Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=606546#p606546:cjgt2t99 je napisao(la):
Прле » Sre Mar 06, 2019 9:56 am[/url]":cjgt2t99]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=606449#p606449:cjgt2t99 je napisao(la):
Žika » Уто Мар 05, 2019 9:56 pm[/url]":cjgt2t99]Vučna sila direktno zavisi od težine same lokomotive, ako se rasporedi na više osovina biće manja. Opet 120 tona može više da povuče u odnosu na 78 tona.

Хм, вучна сила зависи од снаге мотора за коју смо видели да Вектрон поседује. Од масе локомотиве може да зависи адхезија, али ако само погледамо у страну теренских возила видимо да кроз тешке путеве боље пролазе возила која имају више вучних осовина а не која имају више снаге. Већа снага је потребна да би се више терета повукло.

Najbolje prolaze guseničari, najveća kontaktna površina i najviše trenja. Zar ne ?
Ove imamo usku šinu i metalni točak i problem je prenos obrtnog momenta, a poznato je da elektromotori obiluju sa njim od nultog obrtaja.
Dakle direktno zavisi od težine koja deluje na točak, osovinu kao i sama šina, vlažna , masna i slično. Peskarenjem se povećava athezija.
 
da ali i peskarenje mora da se kontrolise, jer pesak pod tockom radi kao smirgla, smirgla se povrsina i sine i tocka, ne sme nekontrolisano da se baca kao sto je kod nas obicaj za sve da se radi
 
Gledao si tramvaje, ista priča. Kad ne može da krene ili kad ne može da stane peskare se šine.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=606554#p606554:q27mkajn je napisao(la):
Дошљак » Sre Mar 06, 2019 11:16 am[/url]":q27mkajn]Ваљда су Вектрони за коридор 10 (за сада део БГ-Шид док се не среде и остали правци) па да пређу у Хрватску (у будућности и Мађарску и можда и Бугарску ако се електрификује тај крак коридора 10) и даље.

Vectroni su za sve elektrificirane pruge.
 
Zašto DB oznake?
Ili nisu?
792c92dcc0fd52041ae37f38365da9eb.jpg


Naidjoh na ovo. Voleo bih da mi neko ko je upućeniji objasni.

Sent from my Mi A2 Lite using Tapatalk
 
Ne nosi numericaju DB. Da nosi numeraciju DB pisalo bi D-DB. Homologacija je izvršena za Nemačku i Austriju te je pri testiranju morala imati tu oznaku. Lokomotive su kroz Nemačku i Austriju išle sopstvenim pogonom. Kroz Mađarsku i Srbiju su išle vučene drugom lokomotivom jer nemaju homologaciju za Mađarsku i Srbiju (još uvek). Kada se izvrši homologacija za Srbiju promeniće se numeracija najverovatnije. Serija bi trebalo da bude 541.

Mada ima i ovakvih primera - WLABmz vagoni Federalne putničke kompanije Ruskih železnica (ovi iz mog potpisa) nose oznaku CH-FPC iako pripadaju kompaniji sa sedištem u Rusiji. CH je oznaka za Švajcarsku. Znam da je prva homologizacija tih vagona izvršena baš u Švajcarskoj, tako da je to verovatno razlog.

Da li će Vectroni Srbija Karga promeniti oznaku, videćemo. Ono što je zvaničan podatak za javnost je da su kupljene. Znam da su ČD i ZSSK (Češke i Slovačke putničke železnice) nabavile Vectrone na lizing od 10 godina i znam da je iznos koji je ZSSK platio za lizing maltene isti kao iznos za koji je SKG kupio ove lokomotive, s tim što u taj ugovor u lizingu od 10 godina ulazi i održavanje tih lokomotiva tokom svih 10 godina. ZSSK lokomotive uzete na lizing imaju Slovačke oznake, ali takođe kompanija od koje su uzete na lizing je iz Slovačke. Dosta se prašine diglo oko toga u Slovačkoj.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=606694#p606694:2l69vi5w je napisao(la):
WLABmz » Сре Мар 06, 2019 11:37 pm[/url]":2l69vi5w]...Serija bi trebalo da bude 541.

