Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Ok sve to razumem prelazak sa parne na elektro vucu, ali strah od prekidaca mi nije jasan.
Ispada da ti ljudi nisu nikad videli prekidac u zivotu, kao da su ziveli u pecini a ne u stanu koji ima struju.
 
Верујем да су се плашили високог напона, ипак је ту 25000 V.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=603997#p603997:182wxycf je napisao(la):
spatiotecte » 22 Feb 2019 08:15 pm[/url]":182wxycf]Ok sve to razumem prelazak sa parne na elektro vucu, ali strah od prekidaca mi nije jasan.
Ispada da ti ljudi nisu nikad videli prekidac u zivotu, kao da su ziveli u pecini a ne u stanu koji ima struju.
Jos jedna drevna legenda koju su izmislili dokoni ljudi kroz zezanje izmedju sebe. Nije bilo mašinovodja koji su direktno sa parne vuče išli na elektro lokomotive. Praksa je bila parna,dizel pa elektro.
A složićete se samnom da na dizelu ipak postoje neki prekidači i kakva takva struja.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=603853#p603853:1h9za85u je napisao(la):
stf » 22 Feb 2019 08:51 am[/url]":1h9za85u]
Не ниси објаснио него по обичају натежеш аргументе као пекар тесто за гибаницу. Постао си ко Миша Бркић - експерт за све, од архитектуре Стамбол капије до превоза опасног терета железницом.
Nemoj da mistifikuješ potrebu za ekspertskim znanjem pošto u ovom slučaju postoji jasna razlika između pitanja za koje je ono neophodno i onih gde nije. Sasvim je jasno da će, statistički posmatrano, posledice iskakanja cisterne iz šina biti teže ako se to desi u tunelu, pa ona prosto MORA da udari u betonski zid ili čeličnu šipku, od prosečnih posledica iskakanja iz šina kada pored pruge nema ničega. Nikakva ekspertiza nije potrebna za takav zaključak, u pitanju je elementarna logika. Takođe, ona nije potrebna ni da se shvati da se rizik od povećanih posledica eventualne havarije, ma kakve one inače bile, nužno povećava ako se to dešava u sred velikog grada u odnosu na prosečne posledice havarije na mestu gde nema nikoga. Pa tako imamo dva nezavisna faktora koja oba deluju u istom smeru, u smeru POVEĆANJA rizika za grad. Ni za TAJ zaključak o povećanoj kombinovanoj verovatnoći nije neophodna ekspertiza.

Da je neko zahtevao kvantitativne parametre postojećeg i prihvatljivog nivoa rizika (a ne samo kvalitativni opis i nabrajanje novih faktora rizika kao što su spomenuti), za to bi zaista bilo potrebno veliko stručno znanje. Međutim u ovim natpisima se ne radi o tome, pa za sad niko i nije izneo neki konačan sud o prihvatljivom riziku i nečijoj krivici budući da je sasvim moguće da su u postojećim ograničenjima stručne službe uradile sve što je moguće i na najbolji način. Problem je što javnost NE ZNA da li je tako ili nije, i nema nikakav način da to sazna, iako opisana logika jasno sugeriše da je u statističkom smislu opasnost verovatno povećana, a da istovremeno postoje umešani privatni interesi koji bi mogli uticati na odluke nadležnih, isto kao i objektivna ograničenja u količini novca i vremena kojima železnica raspolaže da obezbedi ovako veliki teretni saobraćaj u par noćnih časova. Pa postoji ono što pravnici zovu razumna sumnja, koja je više nego dobar razlog da svako kome je stalo do ovog grada zahteva jasna objašnjenja šta je sve tačno preduzeto i zašto se o tome tako malo zna iako je u pitanju potencijalna opasnost za grad najvišeg mogućeg reda. To je suština onoga o čemu Miša Brkić piše, i zaista ne vidim čemu ovoliki napad na njega u situaciji kad je ta suština i relevantna i tačna.

Једна од неколико хаварија у низу са цистерном се десила на прузи Ниш-Зајечар баш на улазу у тунел где се десило исклизнуће у зони портала и ударање цистерне у ивицу портала тунела - и није се десило никакво распарање цистерне. Те цистерне нису од алуминијума па да се цепају тако лако. Потребна је екстремна сила за тако нешто.

