Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - infrastruktura

НОВИ ВОЗОВИ, ШАНСА ДА ОЖИВЕ СВИ ДЕЛОВИ СРБИЈЕ
Posted on 16.55 by vozoljubitelji srbije
Велики број возова, који нам пристижу крајем ове и у току наредне године, су шанса да многим регионима омогућимо знатно бољу везу са светом. Чак и тамо где су пруге у доста лошем стању, а превоз аутобусима знатно бржи, потребно је омогућити бар по 2-3 пара возова дневно. Нарочито је важно омогућити директне возове ка главним центрима, Нишу, Новом Саду и Београду оним крајевима који те везе немају.

Имати рентабилне путничке железничке линије са брзинама испод 80km/h је малтене немогуће, а брзине 80km/h и више имамо само на неким пругама. Међутим, путничке железнице омогућују становницима мањих места да се лече, да студирају, превезу пијачну робу, тргују... Често је железница једино превозно средство до посла и назад које радници са малим платама могу да плате. Много малих насеља кроз које пролази пруга има скоро никакву или никакву аутобуску везу, а аутобуску линију ка таквим местима обично држи прескупи аутобуски монополиста. Укидањем путничких железница, многим младима је практично онемогућено да заврше средњу школу или чак студирају.
Nis_rampa.JPG
Kliknite za proširenje...
Vise na sledecem linku.
 
Karlo del Ponte":2aw66m1q je napisao(la):
Имати рентабилне путничке железничке линије са брзинама испод 80km/h је малтене немогуће, а брзине 80km/h и више имамо само на неким пругама.
Kliknite za proširenje...
Kliknite za proširenje...

ovime je sve receno
 
JohnnyLee":1kg5h3jj je napisao(la):
нема потребе ту брже да саобраћа, кратка је то деоница
Kliknite za proširenje...

mogu da se složim, ali što onda pruga nije pravljena za 120 km/h i da košta manje?

Karlo, lepa je ideja imati železnicu za sve i svuda, ali mislim da je i za železnicu trenutno bolje da ima vozove samo tamo gde mogu da idu dobro popunjeni i tamo gde može da obezbedi poštovanje reda vožnje, nego da se garniture šalju tamo gde će voz imati par polazaka dnevno i posle pojačavanja - železnici je jeftinije da na nekim delovima pruge plati autobus da ide umesto voza, pogotovo što 711 nije baš štedljiv.

Malo je onih koji još uvek veruju Železnici bilo šta, a jedini način da se to promeni jesu bolja usluga i poštovanje reda vožnje. Tek kad železnica bude mogla da ispuni ono što obeća, kad prvo ne bude moralo da se pogađa šta u redu vožnje postoji a šta je samo napisano, biće putnika i tamo gde ih sad nema toliko.

A kad se dođe do stanja da voz od Pančeva do Novog Sada kroz novi čvor stiže za 2 sata (što ne bi trebalo da bude problem po završetku Žeželjevog mosta), kad se na nekim linijama razbiju autobusi kao konkurencija (npr. Užice - Kraljevo), onda će moći da se pristupa i nekim logičnijim rešenjima, kao što je presedanje iz Šapca u Rumi, ili u Lapovu za Kragujevac.

hmm, ovo poslednje mi dade dodatno pitanje.. da li bi bilo tehnički moguće spojiti DMV na "običan" brzi voz, kao dva vagona, koja bi se u Lapovu odvojila ka Kraljevu, ili u Novom Sadu ka Somboru?

