Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Post clana milanj sa railserbija o svim mogucim kreditima koji su uzeti a ne koriste se sramota

- Kredit EIB u iznosu od 80 miliona evra za Batajnica-Golubinci (1), Gilje-Ćuprija-Paraćin (2) i Ćele kula–Staničenje (3). 1: gotovo, 2: radovi u toku, 3: NIŠTA
- Kredit Evropske investicione banke u iznosu od 150 miliona evra, namenjen finansiranju infrastrukturnih projekata (deonica Stara Pazova - Beška i Novi Sad - Petrovaradin). Reč je o modernizaciji i izgradnji dvokolosečne pruge na relaciji Stara Pazova - Novi Sad. Čitav projekat vredan je oko 220 miliona evra, a planirano je da se preostalih 70 miliona evra obezbedi iz IPA fondova. NIŠTA
- Kredit Vlade Španije u iznosu 37 miliona evra, namenjen nabavci voznih sredstava. NIŠTA
- Kredit Vlade Nemačke u iznosu od 45 miliona evra, za modernizaciju i elektrifikaciju pruge Pančevo - Vršac - državna granica. NIŠTA
- Kredit Češke eksportne banke u iznosu od 120 miliona evra, za finansiranje modernizacije pruge Niš - Dimitrovgrad. NIŠTA
- Kredit Evropske banke za obnovu i razvoj vredan 95 miliona evra, za modernizaciju pruge Beograd-Rakovica-Resnik, kao i za remont i modernizaciju ukupno 131 kilometar pruge na međunarodnom železničkom Koridoru 10 (Jajinci-Mala Krsna, kao i u stanici Mala Krsna, zatim Lapovo – Bagrdan, Ćićevac-Stalać i Stalać-Đunis). najavljevno za ovu godinu
- Kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) vredan sto miliona evra za nabavku novih EMV. čeka se završetak tenderske procedure
- Kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) vredan sto miliona evra za nabavku materijala za rehabilitaciju 111 kilometara pruga na Koridoru 10 (Golubinci-Ruma, Sopot Kosmajski-Kovačevac, Mala Krsna-Velika Plana, Vinarce-Đorđevo, Vranjska Banja-Ristovac i Bujanovac-Bukarevac), kao i nove mehanizacije za održavanje pruga i novih lokomotiva. čeka se završetak tenderske procedure
- Kredit kuvajtskog Fonda za arapski ekonomski razvoj u iznosu od 25 miliona evra za nastavak izgradnje železničke stanice "Prokop". najavljen za ovu godinu
- Kredit Vlade Ruske federacije u iznosu od 800 miliona dolara, za infrastrukturne projekte. početak realizacije najavljen za ovu godinu

Ruski kredit: modernizacija i elektrifikacija pruge Beograd – Pančevo, rehabilitacija šest deonica pruge na Koridoru 10 ukupne dužine 111 kilometara (materijal od kredita EBRD od sto miliona evra), nabavka novih dizel-motornih vozova, izgradnja pruge Valjevo-Loznica i rekonstrukcija srpskog dela pruge Beograd – Bar.
_______________
 
2012":1h5u0h3f je napisao(la):
Igor,Stf,Ah ipak obratite paznju ,neki forumasi ce vas odmah optuziti da pripadate desnicarskim organizacijama ,tipa nasi i da ste time inspirisani..kao sto se desilo na nekim temama :kafa: :D

Samo da notiram da sam skontao prozivku, al ti na ono što sam ti napisao nisi mogao da daš smislen odgovor pa si zaćutao.

. Više uopšte neću ni u kakve diskusije da se upuštam na ovom forumu. Ionako ste na taj način oterali veoma dobre forumaše poput Ambasadora, Goldštajna koji su imali i nešto da kažu....

XOXO od mene, i auf wiedersehen

P.S. Ja se ograđujem ovde, većina forumaša fenomenalno doprinosi konstruktivnoj diskusiji na forumu, al kad nemaš nešto pametno da kažeš ili kad se blamiraš, bolje ćuti.
 
