Železnice - infrastruktura

[Delija]

Зна се - Карло

 

[razbibriga]

Znam, sprdam ove u komentarima :d

 

[Karlo del Ponte]

U prvom pasosu je napisano. To što neko komentariše pre nego što pročita je specijalni slučaj.

 

[vucko]

Karlo hvlaa puno na tekstu. Nisam imao stav o protestima u Jagodini pa mi je drago da si u ime železničke saobraćajne struke objasnio stvari. Sada vidim da su protesti u Pančevu zbog obilazne pruge i verovatno je slična situacija. Bilo bi dobro da i to obradiš. Hvala ti.

 

[Karlo del Ponte]

Imate neki link? Za Pan;evo.

 

[Boki123]

Imate neki link? Za Pan;evo.

View this content on Instagram

View this content on Instagram

Problematičan im je jedino ovaj plavi deo teretne pruge koji prilazi naselju

 

[Karlo del Ponte]

U medijsko-političkom smislu ovo je vrlo nezgodno, zato što se predugo po Srbiji širi psihoza vezano za transport opasnih materija. Opasne materije prolaze kroz centar Asterdama i Roterdama železnicom, niko od toga ne pravi psihozu, a ovde...

Da paradoks bude veći, ovim će se čak smanjiti količinu opasnih materija kroz Pančevo, zato što bi roba iz Rafinerije Pančevo ka najnaseljenijem delu Srbije krenula direktno na obilaznicu ne ulazeći u Pančevo.

 

[ttbgd]

niko od toga ne pravi psihozu, a ovde...

a ovde...ovde ministar policije kaže da su nađeni DNK tragovi male Danke Ilić u gepeku auta, pa posle dva nezavisna veštaka kažu da nema ni jednog traga. Brat jednog od optuženog u istom ovom slučaju premine u zatvoru, policija kaže umro prirodnom smrću, ali veštaci kasnije kažu da je umro od batina. Na vojnoj vežbi na Pešteru umre vodnik u oklopnom BVP vozilu, vojska kaže umro prirodno, ali veštaci sudske medicine kažu umro od gušenja halonom. Vlada saopšti da je na projekat Jadar stavljena tačka i da se to više neće pokretati, posle samo godinu dana projekat opet aktivan. Ministar Vesić kaže da na nadstrešnici apsolutno ništa nije rađeno, posle par dana se ispostavi da je ipak nešto rađeno... da ne nabrajam više. U ovim okolnostima kako verovati vlasti i državnim organima, nije narod kriv što pravi psihozu.

 

[Pendolino]

- Kako je glavna tema ipak pruga, imamo slučaj Pančeva, gde je između Bore Stankovića i Mileševske veliko naselje Strelište sa istočne strane bulevara Prvomajska i paralelne pruge, a sa zapadne strane je Big Pančevo, najveći tržni centar. Skoro kilometar bez prelaza, mnogo je poginulih i na putu i na pruzi. Primera je mnogo.

Retko u koji grad u Srbiji je železnica toliko ušla kao u Pančevo, a da ta prednost nije iskorišćena.
Prolazak kroz gradi sigurno treba bolje rešiti.

Moj članak na Ekapiji vezano za zahtev za ukidanje železnice u Jagodini
...Za prosek evropske civilizacije je sasvim logično da upravo preko stanice u centru Jagodina bude jak centar sa lokalnim vozovima na svakih sat ili češće, i sa direktnim železničkim vezama za ne samo Beograd i Niš, nego i Kruševac, Kraljevo, Kragujevac, Svilajnac i Smederevo, pa i bar nekoliko polazaka međunarodnih vozova.

Napisao sam već više puta da je inicijativa o proterivanju pruge iz Jagodine nemoguća glupost. Ona o zadržavanju PP kod starog Juhora još veća.

Ipak, ne treba ni preterivati.
Lokalni vozovi na područiju srednjeg Pomoravlja imaju vrlo mali potencijal.
- postoji odličan prigradski saobraćaj (za mnoge kategorije besplatan, na teritoriji Jagodine za sve)
- osim stanice Jagodina sve su van ili na obodima naselja, dok bus ide kroz centar i neretko ima i više stajališta u jednom selu

Međugradski ima potencijal samo duž koridora X i eventualno za Kragujevac.
Ima ljudi i za Kruševac i Kraljevo ali to sve nije 100 ljudi dnevno, što je za železnicu broj kojim ne bi trebalo da se bavi. Za Smederevo još manje. Dnevno ide možda tri para autobusa.
Jagodina ima dosta veze sa Kragujevcem, ali iskreno sumnjam u neku isplativost železničke linije, koju bi dodatno komplikovalo menjanje pravca u Lapovu.