Уосталом, исклизнућа се дешавају због стања пруге а стање пруге у Врачарском тунелу је пристојно.
Jedan slučaj ne govori puno. Kolika je bila brzina, daljina, ugao udara, itd. Bez daleko više podataka ne vidim da se iz tog primera može zaključiti bilo šta.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=603859#p603859:1h9za85u je napisao(la):
Пантограф » 22 Feb 2019 09:15 am[/url]":1h9za85u]Zuma, imaj u vidu da se tuneli koriste za prevoz opasnih tereta oduvek i u celom svetu. Ne treba razglabati o bezbednosti železničkog osoblja, jer ono s njim mora da živi, htelo ne htelo. Ovde je problem što je tunel ispod grada, ali, nisam baš siguran da bi eksplozija dole ugrozila živote ljudi na Vračaru i Zvezdari.
Naravno da se tuneli koriste i za to pošto bi bez njih čitav železnički saobraćaj bio nemoguć. Međutim izbegava se oni tada budu baš u sred grada ako ima ikakvog izbora.

Opasnost je dvojaka i proizilazi uglavnom od povećane verovatnoće da će cisterne udarcem u beton i gvožđe tunela biti otvorene. Verovatno više od jedne cisterne budući da jedna koja sklizne sa šina povlači drugu koja u tunelu onda takođe MORA da udari u okolni beton i gvožđe. Ako se desi požar onda su opasnost požarni gasovi, a ako je u pitanju transport otrovnih materija, onda oslobađanje onih koji su u gasovitom stanju ili tečnosti koje isparavaju. Zapremina tunela je mala, pa ima malo šanse da se koncentracija otrovnih isparenja dovoljno razredi pre nego što gasovi izađu na površinu kroz za to projektovane ventilacione otvore. A onda su ugroženi svi koji stanuju o okolini i svi koji su niz vetar.

Čak i kad nema gasova već samo otrovnih tečnosti, pogotovo ako više susednih cisterni bude otvoreno i počne da curi, one će zagaditi gradsko vodoizvorište možda i godinama ili decenijama unapred, budući da je vodonosni sloj ispod grada u dobroj meri povezan i jedinstven. Sećate li se velikog bunara u stanici Vukov spomenik? Cela oblast je ionako podvodna i direktno vezana sa vodonosnim slojem. Kakve će tada biti koncentracije zagađivača u podzemnim vodama naravno niko ne zna, ali kad je u pitanju velegrad takvi rizici prosto NISU PRIHVLJIVI. Zar je TO nešto što treba računati ako imamo izbora !?

Dakle, sve je ovo upravo o tome: kakvi rizici su prihvatljivi i kada, zašto, šta je tačno urađeno da se oni smanje, i NAROČITO pitanje transparentnosti i kontrole u važnoj oblasti javne bezbednosti, tj koja je to nezavisna javna kontrola proverila da su sve odluke zaista najbolje i u javnom interesu? Ovo nije pitanje gde možemo improvizovati po običaju.
 
Mada malo ljudi na to obraća pažnju - na dizelu postoji i te kakva struja, na "velikim" EMD dizelima princip rada je da dizel motor pogoni generator koji proizvodi visoki napon, koji se pretvara u ono što treba vučnim elektro-motorima a i napaja još koješta po vozu.
 
@Zuma,šta kažeš? Razne izbočine,šipke,metali u samom Vračarskom tunelu predstavljaju ogromnu opasnost po cisterne ako se desi iskliznuće?
Po toj TVOJOJ i Brkićevoj logici,cisterne će da se dezintegrišu i sav toksični materijal će izaći iz njih i ugroziti stotine hiljada ljudi u Beogradu.
Daj onda da zabranimo i putnički saobraćaj kroz ovaj tunel.
Jer ako u ovom TVOM scenariju tunel predstavlja ogromnu opasnost za tansport cisterni,koje su kako neko gore napisa toliko ojačane i zaštićene,zamisli šta će se desiti sa RVR-om punim putnika. Zamisli kako će se garnitura BG:VOZ-a "pocepati" po bočnim stranama ukoliko dodje do kontakta sa svim tim "stvarima" koje spominješ.
Ako uporedimo konstrukciju cisterni sa konstrukcijom jednog RVR-a,možemo slobodno reći da se putnici voze u običnoj konzervi debljine flis papira i kao takvoj "Vračarski tunel" onda predstavlja ogromnu opasnost po sve putnike koji se voze kroz njega.
Inženjere i graditelje ovog tunela pod hitno uhapsiti i osuditi za teško ugrožavanje bezbednosti putnika i robe.
 
