[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=732152#p732152:1x9ys59f je napisao(la):
tragac » Pon Apr 27, 2020 5:05 pm[/url]":1x9ys59f]
Taj pravac bi isključivo služio za domaći saobraćaj i cargo (za koji im Kinezi zapravo i daju kredit, ono što rade naši je šlepanje uz taj cargo projekat). Eventualno za neki direktan voz za Budimpeštu bez ikakvih usputnih stajanja.
Ama zašto kada je ta pruga za 100-120 km/h, velikim delom jednokolosečna, a buduća modernizovana pruga kraća, u potpunosti dvokolosečna za 160 km/h?
spatiotecte":1x9ys59f je napisao(la):
Ono sto treba da se nabavi su elektromotorne garniture za brzine od 200 sto je jedina logična nabavka.
tragac":1x9ys59f je napisao(la):
Možda uzeti Talgo kao Bosanci?
spatiotecte":1x9ys59f je napisao(la):
Treba uzeti Stadler flirt 200 ili Stadler Smile
I onda nastaje problem sa homologizacijom u Mađarskoj i Austriji, kao što je problem sa ŽFBH Talgom, te on saobraća samo u BiH iako je prvobitno planirano da ide za Beč i Budimpeštu.
spatiotecte":1x9ys59f je napisao(la):
Totalno je nelogično nabavljati lokomotive i vagone za 160 kad se gradi pruga za 200.
Kako god, može i za 200 km/h, to je 10 minuta uštede u vremenu od Beograda do Subotice, odnosno Budimpešte, pošto Mađari neće ići preko 160 km/h.
Samo klasična garnitura lokomotiva+vagoni su sigurna investicija za međunarodni saobraćaj!
Klasične garniture dozvoljavaju interoperabilnost međunarodnih vagona gde se računaju i izjednačavaju vagon-kilometri jedne uprave na teritoriji druge i na taj način prebijaju dugovanja, a svaka uprava zarađuje od dela vozne karte - shodno cenovniku i broju km na svojoj teritoriji. Ukoliko recimo vagoni SV imaju više pretrčanih kilometra na teritoriji MAV nego vagoni MAV na teritoriji SV, MAV mora da prebije dug novcem - plati višak kilometra SV vagona na svojoj teritoriji u korist SV-a. Zato se uvek gleda da se vagon-kilometri što više izjednačei minimum dugovanja plati novcem. Takođe, ukoliko neka uprava ima neko dugovanje prema drugoj, vagon-kilometri su takođe način plaćanja. Vagoni nemaju potrebu za homologizacijom, već postoji standard RIC kojim se automatski omogućava saobraćanje vagona u međunarodnom saobraćaju, u graničnoj stanici se tokom carinskog pregleda to prekontroliše.
U slučaju EMV, potrebna je homologizacija (koja košta i traje) za svaku železničku upravu ponaosob, pa zatim, svaki kilometar koji SV EMV pređe na teritoriji Mađarske i Austrije MAV i OBB mora da plati SV-u za korišćenje. A oni prosto mogu da odbiju to - zašto bi plaćali kad imaju svoja vozna sredstva koja mogu da trče. Upravo se to dogodilo sa ŽFBH Talgom - HŽPP nije želeo da plaća ŽFBH-u trčanje Talga na svojoj teritoriji kad ima svoja vozna sredstva koja mogu da saobraćaju. Zato Talgo saobraća samo u BiH.
Postoji i druga opcija - a to je da Srbija Voz osnuje svoju kompaniju u Mađarskoj i svoju kompaniju u Austriji i onda vozi sopstveni voz do Beča gde Srbija Voz snosi troškove i zarađuje 100% od cene karte. Ali tu su troškovi preveliki, od osnivanja novog preduzeća u drugoj državi, dobijanja standarda, plaćanja zaposlenih lica u tim državama, po platama za te države, otvaranja sopstvenih kanala za prodaju karata itd...
Da li vam je sad jasno zašto je klasična garnitura lokomotiva+vagoni najefikasnija, najekonomičnija i najpouzdanija varijanta kada je međunarodni saobraćaj u pitanju?