Drugo dodatno pitanje, posle poplava se pominjala mogućnost popravke pruge od Požarevca do Kostolca iz strateških razloga, zbog mogućnosti da se ugalj iz kostolačkog rudnika vozi u druge termoelektrane. Priča je zamrla čim su poplavljeni rudnici proradili, ali verovatno može da se ponovo pogura. To je ukupno manje od 10 kilometara pruge koje bi bilo zgodno i elektrifikovati, i sve linije do Požarevca produžiti do tamo.

treće, obzirom da se već radi pruga od Male Krsne do Velike Plane, zašto ne neki voz od Smedereva na jug, pošto trenutno samo jedan (teorijski) ide dalje od Male Krsne? uz eventualno sređivanje dela pruge kod Radinca, brzi voz bi od Smedereva do Velike Plane mogao da stigne za 40 minuta, a putnički za sat, i imalo bi rezona produžiti ga i dalje na jug.
 
БГ-ПА и јесте урађена за 120 км/х. ДМВ (као и ЕМВ) не можеш да накачиш на обичан воз, али можеш да накачиш више комада у један, па да направиш да до једне станице иду у пару, а после одвојено
 
medjutim":p1vtwqss je napisao(la):
Karlo, lepa je ideja imati železnicu za sve i svuda, ali mislim da je i za železnicu trenutno bolje da ima vozove samo tamo gde mogu da idu dobro popunjeni i tamo gde može da obezbedi poštovanje reda vožnje, nego da se garniture šalju tamo gde će voz imati par polazaka dnevno i posle pojačavanja - železnici je jeftinije da na nekim delovima pruge plati autobus da ide umesto voza, pogotovo što 711 nije baš štedljiv.
Kliknite za proširenje...
Овакав експеримент нас је већ прескупо коштао крајем 1960-тих и почетком 1970-тих. Последица је била пустош свуда где је пруга била укидана. Смањење трошкова на тај начин је створило вишеструко смањење прихода. А никако не стоји да воз није попуњен ако је спор. Много укиданих спорих возова је било пуно до последњег дана у саобраћају, пре свега зато што су многима представљали једину шансу да раде, да се школују, лече, продају и купе пијачну робу... Удружење љубитеља железнице је декларативно против укидања железничких линија, а минималних 3 пара возова дневно није 10, колико би требало када се ко зна кад пруга обнови.

Земљама попут Чешке, Јапана, Аустрије, Словачке не би пало на памет да неком региону укину железничку везу, чак и када је превоз аутобусима има и већу брзину, и ниже трошкове.

Иако нема везе са прагматичношћу, назови то "чаробним учинком железнице". Ја сам до сада већ истраживао демографске показатеље у насељима са и без путничких железница, и учинак те "чаролије" је невероватан.
Malo je onih koji još uvek veruju Železnici bilo šta, a jedini način da se to promeni jesu bolja usluga i poštovanje reda vožnje. Tek kad železnica bude mogla da ispuni ono što obeća, kad prvo ne bude moralo da se pogađa šta u redu vožnje postoji a šta je samo napisano, biće putnika i tamo gde ih sad nema toliko.
Kliknite za proširenje...
Са овим се слажем, али не у потпуности. Пракса је показала да нечистоћа, неугрејаност, кашњења неће сасвим отерати путнике.
A kad se dođe do stanja da voz od Pančeva do Novog Sada kroz novi čvor stiže za 2 sata (što ne bi trebalo da bude problem po završetku Žeželjevog mosta), kad se na nekim linijama razbiju autobusi kao konkurencija (npr. Užice - Kraljevo), onda će moći da se pristupa i nekim logičnijim rešenjima, kao što je presedanje iz Šapca u Rumi, ili u Lapovu za Kragujevac.
Kliknite za proširenje...
Ако би путници били роботи или кромпири, онда та логика преседања постоји. У пракси, преседање у којима корисник може имати директан превоз (аутобуски или било који други) резултује губитком 60% до 80% путника железнице. Успешне примере преседања имамо једино тамо где су друмови потпуно загушени, а јавни превоз толико оптерећен да је једино пресецањем транспортних токова могуће извршити регулацију. Уствари постоји други пример, ако је тај превоз са преседањем једино што одређена сиромашна популација уопште може да плати. На правцима Београд - Крагујевац и Београд - Шабац нема тога!

