Železnice - infrastruktura

[mvbg1]

NS arhitekt » 26 Apr 2020 11:46 am[/url]":13qqlw7j] ali nema logike da uvodimo novi tip opreme koja kod nas nije atestirana.

Kako misliš nije atestirana?
Hoćeš da kažeš da se ugrađuje neispitana oprema sumnjivog kvaliteta i nepoznatog porekla?
I odakle ideja da je proizvodnja cevastih stubova kontaktne mreže toliko skuplja od izrade stubova rešetkastog tipa?

 

[WLABmz]

Mađari po projektu grade prugu za 160 km/h sa elementima trase za 200 km/h.

 

[spatiotecte]

NS arhitekt » 26 Apr 2020 11:46 am[/url]":3g41ay7x]Da li neko od učesnika foruma zna zbog čega se na deonici za 200km/h ugrađuju robusni cevasti stubovi umesto dosadašnjih rešetkastih nosača kontaktne mreže?
Identični rešetkasti nosači kontaktne mreže se nalaze na prugama Solun - Atina, u Sloveniji, Italiji....
Naravno konzole su prilagođene sistemu i brzini, ali nema logike da uvodimo novi tip opreme koja kod nas nije atestirana. Time samo poskupljujemo izgradnju i održavanje.

Zato sto su kinezi zaduzeni za elektrifikaciju cele pruge u delu gde je za 200 i ti stubovi dolaze iz kine, samim tim su verovatno i jeftiniji od naših jer je to običan cilindar dok su naši stubovi zavarena rešetkasta konstrukcija.
Nema tu ni nekog posebnog odrzavanja, taj stub se ugradjuje u betonsko izliveno jezgro i to je to.

 

[mvbg1]

Izlaz iz stanice Nova Pazova ka Staroj pazovi.

 

[Пантограф]

spatiotecte » 26 Apr 2020 11:40 am[/url]":3ezwiaur]Kad gradis za 160 ograničen si na 160 zauvek jer pruga nije denivelisana. Kad gradis za 200, za 10, 15 godina ceš lako moci da podignes brzinu na 230, 250 mozda i više.

Ogromna je to razlika. Ovaj put smo pametno odigrali.

Ako mene pitaš, trebalo je sada uraditi dupli kolosek uz denivelaciju i geometrijske karakteristike trase za 250 do Vrbasa, a ostaviti brzinu na 160. Od Vrbasa do granice, trebalo je rekonstruisati postojeći kolosek za 120, zasad bez dogradnje drugog.

Za razliku u ceni - napraviti prvu fazu Istočne magistrale: Smederevo - Kovin - Pančevo - dalje postojećom trasom do Mađarske, jedan kolosek, elektrifikacija, 120 km/h. Time bi kompletan tranzitni teretni saobraćaj sa juga ka HU mimoišao beogradski čvor.

Koristi od ovakvog, racionalnijeg utroška novca bile bi mnogostruko veće.

Al gotovo sad.

 

[NS arhitekt]

[/quote]
Kako misliš nije atestirana?
Hoćeš da kažeš da se ugrađuje neispitana oprema sumnjivog kvaliteta i nepoznatog porekla?
I odakle ideja da je proizvodnja cevastih stubova kontaktne mreže toliko skuplja od izrade stubova rešetkastog tipa?
[/quote]

Možda nisam bio precizan u prethodnom postu ali opremu koju kinezi ugrađuju prvi put srećemo na našoj železnici. Ne može se ugrađivati oprema koja nije atestirana i odobrena sa naše strane. Pitanje je kakvu će opremu ugrađivati rusi na deonici Stara Pazova - Novi Sad?
Da li će je kupovati od kineza?

 

[mvbg1]

NS arhitekt » 26 Apr 2020 04:28 pm[/url]":1h9t2zqv]

Ne može se ugrađivati oprema koja nije atestirana i odobrena sa naše strane. Pitanje je kakvu će opremu ugrađivati rusi na deonici Stara Pazova - Novi Sad?
Da li će je kupovati od kineza?

Pa odakle i pomisao da se može ugrađivati oprema koja nije atestirana.
I kako misliš da se pojedina oprema atestira?
Zar mora da se ugradi na neku deonicu određen vremenski period i tako testira?
Jesi li mislio na taj tip atestiranja?

