar

Prostor Savskog amfiteatra danas je popunjen železničkim postrojenjima različite namene.
Izgradnjom putničke stanice Beograd Centar, tehničkih stanica u Zemunu i Kijevu, Robno transportnog centra u Makišu i obilazne pruge Beli Potok-Vinča-Pančevo, teretni sistem i novi putnički sistem stavljaju se u funkciju po konceptu čvora.
ime se stvaraju uslovi da se kompleks Savskog amfiteatra, koji ima površinu od oko 80 hektara, urbanizuje atraktivnim gradskim sadržajima povezanim gradskom železnicom, uz višemilionsku finansijsku korist za Grad Beograd i Republiku Srbiju.
Na kraju treba istaći:

Planiranim radovima, razvoj čvora nije u potpunosti završen. Potrebno je izgraditi stanične zgrade u stanicama Novi Beograd, Zemun i Rakovica, završiti neophodne rekonstrukcije i dogradnje kolosečnih kapaciteta i druge radove koji obezbeđuju uslove za savremeno funkcionisanje čvora u velikom gradu.
Postojeće pruge starog čvora u Topčiderskoj dolini, Savskom amfiteatru i oko Kalemegdana treba modernizovati sa sistemom stajališta kao deo prigradsko-gradskog sistema Beovoza, koji treba širiti prema prigradskim naseljima i aerodromu.Izvor,www.cip.rs

 

[Пантограф]

Само налазиште се простире јако широко и сам пут ће прећи сигурн о преко дела налазишта. Оно што је много више забрињавајуће је константност дивље градње. Много је локалних случајева проналаска вредних ископина приликом копања темеља за приватне куће. Исто толико је случајева да су те ископине завршиле у ђубрету јер власници плацева нису желели да им држава забрани даљу градњу због налазишта. Невероватно велики број превише вредних експоната се губи на месечном нивоу на овај начин...

Уз то и 11 (од археолога побројаних) нелегалних септичких јама постоји на заштићеном подручју...

 

[stf]

Само налазиште се простире јако широко и сам пут ће прећи сигурн о преко дела налазишта. Оно што је много више забрињавајуће је константност дивље градње. Много је локалних случајева проналаска вредних ископина приликом копања темеља за приватне куће. Исто толико је случајева да су те ископине завршиле у ђубрету јер власници плацева нису желели да им држава забрани даљу градњу због налазишта. Невероватно велики број превише вредних експоната се губи на месечном нивоу на овај начин...

Уз то и 11 (од археолога побројаних) нелегалних септичких јама постоји на заштићеном подручју...

11 нелегалних јама се налази у ужој зони налазишта. Међутим, археолошке ископине се проналазе на доста широј површини насеља тако да потенцијалних септичких јама које угрожавају археолошке експонате има на претек.

 

[Борчанац]

Борчанац,

врло добро знаш мој став о претенциозно названом "Трећем Београду" а заправо будућој економској смрти града ... Уосталом, у најбољем ГУП-у икада, (1972) ништа северније од Великог блата се ни не третира као Београд, те је то по мени показатељ паметног планирања које је деведесетих нестало ...

Сам мост "Винча" је позициониран између Винче и Ритопека а траса иде преко њиве мог доброг другара на чијој су локацији још пре 10 година вршили припремна сондирања терена. То је свршена прича поодавно. Никакав здрав воћарски крај ту не може бити када имамо неконтролисани Институт Винча са неадекватним простором за складиштење нуклеарног отпада ... какво је то воће? Не бих ти ја то јео веруј ми. Воћарски крај, илити "Мала Калифорнија" почиње од Болеча и РИтопека ка југу, Заклопача, Бегаљица, Пударци, Брестовик, Умчари ... Све северно је упропаштено привредом и неконтролисаном канализацијом.

Само налазиште се простире јако широко и сам пут ће прећи сигурн о преко дела налазишта. Оно што је много више забрињавајуће је константност дивље градње. Много је локалних случајева проналаска вредних ископина приликом копања темеља за приватне куће. Исто толико је случајева да су те ископине завршиле у ђубрету јер власници плацева нису желели да им држава забрани даљу градњу због налазишта. Невероватно велики број превише вредних експоната се губи на месечном нивоу на овај начин...

Знам став, а знам да ако је план из 1972 толико добар, зашто га се нико није придржавао. Него је град у наредне две деценије ( до 90их ) изградио неке хиљада станова, читавих насеља у Борчи. За десетине хиљада становника. То је ипак северније од великог блата. А изграђено је по том плану вероватно и за 10 000 становника мало насеље Котеж још 10 000 П.Скела исто северније. То су све 80е и 70е.
Економска смрт града, више си пута то поновио... све и да си у праву, од нечег изгледа мора да се умре. Ово су крајеви са најбрже растућом популацијом, а радикалних најава тек има, тако да...изгледа смрт. Или напуштање других делова града Јер овде се отварају већ фирме, граде нове зграде, мостови , насеља, инд. зоне и то је просто логично због близине града. Где би ти поставио нову индустрију? А да није Инђија, Пазова, Панчево, Бановци...

