Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Železnice Srbije ove godine u odnosu na prošlu povećale prevoz putnika za 11 odsto i prevezle 13,6 miliona putnika, a prevoz robe povećale za 7 odsto i prevezle 7,46 miliona tona robe
Ponedeljak, 21. oktobar 2013.


- „Železnice Srbije“ za devet meseci ove godine prevezle su nešto više od 13,6 miliona putnika, što je povećanje od oko 11 i po odsto u odnosu na isti period prošle godine i skoro 9 odsto iznad plana. U teretnom železničkom saobraćaju, prevezeno je 7,46 miliona tona robe, što je skoro 7 odsto više nego u istom periodu lane i oko 5 odsto iznad plana, - izjavio je generalni direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović, povodom funkcionisanja i poslovanja srpskih železnica za devet meseci ove godine.

Od prevoza putnika ostvaren je prihod od skoro 1,6 milijardi dinara, što je tri i po odsto više nego u istom periodu lane i skoro dva i po odsto iznad plana.

Najviše je porastao prevoz putnika u unutrašnjem saobraćaju, gde je prevezeno skoro 4,5 miliona putnika, što je čak 45 odsto više nego u istom periodu prošle godine. U skladu sa tim, i prihod u unutrašnjem putničkom saobraćaju povećan je čak za 186 miliona dinara, odnosno za trećinu više nego u istom periodu prošle godine. Povećanje obima rada u putničkom saobraćaju u najvećoj meri je rezultat uvođenja u saobraćaj novih dizel motornih vozova ruske proizvodnje, kupljenih iz kredita međunarodne železničke banke „Eurofime“, ali i veće redovitosti i pouzdanosti putničkog saobraćaja.

Tako je red vožnje u putničkom železničkom saobraćaju (bez vozova iz sistema BG Voza) realizovan čak sa 97 odsto, a broj otkazanih vozova smanjen za skoro 75 odsto, dok je red vožnje BG Voza realizovan gotovo stopostotno.

U teretnom železničkom saobraćaju ostvaren je transportni prihod od 6 milijardi 60 miliona dinara (oko 53,2 miliona evra), što je za 9 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Prevoz robe u unutrašnjem saobraćaju povećan je za 19 odsto, a izvoz robe železnicom za oko 9 odsto, zahvaljujući čemu su i prihodi od ove dve vrste prevoza bili veći za oko 31 odsto, odnosno za oko 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine i po 20-ak odsto iznad plana.

I pokazatelji redovitosti saobraćaja u teretnom transportu su poboljšani, pa je realizacija reda vožnje poboljšana skoro 50 odsto, obrt teretnih kola je gotovo duplo brži, zakašnjenje teretnih vozova smanjeno je za oko 24 odsto, broj stranih teretnih kola prosečno dnevno na našim prugama smanjen je za 35 odsto, a njihovo zadržavanje na srpskim prugama skraćeno za oko 13 i po sati.
Izvor;www.železnice srbije rs.
 
13.600.000 - 20.000 x 365 = 5.000.000


U ovu računicu sam uzeo da se dnevno vozi 20.000 ljudi bg vozom. Neki kažu da bg voz preveze i 30 .000 ljudi.



U svakom slučaju smešno sa vg vozom, a pogotovu bez. Uporediti ovo sa železnicama švakcarske ili austrije sa kojima imamo slično stanovnika

Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2
 
Интересантна тема, коју би могли покренути је:

Стари железнички мост :gobb:

Према "Београду на води", предвиђено је да се старог железничког моста избаце шине, и да се преиначи у пешачко-бициклистички мост. Чињенице су следеће.
- Хрвати ће форсирати Саву као пловни пут, те ће саботирати сваки покушај да се направи било који мост са мање од 20 метара изнад површине воде.
- Подизање висине Старог железничког моста и нама иде у прилог због туризма, јер ће Швабе моћи у Сирмијум и остали речни туризам.
- Дизањем коте моста, спаја се правац Сисак-Констанца. Године 1978. одржавање пловног пута Саве је проглашено неисплативим, али тада још није пала "гвоздена завеса", и лука Констанца није имала такву важност.
- Дизањем коте моста, губи се свака могућност за примену класичне железнице за везу према садашњој Главној железничкој станици. Евентуално се може користити техника класичне железнице још само према Сајму.
- Са обзиром да су стубови моста пројектовани за тежак железнички саобраћај, нови мост на старим стубовима би без проблема могао да носи двоколосечну лаку железницу. Али у том случају, цео Сурчински крак предлога ширења мреже, заједно са везом за Аеродром би био лака железница. У том случају је могуће имати линију Аеродром - Бежанија - Ж.Ст.НБГ - Београд на води - Калемегдан - Дорћол - Град на води - Ада Хуја. У обзир долази и метро мост, али за то треба преиспитати могућности стубова, и други концепти трасирања линија на десној обали Саве.
- Треба и са архитектонског аспекта размотрити нови мост на старим стубовима, како би се нова конструкција моста уклопила у просторну целину "Београда на води".
- Око 400 метара конструкције Старог железничког моста се може такође користити за Сремско - Банатско железнички мост, при чему мислим да би било паметније правити нови централни распон ширине 200-300 метара.

