Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Борчанац, тачно тако. Могу да ти кажем да је лако остварити, постоје сви предуслови, али и непросвећени политичари, заостали, демотивисани или незаинтересовани стручњаци и непостојећа јавност. Зато постајемо све већа сиротиња и забит.
 
Због крађе железничке опреме возови „миле” 10 километара на сат
Mетa лопова свакодневно су делови вагона и локомотива, бакарне жице и ужад, каблови, уређаји за заустављање воза у критичним ситуацијама, шине, прагови, колосечни прибор, контактна мрежа, телелефони, мотори, агрегати, гориво, уља и мазива, телеграфско-телефонских водови...
pruga.png

У последњих неколико година „Железнице Србије” мета су лопова који краду делове вагона, пруге и сигнализације. Тиме не само да наносе велику материјалну штету, већ и угрожавају безбедност и редовност железничког саобраћаја.

– Драстични примери крађа у београдском железничком чвору догодили су се у четвртак и петак. У четвртак су, у касним вечерњим сатима на прузи Земун Поље – Земун, лопови украли три пригушнице, а још две су „нестале” у четвртак у Новом Београду. Реч је о опреми важној за рад сигнално-сигурносних уређаја. Због те крађе, возови у железничком чвору Београд су каснили, јер су због безбедности морали да се крећу брзином од свега 10 километара на сат – објашњава Ненад Станисављевић, директор Медија центра „Железница Србије”.

Према подацима стручних служби у овом предузећу, на мети лопова свакодневно су делови вагона и локомотива, бакарне жице и ужад, каблови, пружне бализе (ауто-стоп уређај за заустављање воза у критичним ситуацијама), шине, прагови и колосечни прибор, опрема на постројењима контактне мреже, телелефони, мотори, агрегати, гориво, уља и мазива, као и силицијум-бронзана жица ваздушних телеграфско-телефонских водова, што такође проузрокује застоје у железничком саобраћају, односно безбедносне ризике и велику штету.

– Од почетка ове године до половине августа, било је 1.156 ицидената у којома је наша опрема оштећена, од тога 901 крађа, због којих су „Железнице Србије” претрпеле штету од око 177 милиона динара. Лопови са станице односе све што се може продати на отпадима секундарних сировина, укључујући и шине. Најсвежији покушај крађе железничке опреме догодио се средином априла између Нове Пазове и Старе Пазове , на прузи Београд – Шид, када су лопови покушали да украду 150 метара каблова за сигнално-сигурносне уређаје који контролишу путне прелазе. Лопови су већ били одсекли око 150 метара каблова, али их је полиција ухватила док су их уситњавали како би их лакше транспортовали – истиче Станисављевић.

Најугроженија, по питању крађа, је ранжирна станицаБеоград, због великог станичног простора, али и зато што је служба обезбеђења малобројна. Само у току јула, у овој станици је у неколико крађа однето, у деловима или целини, више од 20 шинских глава на станичним скретницама, затим 60 метара сигнално-сигурносних каблова код улазних станичних сигнала, пригушнице на осам станичних скретница, делови напојних и релејних трансформатора и отпорника.На мети лопова су и железничке станице у Земуну, Новом Београду и Раковици.

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... at.sr.html
 
Ма какве камере.Треба само додати једну просту тачку кривичном закону:

"За сваки метар оштећене пруге одговорном лицу следи казна присилног физичког рада на ремонтовању или изградњи једног километра пруге".
 
Nazalost u zemlji gde je postalo normalno krasti, prebijati, otimati, tesko da ce proci Delijin predlog.
Pa kod nas se deca ranjavaju macetama, a desetogodisnjaci ucestvuju u prebijanju profesora. Sta onda ocekivati... (?)
 
Krađa na železnici ne treba da se računa kao krađa, već ugrožavanje opšte sigurnosti.

Послато са GT-N7100 користећи Тапаталк 4
 
Тако је Милисаве! +
То није просто смакнуће добара, са овим се мора без самилости.
 