За воће се шалим, због твоје бриге за оранице.
Остало што си написао о већ свршеној ствари нема везе. Опет је боље и вероватно јефтиније овамо инвестирати у мост и нешто пруге, не знам где је Карлов приказ тога што недостаје...

 

[2012]

dupli post

 

[2012]

Završen remont dela pruge Ostružnica - Resnik
Četvrtak, 07. novembar 2013.

-"Železnice Srbije" završile su danas remont deonice Beograd ranžirna "A" - Rasputnica "B"- Rasputnica "K" – Resnik, na pruzi Ostružnica – Resnik i u 15 sati ponovo je uspostavljen železnički saobraćaj na ovom pravcu, - izjavio je danas generalni direktor "Železnica Srbije" Dragoljub Simonović, i upozorio vozače drumskih vozila da budu pažljivi, jer će teretne železničke kompozicije između Ostružnice i Resnika nakon mesec dana ponovo saobraćati na ovom pravcu.
Srpske železnice započele su hitnu sanaciju ove deonice početkom oktobra zbog izuzetno lošeg stanja elemenata gornjeg i donjeg stroja pruge. U proteklih mesec dana remontovano je oko sedam i po kilometara ove pruge, na deonici "Rasputnica B" – "Rasputnica K", nakon čega je omogućena brzina vozova od 60 kilometara na sat. Ovom prugom saobraćaju samo teretni vozovi.
Pruga beogradskog železničkog čvora Beograd ranžirna "A" - Rasputnica "B"- Rasputnica "K"– Resnik izgrađena je 1970. godine, sa projektovanom brzinom od 70 kilometara na sat, a njen eksploatacioni vek je 25 godina. Zbog veoma lošeg stanja pruge, u važećem redu vožnje privremeno je bila uvedena brzina vozova od 20 kilometara na sat, a pruga u dužini od oko pet kilometra svojim tehničkim stanjem nije zadovoljavala. Kao posledica ovakvog stanja pruge, tokom avgusta ove godine, na deonici Rasputnica "B"- Rasputnica "K" desila su se čak četiri iskliznuća voza (po dva puta lokomotiva i vagoni). Zbog toga su "Železnice Srbije" obezbedile potrebna finansijska sredstva i pristupile hitnoj sanaciji ove pruge.
U okviru sanacije pruge, zamenjeno je preko 2.000 betonskih pragova, mašinski regulisano 1,8 kilometara pruge, mašinski rešetan zastor sa dopunom tucanika u dužini od oko 1,7 kilometara i uništena vegetacija i očišćeni kanali u pružnom pojasu pruge u dužini od oko 1,8 kilometara.Izvor;www železnice srbije.rs

 

[direktor]

60 km/h nije lose ako je projektovan bila 70km/h i to za teretne vozove

 

[spatiotecte]

[/b]U proteklih mesec dana remontovano je oko sedam i po kilometara ove pruge, na deonici "Rasputnica B" – "Rasputnica K", nakon čega je omogućena brzina vozova od 60 kilometara na sat. Ovom prugom saobraćaju samo teretni vozovi.

60 kilometara na sat!!!

Cemu se mi radujemo u 21om veku?!!!

 

[Igor]

Ne bih bio toliko kritican pre svega sto je u pitanju trasa teretnih vozova

 

[JohnnyLee]

да, то је теретна пруга, туда не треба да иду возови брже. поготво што и не би могли да иду брже, с обзиром да су то композиције са 20+ вагона. битно је да су средили, да опет не дође до исклизнућа возова и прекида саобраћаја

 

[mvbg1]

да, то је теретна пруга, туда не треба да иду возови брже. поготво што и не би могли да иду брже, с обзиром да су то композиције са 20+ вагона. битно је да су средили, да опет не дође до исклизнућа возова и прекида саобраћаја

Sto se tiče brzine od 60km/h ona sasvim zadovoljava projektovane brzine novog reda vožnje i ona je ogroman pomak u propusnoj moći same pruge u odnosu na predhodno stanje kada se vozilo brzinom od cca 20km/h. Interesuje me kako si došao do zaključka da teretni vozovi ne mogu da idu brže od tih 60km/h?

 

[direktor]

Ogranicenje za teretne vagone ako se nevaram je 120 km/h

 

[mvbg1]

Upravo tako. :kafa: Kod nas to ograničenje iznosi Vmax 80 km/h.