Pa ako cisterna u pokretu, od recimo nekih 60 tona, po isklizniću prosto MORA da udari u NEPOMIČNI betonski zid koji je sa svih strana oko nje, posledice će po nju ipak biti drastično veće nego ako oko pruge nema ničega, zar ne? Što se tiče putničkog saobraćaja, njega ne moramo da zabranimo jer eventualna havarija putničkog vagona ne ugrožava nikoga više sem onih u njemu, pa tako rizik za druge ne postoji, a za same putnike nije različit od rizika u bilo kom drugom tunelu kroz koji ionako moraju proći jer nema alternative. Međutim za opasne materije u tunelu u centru grada nije tako: zbog obaveznog udara u čvrsti i nepomični zid veće su šanse da cisterne procure, i to ne samo da će oštećenja na svakoj biti veća (nego kod iskliznuća na livadi) nego će i veći broj njih biti oštećen, a to što iz njih zbog više oštećenja iscuri može ugroziti mnogo više ljudi koji stanuju oko tog mesta, pošto ih u Beogradu oko pruge ipak ima više nego na livadi ili u Jasenoviku. Pa tako putnički saobraćaj i prevoz opasnih materija kroz tunel ispod grada nikako nisu uporedivi po prosečnom stepenu javnog rizika.
 
Ипак мислим да пруга у Врачарском тунелу није за поређење са пругом Ниш-Зајечар по питању одржавања.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=604056#p604056:l9d986kj je napisao(la):
Zuma » Sub Feb 23, 2019 8:04 am[/url]":l9d986kj]Pa ako cisterna u pokretu, od recimo nekih 60 tona, po isklizniću prosto MORA da udari u NEPOMIČNI betonski zid koji je sa svih strana oko nje, posledice će po nju ipak biti drastično veće nego ako oko pruge nema ničega, zar ne? Što se tiče putničkog saobraćaja, njega ne moramo da zabranimo jer eventualna havarija putničkog vagona ne ugrožava nikoga više sem onih u njemu, pa tako rizik za druge ne postoji, a za same putnike nije različit od rizika u bilo kom drugom tunelu kroz koji ionako moraju proći jer nema alternative. Međutim za opasne materije u tunelu u centru grada nije tako: zbog obaveznog udara u čvrsti i nepomični zid veće su šanse da cisterne procure, i to ne samo da će oštećenja na svakoj biti veća (nego kod iskliznuća na livadi) nego će i veći broj njih biti oštećen, a to što iz njih zbog više oštećenja iscuri može ugroziti mnogo više ljudi koji stanuju oko tog mesta, pošto ih u Beogradu oko pruge ipak ima više nego na livadi ili u Jasenoviku. Pa tako putnički saobraćaj i prevoz opasnih materija kroz tunel ispod grada nikako nisu uporedivi po prosečnom stepenu javnog rizika.
A šta ako se desi da se putnički voz zapali , usled trenja koje se desi prilikom iskakanja i šina i kontakta sa zidom tunela?
 
Izgleda da je Miša Brkić ipak koristan pošto iz njegovog novog teksta u Danasu možemo saznati i par sasvim novih i prilično zanimljivih informacija. Ispada da problem bezbednosti možda nije vezan samo za tehničke aspekte prevoza opasnih materija kroz tunel ispod grada, o čemu je ovde bilo reči, nego možda i za neke detalje u organizaciji prevoza, odnosno recimo za podelu organizacionih nadležnosti između raznih aktera ovog prevoza, budući da Brkić sada spominje i jednu neobičnu firmu Bugarske državljanke i anonimni kapital sa velikim uticajem. Naprimer, bilo bi zanimljivo saznati detalje vezane za raspodelu odgovornosti u garantovanju ispravnosti opreme i procedura tokom transporta. Recimo, ko garantuje za ispravnost cisterni? Špediter Bugarske državljanke? Vlasnik cisterne? Ko je to? Neki deo naše železnice? Šta je predmet primopredaje tokom transporta: Sadržaj cisterne, svaki vagon-cisterna posebno ili čitava formirana kompozicija bez lokomotive? Ko proverava tehničku ispravnost teretne kompozicije TOKOM transporta? Zna li neko ko je za šta odgovoran i ko za šta garantuje? Jer da bi čak i otprilike mogli proceniti i ovaj organizacioni aspekat bezbednosti moramo prvo znati ko je za šta zadužen.

Povodom ostavke generalnog direktora Železnica Srbije Miroslava Stojičića
Žrtvovanje fikusa

...

Teško je „ostavku“ Stojičića ne staviti i u kontekst nedavne najave ministarke saobraćaja da će Direkcija za železnice (regulatorno telo) proveriti licence svih operatera (špeditera) u teretnom železničkom saobraćaju, naročito zbog toga što nije prvi put da jednom privatnom operateru iskliznu vagoni.