Evo poso ste se uvatili moga posla da i ja kazem kao apsolvent prava koju .Problem je sto se advokat tj niko iz pravne sluzbe zeljznica ne pojavi na rocistu pa se i one koje uhvate terete najmanje moguce postoji niz krivcinih djela koje im se mogu staviti na teret od puke kradje male vrijednosti
Recimo ugrozavanje javnog saobracaja ,sabotaze ,pa cak i terorizma ,ugrozavanje ljudi imovine izazivanje neposredne opasnosti ,ima toga koliko volis
A za cuvanje vagona i imovine u depou 3 gladan kera i niko nece priviriti
 
MilisaV":2j72l4n7 je napisao(la):
Krađa na železnici ne treba da se računa kao krađa, već ugrožavanje opšte sigurnosti.

Послато са GT-N7100 користећи Тапаталк 4
То је на неки начин и убиство са предумишљајем.
 
Гага":1xkjkgwh je napisao(la):
MilisaV":1xkjkgwh je napisao(la):
Krađa na železnici ne treba da se računa kao krađa, već ugrožavanje opšte sigurnosti.

Послато са GT-N7100 користећи Тапаталк 4
То је на неки начин и убиство са предумишљајем.
Масовно убиство са предумишљајем. Доживотна робија.
 
Delija":re7i1d8k je napisao(la):
Ма какве камере.Треба само додати једну просту тачку кривичном закону:

"За сваки метар оштећене пруге одговорном лицу следи казна присилног физичког рада на ремонтовању или изградњи једног километра пруге".


džabe - ako se ne sprovodi zakon, kao do sada
 
Борчанац":bk6jgf2a je napisao(la):
Карло друже, џаба списак факултета кад су сви студенти отишли на Карабурму у подстанаре, од локалаца нико не верује у образовање :D
Ако је дотле дошло, да људи из Борче узимају приватне станове на Карабурми, то значи да је догорело до ноката, када је у питању јавни превоз заснован на аутобусу. :bash: Борча има једну од најфреквентнијих аутобуских линија у Београду, која вози до строгог центра Београда, а станови у истој су 3 пута јефтинији него само 8 километара јужније. A иначе, чак и онима који живе на Карабурми се исплати да преседају на БГ:ВОЗ ако иду на Ветереинарски, Медицински или Стоматолошки факултет. Наравно да са сваким проширивањем или градњом погодних станица и стајалишта систем постаје погоднији за већи број корисника.
Борчанац":bk6jgf2a je napisao(la):
Податке о цени, капацитетима, екологији, мањој енергетској зависности, удобности, брзини... не може нико да оспори. Железница има шансу, то је јасно.
Тих 80 000 се односило на Пазове и Панчево или само БГ? Ако је тако, онда нас од тих 80 000 дели један потез, окренути на претходно стање. Али шта може да се уради за нешто више?
То је било за систем који је обухватао Панчево, Нову Пазову, Раковицу, Ресник и Рипањ. Од средине 1997. када су кренули радови на Прокопу, озбиљно је нарушена тачност извршавања реда вожње, а од 1998. када је изашао из јединственог тарифног система, Беовоз је за кратко време изгубио пола путника. После знамо какве су све привилегије имале ГСП и Ласта, док у Беовоз није улагано ништа.
Борчанац":bk6jgf2a je napisao(la):
Како да буде 300 000?
Ево, конкретан пример Трећег Београда: :gobb:
Београд северно од Дунава има око 100.000 становника, али преко Панчевачког моста Београду гравитира Панчево са око 75.000 становника и цео јужни Банат у одређеној мери. Преко Панчевачког моста имамо до 6000 путника на сат у оптерећенијем смеру у аутобусима ГСП, и још око 1500 аутобуских, комби и железничких путника. Дневно преко Панчевачког моста имамо 120.000 до 150.000 путника јавним превозом, и око 70.000-90.000 путника у аутомобилима. Ако би од 200.000 - 250.000 људи који радним даном прелази Панчевачки мост, само 10% прешло на БГ:ВОЗ на некој од две станице у Крњачи, продужетак БГ:ВОЗ-а до Крњаче је више него успешан, а ако би 20% прешло на БГ:ВОЗ, систем долази до ивице капацитета, за садашњи тип железничких гарнитура и за интервал сваких 15 минута. За даље повећање коришћења система биле би потребне велике инвестиције.
1) Завршетак обилазне теретне пруге. Због теретног саобраћаја као привредног система, повећање броја градских возова на више од 4 воза на сат је неприхватљиво.
2) Набавка нових возова, јер постојећих је недовољно за неки већи капацитет система. Нови возови би морали имати и нешто другачије карактеристике путничког простора, убрзања и успорења ради бржег и учесталијег саобраћаја.
3) Продужавање Карађорђевог парка и осталих станица у систему за дуже возове.
4) Савременија сигнализација и нов диспечерски центар
5) Доградња новог крака система у Трећем Београду.
Овим мерама би било могуће имати око 100.000 путника железницом преко Панчевачког моста, ако би се спровеле како треба.