Мислим да је концепција лаке железнице нормалнг колосека у овом случају најодрживије решење, где мислим да је и за "источни крак Београдског железничког чвора" најбоље користити лаку железницу. На тај начин је могуће избећи скупе објекте проширења Новог железничког моста, уклапања "источног крака" у колосеке Прокопа, прављење базисног тунела испод Мокролушког брда, дугачке рампе за промену коте и сличне скупе објекте. У тим случајевима би лака железница потпуно одговарала капацитетом, и мислим да би било реално имати свега 2 линије тешког метро-а у том случају.
 
...pa u budućnosti Obrenovac - Boljevci - Aerodrom - Bežanija - NB - Stari žel. most - Savski amfiteatar (Kokezin "Grad na vodi") - Trg republike - Bekov "Grad na vodi" - Pančevački most - Višnjica -... Grocka.
 
Zar Karlo zaista misli da ce nova vlast ili zelenice srbije forsirati propali Lrt koncept,ali oni su mu vec odgovorili.. pa mi nije jasno zasto se ponavlja:kafa:
 
JohnnyLee":w4kwit88 je napisao(la):
spatiotecte":w4kwit88 je napisao(la):
@Karlo,
Sta podrazumevas pod "lakom zeleznicom"?

трамвај. мало тежи и доста независнији од осталог саобраћаја
Да будем мало конкретнији:
- Возила са осовинским оптерећењем до највише 12 тона по осовини. (класична железница је 22,5, приградски електромоторни возови до 18 тона, "тешки" метро обично до 15 тона по осовини)
- Максимални успон до 8% (код мешовите класичне железнице до 2%, приградске до 4%, метро-а до 6%) У преводу то значи да би са рампом од свега 250 метара траса могла да се приземљи у односу на мост висок 20 метара.
- Могући полупречници кривине од 50 метара, али у принципу избегавати испод 150 метара. Оставити могућност и мањих полупречника кривине, али као изузетак за случај кад нема другог економичног решења.
- Зауставни пут у случају опасности малтене као код аутобуса.
- Одредити стандардно лакошинско возило за целу Србију, за Београд, Суботицу, Крагујевац, Ниш и Нови Сад. Основа возила треба да омогући подсерије за брзину од 100км/х, и као вишесистемске (на пример за линију Ниш-Алексинац, која користи главну пругу између градова, а кроз град је као трамвај).
- Тежња ка што већем физичком одвајању од осталог саобраћаја. Конкретно, од Мостара до Аеродрома потпуно одвојен од свог осталог саобраћаја
- У Београду, систем је примаран за одређена насеља и градске садржаје, али не замена за метро на неколико кључних праваца.
- Покрива правце на којима су и у даљој будућности веома мали изгледи да буде више од 10.000 путника на сат у једном смеру у вршном сату. Углавном 2000-7000. Пре свега правце где нема трамваја са метарским колосеком, где се користе трасе старих железничких пруга, и где постоје просторне могућности да се систем не превише скупим решењима уклопи у окружење.

Надам се да је концепт сада мало јаснији. :grand:
 
Evo ja ću da pojasnim radi se o CAF tramvaju, koji je na širem koloseku... :kafa:
 
spatiotecte":1yn07iws je napisao(la):
Karlo, to je koncept koji ima manji kapacitet od LRT-a?
Не, тај систем има максимални капацитет 20.000-30.0000 путника на сат у једном смеру, али га у пракси користимо за токове путника 2.000-10.000 на сат у једном смеру. Са обзиром да је велики део трасе на површини, и могућност коришћења половних шина са главних пруга, систем може бити оправдан и са мање од 2000 путника на сат у једном смеру у неким случајевима.
 
1374217_10151955506287247_2133616323_n.jpg


ZS Beograd 2077...

https://www.facebook.com/Archinect?ref= ... ion=stream
 
mvrc.jpg

nulti kilometar ruske federacije slika od micika sa ssc
Ovako treba nesto napraviti i u bg i tako se za zeljeznicu kao nulti kilometar uzima bg
 
Kosovska Mitrovica stgao redovni voz Kraljevo / Kosovska Mitrovica
1378698_397095747085243_330368009_n.jpg

603121_397095117085306_1626519839_n.jpg

1394082_397095520418599_2021507103_n.jpg
 
http://en.wikipedia.org/wiki/BH%C3%89V

Kad vidim ovu gradsku zelenicu u Budimpesti koja ima 3 kraka ali koji se zavrsavaju na obodu centra tek shvatam koliko je napredna nasa gradska zeleznica BG-voz i Beovoz sto ima prokopane tunele kroz centar grada i povezane sve krakove.