Постоји једно тотално глупаво оправдање да се укину директни возови, или мењају дизел и електричне локомотиве на безобразно малом растојању, а то је као мера енергетске политике, да не терамо дизел возове тамо где има струје. У пракси, толико смо повећали трошкове маневре, прегледања кола, а лошијом услугом путнике отерали у нафтна друмска возила, да смо нафте потрошили више!

Пре свега, предлози су везани за само пар директних дизелмоторних возова, не 10 или 50.
Drugo dodatno pitanje, posle poplava se pominjala mogućnost popravke pruge od Požarevca do Kostolca iz strateških razloga, zbog mogućnosti da se ugalj iz kostolačkog rudnika vozi u druge termoelektrane. Priča je zamrla čim su poplavljeni rudnici proradili, ali verovatno može da se ponovo pogura. To je ukupno manje od 10 kilometara pruge koje bi bilo zgodno i elektrifikovati, i sve linije do Požarevca produžiti do tamo.

treće, obzirom da se već radi pruga od Male Krsne do Velike Plane, zašto ne neki voz od Smedereva na jug, pošto trenutno samo jedan (teorijski) ide dalje od Male Krsne? uz eventualno sređivanje dela pruge kod Radinca, brzi voz bi od Smedereva do Velike Plane mogao da stigne za 40 minuta, a putnički za sat, i imalo bi rezona produžiti ga i dalje na jug.
Kliknite za proširenje...
Да бисмо могли имати смислено деловање у Браничевском округу и Северном Поморављу, потребни су нам чланови којих немамо.
 
Tanjug, 27 Oktobar 2015

Predstavnici ruskog "RŽD Internešnl" d.o.o. i srpskog preduzeća "Infrastruktura železnice Srbije" a.d. potpisali su danas u Moskvi Memorandum o strateškom partnerstvu.

Tim dokumentom definiše se način mogućeg daljeg učešća ruske kompanije u projektima vezanim za železnički saobraćaj i železničku infrastrukturu na teritoriji Srbije.

Kako je saopšteno iz tog ruskog preduzeća, ima se u vidu saradnja prilikom osnivanja dispečerskog centra za daljinsko upravljanje železničkim saobraćajem u Beogradu, daljeg razvoja srpske škole za saobraćajno projektovanje i izgradnju, za eventualno angažovanje "RŽD" Internešnl" u radovima na održavanju postojeće železničke infrastrukture Srbije.

Tu je, takođe, i saradnja za pružanje pomoći prilikom obuke srpskih stručnjaka železničke struke u specijalizovanim ruskim visokoobrazovnim ustanovama.

Od marta 2014. godine "RŽD Internešnl" realizuje Ugovor o izvođenju radova na izgradnji i rekonstrukciji objekata železničke infrastrukture u Srbiji.

Ugovor je bio zaključen u okviru sporazuma vlada Rusije i Srbije o odobrenju Srbiji državnog izvoznog kredita u iznosu od 800 miliona američkih dolara.

Ukupna vrednost ugovora je 941 milion američkih dolara.

Delegacije Srbije, koju predvodi predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, započela je posetu Ruskoj Federaciji, u okviru koje su ruska i srpska strana održale niz poslovnih sastanaka, kada su potpisani sporazumi o saradnji dve zemlje, među kojima je i Memorandum o strateškom partnerstvu "RŽD Internešnl“ d.o.o. i "Infrastruktura železnice Srbije“ a.d.
Kliknite za proširenje...

