To sam već objasnio. Zbog toga što ako cisterna sa nekim otrovom ili zapaljivom tečnošču iskoči iz šina na otvorenoj pruzi, pri maloj brzini se neće desti ništa strašno, samo će se prevrnuti na stranu, ali će ostati cela. Ali ako se to ISTO desi u tunelu, cisterna će već pri vrlo malom nagibu svojim gornjim delom udariti u neravne betonske zidove i čelične šine raznih držača koji su ubetonirani u zidove tunela. Betonske izbočine i razni čelični profili u zidovima tunela će trenutno rasparati zidove cisterne i osloboditi opasni sadržaj (zbog ogromne akomulirane energije teretnog voza u pokretu koji NE MOŽE trenutno da stane, zid cisterne će se vući duž neravnog betona), dok će se udarac i destrukcija jedne cisterne brzo preneti na susednu (zato što ni ona ne može da se pomeri ni malo u stranu bez da ONA takođe ne udari u zid). Znači, tako će zbog nedostatka prostora za veće bočno pomeranje vagona izvan šina, nova cisterna TAKOĐE odmah udariti u zid i TAKOĐE biti pocepana. Pa dobijamo mehanizam lančane reakcije i sukcesivne totalne destrukcije (a ne samo iskakanja iz šina neoštećenih cisteni kao na otvorenoj pruzi) koja se prenosi duž kompozicije. Ključ uvećanog problema je dakle da u tunelu ima veoma malo praznog prostora svuda oko zidova cisterne, tj i susedna cisterna ODMAH, i pri malom nagibu udara u nešto, i takođe biva pocepana. Dodatno, tokom tog cepanja metala i trenja čelika o neravni beton nužno se pojavljuje obilje varnica koje odmah pale prosuti sadržaj ako je on zapaljiv, što kreira otrovne gasove koji izlaze naviše u grad kroz sve ventilacione otvore tunela.
Ukratko, havarija pri maloj brzini na otvorenoj pruzi je obično bezopasna jer cisterne to najčešće mogu da izdrže. Ali ISTA takva havarija u tunelu obavezno cepa cisternu, proizvodeći lančanu rekaciju koja problem drastično uvećava i prenosi dalje, a istovremo pali sadržaj čitavog niza tako iscepanih cisterni. Tj havarija opasnih materija u tunelu se skoro obavezno pretvara u katastrofu. Pa tek onda dolazimo do još goreg aspekta ovog problema, a to je da se opisane daleko teže posledice tunelske havarije u našem slučaju ne dešavaju negde gde nema nikoga, nego u sred grada sa jedno milion ljudi unaokolo, i kasnijom potrebom EVAKUACIJE dela Beograda. Razlika je drastična. Dok su cisterne išle oko Kalmegdana to je bilo na otvorenoj prruzi, a ne u tunelu, pa je, iako i tada opasno, ipak bilo DALEKO MANJE opasno.