Ja inače ne verujem u međunarodni saobraćaj na Balkanu dok svi ne uđemo u Šengen. Ili bar da ukinu granice između Open Balkan država.

 

[Cotra]

Ali ako ljudi IPAK ne zele prugu, onda im treba izaci u susret.

 

[Дошљак]

Технички то није могуће.

 

[Pendolino]

U slučajevima Pančeva i Jagodine nemoguće.

Postoji velika razlika u ova 2 slučaja.
U Jagodini je zapravo pitanje jednog pp. Treba im dati podvožnjak i ćao.

U Pančevu je veći problem je oni imaju kilometare i kilometare pruga.
Denivelacija košta skoro 20x više od pp ali su prednosti nemerive.
E sad ni na autoputu nisu nadvožnjaci na 300m

 

[Karlo del Ponte]

Napisao sam već više puta da je inicijativa o proterivanju pruge iz Jagodine nemoguća glupost. Ona o zadržavanju PP kod starog Juhora još veća.

Не, није глупост управо је глупост што се уопште улаже у овој и следећој деценији у било шта са преко 160км/с, па чак и уопште масовнија улагања у ретрасирање било које пруге са кривинама за 100км/с, и више. Последице овакве политике су:
- Десетковани кадрови
- Десеткован возни парк
- Нови возни парк осим Стедлера са екстремно високом имобилизацијом
- Пад превоза путника са 18 милиона годишње на 7 милиона годишње
- Пад превоза робе са 13 на 8 милиона тона робе.
- Због кадровског геноцида и погрешног усмеравања не-људских ресурса чак и на показном дизниленду постоје елементи распада система.
- Али све то су ситнице ако имамо чиме да се к***чимо 200 на сат у, у кривину, 200 на сат обожавам ту брзину...

Односно, у зони разума, кроз Јагодину 120-140, остаје прелаз у нивоу, а против загушења Јагодине имају два надвожњака. Коме баш треба по Капетана Коче нек сачека 1,5-2 минута. У реалности, ту бар деценију неће се достићи преко 50 теретних и 50 путничких дневно максимум.

Ipak, ne treba ni preterivati.
Lokalni vozovi na područiju srednjeg Pomoravlja imaju vrlo mali potencijal.

Историјски, ту је постојала много добро попуњених возова када год је постојала иоле осмишена и практична услуга. Локалне самоуправе су организовале евентуално добро аутобуски превоз само унутар општина. Много насеља са пругама има линије тамо-вамо са залажењем у селима, или уопште немају аутобус осим ка општинском центру.

- postoji odličan prigradski saobraćaj (za mnoge kategorije besplatan, na teritoriji Jagodine za sve)
- osim stanice Jagodina sve su van ili na obodima naselja, dok bus ide kroz centar i neretko ima i više stajališta u jednom selu

Аутобус за Вршац за разлику од воза има по 3 стајалишта у главној улици сваког насеља, а воз је скоро свуда на периферији. Аутобус има 18 полазака који покривају све смене, а воз са 6 полазака не покрива све смене. Брзина је слична, па опет је воз за Вршац једна од најуспешнијих линија у Србији без обзира на лоше позиције насеља. Од Јагодине до Смедерева нема доброг средњошколског центра, нема градске болнице, нема већег града који је јак центар трговине са специјализованим продавницама... Па ни већег града у којем је ситуација са радним местима нешто боља, при чему је у оба окружна центра јака концентрација радних места баш уз пругу. Велика Плана има више возова него аутобуса за Јагодину, а релативно велико Старо село уопште нема ни један једини аутобус за Јагодину (на пример).

Садашње стање политике јавног превоза уопште не треба и не сме се узимати у разматрање, зато што је погрешна и саботира много тога. Примери:
- Директор Техничке школе Ваљево ми је рекао да имају 30% ђака путника. Значи 70% ђака из зоне која је тек трећина популације. То попуно одговара слики дубоке провинције у којој већина одраслих нема никакву средњу школу!
- Плата половина званичног минималца непријављено у добокој провинцији.
- Када су престали возови Панчево-Зрењанин, средњошколци из многих насеља су остали без икаквог превоза до средње школе.
- Бешка и Чартановци остали без возова, а за Нови Сад 10 аутобуса радним даном, 2 недељом, ка Београду 0 (нула).