Tih operatera nema mnogo. Licencu ima 16 kompanija (dve državne i 14 privatnih), ali samo pet kompanija (državna „Srbija kargo“ i četiri privatna operatera: Kombinovani prevoz, Despotija i Eurorail Logistics od ranije, a NCL-Neo Cargo Logistic od 23. januara 2018) imaju sve neophodne dozvole za organizaciju teretnog železničkog saobraćaja na srpskim prugama, što uključuje odgovarajuću licencu i sertifikate A i B.

Upravo je taj novi špediter – NCL Neo Cargo Logistic – „glavni junak“ tri puta ponovljenog horora iskliznuća iz šina cisterni sa amonijakom u selu Jasenovik na pruzi Niš – Zaječar. Drugi put iskakanje se dogodilo noću samo nekoliko sati pošto je ministarka saobraćaja zvanično zatvorila tu prugu za saobraćaj zbog opasnosti po život stanovnika okolnih sela. I pored zvanične državne zabrane neko je pod okriljem noći omogućio da se provuče kompoziciju s vagonima amonijaka koji je prevozila kompanija NCL. Ti isti vagoni (cela kompozicija) iskliznuli su iz šina i treći put na istoj pruzi dok su izvlačeni iz zatvorenog dela pruge i to blizu samog ulaza u Niš.

Ko stoji iza toliko moćne špediterske firme NCL koja sme da vozi amonijak prugom koju je država zatvorila za saobraćaj?

Preduzeće NCL Neo Cargo Logistic doo, čija je delatnost železnički prevoz tereta, osnovano je 22. 11. 2017. Direktor i većinski vlasnik preduzeća je bugarska državljanka Slaveja Ilčeva Angelova iz Sofije, koja je uplatila 48.000 dinara pri osnivanju firme. Manjinski vlasnik (s 12.000 uplaćenih dinara) je Anita Milošev iz Novog Beograda. Prema podacima Agencije za privredne registre firma NCL imala je te 2017. godine samo jedan finansijski pokazatelj – gubitak od 147.000 dinara, što je zapravo poslovni rashod, odnosno isplaćena zarada. Na sajtu Direkcija za železnice piše da je licenca za NCL broj I-03 br.340-109/2018 izdata 23. 1. 2018. (samo dva meseca posle osnivanja firme) i da je izdata na neodređeno vreme. A na sajtu Železnica Srbije nema podataka kome bi u NCL-u mogli da se obrate zainteresovani partneri kojima je potreban prevoz robe železnicom. Svi ovi podaci nisu dovoljni da bi se odgonetnula misterija o noćnom fantomu koji seje strah na zatvorenoj pruzi.

Da li je ostavka Miroslava Stojičića poprečna posledica ministarkine najave da će se preispitati ispravnosti i bezbednost špeditera s licencom, naročito preduzeća NCL koje je izazvalo opštu opasnost po bezbednost građana u selu Jasenovik i Nišu? Da li je Stojičić bio nemoćan da se kao „krovni“ rukovodilac umeša u te slučajeve? Možda je nameravao da „udari“ na nekog moćnog kolegu koji je neformalno vlasnički umešan u špeditersku firmu NCL i otkrije opasan sukob javno-privatnog interesa? Da li je Stojičić imao šta da kaže i oko prevoza opasnih materija kroz tunel „Vračar“?

Odgovora nema i teško je pretpostaviti da će ih javnost ikad dobiti. Zato će biti veoma interesantno pratiti kako će se najavljena istraga špeditera, a naročito firme NCL, završiti.

Ako je uopšte i bude.

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stav ... je-fikusa/
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=604145#p604145:2ppmc1i3 je napisao(la):
solecar » 23 Feb 2019 06:30 pm[/url]":2ppmc1i3]
A šta ako se desi da se putnički voz zapali , usled trenja koje se desi prilikom iskakanja i šina i kontakta sa zidom tunela?
Šta ako se desi? Biće ono što se dešava u tunelima. Pa šta kome karma i junačka sreća dodeli. Neki pobegnu, neki ne. Koga to interesuje postoji jedan čuveni primer, pa potražite i pročitajte sami: "Karpun disaster". Za početak ova dva linka daju osnovne informacije. Međutim moramo razlikovati stvari na koje zbog postojeće tehnologije malo možemo uticati od onih na koje MOŽEMO uticati. Putnički vozovi moraju ići kroz tunele, a neki moraju ići i kroz grad. Tu nema pomoći. A to da li ćemo prevoziti po hiljadu tona neke opasne materije PO JEDNOJ KOMPOZICIJI cisterni (33*33t), od svih mesta baš kroz tunel ispod centra Beograda, e, pa na to možemo uticati. Ili bi bar trebalo da možemo.