Узгред, а коју ознаку имају оне Кинеске за ТЕНТ? Или се оне не класификују са ознакама као оне које користи СК, СВ?

Видим да су CRRC локомотиве урађене заједно са Сименсом, и да су чак и јаче од Вектронки 7МВт
 
те локомотиве су серије 463. сва возна средства у Србији се класификују на исти начин, сходно правилнику који је Жика поставио, без обзира ко је власник
 
Инфраструктура железницe Србије“ у четвртак, 7. марта 2019. године, у железничкој станици Крагујевац започела је реконструкцију пруге Крагујевац – Лапово, у дужини од 31 километар, а након тога радиће и деоницу од Крагујевца до Краљева.
Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1
http://infrazs.rs/2019/03/pocela-rekons ... Sb243cqkNw
 
Прича ли се о електрификацији?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=607003#p607003:26xlykvw je napisao(la):
abrines » Pet Mar 08, 2019 11:53 am[/url]":26xlykvw]Прича ли се о електрификацији?
Ne. Ovo je samo laki remont. Elektrifikacija drastično poskupljuje radove. Ovo je nešto dosta skromnije ali opet jako dobro.
 
Tu je valjda uradjen projekat za elektrifikaciju stubovi cak stoje rasuti u kravljevu i jos para mjesta
 
електрификација није приоритет. приоритет је вратити пругу у пројектовано стање, а електрификација отом потом
 
Ајмо мало и о реконструкцији пруге, једна мања фото-репортажа од суботе, а о још једном приступу градилишту на железничком насипу.

На теми „Унутрашњи Магистрални Полупрстен, Мост преко Аде“ смо мало причали о приступима градилишту за реконструкцију пруге кроз Нови Београд. http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic. ... 50#p603380

Наиме ових дана је изграђен још један приступ овом градилишту и то у првом делу Булевара хероја са Кошара. Тај приступ је у блоку 40 где је она давно полуизграђена дивља уска, а дугачка зграда дуж самог насипа. Да би направили приступ ка градилишту за грађевинске машине и камионе, прво су посечена дивље израсла стабла која су испред те зграде, направили су потом земљани пут од оног постојећег улаза из Булевара хероја са Кошара у сам блок, до оног пролаз кроз ту зграду, види се на другој слици по реду, изашли иза ње и на насипу направили исто земљани пут до колосека.

И са друге стране те дивље саграђене зграде и самог насипа је посечане шума дрвећа, а док сам сликао и био на насипу, једна од машина је чистила сам насип од годинама израслог густог растиња.
Слике су од суботе – 09.марта 2019.године, кренимо редом

Поглед из Булевара хероја са Кошара на дивље полусаграђену зграду у блоку 40.
Pogledajte prilog 14Pogledajte prilog 13
Сам земљани успон на насип је окренут према ж.с. Тошин бунар.
Pogledajte prilog 12Pogledajte prilog 11Pogledajte prilog 10Pogledajte prilog 9Pogledajte prilog 8
Поглед на другу страну, тј. према ж.с. Нови Београд. А овај мој другар, на задње две слике овог дела, ме је чувао од возова, пошто стално лаје на њих кад наиђу. :wink:
Pogledajte prilog 7Pogledajte prilog 6Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3
Улаз из Булевара хероја са Кошара у блок 40. Земљани пут иде и према оном угоститељском објекту и спортском балону, а он је од раније урађен, а једним мањим делом је и бетонски пут, уствари то је део писте старог аеродрома који је ту био.
Pogledajte prilog 2
У самом железничком насипу ради се за сад усек са побијањем шипова, а ту ће се градити будућа железничка станица „Тошин бунар“. Гледаћу да, кад уграбим време, мало више обрадим сликама и подацима тај део, онолико колико ми дозволе.
Pogledajte prilog 1
:sesir:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=606643#p606643:k7jtltwu je napisao(la):
laki72 » Sre Mar 06, 2019 7:31 pm[/url]":k7jtltwu]Zašto DB oznake?
Ili nisu?
792c92dcc0fd52041ae37f38365da9eb.jpg


Naidjoh na ovo. Voleo bih da mi neko ko je upućeniji objasni.