 

[NS arhitekt]

Za metalne konstrukcije treba da se radi statički proračun koji će uzeti u obzir statičko i dinamičko opterećenje, uticaj vetra....
Ono se generalno radi za čelične konstrukcije poput antenskih stubova i sl.
Normalno se uz projekat prilaže elaborat.
Ovo bi ipak znao neki elektro inženjer.

 

[Пантограф]

Ipak građevinski inženjer :wink:

 

[Pendolino]

Пантограф » Sun Apr 26, 2020 4:09 pm[/url]":2uv9bzqt]Ako mene pitaš, trebalo je sada uraditi dupli kolosek uz denivelaciju i geometrijske karakteristike trase za 250 do Vrbasa, a ostaviti brzinu na 160. Od Vrbasa do granice, trebalo je rekonstruisati postojeći kolosek za 120, zasad bez dogradnje drugog.

Za razliku u ceni - napraviti prvu fazu Istočne magistrale: Smederevo - Kovin - Pančevo - dalje postojećom trasom do Mađarske, jedan kolosek, elektrifikacija, 120 km/h. Time bi kompletan tranzitni teretni saobraćaj sa juga ka HU mimoišao beogradski čvor.

+1000

mvbg1 » Sun Apr 26, 2020 3:21 pm[/url]":2uv9bzqt]Izlaz iz stanice Nova Pazova ka Staroj pazovi.

A zar nisu tu trebale da budu one svemirske skretnice sa 100km/h u skretanju ili to ide iza Stare Pazove?

 

[spatiotecte]

Ove skretnice su već postojale

 

[Прле]

Мало сам гледао како изгледа траса куда иде Сапсан.

Ако је деоница са ниским бзинама могу се видети и решеткасти стубови. Ако је брзина већа од 200 онда иду оби округли. Вероватно да има разлога зашто је то тако. Не мора баш тако сирово да се краде...

https://www.youtube.com/watch?time_cont ... e=emb_logo

 

[tragac]

WLABmz » 26 Apr 2020 12:28 pm[/url]":auly9ugg]Mađari po projektu grade prugu za 160 km/h sa elementima trase za 200 km/h.

Da li im je trasa ka Beču isto takva ili je sve 200 kmh?

 

[GOJE]

Nije neki kvalitet, ali vidi se lep novi kolosek sa lepom novom podlogom, i radnici koji se sunčaju na pauzi, uz obavezno socijalno distanciranje:

 

[WLABmz]

tragac » Pon Apr 27, 2020 12:26 pm[/url]":cl15kf4t]

WLABmz » 26 Apr 2020 12:28 pm[/url]":cl15kf4t]Mađari po projektu grade prugu za 160 km/h sa elementima trase za 200 km/h.

Da li im je trasa ka Beču isto takva ili je sve 200 kmh?

Ne. Budimpešta - Beč je 140-160 km/h u zavisnosti od deonice. Kroz par stanica sa 100-120 km/h. Vozno vreme Budapest Keleti - Wien Hbf 2:40. E sad se vidi koliko AV laje kad kaže da će se ići 4 sata Beograd - Beč. Ako Budimpešta - Beč treba 2:40 i za okretanje u stanici Budapest Keleti 20 minuta, to je 3 sata. Što znači da ostaje još sat vremena, a tih sat vremena uzimaju granična kontrola pola sata u Subotici i pola sata u Kelebiji i eto ti tih 4 sata. Znači voz će se teleportovati od Beograda do Budimpešte. :lol:

 

[spatiotecte]

Пантограф » 26 Apr 2020 04:09 pm[/url]":2pi67lnx]

spatiotecte » 26 Apr 2020 11:40 am[/url]":2pi67lnx]Kad gradis za 160 ograničen si na 160 zauvek jer pruga nije denivelisana. Kad gradis za 200, za 10, 15 godina ceš lako moci da podignes brzinu na 230, 250 mozda i više.

Ogromna je to razlika. Ovaj put smo pametno odigrali.