https://en.wikipedia.org/wiki/Kaprun_disaster
https://www.youtube.com/watch?v=GGYTAQxwHy8

 
Zumo dramatizujes kao i po obicaju kad je ova tema u pitanju.
Kad bi voz iskucio iz sina u tunelu, ne bi se nista dramaticno desilo , nit bi se srusio tunel nit bi bila neka velika steta po gradu, izlilo bi se malo opasnih materija u tunel i to ne bi imalo gde da ode, jednostavno bi ostalo pod zemljom i to je to.
 
Au šta ovaj Brkić izlupeta majko božija.
Sve neke pretpostavke bez i jednog valjanog dokaza.
No zanemarimo "dalabu" a posvetimo se ovome što je Zuma ustvari hteo da kaže citirajući tzv.novinara.
Sumnja se u ispravnost cisterni a zanemaruje se katastrofalno stanje koloseka na pruzi Niš-Zaječar.
Zuma,te cisterne sa amonijakom su morale doći prugom do Niša a kasnije i do mesta ispadanja zar ne?
Ako su bile neispravne,što se ovde na krajnje bezobrazan način implicira, onda su one trebale iskliznuti po toj logici negde na putu od polazne stanice u Bugarskoj pa skroz do Niša. A ne baš na onom sr.nju od koloseka koje nije remontovano više od pola veka.
Postavio si pitanje da li uopšte postoji kontrola,odnosno pregled vagon cisterni tokom njenog transporta. NARAVNO.
Na osnovu raznih uputstava i pravilnika koja se tiču pregleda i kontrole vagona odnosno kompozicija koja su na snazi u žel.saobraćaju a kojih se moraju pridržavati svi operateri, precizirane su sve radnje koje se moraju odraditi pre,za vreme i po zavrsetku vožnje jednog voza. Tako da te odmah moram razuveriti kako na železnici u Srbiji vlada divlji zapad.
Spominjao si i sumnju u kvalitet pregleda vagon cisterni u Pančevu a pre polaska kompozicija ka Vračarskom tunelu.
Tu se tek vidi koliko si neuk i koliko neistina iznosiš a sve u cilju da bi nešto napisao u svoju odbranu.
Stvarno mi sve više izgledaš dok čitam tvoje sveobuhvatne tekstove kao i onaj tzv.novinar Brkić.
Brdo rečenica a ničeg korisnog.
Sve ti se zasniva na pretpostavkama,šta ako?
Šta ako se desi ovo? Šta ako se desi ono?
Jbg Zuma,šta ako sutra asteroid udari u zemlju i nas ne bude više?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=604168#p604168:1axjfdfu je napisao(la):
spatiotecte » Sub Feb 23, 2019 9:24 pm[/url]":1axjfdfu]Zumo dramatizujes kao i po obicaju kad je ova tema u pitanju.
Kad bi voz iskucio iz sina u tunelu, ne bi se nista dramaticno desilo , nit bi se srusio tunel nit bi bila neka velika steta po gradu, izlilo bi se malo opasnih materija u tunel i to ne bi imalo gde da ode, jednostavno bi ostalo pod zemljom i to je to.

da, tako bi bilo sa fosfornom kiselinom, sircetom, metanolom, ili cime god da je tecno, ali sta bi bilo sa amonijakom?

ionako je sansa da cisterna amonijaka (ili bilo kog gasa) pod pritiskom pukne mnogo veca nego neke tecnosti, jer je sam oblik cisterne jako bitan za konstrukciju, cim se malo deformise lako puca, plus kad se spljosti od nekog udarca sa strane, tad se povecava pritisak
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=604168#p604168:2bgoc0st je napisao(la):
spatiotecte » 23 Feb 2019 08:24 pm[/url]":2bgoc0st]Zumo dramatizujes kao i po obicaju kad je ova tema u pitanju.
Kad bi voz iskucio iz sina u tunelu, ne bi se nista dramaticno desilo , nit bi se srusio tunel nit bi bila neka velika steta po gradu, izlilo bi se malo opasnih materija u tunel i to ne bi imalo gde da ode, jednostavno bi ostalo pod zemljom i to je to.
Sumnjam da se "ništa dramatično ne bi desilo". Naprimer skoro sve aero fotografije iskakanja cisterni iz šina na otvorenom prostoru pokazuju njihov sličan konačni raspored. Zbog toga što se prednja strana kompozicije obično negde "zaglavi" u okolnom terenu, a ogromna pokretna masa zadnjeg dela kompozicije i dalje gura napred (stotine tona u pokretu), pokušavajući da nastavi kretanje, cisterne u sredini obično završe popreko preko šina, naslagane kao harmonika. Ovako:

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

Međutim ako se iskakanje desi u tunelu gde cisterne ne mogu da se postave popreko, očigledno da će prvo KRAJEVIMA udariti u betonski zid i proklizati sejući pri tome varnice na sve strane, sve dok ne naiđu na prvi čelični profil ili neravninu u betonu, koja će verovatno prosto da joj odseče ćošak. Tada se, u sred tog obilja varnica, prosipa sve što je bilo u cisterni, recimo zapaljiva nafta, dok njeni razlomljeni ostaci udaraju u sledeću cisternu. Požar stotina tona nekog goriva na mestu gde toplota nema gde da ode (u tunelu) razvija temperature u kojima se topi gvožđe, ali i OBILJE gasova. A ako i tečnost nije zapaljiva onda je recimo otrovna, pa ugrožavamo podzemne vode i vodoizvište u Makišu (a drugo na Dunavu ukidamo zbog luke). Pa mi jednostavno ne izgleda da bi tako nešto prošlo bezazleno, kao što kažeš. Pošto bi onda morao da pretpostavim da je čelični zid cisterne toliko jak da može da izdrži bočni udar od recimo 50 tona težine pune cisterne koja se kreće recimo 40 km/h, tako da cisterna na betonskom zidu TRENUTNO STANE U MESTU (50 tona!) i ostane hermetički zatvorena. Ili doživi plastičnu deformaciju i sabije se, možda odbije na drugu stranu i udari u suprotni betonski zid ... a da na kraju svega toga i dalje ostane hermetički zatvorena. Sve što znam o fizici sugeriše da je ta mogućnost prlilično malo verovatna (sem ako voz kroz tunel ne ide ZAISTA sporo). Masa, momenat kretanja i skoro trenutno usporenje na nepomičnom betonu, su previše veliki za to (F=m*a). Za iole normalne brzine zid klasičnih cisterni teško da može da bude baš toliko izdžljiv.

file.php
 
Зума, дај неку слику искакања цистерни у тунелу, па да видимо шта је било после.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=604161#p604161:8macd3c6 je napisao(la):
Zuma » Sub Feb 23, 2019 8:41 pm[/url]":8macd3c6]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=604145#p604145:8macd3c6 je napisao(la):
solecar » 23 Feb 2019 06:30 pm[/url]":8macd3c6]
A šta ako se desi da se putnički voz zapali , usled trenja koje se desi prilikom iskakanja i šina i kontakta sa zidom tunela?
Šta ako se desi? Biće ono što se dešava u tunelima. Pa šta kome karma i junačka sreća dodeli. Neki pobegnu, neki ne. Koga to interesuje postoji jedan čuveni primer, pa potražite i pročitajte sami: "Karpun disaster". Za početak ova dva linka daju osnovne informacije. Međutim moramo razlikovati stvari na koje zbog postojeće tehnologije malo možemo uticati od onih na koje MOŽEMO uticati. Putnički vozovi moraju ići kroz tunele, a neki moraju ići i kroz grad. Tu nema pomoći. A to da li ćemo prevoziti po hiljadu tona neke opasne materije PO JEDNOJ KOMPOZICIJI cisterni (33*33t), od svih mesta baš kroz tunel ispod centra Beograda, e, pa na to možemo uticati. Ili bi bar trebalo da možemo.

https://en.wikipedia.org/wiki/Kaprun_disaster
https://www.youtube.com/watch?v=GGYTAQxwHy8


file.php
Znači po tebi bi , požar i dim , posledica usled nezgode , ne bi nikome smetali nego samo onome ko je bio k**** sreće da se nađe u vozu , dok bi cisterna sa opasnim materijama izazvala katastrofu nuklearnih razmera koja bi ugrozila celu Srbiju , a možda i šire...
 
Mislim da je kljucno pitanje kojom se brzinom krecu kompozicije sa teretom u tunelu i dalje u Prokopu.
 
Jeste, ali eto ne znamo ni to. Da idu VEOMA sporo, pa bi to možda bilo i podnošljivo i "relativno" bezopasno, uz pojačane ostale mere, naravno. Međutim sumnjam, ako je ovaj tunel sada jedna od bitnih i retkih preostalih veza južne u srednje Evrope, da ne spominjem dva dela Srbije, a oni idu samo tokom 4 noćna sata. Teško da smeju toliko da uspore saobraćaj. Brkić je inače pisao da je postojao projekat da se pruga do Novog Sada rekonstruiše bez kompletnog zatvaranja, možda delom i zbog ovakvih problema i opasnosti, ali se od toga iz nepoznatih razloga odustalo.

