Михаило":kx7jh9nq je napisao(la):
direktor":kx7jh9nq je napisao(la):
1.Jedan od dva postojeca kolosjeka zadovoljava vec sad brzinu od 30 kmh za teretne vozove sto znaci da zadovljava za tramvaj
2.Drugi kolosjek i njegovo stavljanje u funkciju ne trazi neka velika sredstva
3.upitanju su laka vozila recimo katice iz berlina za normalni kolosjek
4.za elektrifikaciju izradu stanica it moze se konkuristi kod krave muzare zvane EU kod odgovarajucih fondova koji su prilicno veliki
5.to bi sve u svemu bio jedan fini lrt/tramvaj sa nekih 10 stanica
И то би био једна нова железничка линија која:
- Не би била компатибилна са постојећом трамвајском мрежом
- Не би била компатибилна са постојећом железницом
- Не би могла да се комбинује ни са једном
- Захтевала би изградњу депоа (уз запошљавање радника који би тамо радили)
- Захтевала би још један тип возила => скупље одржавање, делови
Све у свему, потпуно нерационално и неодрживо. Све ово би без проблема одрадио најобичнији трамвај са краком око Калемегдана за много мање пара и у старту и у експлоатацији, без ограничавања савског амфитеатра.
Директор је изнео своју визију решења, док смо у Удружењу љубитеља железнице предвидели компатибилан систем са железницама, али са лакошинским возилима. Потребна су улагања у возила и нови депо, али се систем надовезује на постојеће пруге.
Узгред, шта конкретно подразумевате под "ограничавање савског амфитетра". У централној зони би пруга имала трамвајски карактер према предлогу, и по вама би значило да су Вождовац, Звездара, Дорћол итд по сред среде пресечени непремостивом трамвајском препреком :kafa:
Михаило":kx7jh9nq je napisao(la):
direktor":kx7jh9nq je napisao(la):
6.bio bi jedna brza veza jednog dana dva beogradska mora ade ciganlije i ade huje
- А коме то треба? Ваљда кад одеш на једно "море" нећеш да идеш на друго истог дана. И ако хоћеш, то ћеш да урадиш бајсом
Извлачиш из контекста, и хваташ за реч. Између Аде и Аде се налазе: 1)попречне саобраћајне везе, преседања код мостова, 2)Сајам, 3)Будући пословно-стамбени центар, 4)Туристички центар, 5) Густо насељен Дорћол, недовољно за метро, а опет са преспорим и непоузданим уличним саобраћајем, 6)Будући пословно-стамбени центар, 7) Чвориште Панчевачки мост, 8) И на продужецима огромна приградска насеља.
Михаило":kx7jh9nq je napisao(la):
Karlo del Ponte":kx7jh9nq je napisao(la):
@Михајло
На Новом Београду смо имали булеварчине изграђене пре солитера, које су чак и деценијама зврјале пусте, али су те булеварчине биле основна инфраструктура. У овом случају, знамо да повећањем друмских саобраћајница (чак и ако занемаримо прескупост, енергетску и еколошку неодрживост таквог планирања), направићемо још већи хаос у граду. Стога, боље је као окосницу приобалних развојних зона имати површински шински коридор ширине 8 метара, него булеварчину ширине 70-80 метара подједнаког капацитета.
Изградња савског амфитеатра неће да створи никакав хаос, једноставно он неће бити транзитна зона, поготово завршетком моста у Земуну. Да, повећаће се број људи који гравитира тој области због посла/становања, али ће се повећати и број улица које могу да приме саобраћај. Тренутно су Савска и Сарајевска сасвим довољне, уз још две паралелне улице, никаквог хаоса неће бити.
1) Транзит је незнатан део друмског саобраћаја у Београду.
2) Тренутно се тек 20% посто транспорта путника обави аутомобилом, не због еколошке свести, него због ниског стандарда грађана и проблема паркирања у центру. И са свим тим, брзина и аутомобила и аутобуса пада на 5-15км/с у централним подручјима.