Ako mene pitaš, trebalo je sada uraditi dupli kolosek uz denivelaciju i geometrijske karakteristike trase za 250 do Vrbasa, a ostaviti brzinu na 160. Od Vrbasa do granice, trebalo je rekonstruisati postojeći kolosek za 120, zasad bez dogradnje drugog.

Za razliku u ceni - napraviti prvu fazu Istočne magistrale: Smederevo - Kovin - Pančevo - dalje postojećom trasom do Mađarske, jedan kolosek, elektrifikacija, 120 km/h. Time bi kompletan tranzitni teretni saobraćaj sa juga ka HU mimoišao beogradski čvor.

Koristi od ovakvog, racionalnijeg utroška novca bile bi mnogostruko veće.

Al gotovo sad.

Pa.dobro, predlog ti noje loš, ja sam uvek za to da se teretni saobracaj razdvoji od putničkog kad su brze pruge u pitanju, to su vec uradili kad je u pitanju smer ka hrvatskoj tako da jednog dana je i za očekivati da to urade i za smer ka Madjarskoj.

 

[spatiotecte]

WLABmz » 27 Apr 2020 01:25 pm[/url]":bny5pfsj]

tragac » Pon Apr 27, 2020 12:26 pm[/url]":bny5pfsj]

WLABmz » 26 Apr 2020 12:28 pm[/url]":bny5pfsj]Mađari po projektu grade prugu za 160 km/h sa elementima trase za 200 km/h.

Da li im je trasa ka Beču isto takva ili je sve 200 kmh?

Ne. Budimpešta - Beč je 140-160 km/h u zavisnosti od deonice. Kroz par stanica sa 100-120 km/h. Vozno vreme Budapest Keleti - Wien Hbf 2:40. E sad se vidi koliko AV laje kad kaže da će se ići 4 sata Beograd - Beč. Ako Budimpešta - Beč treba 2:40 i za okretanje u stanici Budapest Keleti 20 minuta, to je 3 sata. Što znači da ostaje još sat vremena, a tih sat vremena uzimaju granična kontrola pola sata u Subotici i pola sata u Kelebiji i eto ti tih 4 sata. Znači voz će se teleportovati od Beograda do Budimpešte. :lol:

Pa Avala se ne bi okretala u Keleti Pu nego bi prolazila kroz budimpestu obilaznim putem i tu ima stanica gde moze da stane u Budimpesti.

Inace to je problem Madjarske sto na njenom glavnom pravcu prema Beču ima Vmax 140-160. Austrija je izgradila prugu za 230-250 na svom glavnom pravcu prema Nemačkoj jer je ulozila u brzu prugu kao sto to Srbija trenutno radi.
U prevodu, madjari su ti koji zabušavaju.

 

[WLABmz]

Ako mene pitaš, trebalo je sada uraditi dupli kolosek uz denivelaciju i geometrijske karakteristike trase za 250 do Vrbasa, a ostaviti brzinu na 160. Od Vrbasa do granice, trebalo je rekonstruisati postojeći kolosek za 120, zasad bez dogradnje drugog.

Za razliku u ceni - napraviti prvu fazu Istočne magistrale: Smederevo - Kovin - Pančevo - dalje postojećom trasom do Mađarske, jedan kolosek, elektrifikacija, 120 km/h. Time bi kompletan tranzitni teretni saobraćaj sa juga ka HU mimoišao beogradski čvor.

Koristi od ovakvog, racionalnijeg utroška novca bile bi mnogostruko veće.

Al gotovo sad.

A koja je to postojeća trasa do Mađarske? Krivudava banatska pruga? Pa postojeća trasa do Mađarske iz Banata ne postoji, odavno je dignuta. Ni most preko Tise u Segedinu od II Svetskog rata ne postoji. Kako bi se ulazilo u Segedin? Gde bi pruga prelazila Tisu? Ili opet kod Sente na Suboticu, kako kažeš postojećom trasom, pošto je to postojeća trasa. Ali onda se gubi smisao pruge kroz Banat kad se opet ide na Suboticu. Po tvom predlogu bi opet imali dve jednokolosečne deonice do Mađarske, a na primeru Beograd - Velika Plana gde imamo dve jednokolosečne pruge se vidi da su dve jednokolosečne pruge manje od jedne dvokolosečne što se propusne moći tiče.

A onda je pitanje kod Mađara, šta oni da rade kad im ulaziš na dve "rupe" da se tako izrazim. Koju od njih da krpe? Segedinsku ili Kelebijsku? Kako bi Srbija Cargo organizovao sve kome je sedište takoreći u Makišu, koji bi se debelo zaobilazio ovim predlogom? Dao si predlog koji prouzrokuje više pitanja nego što daje odgovora...

Koja je i smisao pruge dvokolosečne "brze" pruge do Vrbasa ako se neće dalje do Subotice raditi? Nema je. Bolji predlog je da se postojeći kolosek Novi Sad - Subotica remontovao za 120 km/h, tj. vratio u projektovano stanje (nekada su pre elektrifikacije dizelke 661 prštale 110 km/h tom prugom). A novac preusmerio na rekonstrukciju pruge Beograd - Niš za 120 km/h. Ima li bi od Subotice do Niša vozove po brzini konkurentne autobuskom saobraćaju, čak možda i nešto brže. Veliki napredak u odnosu na danas, pa čak i u odnosu na bili kad u poslednjih 30 godina.

Прле » Pon Apr 27, 2020 12:08 pm[/url]":1qm0rpai]Мало сам гледао како изгледа траса куда иде Сапсан.

Ако је деоница са ниским бзинама могу се видети и решеткасти стубови. Ако је брзина већа од 200 онда иду оби округли. Вероватно да има разлога зашто је то тако. Не мора баш тако сирово да се краде...

https://www.youtube.com/watch?time_cont ... e=emb_logo

Nema to toliko veze. U Španiji su recimo na HS prugama rešetkasti. U Rusiji su na većini pruga stubovi armirano-betonski okrugli kao na tvom videu.

 

[WLABmz]

spatiotecte » Pon Apr 27, 2020 2:35 pm[/url]":io6en3pr]
Pa Avala se ne bi okretala u Keleti Pu nego bi prolazila kroz budimpestu obilaznim putem i tu ima stanica gde moze da stane u Budimpesti.

To je nemoguće trasom Kiškunhalaš - Kiškoroš. Prouči kolosečnu situaciju u Budimpešti. Ako voz ide trasom Kiškunhalaš - Kiškoroš (ako kako jeste plan modernizacije pruge Beograd - Budimpešta) mora se negde okrenuti u Budimpešti. Može u Ferencvarošu koja je prva stanica ili da još 8 minuta produži do stanice Keleti. Svakako je bolje da ide do stanice Keleti jer je to glavna stanica, a Ferencvaroš nešto kao naš Topčider. Čemu poenta modernizacije ako vozovi neće ići na glavnu stanicu u Budimpešti?

Inace to je problem Madjarske sto na njenom glavnom pravcu prema Beču ima Vmax 140-160. Austrija je izgradila prugu za 230-250 na svom glavnom pravcu prema Nemačkoj jer je ulozila u brzu prugu kao sto to Srbija trenutno radi.
U prevodu, madjari su ti koji zabušavaju.

Mađarska ima na glavnom pravcu ka Beču tu brzinu već 20-ak godina. A šta fali brzini 140-160 km/h? Šta je tu loše? To je brzina koje se niko ne stidi, osim ZM i AV. Da nije možda bolje 30-50 km/h na stotinama kilometara koridora u Srbiji? I za tvoju informaciju, 140 km/h je brzina na Austrijskom delu trase Budimpešta - Beč.


Čuj, Mađari zabušavaju...Evo uporedi:

Mađarska - 5 518 miliona putničkih kilometara godišnje (2018)
Srbija - 377 miliona putničkih kilometara godišnje (2017 - sad je manje)

Dakle, oko 15 puta veći broj pređenih kilometara putničkih vozova u Mađarskoj nego u Srbiji...

 

[spatiotecte]

Išla je Avala jedno vreme bez stajanja na Keleti Pu. Tako da tako rešenje u teoriji može da postoji.

Nisam rekao da su Srpske zeleznice bolje od madjarskih ali madjari zaista zabušavaju na tom tranzitnom pravcu izmedju Beograda i Beča.
Hajde da zamislimo teoretski neki Railjet koji bi vozio Minhen-Beograd, crna tačka na toj trasi bi bila Madjarska.