+ Потенцијални централни тунел између Савског и Дунавског амфитетра, са тим да треба врло озбиљно разматрати и упоређивати све са метро решењима.
 
Pa sta sada... da prema Crnoj Gori preko noci pravimo novu prugu,kad znamo da prvo treba povezati sever i i jug Srbije sa Beogradom,ta je pruga bila u raspadu i za vreme bivseg direktora,pa niko nije ni prstom mrdnuo.A znamo da ce deonice biti finansirane iz Ruskog kredita,al nista ne ide preko noci.
Normalno je da prvo povezemo NS BG s normalnom brzom prugom,pa onda medjunarodni projekti ,Budimpesta ,Cg i sl.
 
Sto se tice cg djela doslo je do havarije u pod stanici lutovo pa je voz osto bez napajanja ,krivi su sto odman nisu powslali dizelku da se voz povuce ,sto se tice srbije bezobrazluk rapustiti voz i bez objasnjnje sta se desava prema putnicima neodgovorno ,ja bih trazio pare od karte nazad posto je upitanju medjunarodni voz moraju da vrate pare

Putnici voza Beograd-Bar stekli uslove za crnogorsko državljanstvo

Read more: http://www.njuz.net/putnici-voza-beogra ... z2fHb65BMt

Ovako izgleda papir sa skicom Stadler Flirta za ZS koji je Simonovic pokazao novinaru televizije Sky plus 11. septembra.
predhodno bojanje je bilo bolje ovo mi se nesvidja sa ssc od vladygark

2pSu3zt.jpg


[YouTube] http://www.youtube.com/watch?feature=pl ... fgKPiNRaBw [/YouTube]
 