Oko ulaganja u gradnju postoje dve moguće varijante:
1. Uložiti novac u Valjevo - Loznica - ta pruga je davno planirana kao paralelna sadašnjem koridoru 10, za njegovo rasterećenje i za povezivanje industrijskih bazena Tuzle, Loznice i Valjeva. Industrija koja je trebala da generiše teret za tu prugu pogotovo u Lozničkom kraju je skoro nestala. Tako da je ulaganje u ovu prugu baš sad teško isplativo - treba je napraviti ali da li baš u momentu kad novca nema ni za šta, i kad je železnica u najgorem stanju od svog nastanka. Uložiti i imati prugu koja neće donositi prihod i vrlo verovatno neće imati ni prihvaljtivo održavanje zbog nedostatka sredstava.
2. Uložiti u St. Pazova - Novi Sad, prugu gde već sada postoji ozbiljna količina tereta, ali za koji postoji pretnja da ode drugim prevoznim putem, izmeđuz ostlog i zbog male propusne moći naše pruge. U tom slučaju prihodi železnice će biti drastično smanjeni. ULaganje u ovu prugu bi obezbedilo veći transport tereta, mogućnost da se poveća i obim putničkog saobraćaja između dva najveća grada, sve u svemu, ulaganje bi bilo brzo isplativo. Od prihoda koji se ostvare provenstveno prevozom tereta, ali i putnika, moguće je održavati ovu prugu, a uz dobar menadžment polako akumulirati sredstva za učešće u drugom kreditu koji bi omogućio gradnju ili rekonstrukciju i drugih pruga.
 
Пантограф":3gywgfq7 je napisao(la):
И на Лапово - Крагујевац - Краљево би морала струја.

I da dodaju još jedan kolosek :)
 
trialin":24rgmyfj je napisao(la):
Vec TRI godine imate dostupan kredit Evropske investicione banke za deonicu Stara Pazova Novi Sad, pa niste ni prstom mrdnuli! Sta vise, jos placate i 2 MILIONA evra za penala zbog nepovucenog kredita!
I sada vam treba jos jedan da ne bi ste radili nista?!

Да ли си свестан чињенице да је у те три године које помињеш директор Железница Србије био Ваљевац? Он је потписивао исплату затезних камата ЕБРД-у због непреузетих, а добијених средстава.

Следећи твоју изврнуту логику, сада би требало неко да тражи од Ваљева паре због тога. Наравно, то су глупости.

Ја ценим локалпатриотизам и сматрам да он може бити добар мотор духовног и материјалног развоја неког краја. Али ако се он заснива искључиво на плиткој мржњи према другима, онда боље да га нема. Твоји постови су доказ.
 
Zeleznicka stanica Cacak,slikano prosle nedelje.Nazalost nisam imao vremena da slikam perone jer mi je kretao autobus za Beograd(znam,ironija).Ima 5-6 perona jer se Cacak nalazi izmedju Pozege I Kraljeva pa ima solidan broj tranzitnih vozova I nekoliko polazaka putnickih vozova Pozega-Kraljevo,dok direktnih vozova do Beograda nema.

1c5-020220.jpg


p8x-020220.jpg


Evo I stanice u Trbusanima,koji su predgradje Cacka sa zapada na nekih 4.5 km od stanice u Cacku

bjf-010220.jpg


gfm-010220.jpg

Pogled na istok ka Cacku
k9p-010220.jpg

Pogled na zapad ka Prijevoru I Pozezci
vcj-010220.jpg


5ha-010220.jpg


Na stanici nema niceg osim perona koji je izdignut,cak ni klupe.A u dvoristu te napusten kucice neko gaji prasice.

P.S.Vidi se da je pruga bez obzira sto je jednokolosecna u izuzetnom stanju I vidi se da je skoro izgradjena.
 
на тој прузи је ограничење, колико се сећам, неких 70-80 км/х, што је чини, у поређењу са остатком Србије, супер брзом пругом. а једноколосечна је због конфигурације терена. има свега два места где може да буде двоколосечна (Пожега-Драгачево и Пријевор-Чачак, остатак је све у тунелима и на мостовима).
а судбина станичне зграде у Трбушанима је иста као и осталим станичним зграда у малим местима. неко се усели, гаји прасиће и сл.
 
JohnnyLee":cs6qpkc0 je napisao(la):
на тој прузи је ограничење, колико се сећам, неких 70-80 км/х, што је чини, у поређењу са остатком Србије, супер брзом пругом. а једноколосечна је због конфигурације терена. има свега два места где може да буде двоколосечна (Пожега-Драгачево и Пријевор-Чачак, остатак је све у тунелима и на мостовима).
а судбина станичне зграде у Трбушанима је иста као и осталим станичним зграда у малим местима. неко се усели, гаји прасиће и сл.

Na ovoj pruzi je maksimalna brzina po knjizici reda voznje 100km/h.
 
Od pozege do Cacka treba 40 minuta po redu voznje pa izracunajte koliko je to prosecne brzine.
 