Sent from my Mi A2 Lite using Tapatalk

Politicki obojen program......
 
Kao sto sam rekao ranije, pruga koja se trenutno gradi ce moci da se unapredi na vise od 250 km/h.
Nasao sam citat generalnog direktora RZD Inernational koji potvrdjuje ovo sto sam napisao pre par meseci.
Dakle radi se ipak o pravoj brzoj pruzi i ako mnogi do sada nisu verovali da se tako nesto gradi u Srbiji.


Sergej Aleksejevič Pavlov, generalni direktor RZD International - Obnova železnice "vuče" Srbiju napred

Pruga Stara Pazova-Novi Sad, u čijoj izgradnji se primenjuju metode napredne i za evropske standarde, u budućnosti će moći da bude unapređena i za brzine veće od 200 km/h. Ruska kompanija RZD International (RŽD Internešnl), koja gradi novu brzu prugu u Sremu, zadovoljna je saradnjom sa srpskim izvođačima i razmatra učešće u nastavku obnove pruge Beograd - Bar. Kompanija je otvorena za dalju saradnju na unapređenju srpskih železnica, a ruska industrija spremna je da Srbiji ponudi široku paletu voznih sredstava.

Ovo, u ekskluzivnom razgovoru za eKapiju, kaže Sergej Aleksejevič Pavlov, generalni direktor RZD International, koji nas podseća da je železnički sistem - lokomotiva razvoja jedne države.

eKapija: RZD International je važan činilac u unapređenju kapaciteta, ali i ukupnog tehničkog nivoa srpskih železnica. Da li se može reći da je vaša kompanija došla u Srbiju - da u njoj ostane?

- Tokom pet godina rada u Srbiji, RZD International se pokazao kao pouzdan partner, koji izvršava svoje obaveze sa konstantno visokim kvalitetom i tačno na vreme. Imamo nameru da i se dalje pridržavamo najviših standarda u radu. Uveren sam da će nam savremena mehanizacija i kadrovski resursi omogućiti da i ubuduće uspešno izvodimo velike projekte.

eKapija: U toku je najsloženiji projekat na kojem je dosad bila angažovana kompanija u Srbiji - izgradnja nove pruge između Stare Pazove i Novog Sada. Kakva su vaša iskustva sa tog gradilišta? Da li sve teče po planu?

- RZD International trenutno izvodi radove na deonici Stara Pazova–Novi Sad pruge Beograd–Budimpešta, konkretno, rekonstrukciju postojeće i izgradnju nove dvokolosečne pruge za brzinu 200 km/h, kao i izgradnju složenih i velikih železničkih objekata – tunela Čortanovci i vijadukta dugog tri kilometra u plavnom delu reke Dunav. Pri tome, izgradnja vijadukta se odvija na deonici gde brdovit teren prelazi u ravnicu oko Dunava, što zahteva primenu složenih tehničkih rešenja, od kojih su mnoga napredna za železničku izgradnju u Evropi.

Bez obzira na određene probleme izazvane time što geologija u delu gde se gradi vijadukt ne odgovara projektnim proračunima, radovi se izvode pre dinamike, a sva pitanja koja nastaju rešavamo zajednički sa investitorom, a to je Infrastruktura železnice Srbije, i uz angažovanje kako ruskih, tako i međunarodnih projektnih i građevinskih organizacija.

Izgradnja tunela se, takođe, izvodi u roku. Do sada je izrađeno oko 550 metara tunela, što je oko 40% svih radova. Probijamo tunel na zatvoren način, uz primenu NATM (Nova austrijska tunelska metoda) tehnologije, a to je specijalni način izgradnje u planinskim predelima na mestima nestabilnog tla. Radovi se izvode paralelno na oba portala tunela u dve cevi.