Karlo del Ponte":31aakk2g je napisao(la):
Борчанац":31aakk2g je napisao(la):
Карло друже, џаба списак факултета кад су сви студенти отишли на Карабурму у подстанаре, од локалаца нико не верује у образовање :D
Ако је дотле дошло, да људи из Борче узимају приватне станове на Карабурми, то значи да је догорело до ноката, када је у питању јавни превоз заснован на аутобусу. :bash: Борча има једну од најфреквентнијих аутобуских линија у Београду, која вози до строгог центра Београда, а станови у истој су 3 пута јефтинији него само 8 километара јужније. A иначе, чак и онима који живе на Карабурми се исплати да преседају на БГ:ВОЗ ако иду на Ветереинарски, Медицински или Стоматолошки факултет. Наравно да са сваким проширивањем или градњом погодних станица и стајалишта систем постаје погоднији за већи број корисника.
Борчанац":31aakk2g je napisao(la):
Податке о цени, капацитетима, екологији, мањој енергетској зависности, удобности, брзини... не може нико да оспори. Железница има шансу, то је јасно.
Тих 80 000 се односило на Пазове и Панчево или само БГ? Ако је тако, онда нас од тих 80 000 дели један потез, окренути на претходно стање. Али шта може да се уради за нешто више?
То је било за систем који је обухватао Панчево, Нову Пазову, Раковицу, Ресник и Рипањ. Од средине 1997. када су кренули радови на Прокопу, озбиљно је нарушена тачност извршавања реда вожње, а од 1998. када је изашао из јединственог тарифног система, Беовоз је за кратко време изгубио пола путника. После знамо какве су све привилегије имале ГСП и Ласта, док у Беовоз није улагано ништа.
Борчанац":31aakk2g je napisao(la):
Како да буде 300 000?
Ево, конкретан пример Трећег Београда: :gobb:
Београд северно од Дунава има око 100.000 становника, али преко Панчевачког моста Београду гравитира Панчево са око 75.000 становника и цео јужни Банат у одређеној мери. Преко Панчевачког моста имамо до 6000 путника на сат у оптерећенијем смеру у аутобусима ГСП, и још око 1500 аутобуских, комби и железничких путника. Дневно преко Панчевачког моста имамо 120.000 до 150.000 путника јавним превозом, и око 70.000-90.000 путника у аутомобилима. Ако би од 200.000 - 250.000 људи који радним даном прелази Панчевачки мост, само 10% прешло на БГ:ВОЗ на некој од две станице у Крњачи, продужетак БГ:ВОЗ-а до Крњаче је више него успешан, а ако би 20% прешло на БГ:ВОЗ, систем долази до ивице капацитета, за садашњи тип железничких гарнитура и за интервал сваких 15 минута. За даље повећање коришћења система биле би потребне велике инвестиције.
1) Завршетак обилазне теретне пруге. Због теретног саобраћаја као привредног система, повећање броја градских возова на више од 4 воза на сат је неприхватљиво.
2) Набавка нових возова, јер постојећих је недовољно за неки већи капацитет система. Нови возови би морали имати и нешто другачије карактеристике путничког простора, убрзања и успорења ради бржег и учесталијег саобраћаја.
3) Продужавање Карађорђевог парка и осталих станица у систему за дуже возове.
4) Савременија сигнализација и нов диспечерски центар
5) Доградња новог крака система у Трећем Београду.
Овим мерама би било могуће имати око 100.000 путника железницом преко Панчевачког моста, ако би се спровеле како треба.

+ Потенцијални централни тунел између Савског и Дунавског амфитетра, са тим да треба врло озбиљно разматрати и упоређивати све са метро решењима.


Ма ниси пажљиво прочитао оно прво цитирано. Не селе се Борчанци, а слабо и уче нешто, док они који долазе са стране радије бирају Карабурму, а цене станова нису баш тако различите. Хтео сам у шали да кажем да мало студената претрчава мост. :D А да је догорело са аутобусима, сигурно јесте. Ако дође до озбиљније несташице фосилних горива ето 2 милиона на возу :D

Сада мало озбиљније.

Што се примера трећег БГД-а тиче, супер ако је успех 10% нека је и 21% па нека пуца по шавовима. Ваљда ја увек очекујем више, али што каже ова твоја анализа, за то треба средстава. Дакле без улагања, или мало, имаћемо тих 100 000 или преко тога, поновним интегрисањем Пазове, Панчева и са ових пар станица што су у плану у Крњачи и срему, па ок 8)

Као неко ко појма нема, примећујем да три крака нису асоцијација на удицу и разоноду, већ три главна, једина велика правца од и ка граду. Мимо тих праваца и други делови града добијали су на бројности од тада, па их треба прошарати по неком линијом метроа. Главна ствар, основа и поента сада је пунити линије воза и метроа, хранити их са стране и да то у што већој мери раде трамваји и троле уместо аутобуса. Око града теретни прстен, чисто да призовемо неку привредну активност. У кратким цртама и без превише маштарија, а у сагласју са могућностима на надајмо се не предуг рок.
Ја то гледам све пластично, бацим још једну трокраку на мапу и ето решења.Чуј сигнализација, капацитети и диспечарски центар... Ако ништа, моје не разумевање система увек измами неки детаљан текст, разумљив и нама који не знамо ништа. Па надам се и на тај начин промовишемо железницу и приближавамо свима.
Хвала Карло, по стоти пут, за труд.
+
 
Generalni direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović i ministar saobraćaja Aleksandar Antić naložili hitno utvrđivanje odgovornosti za 32 - časovno putovanje međunarodnim vozom Beograd – Bar i uputili izvinjenje putnicima, kojima će novac biti vraćen


Sreda, 18. septembar 2013.