А да је неко бар покушао да направи студију политике регионалног превоза, није нико, и ја сам стао на пола те студије коју сам радио бесплатно, зато што сам тада отишао у иностранство.

Međugradski ima potencijal samo duž koridora X i eventualno za Kragujevac.

.... а у нормалнимземљама међуградски превоз је испод 20% свог превоза железницом.

Ima ljudi i za Kruševac i Kraljevo ali to sve nije 100 ljudi dnevno, što je za železnicu broj kojim ne bi trebalo da se bavi. Za Smederevo još manje. Dnevno ide možda tri para autobusa.
Jagodina ima dosta veze sa Kragujevcem, ali iskreno sumnjam u neku isplativost železničke linije, koju bi dodatno komplikovalo menjanje pravca u Lapovu.

Ja inače ne verujem u međunarodni saobraćaj na Balkanu dok svi ne uđemo u Šengen. Ili bar da ukinu granice između Open Balkan država.

Уопште није суштина међуградски превоз Јагодина-Крушевац или Јагодина-Смедерево, што је тек успутна услуга. Угрожена су пре свега насеља између.

Нису ту потребни милиони авиони возова, него бар да се покрију основне смене у окружним центрима. Нешто типа овако:
Јагодина - Смедерево: 5:00 9:00 13:30 17:30
Смедерево - Јагодина: 7:00 11:00 15:30 19:30
Крагујевац - Смедерево: 7:00 11:00 15:30 19:30
Смедерево - Крагујевац: 5:00 9:00 13:30 17:30
Тако из Смедерева имамо интервал ка Поморављу на 2 сата, са везама са суседним окружним центрима.
Везано за Крагујевац, главнина транспорта аутобусима Крагујевац - Јагодина је преко села, са само једним поласком преко аутопута/мотопута. Пут преко села је сат времена, са чиме има основа за везу пругом преко Баточине, и формирање тријангле која би била корисна и за теретни саобраћај. Дакле КГ:ВОЗ који везује Поморавље линијом за Смедерево, линијом за Јагодину, Ћуприју и Параћин.

А једино, везано за међународни саобраћај, слажем се да не треба очекивати нешто огромно. Али ако се у Јагодини заустави чак и један једини међународни воз дневно на одређеном правцу, то место је на мапи линија! Типа, један једини ноћни воз Беч-Ниш (Софија), са ноћном вожњом Београд-Беч. Затим Будимпешта-Солун, Трст-Солун (може да буде исти воз са курсним колима). И Јагодина је на мапи Европе!

Овде се напамет лупа у инфраструктуру за к***чење, а не размишља се о концепцији услуге уопште.

 

[Дошљак]

Кад је железница вашарска атракција, да се њоме хвале пензионери који неће никад више сести у воз.

 

[Pendolino]

Lapovo-Jagodina-Gilje je i planirano dizanje sa 120km/h na 160km/h. Prolazak kroz stanicu Jagodina će biti 120km/h.
Gilje-Paraćin je kao 160km/h, a realno je 120km/h sa problemom oko novog mosta. U planovima za brzu prugu ova deonica se ne sanira, smatra se završenom.

Na Južnoj pruzi, na oba kraka, putnika ima (bilo je) jedino oko Palanke i negde od Aleksinca do Leskovca.
Putnička železnica u Srbiji je toliko pala da zaista ne treba da troši resurse na održavanje linija gde bude po 30 putnika u vozu. Eventualno tamo gde nema autobuskog saobraćaja ili je loš.
Održavanje železničke linije je neuporedivo skuplje od autobuske i mora biti opravdano punim vozovima.
Jedino Re-ex i IC vozovi imaju potencijal na ovoj pruzi. Ali za uspeh je neophodno rešiti deonicu do Velike Plane, koja zahteva velika ulaganja. Dalje ka Nišu je bitna nova trasao od Stalaća kroz tunele, ali to se već radi. Ostatak može da se vrati na projektovanih 120km/h ili da se ispravi tih desetak krivina i da se vozi 160km/h. Jedina deonica gde bi moglo da bude 200km/h je Paraćin-Ćićevac, ali je ona toliko kratka u odnosu na celu trasu.