Polaganje železničkog koloseka na deonici Stara Pazova–Novi Sad trenutno se izvodi samo na onim deonicama za koje je srpska strana izdala građevinsku dozvolu. Ovde postoji kašnjenje u odnosu na dinamiku, koje je prouzrokovano upravo prolongiranjem izdavanja građevinske dozvole. Pripremamo plan za nadoknadu tog kašnjenja kako sa ruske, tako i sa srpske strane.

Nakon završetka radova koji je predviđen za 2021. godinu, brzina kretanja vozova na ovoj deonici moći će da dostigne 200 km/h.

eKapija: Da li projekat pomenute pruge, geometrija i standardi gradnje, omogućavaju njeno buduće unapređenje na evropski standard pruga velike brzine - 250 km/h i više?

- Da, naravno, ubuduće ćemo, ako bude postavljen takav zahtev, moći da podignemo brzinu na 250 km/h i više.


eKapija: Postoje li u Srbiji kompanije koje imaju tehnologiju za učešće u izgradnji pruga za brzine od 160 do 200 km/h i brže?

- Koliko je nama poznato, u ovom trenutku mi smo jedini kompetentni izvođač koji može da ponudi izvođenje čitavog kompleksa radova na objektima takve složenosti, ali lokalne kompanije koje sa nama sarađuju sada prikupljaju iskustvo i veštine kako bi u budućnosti mogle samostalno da učestvuju u sličnim projektima.

eKapija: Srbija voz, lokalni prevoznik, nema ni lokomotive, niti elektromotorne garniture za brzine veće od 160 km/h. Da li se i za te potrebe razmatra kupovina vozova u Rusiji? Ima li ruska industrija šta da ponudi u tom segmentu?

- Ruska industrija je spremna da ponudi široku paletu vučnih kompozicija. Na osnovu zahtevanih tehničkih parametara za lokomotive i vagone uzimaju se optimalna rešenja za svaki konkretan projekat.

eKapija: Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavila je nastavak obnove pruge Beograd-Bar, južno od Valjeva. Da li se RZD International priprema za taj projekat?

- Da, RZD International zajedno sa Ministarstvom i Infrastrukturom železnice Srbije razmatra mogućnosti za učešće u ovom projektu. Po svom geografskom položaju on predstavlja nastavak projekta Resnik–Valjevo, na kojem su radovi završeni u novembru 2017. godine.

eKapija: Da li bi, u nekom trenutku tokom obnove, morao da bude prekinut železnički saobraćaj sa Crnom Gorom, budući da je reč o jednokolosečnoj pruzi, i na koji rok?

- Svakako će rekonstrukcija jednokolosečne pruge podrazumevati prekid u saobraćaju, ali mi ćemo zajedno sa srpskim železničarima učini sve što je u našoj moći da minimalizujemo neudobnosti za korisnike železničke infrastrukture. Radovi će se izvoditi sa ciljem da se naknadno znatno smanji vreme putovanja i za putnike i za špeditere. .................................................

http://www.ekapija.com/people/2324523/s ... iju-napred
 
Koliko sam shvatio ovde nije osporavana sama mogućnost, već je osporavan stav da su potrebne male dorade / zatezanja da bi se ostvarile te brzine?
 
spatiotecte":2tng7azi je napisao(la):
Dakle radi se ipak o pravoj brzoj pruzi i ako mnogi do sada nisu verovali da se tako nesto gradi u Srbiji.
Pruga ne može da bude brza, već za velike brzine. Tačno je, u ovim uslovima jeste "pruga za velike brzine" jer je 160 km/h je velika brzina za Srbiju.

spatiotecte":2tng7azi je napisao(la):
Kao sto sam rekao ranije, pruga koja se trenutno gradi ce moci da se unapredi na vise od 250 km/h.
spatiotecte":2tng7azi je napisao(la):
Nakon završetka radova koji je predviđen za 2021. godinu, brzina kretanja vozova na ovoj deonici moći će da dostigne 200 km/h.
Moći je ključna reč. Može i sadašnja pruga Beograd - Niš da se unapredi za 140 km/h, ali koliko znam ne postoji ni projekat za to. Ključni razlog zašto ne može preko 200 km/h i zašto po definiciji ne može biti pruga za velike brzine je jer je to pruga za mešoviti saobraćaj. Biće dobro ako bude 160 km/h. Eno u Mađarskoj stotine kilometara sredili za 160 km/h, ali se ne vozi preko 120 km/h već godinama - nije pušten ETCS u rad, neisplativost, nedostatak lokomotiva i vagon za preko 120 km/h itd...
 