Generalni direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović naložio je neposrednim rukovodiocima da se detaljno ispitaju razlozi kašnjenja međunarodnog voza, koji je iz Beograda do Bara putovao oko 32 sata i da se na odgovarajući način kazne sva odgovorna lica koja su direktno učestvovala u organizaciji njegovog saobraćaja.

Generalni direktor Dragoljub Simonović i ministar saobraćaja Aleksandar Antić zahtevaju od nadležnih rukovodilaca u „Železnicama Srbije“ da brzo i na adekvatan način reaguju, utvrde razloge ovakvog zakašnjenja međunarodnog voza i u skladu sa tim pokrenu postupak disciplinske odgovornosti, a o utvrđenim činjenicama javnost će biti odmah obaveštena.

U „Železnicama Srbije“ već su u toku aktivnosti na utvrđivanju svih činjenica vezanih za tridesetdvočasovno putovanje ovog međunarodnog voza, koji je u odnosu na red vožnje kasnio punih dvadeset sati i 15 minuta, od čega na teritoriji srpskih železnica jedanaest sati.

Dragoljub Simonović i Aleksandar Antić upućuju izvinjenje svim putnicima zbog kašnjenja i neprijatnosti kojima su tokom putovanja bili izloženi.

„Železnice Srbije“ donele su odluku da svim putnicima iz ovog voza vrate novac za kupljene karte, za putovanje između Beograda i Vrbnice. Tokom putovanja, srpske železnice su putnicima ovog voza zbog kašnjenja podelile sendviče i vodu.

Međunarodni putnički voz koji je u ponedeljak 16. septembra, krenuo iz Beograda u 21.39 sati, stigao u Bar jutros u 04.13 sati (18. septembar), nakon 32 sata putovanja.

Voz je po redu vožnje iz Beograda trebalo da krene za Bar u 20.10 sati, ali je u polasku kasnio 89 minuta, jer je čekao da u glavni grad stigne voz iz Subotice, u čijem je sastavu bio vagon s putnicima, koji su trebali da nastave iz Beograda putovanje za Bar.
Nakon polaska voza iz Beograda za Bar u 21.39 sati, zbog kvara na jednom vagonu za prevoz automobila, ovaj putnički voz zaustavljen je u stanici Bela Reka. Stručne službe „Železnica Srbije“ odmah su izašle na teren i uspele da otklone kvar. Pri nastavku vožnje, međutim, pojavio se novi defekt zbog čega je voz ponovo zaustavljen u Barajevu. Stručne službe ponovo su izašle na teren i pokušale da otklone kvar, ali su nakon detaljnog pregleda utvrdile da se vagon na licu mesta ne može popraviti.

„Železnice Srbije“ na osnovu toga donele su odluku da voz nastavi vožnju ka Crnoj Gori, a da se navedeni vagon isključi iz saobraćaja. Tome su se suprotstavili pojedini putnici iz ovog voza čiji su automobili bili natovareni upravo u vagon koji je imao kvar.
Zbog toga je odlučeno da čitav voz u Barajevu sačeka dolazak ispravnog vagona za prevoz automobila. Drugi, rezervni vagon za prevoz automobila stigao je u Barajevo u 03.43 sati. Zbog stvaranja tehničkih uslova za pretovar automobila, manevre u stanici i obaveznog isključenja napona na koloseku, pretovar automobila završen je u 06.05.
Nakon uključenja napona i neophodnih proba, voz je ka Baru nastavio putovanje iz Barajeva u 06.25.

Voz je na teritoriju crnogorskih železnica prešao u 14.41 sati, sa zakašnjenjem od oko jedanaest sati. U nastavku putovanja, na teritoriji Crne Gore, koja nije u nadležnosti „Železnica Srbije“, voz je zbog nestanka napona u postrojenjima kontaktne mreže usled udara groma stajao u tunelu, između železničkih stanica Mojkovac i Trebaljevo od 16 do 22.20 sati. Nakon potrebnog manevrisanja i promene lokomotive, voz je iz stanice Kolašin krenuo u 1.05. i stigao u Bar u 04.13 sati.

http://www.railserbia.net/forum/viewtop ... start=4160
 
ODRŽIVI TRANSPORT U URBANIM SREDINAMA

https://www.facebook.com/events/5053860 ... pe=regular

Udruženje ljubitelja železnice ima radionicu na temu: "Održiva transportna rešenja za Treči Beograd". u petak 20.9. u 20h.