Naime, Saobraćajni institut CIP imao je, prema verodostojnim izvorima, projekat po kome nije bio predviđen prekid saobraćaja na pruzi Beograd-Budimpešta. Taj projekat podrazumevao je da se novi kolosek za brzu prugu gradi a da postojeći kolosek i dalje funkcioniše. Zatim, kad novi bude pušten u saobraćaj, onda bi počela modernizacija starog koloseka i takav model omogućio bi nesmetano odvijanje saobraćaja.

Međutim, CIP-ov projekat nije prihvaćen u Vladi Srbije, koja se odlučila za projekat kineskih partnera, a oni su i finansijeri projekta.

Jedan od stručnjaka, nespornih autoriteta u ovoj oblasti, tvrdi da je skandal da država-investitor popusti pred ucenom kreditora i dozvoli da kreditor bira projektanta za ovako veliki infrastrukturni objekat.
https://www.danas.rs/dijalog/licni-stav ... -beograda/
 
@mvbg1

Ja pišem "brdo rečenica" u nadi da će tako biti manje nesporazuma, ali ništa ne mogu da ako neko neće da razume. Suština je da je zbog interesa privatnog investitora Beograda na vodi ukinuta pruga koja NE IDE kroz tunel pre nego što je bila spremna obilazna pruga koja bi izbegla tunel za prevoz opasnih materija. Time je povećan javni rizik a pri tome ne znamo dovoljno da bi procenili da li su i kako su tačno povećane i bezbednosne mere koje bi eventualno neutralisale tako povećani rizik, ako je to uopšte moguće uraditi.

Pogađamo, i sve su ovo pretpostavke, zato što je to jedino što možemo, jer nam namerno niko ne daje dovoljno informacija da bi mogli da znamo sigurno, bez potrebe za pogađanjem. Pa je to silom prilika, a ne na osnovu bilo čije želje.

Sumnje u kvalitet rada su tek sekundarni problem. Nesreće se dešavaju svugde, pa je pitanje mendžmenta rizika, razloga za ovo povećanje rizika, i pitanje metoda da se to povećanje neutrališe, u osnovi sasvim nepovezano sa sumnjama u bilo koga. Isto bi trebalo pričati i da smo u Nemačkoj ili bilo koji drugoj zemlji sa visokim nivoom javne odgovornosti. Počela je vožnja opasnih materija kroz tunel u sred grada, pa da vidimo šta sve znamo o tome i koliko smo sigurni? Koji je deo ovoga tebi nejasan? To je sastavni i neophodni deo javne kontrole u svakoj demokratskoj državi.

Nesreće i sumnje u našu efikasnost dolaze tek posle ovoga i samo su dodatni podsticaj da se vidi šta se ustvari događa. Pa počitaj Brkićeve tekstove ponovo. Ni on ne zna puno stvari, ali ono što zna i što je napisao je dovoljno da zahteva neki odgovor. A da li on piše zato što sam sebe mnogo voli, da zaradi pare ili ko zna za šta, možda interesuje njegove fanove ali nema veze sa pitanjima koje postavlja.

Što se udara asteroida u Zemlju tiče, ja sam lično otvorio temu o svemirskim istraživanjima pa da vidimo možemo li i oko toga nešto uraditi. Svakako nije ni zgodno ni zdravo pasivno čekati da ti neko nešto pokloni zato što ima dobro srce, ili iskreno verovati da će svako raditi najbolje što može i da nikakva javna kontrola nije potrebna, pa je dovoljno samo da kaže: "Verujte mi na reč, sve je u najboljem redu!"
 
Zumo, da se desi bilo kakva havarija sa bilo kojim prevezenim teretom ma koliko god on bio zapaljiv ili opasan, kad bi se desila havarija u tunelu, tunel bi bio neupotrebljiv, takodje morao bi da se renovira i to bi bilo to, ne postoji teoretska sansa da se obrusi ili da se ta havarija u tunelu ispolji na grad i da grad pretrpi neko ostecenje od udesa 40 metara ispod.
Grad bi ostao citav i netaknut iznad.
 
Problem je što bi otrovni gasovi izašli kroz ventilacione otvore i ulaze/izlaze tunela, a tečnosti otišle dublje u zemlju.