Imas u nemackoj pruge za velike brzine koje imaju mesoviti saobracaj.

Takodje ono sto po mom predstavlja veliku razliku i svrstava ovu nasu prugu u prugu za velike brzine jeste cinjenica da ce pruga biti u potpunosti denivelisana sto nije slucaj ni sa jednom prugom u Madjarskoj koju pominjes WLAB.
Denivelacija postaje obavezna preko 160Km/h.
I da ne zaboravimo da ce kod nas da se koristi ETCS 2.
 
spatiotecte":5yaukgto je napisao(la):
Imas u nemackoj pruge za velike brzine koje imaju mesoviti saobracaj.

Tačno. Teretni vozovi idu noći, i to samo određene specijalne vrste brzinom do 160 km/h. I pored te trase imaju bar 2-3 alternativne pruge. Ovde niti imaš alternativnu prugu, niti teretne vozove koji mogu 160 km/h. Ne zaboravi da je glavni razlog modernizacije pruge Beograd - Subotica (- Budimpešta, ako Mađari ne odustanu) teretni saobraćaj.

spatiotecte":5yaukgto je napisao(la):
I da ne zaboravimo da ce kod nas da se koristi ETCS 2.

Sakupljači sekundarnih sirovina jedva čekaju...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=607851#p607851:2lv6bhei je napisao(la):
WLABmz » Уто Мар 12, 2019 12:09 pm[/url]":2lv6bhei]
spatiotecte":2lv6bhei je napisao(la):
Imas u nemackoj pruge za velike brzine koje imaju mesoviti saobracaj.

Tačno. Teretni vozovi idu noći, i to samo određene specijalne vrste brzinom do 160 km/h. I pored te trase imaju bar 2-3 alternativne pruge. Ovde niti imaš alternativnu prugu, niti teretne vozove koji mogu 160 km/h. Ne zaboravi da je glavni razlog modernizacije pruge Beograd - Subotica (- Budimpešta, ako Mađari ne odustanu) teretni saobraćaj.

spatiotecte":2lv6bhei je napisao(la):
I da ne zaboravimo da ce kod nas da se koristi ETCS 2.

Sakupljači sekundarnih sirovina jedva čekaju...

Вектрони не могу да иду 160? Или си мислио да немамо теретна кола која не могу да иду том брзином?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=607851#p607851:1ulcb9ny je napisao(la):
WLABmz » 12 Mar 2019 12:09 pm[/url]":1ulcb9ny]
spatiotecte":1ulcb9ny je napisao(la):
Imas u nemackoj pruge za velike brzine koje imaju mesoviti saobracaj.

Tačno. Teretni vozovi idu noći, i to samo određene specijalne vrste brzinom do 160 km/h. I pored te trase imaju bar 2-3 alternativne pruge. Ovde niti imaš alternativnu prugu, niti teretne vozove koji mogu 160 km/h. Ne zaboravi da je glavni razlog modernizacije pruge Beograd - Subotica (- Budimpešta, ako Mađari ne odustanu) teretni saobraćaj.

spatiotecte":1ulcb9ny je napisao(la):
I da ne zaboravimo da ce kod nas da se koristi ETCS 2.

Sakupljači sekundarnih sirovina jedva čekaju...

Alternativnu prugu smo mogli da imamo da se sacuvala stara trasa od beske do petrovaradina, tj da se stara trasa nije preklapala sa novom na par mesta.
Takodje teretni saobracaj je odvojen od zeleznickog od Makisa sve do Pazove tako da nije falilo mnogo da imamo teretni paralelni pravac sa prugom za velike brzine.

Ali jbg manjak pameti.
Inace Vektron ide 160 na sat.
 
Vrh