Eko Fest je festival filma, diskusija, izložbi i radionica koji se jednom godišnje organizuje od strane Zelene omladine Srbije, već petu godinu zaredom. Eko fest će biti održan u Klubu Green House, Dr.Dragoslava Popovića 22 od 19. do 21. septembra.

Festival je orijentisan na određenu temu kako bi odgovorio na određena pitanja i podigao svest o poblemu. Nakon nuklearne energije, poljoprivrede, genetski modifikovanih organizama, upravljanja otpadom i reciklaže, ovogodišnja tema je Održivi transport u urbanim sredinama sa ciljem podizanja svesti o ovom problemu i analize trenutne situacije, kako u zakonodavstvu tako i u praksi. Festival se održava za vreme Evropske nedelje mobilnosti koja je ove godine od 16. do 22.septembra.

Festival će kroz filmove predstaviti publici sam pojam i vrste održivog transporta, zatim ekološke, socijalne i ekonomske dobiti od usmeravanja ka ovakvoim vidovima transporta, kao i dobre prakse iz celog sveta. Nakon svakog filma biće održana diskusija kako bi se posetioci uključili u nalaženje rešenja.

Festival će biti otvoren uvodnim predavanjem o održivom transportu. U okviru festivala biće održana i panel diskusija sa govornicima/ama koji rade u ovoj oblasti na različite načine. Izložbom će biti predstavljeni različitit vidovi održivog transporta, a na radionicama će posetioci moći da nauče kako da poprave svoj bicikl, da saznaju šta je to carsharing, bliže se upoznaju sa funkcionisanjem železnice, ali i da saznaju koje su to mane našeg javnog prevoza i kako ga ,,preživeti''.

Zaključci diskusija biće korišćeni za dalji rad Zelene omladine Srbije u oblasti održivog transporta.

Ulaz na sve događaje u okviru festivala je besplatan.
Sajt: http://www.zelenaomladina.org/ekofest
FB stranica: http://www.facebook.com/zos.ekofest

Program festivala:

Četvrtak, 19. septembar

17:00 Otvaranje festivala i izložbe
17:30-19:00 Uvodno predavanje o održivom transportu
19:00-21:00 ,,We are the traffic'', 60min;
filmovi o kriticnoj masi, Ulice za bicikliste

Petak, 20. septembar

17:00-19:00 diskusija: GSP - javno ili privatno?
19:00-20:00 ,,Cycling for everyone - Duch ctcling embassy'', 7min
,,How the Duch gottheir cycling infrastructure'', 7min
,,Ghent - a cycling city'', 6min
,,Cities in focus: Istanbul'', 5min
,,Sustainable transport systems'', 7min
20:00-21:00 radionica: Odrziva transportna resenja za
,,Treci Beograd'' (leva obala Dunava
u okviru opstine Palilula)

Subota, 21. septembar

13:00-15:00 radionica: Popravi svoj bicikl
15:00-16:00 radionica: Carsharing
16:00-17:00 radionica: Kako preziveti gsp?
17:00-19:00 ,,Occupy all streets'', 10min
,,Na beogradskim tockovima'', 5min
19:00-21:00 ,,Fish bowl'' diskusija: Šta dalje?
21:00 zatvaranje festivala


Kontаkt osobe:

Kаtаrinа Pаvlović
+381 62 80 17 029
katarina.pavlovic@zelenaomladina.org

Boris Inđić
+381 65 925 05 05
boris.indjic@zelenaomladina.org
 
0_a8389_3173a226_XXXL.jpg

Moskva i ograda duž pruge,sigurnosna i zvučna barijera.. :kafa:
0_a838b_bba02858_XXXL.jpg

0_a838c_dfb86299_XXXL.jpg

0_a838e_cfa251ee_XXXL.jpg

104472144.jpg
 
Jeste ,samo tamo treba da je mnogo širi,kao kod stanice NBG :kafa:
 
Vrh