Velika je sramota što se ta pruga uopšte ne održava decenijama i što je sada verovatno u najgorem stanju od izgradnje ne računajući period od 1918. kada su Austrougari namerno uništili prilikom povlačenja.

 

[Karlo del Ponte]

1) Пролазак кроз Јагодину са 120? И ради тога је "тек лудост оставити прелаз у нивоу" на прузи која ће користити једва 30% пропусне моћи? Сам тврдиш да је потенцијал за путнички саобраћај јадан, а за теретни сам сваки дан сам професионално у теми робног саобраћаја, и нема 10000 милијарди Кинеза који ће пити воду са Мораве да ту буде више од половине теретних возова о којих ЦИП и министри лупетају.

Ако је твоја информација тачна, једнозначно, оставити прелаз, а подвожњак ако и само ако се накнадним истраживањем докаже да у Капетана Коче стварно има преко 7000 возила дневно.

2) Понуда возова је лоша најмање 3 деценије. Једини поуздни возови су били они који су се уклапали у смене железничара у Београду, Нишу и Лапову. Тако да смене у низу већих места (Јагодина, Ћуприја, Параћин) никада нису биле покривене. Пошаљу се вагони без грејања, где се сат некако издржи, преко тога већ упала плућа. "Брзи" возови Београд - Ниш по реду вожње 4 сата, у пракси 4,5-6, некад и више, и то без у континуитету јутарњег поласка брзог из смера Ниша ни вечерњег из смера Београда на начин да било који улазак и излазак из воза буде 6-22. Затим нагли скок броја путника када је поправљено Сопот-Ковачевац и дошли Стедлери, па одмах након пар година нагли пад када су возови за Београд преусмерени на Прокопачку клисуру. Али тај скок је најбољи доказ колико је мало нечег смисленог потребно да људи масовније користе воз.

 

[Cotra]

Vama se cini da je sunovrat zeleznice tragedija.
Zapravo, radi se o promisljenoj strategiji jer radikalske autoprevoznicke firme savrseno profitiraju od toga.
Sam tog, uklanjanje zajendickog dobra i slozenog sitema, kao sto je zeleznica, uklapa se u neoliberalne dogme.

Mislim da je politika Srbije da samo teretni saobracaj opstane, uz prevoz putnika na prvacu Nis Beograd, Novi Sad Subotica koji je vazan za EU i kojim ce verovatno uskoro upravljati neka strana kompanija.

 

[Jelancha]

Putnička železnica u Srbiji je toliko pala da zaista ne treba da troši resurse na održavanje linija gde bude po 30 putnika u vozu.

Takvih relacija je sada na prste, jer sve što je išlo tako je već sada ukinuto odavno..

Održavanje železničke linije je neuporedivo skuplje od autobuske i mora biti opravdano punim vozovima.

Ovo je netačno i pogrešno razmišljanje, ako se želi dobra usluga, a to znači dosta vozova, biće onih praznijih i onih popunjenijih.
Česima nisu problem lokalne šunobus pruge na kojima poluprazan šinobus između Rakovnika i Kladna saobraća u taktu na svakih sat vremena.

 

[Pendolino]

@Jelancha
Slažem se, ali mi nemamo takva vozna sredstva.

Koliko sam shvatio ti si na SF. Nas su tamo učili da je železnica jednako masovni prevoz. Kada se vidi uspeh Beograd - Novi Sad to je to. Tu su pare.

Socijalni aspekt o kome često pišeš za pruge na istoku Srbije itekako treba da se održi. Ali za to treba nabaviti sredstva koja su laka, malo troše i imaju takva postolja koja podnose loše pruge.

Ovako imamo lošu i nepouzdanu uslugu koja državu košta kao da putnike vozi taksi.

Trenutno u Srbiji imamo redovnu uslugu na manje 200km pruge.

 

[dveipola]

Velika je sramota što se ta pruga uopšte ne održava decenijama

Normalno održavanje pruga u Srbiji ne postoji već decenijama i verovatno i neće postojati sve do potpunog ukidanja železničkog saobraćaja u Srbiji ili 3. Balkanskog ili 3. Svetskog rata.

 

[Jelancha]

@Jelancha
Slažem se, ali mi nemamo takva vozna sredstva.

Koliko sam shvatio ti si na SF. Nas su tamo učili da je železnica jednako masovni prevoz. Kada se vidi uspeh Beograd - Novi Sad to je to. Tu su pare.

Socijalni aspekt o kome često pišeš za pruge na istoku Srbije itekako treba da se održi. Ali za to treba nabaviti sredstva koja su laka, malo troše i imaju takva postolja koja podnose loše pruge.

Ovako imamo lošu i nepouzdanu uslugu koja državu košta kao da putnike vozi taksi.

Trenutno u Srbiji imamo redovnu uslugu na manje 200km pruge.

Hehe, ali nisam na SF-u, mozda zato i nemam tu perspektivu, u stvari, na FPN-u sam i karijera me trenutno vodi u međunarodne vode.
Tokom prošlih godina bivao sam na voznim sredstvima, bilo mi je ponuđeno da radim na jednom finom poslu, no to sam sve stavio u fioku, iako sam bio na korak da krenem.
Kako god, onako imajući šansu da vidim malo eksploataciju, a pogotovo mehaniku, upoznajući neke ljude, imam neku skroz drugačiju sliku o železnici u odnosu na čiste vozoljubiteljske dane.

Vidiš, najpismenija nabavka za lokalne pruge je bila upravo nesrećna nabavka ŽS 710, to su izuzetno zahvalni šinobusi, koji troše jako malo, imaju zadovoljavajući kapacitet, laki za održavanje, poprilična udubnost.

Kada su došli 711, troškovi u eksploataciji su se duplirali, gorivo jede duplo više, ulje isto, a kapacitet od preko 100 mesta je nepotreban. Praktično na preko 50% nelektrificiranih pruga 711 je nepotreban.
Nije nam potreban ni Flirt između Požarevca i Smedereva isto, ali to je druga tema.

Svestan sam ja, ne samo za Istočnu, nego i za neke ostale delove naše zemlje, da ovo ovako ne može dalje.
Ali nije da nema rešenja.

Stadler je prošle godine izbacio jednodelni RS Zero, koji po meni zadovoljava sve karakteristike za upotrebi u ruralnoj Srbiji.
Sa Baterijskim pogonom bi se zbilja dosta uštedilo, pritom 63 mesta bi zadovoljalo potrebu putnika + low floor.
U zajedničkoj saradnji sa Stadlerom i održavanje bi se podiglo na viši nivo, napravio bi se sistem itd..

Ne razumem zašto se više o nekoj novoj nabavci ovakvih DMG ne priča, a realno nakon ove revizije 710 (koja se završila iovako katastrofalno loše) nešto novo mora doći. Beži se kao uvek od problema, da bi se oni rešavali ili bolno ili preskupo.

 

[direktor]

Beba stedler super izgleda
Mene zanima imaju li u švedske jos 710 bar da se prikrpimo bolje da ih mi uzmemo nego da ih oni recikliraju

 

[ristivoje]

@direktor Dobar je i onaj predhodni model na dizlo. Sad gledam popis,u Svedske je ostao po koji za muzejske voznje i slicno. Hrvatska,Kosovo,Urugvaj...

 

[direktor]

A znaci urugvajici su se docepali onog što je trebalo ići nama kao druga tranša da nije bilo afere butik mislim da na kosmetu ima samo 2 kom

 

[Jelancha]

Beba stedler super izgleda
Mene zanima imaju li u švedske jos 710 bar da se prikrpimo bolje da ih mi uzmemo nego da ih oni recikliraju

Ristivoje je već napisao..

U principu sve što je na Švedu to je i na kamionima iz 80tih. Glavni problem su hidroprenosnici, oriđinal Fiatovi se više ne mogu održavati, ima tu još par karika, ali nešto se još može iskopati na otpadima.
Hrvati su prenos, rešili Allisonovim automatskog tipa, što je i poboljšalo perfomanse, startniji je...

Kod nas, samo 008 ima automatski menjač, i to prototip, takva je došla iz Švedske. Obrtaji nikada nisu bili kako treba, a u Bjelovaru kada je rađena, nije plaćeno baš sve i.... nije vršena nikakva korekcija. Danas kada se ubaci u brzinu, trzne jako, baš zbog tog menjača, ali dobro.

Inače, našao sam još nešto interesantno, početkom 2000tih ŽS-u su pored proizvoda iz Češke (to sam već kačio) nuđeni i mali DMG iz Nemačke, fabrika DWA.