Izvor: http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=210051
 
SPORI SU, ALI IH VOLIMO Evo zašto se neki ne odriču vozova ni po koju cenu
Mateja Beljan | 28. 10. 2015. - 19:08h | Foto: Mateja Beljan | Komentara: 2

Od prošle nedelje novi “Štadlerovi” vozovi počeli su da voze i na jug, a već uveliko špartaju prugama Srema i Bačke. Klimatizovani su i udobni, ali ništa brži od onih starih.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/602024 ... -koju-cenu
 
"Dear friends, the testing of the new rail bridge over the Tamish River in Serbia is drawing to a close. The construction was subjected to static tests, which consisted in placing wagons loaded with crushed stone on the tracks, and dynamic tests, which involved locomotives crossing the bridge at a speed of 10, 40, 80 and 100 km/h. All the data were captured and the test results were analyzed in detail, as the bridge had been designed to operate for at least 100 years and carry trains reaching 120 km/h!"

izvor:Russian Railways
 
ДОГРАДЊА ДРУГОГ КОЛОСЕКА НА ПРУЗИ БЕОГРАД-ПАНЧЕВО, ИЗВЕШТАЈ СА РАДОВА 1.11.2015.

На самом Панчевачком мосту су постављена оба колосека, као и преко петље у Крњачи све до нове Железничке станице Крњача. Раније је ово била само укрсница, а сада ће бити знатно опремљенија.

Крњача петља

1Beograd-Pancevo_1_11_2015%2B003%2B-%2BCopy.JPG


Стајалиште Крњача петља ће имати острвски тип перона, и биће дужине 220 метара. Степениште на јужном крају омогућава прилаз са аутобуса у правцу Борче, Котежа и Падинске скеле, а на северном крају ка Пољопривредној школи, аутобуској линији 108, а где стаје и низ међуградских аутобуских линија ка Јужном Банату. Генерална примедба је да је неусклађен план веза уличног јавног саобраћаја, са брзим масовним саобраћајем, тако да је потребно изузетно дуго пешачење са аутобуса из Борче и Котежа на брзи масовни превоз, чак око 8 минута! Са супротне стране, код Пољопривредне школе, не постоји пешачки прилаз. Да би се изградио, потребно је одузети део пољопривредног земљишта Пољопривредној школи површине око 2 ара. Сви прилази су са степеницама, што знатно отежава или потпуно онемогућава прилаз бициклима, колицима са бебама и особама са инвалидитетом. О томе се није водило рачуна ни при изради пролаза код Пољопривредне школе, чиме је или онемогућена или знатно отежана комуникација источног и западног дела Крњаче немоторним возилима на точковима. Градња рампе у том случају не би представљала малтене никакав додатни трошак, али то није урађено.

Крњача

Техничко планерске примедбе су следеће:
1) Погрешно је што није размотрен перон између другог и трећег колосека уместо спољних перона. Такав положај перона омогућава непосредно коришћење станичних сервиса и додатних услуга са једног места, поједностављује и убрзава рад отправника возова. Често мењање стране са које се отварају врата од станице до станице изузетно отежава кретање путника унутар самог воза када су возови препуни.
2) Није искоришћена висина насипа да се крајње једноставно и јефтино изгради подвожњак за друмски саобраћај. Без тога, скупи радови на инфраструктури не остварују развојни ефекат, не дижу тржишну и употребни вредност ове локације. Простим подвожњаком уз уређење улица на обе стране Крњаче цео тај крај од пасивног дела предграђа постаје важан приградски центар!
3) Са обзиром на велику удаљеност те локације од јавног превоза и мале густине насељености, велика је грешка што су изостављена уређена паркиралишта за аутомобиле и бицикле. Такође, морао је бити изграђена основна инфраструктура крајње станице аутобуске линије.
4) Колосечне везе и распоред перона у станици Крњача знатно отежавају могућност коришћења исте као крајње станице за одређене градске и приградске возове. Између Београда и Панчева Крњача представља тачку прелома токова путника. Уједно од Прокопа и Раковице ка Панчеву представља прву локацију где је физички могуће једноставно и јефтино изградити крајњу станицу градске железнице.
5) Корисна дужина колосека је само 680 метара, иако је међународни стандард за нове и реконструисане пруге 750 метара.
6) При изради самог подходника се није водило рачуна о могућностима немоторизованог кретања на точковима (бициклисти, родитељи са бебама, особе са инвалидитетом, ручни пртљаг на точковима), иако су у овом случају могућа и једноставна и јефтина решења.