Austrija nije uložila u svoj deo pruge ka Budimpešti jer nisu ni madjari. Ja sam se vozio tim pravcem još od 92, tada je brzina bila još niža, ta pruga izmedju 2 prestonice bivše Austrugarske je renovirana EU fondovima inače. Kao i pruga Berlin Varšava i tada je standard bio 160. Proslo je 30 godina skoro od tog vremena, standardi se menjaju, danas se gleda umrežavanje evropskih prestonica brzim prugama. Budućom izgradnjom brze pruge Beograd-Niš, Srbija će biti zemlja sa korektnim brzinama za tranzit putnika sa zapada na istok i sve to bez pomoći EU.
Za malu zemlju koja je imala gradjanski rat, bombardovanje i sankcije ovo će biti fenomenalni uspeh da imamo 2 high speed linije i ukupno 400 km brzih pruga i to bez ikakve pomoći i EU donacija.

 

[WLABmz]

spatiotecte » Pon Apr 27, 2020 3:03 pm[/url]":1e1vbk3i]Išla je Avala jedno vreme bez stajanja na Keleti Pu. Tako da tako rešenje u teoriji može da postoji.

Zato što je tada išla istočnom trasom pruge. U Kiškunhalašu se odvajala na istok ka Kiškunfeleđhazi, pa preko Kečkemeta i Cegleda išla na Budimpeštu. Ali, pošto trasa pruge Beograd - Budimpešta koja će biti modernizovana nije ta, nije moguće bez okretanja u Budimpešti. Opet kažem, prouči kolosečnu situaciju u Budimpešti pa govori o tome!

Hajde da zamislimo teoretski raul jer koji bi vozio Minhen Beograd, crna tačka na toj trasi bi bila Madjarska.

Trenutno je crna tačka Srbija.

Proslo je 30 godina skoro od tog vremena, standardi se menjaju, danas se gleda umrežavanje evropski prestonica brzim prugama, budučim izgradnjom brze pruge Beograd Niš, Srbija će biti zemlja sa korektnim brzinama za tranzit putnika sa zapada na istok i sve to bez pomoći EU.

Prošlo je 30 godina, da, stvari se menjaju i više nigde u Evropi se ne isplate putnički vozovi na relacijama dužim od 600-800 km. Nikada više putnici neće putovati vozom Istanbul - Beč, Atina - Minhen itd. Pruga će biti korisna za tranzit tereta. A vozova za prevoz putnika u tranzitu kroz Srbiju više nikada neće biti osim par agencijskih tipa Optima.

 

[spatiotecte]

I onda dodju kinezi i dokažu ti suprotno tako sto su 2012te napravili najduzu brzu prugu na svetu sa 2298 km dužine koju voz predje za 8 sati.

 

[WLABmz]

spatiotecte » Pon Apr 27, 2020 3:16 pm[/url]":3i349v7t]I onda dodju kinezi i dokažu ti suprotno tako sto su 2012te napravili najduzu brzu prugu na svetu sa 2298 km dužine koju voz predje za 8 sati.

To se u Evropi neće desiti jer je EU birokratski košmar gde svaka zemlja vuče na svoju stranu i gde sve kasni decenijama. Da je u EU sve ostvareno kako se planiralo 1990. godine cela EU bi prštala vozovima velikih brzina za 300 km/h od Talina do Lisabona, ali nije i neće se desiti.

A ti Kinezi koji su došli mrljave već dve godine deonicu Beograd - Zemun i ne mogu ni levi kolosek da završe i sude se sa IŽS zbog neispoštovanog kvaliteta i neispoštovanog roka radova na patrljak deonici Rasputnica G - Resnik.

 

[tragac]

Izgleda da voz Beograd-Beč ne može da uđe u Budimpeštu a da ne okreće tamo. Vozni put može biti kraći za okretanje u Ferencvaroš stanici umesto Keletija uz zadržavanje u Kelenfeld stanici.

 

[spatiotecte]

Poenta priče je da kad bi bio neki Railjet Beograd Beč nevezano za okretanje u Budimpešti, najbrže deonice bi bile u Srbiji.