Ako se ne varam požega čačak je oko 40 km. Ako prelazi za 40 minuta to je prosečna brzina oko 60km/h. Ta brzina je teško ostvariva i automobilom zbog čestih gužvi, a kamoli autobusom. Nadam se samo da je pristojan red vožnje da može da bude konkurencija autobuskom saobraćaju.

Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2
 
Otprilike je jadno imaju 4-5 polazaka po smeru dnevno Pozega-Kraljevo koji svi staju u Cacku koji je na pola puta.
 
MilisaV":2upgcq0a je napisao(la):
Ako se ne varam požega čačak je oko 40 km. Ako prelazi za 40 minuta to je prosečna brzina oko 60km/h. Ta brzina je teško ostvariva i automobilom zbog čestih gužvi, a kamoli autobusom. Nadam se samo da je pristojan red vožnje da može da bude konkurencija autobuskom saobraćaju.

Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2

Prosecna brzina da. :kafa:
 
MilisaV":3134c6we je napisao(la):
Nadam se samo da je pristojan red vožnje da može da bude konkurencija autobuskom saobraćaju.

ево сатнице: из Пожеге 09:10, 12:45, 16:55 и 21:45 а из Чачка (за Пожегу) 06:20, 11:32, 15:32 и 20:47. поласци из Краљева су у 05:38, 10:50, 14:50 и 20:05
 
vozni red je retardiran....

gde su tu potrebe zaposlenog čoveka.

znači ne postoji radno vreme koje bi moglo da se uklopi u vozni red.


a takođe vidim da ne postoje ni neki školski polasci koji bi omogućili srednjoškolcima da idu u srednju u susedni grad.
 
To teko mozda od novog voznog reda ako budu pametni a ovi prestanu gadjati vozove ili pak povataju balavurdiju kao u podgorici
 
завршен је ремонт 461-125. ево слика (преузезе су са ФБ стране Ljubitelji Železnice Srbije "ŽS")
66120_513309118712503_565990906_n.jpg

535772_513309015379180_2103004431_n.jpg


а ево га и 461-155
426091_513324795377602_1892882684_n.jpg
 
461-125 je izasla sa remonta ima vec dobrih 2 meseca. I mogu vam preneti samo pozitivne utiske s'obzirom da im je ovo prvi remont lokomotive serije 461 od postojanja fabrike.
 
Lepo izgleda posle remonta, nego šta su joj za ime sveta radili pa je na slikama "pre" u tako očajnom stanju.
 
Ne znam da li je ona bila u tzv. divljem posedu pa je zato takva. Naime, nema određenih mašinovođa koje voze samo nju nego je vozi kome zapadne a oni je ne održavaju. Mašine u strogom posedu su sasvim druga priča što se tiče urednosti u upravljačnicama.
 