1Beograd-Pancevo_1_11_2015%2B004%2B-%2BCopy.JPG


Опширније на следећем линку.
 
putovao sam u petak flirtom na deonici bg-ru (pravac šid), trebalo mu je preko 90 minuta, jedina deonica 120 km/h je između stare i nove pazove. na novoj deonici golubinci-ruma za sada do 80 km/h, mada staje na svim pružnim prelazima koji još nisu završeni.
voz izgleda super i bio je potpuno pun, jedina zamerka što je održavanje katastrofa, deluje kao da ga nisu oprali nikada.
 
Karlo,kakva stanica Krnjača petlja??? I kakva crna ukrsnica? To službeno mesto će se zvati stajalište Krnjača most. Znači, nikakva ukrsnica jer ako pogledaš nema nikakvih kolosecnih veza između dva koloseka. A i priznaceš da je potreba za takvom ukrsnicom na ovom mestu totalno izlišna.
 
Radi li se sta sa starim kolosekom?
 
mvbg1":2ux9pf1y je napisao(la):
Karlo,kakva stanica Krnjača petlja??? I kakva crna ukrsnica? To službeno mesto će se zvati stajalište Krnjača most. Znači, nikakva ukrsnica jer ako pogledaš nema nikakvih kolosecnih veza između dva koloseka. A i priznaceš da je potreba za takvom ukrsnicom na ovom mestu totalno izlišna.
Kliknite za proširenje...
Хвала на информацији, нисам знао да се стајалиште зове "Крњача мост". Хвала и на исправци, за једног инжењера је доста велика грешка да помеша појмове стајалиште и укрсница, а ја то нисам приметио и сада исправљам.

Везано за наредно службено место, Крњача образложио сам шта је погрешно и зашто је оно важно. Ускоро се десни колосек ка Панчеву више неће моћи користити као место за одлагање састава БГ:ВОЗ-а. Једна додатна гарнитура у саобраћају ће бити сасвим довољна, међутим, забринут сам за истрчавање садашњих гарнитура БГ:ВОЗ-а, а колико ми је познато, нису почели да их једну по једну шаљу на ревизију.
4) Колосечне везе и распоред перона у станици Крњача знатно отежавају могућност коришћења исте као крајње станице за одређене градске и приградске возове. Између Београда и Панчева Крњача представља тачку прелома токова путника. Уједно од Прокопа и Раковице ка Панчеву представља прву локацију где је физички могуће једноставно и јефтино изградити крајњу станицу градске железнице.
Kliknite za proširenje...
Igor":2ux9pf1y je napisao(la):
Radi li se sta sa starim kolosekom?
Kliknite za proširenje...
Стари колосек остаје, али су замењене све скретнице и сигнализација. Он ће вероватно бити подбијен, и замениће се неки од лошијих прагова. Тај колосек је прошао тек пола свог животног века.
 
Zaista nisam strucan da procwnjujem viskove, ali je indikativno da u ovoj vesti Mihajlovicka vidi viskove u zeleznici...
u jednoj drugoj Udovicki vidi viskove u zdravstvu i prosveti...

Samo se po agencijama, poreskim upravama, opstinama, ministarstvima (...)
Viskovi ne vide?!
O "silikonskim savetnicama" tek da ne govorimo...
 
pa administracije ima viška.

ali ljudi koji rade posao, to je druga priča.
 
Pre par dana sam prolazio kroz stanicu i prvi put sam video naredjane flirtove, bilo ih je 5 mislim, na skroz levom kloseku, ova dva i jos ima desno mislim dva koje nisam uspeo da uhvati.



Na stanici kod Vuka su konacno ppravili one srednje stepenice pre neki dan ali sada ne rade krajnje desne kad se odzdo gleda

 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh