Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - infrastruktura

Budući nadvožnjak, buduće pruge, preko budućeg bulevara, ispred buduće železničke stanice, budućeg nacionalnog stadiona.
IMG_20250510_062330.jpg
 
Kakvi glupaci!! Na ove poreteste mogu da izađu samo oni koji se nikada ne voze vozom!

Treba da se raduju što će im stanica biti u gradu i što ne moraju 2 dana da jašu do nove stanice... kao na primer u Vrbasu ili Beškoj... A još i da pevaju što uopšte imaju prugu na koridoru... Šta da kažu Kragujevčani npr. koji su grad saobraćajno slepo crevo sa 150.000,0 stanovnika...

Kakve neprosvećene tupadžije, ne verujem!
 
Ako želimo da budemo bolja država, moramo prihvatiti i ovakva izražavanja.
Aristotel se plašio vladavine većine, radi očuvanja opšteg dobra, treba samo locirati šta je opšte dobro ovde.

Mislim, ovde je sve jasno, jedan od organizatora ovog skupa živi na 50 metara od prelaza i on samo želi da se otarasi pruge, NIMBY priča.

No, taj put jeste problematičan, jer vodi direktno do Ribara, pa je malo osetljivo pitanje.
Po meni, treba napraviti podvožnjak koji bi opet ispao jefitniji od izmeštanja trase pruge i udovoljiti građanima u tom delu.

O samom izmeštanju pruge nema govora, takav plan je nerealan, i ovde smo već pisali zašto.
Ovde je država i projektant zataljio u komunikaciji, pa se sada zlonamerni pojedinci iz GO služe različitim argumentima kako bi gurali svoju agendu.
 
markobg je napisao(la):
... ovi zahtevi za izmeštanje pruge! Koja će pritom biti denivelisana i ni na koji način neće ometati grad...
Kliknite za proširenje...
Pruga je već 50 godina denivelisana na 3 pp, a ostaju ovaj u gradu i još jedan na putiću od Končareva ka, da kažem, Ćupriji.

...ma nema svrhe da raspravljam, zabole me glava, ali bukvalno.
Gradić od 35.000 dobija stanicu na brzoj prugi a njima to ne valja i oni to neće.
 
Moj članak na Ekapiji vezano za zahtev za ukidanje železnice u Jagodini

Dakle, par ključnih detalja:

- Nakon ukidanja železničke stanice u centru Tirane 2013. pogubna moda ukidanja stanica u centru je naglo počela da se širi na Srbiju.

- Ideja kako je železnica navodno "okov" i "smetnja", a ne glavni vezivni element se pojavljivala u Srbiji i pre jednog veka. Ali do poslednjih 10-tak godina se nikada takvi ljudi nisu smatrali dovoljno uračunljivim da se dozvoli da njihova reč bude poslednja.

- Jedna od posledica je bila da se država odrekla od odgovornosti za dovoljnu količinu i odgovarajući kvalitet prelaza preko pruga, i sve je prepustilo nečemu što su smatrali samo preduzećem. Sa pozicije preduzeća, naravno da će se težiti ka najjeftinijim rešenjima, a što je za društvo kategorički pogrešno.
- Kako je glavna tema ipak pruga, imamo slučaj Pančeva, gde je između Bore Stankovića i Mileševske veliko naselje Strelište sa istočne strane bulevara Prvomajska i paralelne pruge, a sa zapadne strane je Big Pančevo, najveći tržni centar. Skoro kilometar bez prelaza, mnogo je poginulih i na putu i na pruzi. Primera je mnogo.

- Za razliku od zapadnoevropske, ali i od istočnoevropske prakse, jugoslovenska i postjugoslovenska državna uprava i projektanstski biroi su potpuno zanemarili malog čoveka u blizini glavnog puta i pruge, čak i lokalni biznis.

- Upravo zahvaljujući železici su počeli da se formiraju gradovi u nesrednjovekovnom smislu reči. Dakle kao centri sa gimnazijama, srednjim školama, gradskim bolnicama, sportskim i kulturnim centrima, industrijom, turizmom... Sve se to se baš upravo jakim transportnim vezama čini dostupnim široj okolini, drugim delovima zemlje, čak i inostranstvu. Za prosek evropske civilizacije je sasvim logično da upravo preko stanice u centru Jagodina bude jak centar sa lokalnim vozovima na svakih sat ili češće, i sa direktnim železničkim vezama za ne samo Beograd i Niš, nego i Kruševac, Kraljevo, Kragujevac, Svilajnac i Smederevo, pa i bar nekoliko polazaka međunarodnih vozova. Ukidanjem železnice sa sa nekom kvazizamenom u Beškanskom i Vrbaskom ataru, Prokopačkoj klisuri nedaleko od Beograda, ili putnom pojasu autoputa kod Jagodine, dovodi se u pitanje da li se troši na železnicu da bi postojala kao ikebana, ili da bi negde nekome služila?
 
Bilo bi lepo da prestane da se priča o kockama u kontekstu aktivnog narušavanja konstrukcije, one su doprinele svemu jer su dovele do nakupljanja vode na mestu gde je trebalo najmanje da se zadržava voda, ali to je sve. Sa ovih slika čak deluje kao da su samo spuštene na krov, a ne izlivene na njemu. Previše se skreće pažnja sa bitnih stvari, kao na primer gomile odgovornih koji se posle ubistva 16 ljudi šetaju slobodni.
 
Tekst o prelazu u Jagodini je privukao dosta pažnje, što je dobro.

Tamo su neki likovi koji pišu o 106 teretnih i 84 putničkih vozova dnevno. Koje ludilo mozga! Hajde da kažemo da bi tu bio jedan brzi i jedan lokalni na sat u svakom pravcu, i to samo u dnevnim satima. To je cirka po 17-18 para i jednih i drugih vozova, ukupno 70, i to posle ko zna koliko godina.

Za teretni saobraćaj, ni u SFRJ kada je i industrija i populacija bila na vrhuncu nismo imali toliko teretnih vozova. Grubo, 100 teretnih vozova sa 1000 tona robe, 365 dana u godini je 36 miliona tona robe. Postjugoslovenska Srbija je u najboljim godinama imala po 13 miliona tona robe na celoj mreži, a naprednim reformama je to skresano na 8 miliona. Dakle ne na jednoj pruzi nego na celoj mreži. Sa svim tim megaprekidima saobraćaja i desetkovanjem propusne moći na rezervnim pravcima (tipa onaj preko Zrenjanina, sa poukidanim silnim stanicama za ukrštavanje) gubi se kontinuitet. Kontinuitet za klijenta koji bi svako normalan održavao. Održavalo se nekako za vreme Slobe, za vreme Koštunice, Tadića, sve do Naprednjaka, kojima je Barska pruga bila zatvorena 11 meseci nakon poplava/klizišta od maja 2014. do aprila 2015. da ne govorim druge primere.
 
Karlo, zna li se ko je autor tog teksta na ekapiji?
Komentari su neverovatni...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh