Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.459
- Pohvaljen
- 49.258
Рачунајте да иза те кампање преко Шпигла стоји лоби железничке и грађевинске индустрије, чији интереси се не морају поклапати са потребама велике већине путника.
Немачке железнице, укупно узев, за кориснике су знатно боље од Француских (густина и разгранатост мреже, пре свега). Треба имати у виду да Французи нису брзим пругама повезали ни све милионске градове са Паризом (Тулуз - пут траје 5 сати, авион убија), а путовање између великих градова који нису Париз (нпр. Лион - Бордо) ближе је стандардима српских него немачких железница.
Узмите у обзир и да највећи процват од свих великих путничких железница у Европи у последњих 20 година доживљавају, неочекивано - британске железнице, са брзинама до 200 км/х. Дуплиравши укупан број путника од средине деведесетих, Британци су по том параметру убедљиво оставили Французе, који су, иначе, у читавој Европи данас народ у највећој зависности од коришћења аутомобила (сетите се жутих прслука).
Индустрија би, међутим, да се улаже огроман новац, јер јој то треба. Алзо, рачунајте да ће и у Немачкој (која није нарочито велика земља, пре уједињења Западна је била величине СФРЈ, уз то је и децентрализована, па јој је густина мреже - највећа на свету - много битнија од максималне брзине), бити грађене нове пруге за 300 км/сат. Услед огромног новца који ће то однети, готово сигурна последица биће смањење издвајања за локалну и регионалну мрежу, која највише треба путницима.
Немачке железнице, укупно узев, за кориснике су знатно боље од Француских (густина и разгранатост мреже, пре свега). Треба имати у виду да Французи нису брзим пругама повезали ни све милионске градове са Паризом (Тулуз - пут траје 5 сати, авион убија), а путовање између великих градова који нису Париз (нпр. Лион - Бордо) ближе је стандардима српских него немачких железница.
Узмите у обзир и да највећи процват од свих великих путничких железница у Европи у последњих 20 година доживљавају, неочекивано - британске железнице, са брзинама до 200 км/х. Дуплиравши укупан број путника од средине деведесетих, Британци су по том параметру убедљиво оставили Французе, који су, иначе, у читавој Европи данас народ у највећој зависности од коришћења аутомобила (сетите се жутих прслука).
Индустрија би, међутим, да се улаже огроман новац, јер јој то треба. Алзо, рачунајте да ће и у Немачкој (која није нарочито велика земља, пре уједињења Западна је била величине СФРЈ, уз то је и децентрализована, па јој је густина мреже - највећа на свету - много битнија од максималне брзине), бити грађене нове пруге за 300 км/сат. Услед огромног новца који ће то однети, готово сигурна последица биће смањење издвајања за локалну и регионалну мрежу, која највише треба путницима.