Još kad bi razvoj bio isto što i implementacija i eksploatacija...
Hrvatska na svojoj teritoriji ima fabriku lokomotiva. Srbija nema.
Ajde na stranu sve, samo molim te uradi sledeće: pogledaj render koji si okačio i pročitaj post koji si ispisao ispod njega. I reci mi da li tebi to deluje kao nešto izvodljivo i ostvarivo u Srbiji? I to ni manje ni više nego do 2022?
Ja sam mislio da su ljudi ovde za ovih 30 godina naučili da se ne pecaju na ŠBB KBB priče i pompezne vizije i obećanja. Ali čini se onoliko koliko su postali sumnjičavi prema domaćim političarima, toliko su postali lakoverni prema obećanjima i vizijama vezanim za strance. Ako domaći političar obeća (mislim odvali naravno) izgradnju brzih pruga, to je jelte odmah provaljeno kao laž (što i jeste). Al ako se u priču uvrsti neka druga moćna zemlja, Ameri, Rusi, Kinezi... onda se nekako momentalno iz stava ''ma nema od toga ništa'' prelazi u stav ''e kad su oni rekli, ima da bude, jer oni se ne zezaju''. Iako se najčešće radi o pukim pregovorima i studijama, koje onda naši mediji i lakoverni ljudi preinače u gotov posao i svršen čin.
Savršen dokaz toga je ona izmišljena priča od pre par godina, sa Jugoslovenskim svemirskim programom koji je šatro prodat Amerikancima. Da neki naš političar tako nešto kaže, odma bi ga oduvali kao lažova (opet, što i jeste). Ali čim su u priču upleteni Amerika, Kenedi, Sovjeti... odmah se pojavljuje grupa ljudi koja postaje ubeđena da je sve to istina. Što je priča luđa, to joj se više veruje. Jer bože moj, koliko su naši neozbiljni, toliko su stranci ozbiljni. Tako sad i s ovim. Kad naši pominju vako nešto, reakcija je ''ma nema od toga ništa''. Ali čim neko samo pomene Kineze, to već dobija sasvim drugi ton. Još ako usledi podatak da je bilo par sastanaka sa njima, da su neki Srbi pričali s nekim Kinezima... pa to odmah postaje gotova stvar.