 

[direktor]

 

[spatiotecte]

E pa tako im treba!

 

[mvbg1]

Ne bi se ja preterano radovao. U prošlosti je donošeno na desetine zakona koji su ostali samo slovo na papiru i koji se i dan danas ne primenjuju. Kada budem pročitao da je neko uhapšen i osudjen na višegodišnju kaznu zatvora,tada cu poverovati da se krenulo sa mrtve tačke po tom pitanju.

 

[JohnnyLee]

Sto se tiče brzine od 60km/h ona sasvim zadovoljava projektovane brzine novog reda vožnje i ona je ogroman pomak u propusnoj moći same pruge u odnosu na predhodno stanje kada se vozilo brzinom od cca 20km/h. Interesuje me kako si došao do zaključka da teretni vozovi ne mogu da idu brže od tih 60km/h?

претпоставка на основу укупне тежине композиције од 20+ вагона, и једне локомотиве која је вуче. не знам да ли 441, 444 и 461 могу да иду са толико тешком композицијом 120 км/х (нисам железничар, само износим претпоставку)

 

[mvbg1]

Johhny,nema veze koja je ukupna masa voza sa maksimalom brzinom koja je predvidjena knjižicom reda vožnje. Imao sam prilike da vozim duple garniture natovarene koksom sa masom od 2700t. I bez problema se postiže 80km/h. U prošlosti su odredjene trase cargo vozova u tranzitu bile čak i sa brzinom od 95km/h.

 

[Karlo del Ponte]

Sto se tiče brzine od 60km/h ona sasvim zadovoljava projektovane brzine novog reda vožnje i ona je ogroman pomak u propusnoj moći same pruge u odnosu na predhodno stanje kada se vozilo brzinom od cca 20km/h. Interesuje me kako si došao do zaključka da teretni vozovi ne mogu da idu brže od tih 60km/h?

претпоставка на основу укупне тежине композиције од 20+ вагона, и једне локомотиве која је вуче. не знам да ли 441, 444 и 461 могу да иду са толико тешком композицијом 120 км/х (нисам железничар, само износим претпоставку)

Скоро сви наши теретни вагони могу ићи натоварени 100км/с, а празни 120км/с. Проблем је правилник, у којем ће опште ограничење брзине за теретне возова од 80км/с бити укинуто када умре онај ко је написао ту одредбу. Вожња до 80км/с је најоптималнија са аспекта економичности, али на појединим пругама, велика разлика брзине путничких и теретних возова смањује пропусну моћ и ефикасност саобраћаја, и тада је оправдано дизати брзину. Други случлај су експресне пошиљке, где дизање брзине прати и дизање цене услуге.

 

[JohnnyLee]

ааа, ок. хвала. а ево и предлога да железнице зараде и мало са стране:

 

[2012]

Dačić: Vozom do Budimpešte 200 km/h
IZVOR: B92, BETA, TANJUG, TV PRVA
Beograd -- Srbija i Mađarska predložiće kineskim vlastima da zajednički realizuju projekat brze pruge Beograd-Budimpešta, najavio je premijer Dačić.
Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić najavio je, gostujući na TV Prva, da će 26. novembra učestvovati na samitu u Bukureštu, zajedno sa još 16 premijera evropskih zemalja i Kine.

Tom prilikom će se razgovarati o zajedničkom finansiranju velikih projekata za čije namene je kineska vlada ustanovila Razvojni fond od 10 milijardi dolara.

Dačić je najavio da će on i mađarski premijer Viktor Orban, kineskim partnerima predložiti zajedničku realizaciju projekta rekonstrukcije pruge Beograd-Budimpešta, kako bi se vozovi na toj deonici kretali brzinom većom i od 200 kilometara na sat.

 

[spatiotecte]

^^ Ovo mora da je sala.

 

[2012]

Madjari nisu poznati po salama..a ni Kinezi,pa vidis iz vesti da je 10 milijardi odvojeno za ovaj deo evrope,a s obozirom da su u Srbiji najprisutniji na infrastrukturnim projketima,nije tesko zakljuciti da ce ova pruga biti odobrena,posebno sto dve drzave zajedno konkurisu..

 

[Delija]

Vozom do Budimpešte 200 km/h.

Биће рата...

ПС:

“Juče na 39. kilometru magistralne pruge Beograd – Zagreb, između Inđije i Stare Pazove počela izgradnja prvih kilometara brzih pruga u Republici. Do kraja 1998. čak 507 kilometara magistrale na potezu Subotica – Beograd, Niš – Dimitrovgrad biće osposobljeno za brzine od preko 200 km na čas. Vrednost radova procenjuje se na oko 2,5 milijarde američkih dolara.” (Politika, 22. 6. 1991. godine)