A mi i dalje pljujemo po tom nasem sistemu koji mali broj gradova u evropi ima.
 
spatiotecte":2w112zl9 je napisao(la):
http://en.wikipedia.org/wiki/BH%C3%89V

Kad vidim ovu gradsku zelenicu u Budimpesti koja ima 3 kraka ali koji se zavrsavaju na obodu centra tek shvatam koliko je napredna nasa gradska zeleznica BG-voz i Beovoz sto ima prokopane tunele kroz centar grada i povezane sve krakove.

A mi i dalje pljujemo po tom nasem sistemu koji mali broj gradova u evropi ima.
A možeš misliti kada završe Prokop,i urede ostale stanice,stignu novi Stadleri..priključe Pančevo,Mladenovac koliko će to još putnika da dođe...biće u rangu S-Bahna ili RER.. :kafa:
 
Secam se kad sam na Discovery-ju gledao kako je tekla gradnja, mnogo mi je drago, nadam se da cu ici uskoro u Istambul, pa ako budem bice i slika
 
Један занимљив детаљ за нас овде. Тунелом испод Босфора иде нова линија њиховог "Беовоза", много бољег од нашег, с минималним интервалом између возова од 2 минута. Е, сад - предвиђено је да ван шпица тунел користе и теретни возови.
Стога постављам логично питање: Да ли је могуће, иако се тврди супротно, за превоз терета, укључујући и опасне материје, ипак користити Врачарски тунел (како је првобитним пројектом железничког чвора по варијанти "Прокоп" и било предвиђено), чиме бисмо уштедели коју стотину милиона евра за градњу пруге Бели Поток - Панчево са Мостом код Винче?
Уколико је проблем подземна станица Вуков споменик, можда је то могуће решити некаквим посебним, незапаљивим и херметичким перонским вратима? Вентилација? Могли бисмо некако да се распитамо...
 
Ne nije logicno, da zbog nedovrsetka teretne obilzanice dovodis opasne materije i cargo ispod centra grada..a imas Makis sa ogromnim kapacitetima, i fali mu samo taj most da cela zeleznicka obilaznica kao i drumska bude zavrsena,pa to treba da sluzi i za buduce generacije i da se trajno resi problem,a ne da sutra u slucaju nekog incidenta sa opasnim kargom ispod centra,krenemo na vrat na nos da gradimo teretnu obilaznicu,zato je to neko jako pametan na vreme sve isplanirao i predvideo,kako treba da bude.Ziveo most kod Vince :vops:
A da ne govorimo o koristima koje gradjani celog Beogradskog regiona a u skoroj buducnosti i Novoga Sada,uzivaju u blagodetima regionalnog metroa,gde ce ljudi na udaljenosto do 50/100 km stizati u centar Beograda brzo i udobno..sa novim klimatizovanm vozovima sto ce im omoguciti da traze posao u siroj oblasti od mesta zivljenja,kao je i reseno u mnogim evropskim gradovima. :kafa:
Kao sto vidimo fabrike i trgovina se smestaju na obodima prigradskih opstina, i zona izmedju BG NS se razvija kao nova industrijska zona gde ce ljudi i iz jednog i drugog grada dolaziti na posao zeleznicom.Zato se ti pravci i moraju rasteretiti i dodavanje kolosek ai sl.a teretna obilaznica pod obavezno.
 
Не, нисам тражио пароле. Да јесам, написао бих: "ДОЉЕ Мост код Винче"" (јер би контра-парола у време кад је то било актуелно гласила: "ЖИВИО Мост код Винче"!). Некако је то небеоградски и неекавски начин размишљања и говорења.

Дакле: Може ли терет да иде кроз Врачарски тунел и - ако не може - зашто не може и може ли се та немогућност отклонити?
 
Ekavica ,Ijekavica šta god isti jezik...a nisam znao da postoji Beogradski način razmišljanja i govorenja..kako se to razmišlja beogradski?Možeš da nam pojasniš,i'm so couriose... :kafa: da nije to ona "Beogradizacija Beograda"?
A samo pitanje ti daj odgovor...,opasan teret ne bi smeo da ide tunelima kojima se obavlja putnički saobraćaj,posebno na toj dubini i dužini,ispod samoga centra grada..isuviše rizično.. :kafa:Beogradski železnički čvor u gradu je projektovan za putnički saobraćaj,a teretna obilazna pruga za teretni..stvar je jasna.. :kafa:
 
Vrh