.
6. Produzetak ka Obrenovcu od Ostruznice (tuda je i isla stara pruga, barem deo Ostruznica-Obrenovac. Nice to have.)
U Ž.St.Ostružnica se nalazi slepi kolosek, koji nazivaju "Obrenovački kolosek". Ali to je užasno nepraktično rešenje iz niza razloga:
- U Ž.St.Ostružnica dijagonalno preseca tokove kretanja teretnih vozova.
- Preko cele Ostružnice bi u tom slučaju bio potreban vijadukt, i eksproprijacija koja je već jednom istoriski bila problematična.
- Trasa stare pruge je na taj način uzurpirana da bi danas tuda mogao samo neki regionalni LŠS (lakošinski sistem). To je vezano i za nasleđe oštrih krivina, poluprečnika tek 150-200 metara (na železnici normalnog koloseka se apsolutno izbegava sve manje od 300 metara).
- Vijugava trasa preko Ranžirne stanice, Rakovice i Dedinja je vijugava (spora) i nema rezerve kapaciteta za potencijalnih 6 pari putničkih vozova na sat.
Za to vreme imamo brisani prostor Makiške doline, najbrži, najjednostavniji, najjeftiniji i najlogičniji prilaz Posavskog pravca. U Ostružnici je najlogičnije mesto priobalje, a kuda je nekada Ćira i išao. Kada su hteli da prave autoput u priobalju, Ostružnica se bunila, i oni vijadukti su izašli kao kompromis. Međutim, pruga kao pruga omogućava mnogo više varijanti po kojima se reka ne samo ne odseca prugom, nego i oplemenjuje prostorna celina. Od skupih objekata od Sajma do Obrenovca potrebni su samo tunel ili vijadukt kod prevlake na Adi i obaloutvrda Umka-Barič. Vrednost obaloutvrde iz 2007. je bila 80 miliona evra, sada je recimo +/-150 miliona evra. Vrednost denivelisane deonice kod Ade u slučaju da se pravi nadzemna stanica je reda cene 30-40 miliona evra. Ceo projekat Sajam-Obrenovac-Valjevo za najvećim delom 160km/h bi bio reda cene 500 miliona evra, pri čemu bi od Obrenovca do Lajkovca bio opravdan jedan kolosek.
7. Produzetak ka Kaludjerici i Vinci (cuo sam da je Kaludjerica najvece divlje naselje u Evropi. Ako je tako, onda taj deo grada ima solidnu velicinu a nema sinsku konekciju. Naravno da moze i tramvaj od bulevara da se povuce dalje. Ali onda je previse koncentracije na samo jednom pravcu, bez alternative. Ovo bi doslo na red, samo ako bi imalo kapaciteta i para, znaci isto nice to have)
Kao i pod 5. spada u kategoriju mega-projekata, pri čemu Kaluđerici ne nudiš ni najkraću ni najbržu vezu ni dobru neposrednu pokrivenost naselja. Broj stanovnika Kaluđerice ne prelazi broj stanovnika poteza Altina-Batajnica, sa razlikom da taj potez ima dva autoputa, prugu, i bar neku plansku uličnu matricu. Red cene regionalnog metroa u Kaluđerici može lako doći do milijarde. Za to vreme bi bulevar od Ustaničke do DZ Leštane koštao 200-250 miliona evra, od čega su 80% troškovi eksproprijacije. Projekat skup, ali bi opet uz mnogo ako mogao biti održiv.
8. Centralni tunel Mostar - Trg republike - Pančevački most. Ti govoriš o "desetinama milijardi", Prvo sam pomislio na Stuttgart 21, koji su jako kritikovali za cenu, ali sam našao
da čak ni on nije dostigao 10 milijardi (bar za sada) i pored višestrukog povećanja troškova u toku gradnje. Inače, to je velika podzemna stanica ka kojoj se približavaju 4 pruge za velike brzine (potpuno drugačija koncepcija gradnje tunela). Tunelima za prigradsku železnicu u centru grada ne treba tunel za brzine preko 80km/h, čak se i po negde dozvoli i oštrija krivina sa manjom brzinom u zoni ubrzavanja i usporavanja pred stanicom sa ciljem da se izbegne ugrožavanje nekog nadzemnog objekta. Može se koristiti minimalna visina kontaktnog voda, može se koristiti manji slobodni profil, uspon i do 3% (voz uranja sa ravne površine pod zemlju na svega 300 metara), zato što nema teretnih vozova. Dovoljna je svega dvokolosečna pruga, sa stanicama sa jednim ostrvom.