Ako se naprimer zapali kompozicija sa naftom, količina zagušljivog i toksičnog dima koja se MORA osloboditi da bi sagorelo nekoliko stotina tona nafte je toliko velika da bi ti gasovi prekrili priličan deo Beograda iznad tunela. Za njih bi bilo svejedno da li požar iznad ili ispod zemlje, oni iz tunela MORAJU da izađu napolje, pa će svakako pronaći svaku rupu koja vodi naviše. Ako nije u pitanju požar nego havarija kompozicije sa otrovnim i isparljivim tečnostima, recimo amonijakom, situacija je ista. Čovek se guši ako udahne samo malo amonijaka u nekoj flašici. Šta misliš da bi se desilo sa neverovatnom količinom od desetak pocepanih železničkih cisterni amonijaka? Ni njegova isparenja ne bi ostala ispod zemlje. Šta bi ih zadržalo u tako malom prostoru tunela? A ako nije u pitanju ni požar, ni isparljiva tečnost, ni komprimovani gasovi u cisterni, nego samo otrovna ali neisparljiva tečnost, ona bi potonula nadole i zagadila podzemne vode (što bi se verovatno desilo i u onim prvim slučajevima).

Ključ problema je dakle što tunel i njegovi betonski zidovi POJAČAVAJU efekte iskliznuća cisterna iz šina pa oštećuju i oslobađaju sadržaj iz VIŠE cisterni nego u slučaju iskliznuća na livadi bez okolnih prepreka, a tada te povećane količine oslobođenih gasova, otrova ili tečnosti nikako ne bi ostale u tunelu, kao što kažeš, pošto on ni gasove ni tečnosti apsolutno ne može zadržati na mestu udesa, već oni izlaze tačno tamo gde ima jako mnogo ljudi, dakle ili na površinu ili u rezervoar vode koju pijemo.

Da bi stekli bar približan utisak o veličini eksplozije i koliko se mnogo gasova oslobađa posle paljenja kompozicije sa sirovom naftom, pogledajte ovo:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=NPN8jvKl_wA[/youtube]
 
Zuma":10ywzzve je napisao(la):
Jeste, ali eto ne znamo ni to. Da idu VEOMA sporo, pa bi to možda bilo i podnošljivo i "relativno" bezopasno, uz pojačane ostale mere, naravno. Međutim sumnjam, ako je ovaj tunel sada jedna od bitnih i retkih preostalih veza južne u srednje Evrope, da ne spominjem dva dela Srbije, a oni idu samo tokom 4 noćna sata. Teško da smeju toliko da uspore saobraćaj. Brkić je inače pisao da je postojao projekat da se pruga do Novog Sada rekonstruiše bez kompletnog zatvaranja, možda delom i zbog ovakvih problema i opasnosti, ali se od toga iz nepoznatih razloga odustalo.

Zuma, ti i Brkić imate zajedničku crtu - sumnjate i konstatacije zasnivate na pogrešnim pretpostavkama informacija koje su proverljive i lako dostupne.

Opasni materijal prolazi kroz Vračarski tunel od 0 do 5 časova. U ostalo vreme je zabranjeno i takav materijal ne prolazi van tog vremena!

Projekat rekonstrukcije pruge do Novog Sada je prvobitno predviđao samo par kraćih zatvora (tipa par meseci sve ukupno). Međutim, Mansurbek Sultanov je u jednoj izjavi izjavio da je RŽD International kao izvođač radova da bi završio radove u roku morao da zahteva ovakav višegodišnji zatvor jer je Infrastruktura Železnice Srbije kao naručilac radova kasnila sa projektima i građevinskim dozvolama, te su na određenim delovima projekta radovi počeli mnogo kasnije nego što je planirano.
 
"Opasni materijal prolazi kroz Vračarski tunel od 0 do 5 časova. U ostalo vreme je zabranjeno i takav materijal ne prolazi van tog vremena!"

Znaci nesrece se desavaju samo od 5-24 h. u periodu od 00 do 05 se ne desavaju pa je tada bezbedno prevoziti opasne materije ispod Beograda? Svasta cu da procitam ovde.
 
Zanimljivo je kako u razvijenom delu konktinenta ljudi imaju drugi problem sa železnicom.
Ne plaše se opasnih materija nego ih umori buka vozova. Od pruge u dolini Rajne kojom dnevno prođe 400 teretnih vozova
do Frankfurta gde teretni vozovi prolaze centrom grada gde železnica hoće da proširi kapacitete i tu dovede
još teretnog saobraćaja.

https://www.youtube.com/watch?v=0a1HDGvl63M
 
Vrh