Таксирали службеним возилима Железнице
Драгољуб Симоновић, нови директор „Железница Србије”, најавио укидање службених аутомобила и продају 103 возила, али и уштеде на сваком кораку
„Железнице Србије”, које важе за највећег губиташа међу јавним предузећима са минусом од девет милијарди динара, немилице су трошиле паре на службене аутомобиле, храну и телефонирање. За бензин и делове аутомобила прошле године потрошено је 153 милиона динара. Само један директор у ресторанима овог јавног предузећа потрошио је 100 милиона динара. Месечни рачун за фиксне телефоне износи четири милиона динара, упркос томе што постоји систем да се унутар предузећа бесплатно телефонира.
Ово је у пословним књигама „пронашао” нови директор Драгољуб Симоновић за нешто дуже од месец дана колико је на челу „Железница Србије”.
– Службене аутомобиле користе помоћници директора, њихови заменици, шефови кабинета, саветници, секретарице. Дао сам налог да се неким запосленима укину службени аутомобили и да се 103 возила дају на лицитацију и продају. Запањујуће је да поједини возачи у току радног времена ставе такси таблице на служена кола и таксирају, а неке аутомобиле користе људи који уопште нису запослени у „Железницама”. Утврђено је такође да су без тендера рађене поправке и набављани делови и да није било никакве контроле при потрошњи горива. Још немам пресек стања за свих 170 аутомобила који се користе у седишту предузећа – каже Симоновић за „Политику” и најављује да ће прекршајно и кривично одговарати сви који су злоупотребили службени положај.
– Могу да разумем да генерални директор за ручкове у иностранству потроши 300.000 динара на борд картицу, али не могу да дозволим да их немилице троше нижи чиновници. Некима ћу послати писмо да врате паре које су потрошили и укинућу им и оно што нисам планирао. Обично се прстом упире у генералног директор, а овде су крупне рибе на много нижим позицијама од директора. Не можете им ништа –уверава Симоновић.
Он каже да је затекао потпуно расуло у систему и да ће то уредити тако што ће прво „зграбити крупне рибе и процесуирати их како би послао поруку новима који ће тек доћи”.
– Загребао сам тамо где нико није ни покушао. Мој задатак је да истерам на чистац све оно што је било лоше. Болно ће бити за мањину, али добро за огромну већину запослених. Тренутно постављам правила игре где ће свако знати шта сме, а шта не сме да уради. Тражио сам извештаје свих служби. Затрпавају ме гомилом папира мислећи да ће ми убити вољу. Али нећу одустати и утврдићу за сваки динар како је потрошен – обећава Симоновић
Симоновић истиче да ће полиција утврдити зашто две године није повучено 200 милиона евра кредита за набавку возова и опреме за шта је плаћено два милиона евра пенала.
– Уговорене су паре за 30 нових возова. Нису зарадили ни динар, јер нису купљени. За кредит који је намењен за набавку опреме плаћамо пенале, плус ће нам закочити реализацију руског кредита, јер без опреме не можемо да кренемо у ремонт пруге. Другим речима, нечијом небригом и плаћањем пенала бачен је један дизел воз који превози 100 путника. Због тога ће неко морати да одговара – уверава Симоновић.
Запослене неће отпуштати, али ће их преквалификовати и премештати на радна места на којима су потребни. И контролисаће их.
– Обући ћу цивилно одело сешћу у воз па ћу да контролишем кондуктере. Када ухватим двоје-троје да паре од карти стављају у џеп више нико неће смети ни шибицу да узме. На железничкој станици ћу се ноћу појавити као путник па ћу на лицу места да видим да ли је особље љубазно, да ли су возови чисти – обећава Симоновић.
Он каже да ће приход бити повећан, а субвенције које износе око 14 милијарди динара бити смањене. Оног тренутка када „Железнице” понуде бољи квалитет услуга, заврше ремонт пруге, купе возове, што ће бити за пет до седам година, може се очекивати велико повећање броја путника. Дотле транспорт робе зависи у великој мери од стања привреде, каже наш саговорник и наводи пример Железаре у Смедереву. Одласком америчког „Ју-Ес стила” приход „Железнице” опао је за 20 одсто.
----------------------------------------------
Губитак већи одмилијарду евра
„Железницама” годишње недостаје око 13 милијарди динара. Влада је тој компанији из буџета обезбедила 14,6 милијарди динара за 2013. „Железнице” су 2012. завршиле са губитком од 134 милијарде динара. Више од милијарду евра.
– Набавке ће бити централизоване и сваки шараф који изађе из магацина биће приказан и мораће да се докаже где је завршио. То се односи на гориво и све остало. „Железнице” тренутно пописују некретнине да би се видело по којим ценама се издају локали и пословни простор, да ли корисници плаћају воду, струју – рекао је Драгољуб Симоновић, директор „Железница” и навео пример штампарије и Саобраћајног института ЦИП који бесплатно станују у згради „Железница” у Немањиној улици, а све своје услуге од овог предузећа уредно наплаћују.
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomij ... ce.sr.html
 
sizif":3tl9edmg je napisao(la):
@ Риле, мвбг1, Пантограф, Карло

Да ли неко од вас зна којим капацитетом се користи ранжирна станица Макиш? Знам да је половином осамдесетих, када је грађена, била једна од највећих и најмодернијих у Европи, да ју је градио Вестингхаус и да за кретање вагона користи гравитацију. Шта је потребно од инфраструктуре и средстава да она проради пуним капацитетом? Дакле, нешто више о њој: је ли у питању још једна наша пропала инвестиција, или потенцијално велика шанса Србије?
Овде одговарам, да не гушимо тему Беовоз офтопиком. Пројектовани капацитет је 6000 вагона дневно, али запослени тврде да је са 3000-3500 вагона на преради била на граници капацитета, током 70-тих и 80-тих. У периоду 2000-тих, прерађивала је 500-1000 кола дневно, зависно од доба године, кризе и сличних фактора. Чињеница да се колосеци Макишког тунела не користе пуним капацитетом сада не значи да се озбиљно планирање фреквентне градске железнице кроз те тунеле може узети у обзир без надокнаде изгубљених капацитета за теретну инфраструктуру.
 
Vrh