3) Ни у Савској ни Сарајевској станари не могу прозор да отворе од загађења
4) Савска и Сарајевска су прилично проходне, јер јужно и северно од њих капацитети за друмски моторни саобраћај су мањи него у њима. Најгоре је између Немањине и Цвијићеве. Друмски тунел је економски (и по много других критеријума) неоправдан, а рушење зграда у кругу двојке ради булевара већина грађана сматра неприхватљивим. (стварно не знам зашто :roll: )
5) Ако би цео СА био један велики паркинг, занемаримо загађење, и замислимо да улице могу да приме више аутомобила него што могу, то би било око 40.000 додатних паркинг места. То би значило само удвостручење паркинг места у ширем центру, дакле могућност до 40% аутомобилских кретања. Боље престати сипати воду у море, и не повећавати, него смањивати саобраћај возила на нафтни погон.
Михаило":kx7jh9nq je napisao(la):
Како ће савски амфитеатар већим делом сачињавати највероватније пословни простори, јако мали број тих људи би заиста користио тај ваш лрт. Он једноставно не повезује густо насељене локације са савским амфитеатром.
А шта су општине Раковица и Чукарица? Те предлог продужетка до Миријева, те Трећег Београда, јер је систем компатибилан? Те постојећи Дорћол, Сајам, нов развој подунавља и посавља? Имам необичан предосећај да ћу пре дочекати унуке, него метро између Панчевачког моста и Савског трга. Наспрам катастрофе, од и до сат времена у аутобусу 23 или аутомобилским застојима, постоји могућност да остане брзи превоз, који би се брзо изградио и све то заобилазио, са временом вожње 10-так минута.
Михаило":kx7jh9nq je napisao(la):
Узгред, ово за ширину булевара је претерано, бар дупло.
Нисам. Аутомобилски путник заузима 40-60 метара квадратних градских површина, а трамвајски/ЛРТ 3-7 метара квадратних.
Михаило":kx7jh9nq je napisao(la):
Karlo del Ponte":kx7jh9nq je napisao(la):
Реконструкција ове двоколосечне пруге за потребе лаких градских железница кошта мање од милион евра по километру, јер нема измештања инсталација, откупа земљишта, градње скупих објеката (мостова, тунела).
Зар ово не би важило и за трамвај?
Важи за трамвај, уколико би се користиле половне вињолове шине. Пољска, Мађарска, Румунија, Русија многи градови Немачке... Много градова захваљујући томе има врло јефтину трамвајску мрежу. Разлози за скупе колосеке су естетски, кретање друмских возила (непожељно за трамвајске системе), начин постављања инсталација. Мислим да би већина архитеката захтевала скуљи колосек на макар неким деловима мреже, због просторне целине. Иначе, од великих трошкова,свако би била потребна нова возила и депо, али све је то знатно јефтиније од аутомобила и аутобуса, када се сведе на путнички километар.
Михаило":kx7jh9nq je napisao(la):
Karlo del Ponte":kx7jh9nq je napisao(la):
А по питању везе са Новим Београдом, директна веза са истим није нужда ни светиња. У великом граду, систем треба планирати да се што већи број кретања обави са највише једним преседањем, а са преклапањем директних аутобуских линија смо и направили оне силне конвоје у вршним сатима, када код Сајма по 10 аутобуса чека да уђе на подручје стајалишта. Наравно да поред сваког моста изузев Газеле треба да буде преседачко стајалиште.
Управо ово болдовано - треба испланирати систем, комплетно, за 30-40 година унапред. Зато треба у планове за метро и трамајску мрежу убацити савски амфитеатар, а не форсирати неки нови, потпуно одвојен ЛРТ систем само зато што је претходних 150 година туда ишао воз. Разумем
носталгију, али мислим да је овде злоупотребљена.
А директну везу са најмногољуднијом општином свакако сматрам врло пожељном
Поздрав!
Како да тумачим реч "Носталгија", као клевету, или спрдање, или...
Цео концепт предлога је брзо, јефтино, ефикасно, одрживо, јако брзо примењиво. Уз мало ширине у планирању, уљудно пројектовано и реализовано. Пракса у Србији је да се укидају пруге, а остављају обећања. Метро није ни започет, аутомобилска секта баца око на пругу да добије још коју траку, како би сипала још мало воде у море. Или још горе, "бизнисмени" да присвоје неки простор за своја чуда. Тај простор на којем је "150 година" та пруга је сачуван од свега тога. За сада немамо ни телепорт, ни летеће тањире, а чак и САД, где је аутомобилски лоби најјачи, обнављају путнички шински превоз тамо где су га укидали.