Da, ovoj vlasti se žuri da uzurpira i zgrabi što više namenskog zemljišta, i sa svakom novom njihovom glupošću sve je skuplje i komplikovanije izgraditi dobar transportni sistem. Ali, imamo dva koridora kuda je čak i sada relativno jednostavno i ne preskupo vezati centar Beograda sa železnicom. To su Savski bulevar i Bulevar Vudrua Vilsona. U zoni Mostara se slivaju tri dvokolosečna prigradska pravca, ali kako su homogena, ne stvara se veliki operativni problem na zajedničkoj centralnoj sekciji. Podzemne stanice Savskitrg ili Picin park, Trg republike, Dorćol i Cvijićeva, od čega samo dve duboke. Red cene celog poduhvata bi mogla ići i do pola milijarde evra, da to nije malo, ali razlika po broju novoprivečenih putnika je reda veličine preko 30.000 putnika po dodatom kilometru mreže. Uz to, može se graditi fazno, tako da u prioritetnoj fazi bude samo do Savskog trga ili Picinog parka reda cene +/-100 miliona evra.
I jos nesto generalno. Zeleznicu ja vidim kao brzi transport. Dali za Srbiju ili za Beograd nebitno. Zeleznica mora biti konkurentna sa automobilom. Zato bi manje vise ostavio i gradsko-prigradsku-zeleznicu na glavnim medjugradskim trasama i nebi bas svako selo obuhvatio. Nebi iso sad sa nekim gradskim giga-projektima, nego vise se fokusirao, da konacno uredimo to sto imamo, renoviramo postojacu prugu, redom i polako elekrificiramo mrezu, uvedemo nove tehnologije (digitalizacija i automatizacija). A Beo-gradski prevoz broj 1 je za mene tramvaj (uz pomoc trolejbusa+busa).
Sada je GSP u gradskoj zoni reda brzine 7-20km/h srednje 12km/h, u prigradskoj 20-60km/h srednje 30km/h, auto u gradskoj zoni srednje oko 25km/h, BG:VOZ 45-50km/h, dok su za metro sisteme u gradovima strukture Beograda srednje brzine oko 30km/h. Gradovi koji su maksimalno ubrzali baš ulični tramvaj su dostigli srednje oko 20km/h, sa nešto većim brzinama kada se više primenjivao LŠS (veći stepen izdvajanja trase, apsolutni prioritet ako je ukrštanje u nivou i slično).
Odnosno čak i ako nema preskakanja stanica, neujednačena visina perona sa ulazom, malo vrata, ubrzanje slabije nego kod savremenijih vozova, BG:VOZ je najbrži vid saobraćaja. Sa obzirom na prenaduvane cene nekretnina, odnosno tržišni pokazatelj nedostatka parcela velike upotrebne vrednosti ide u prilog širenja i kapaciteta i kvaliteta najbržeg sistema BG:VOZ iza granica sada gusto naseljenih zona, odnosno gradnja i nastanjivanje u metropolitenskom području, a ne natrpavanje već izgrađene zone. Amsterdam i Štutgart imaju po manje od milion u metropolitenskim područjima sa po manje od 2,5 miliona stanovnika. Kako? Pa odgovor je upravo železnica. Cilj nam je da napravimo sistem jakih satelitskih gradova sa gradskim bolnicama, dosta srednjih škola, jakim tržnim centrima i industrijskim parkovima privlačnim da se u njih isele čak i Beograđani u potražnji za jeftinijim kvadratom i boljom urbanističkom uređenošću, da ima dovoljno lokalnih radnih mesta tako da u sam Beograd na posao odlazi samo jedan član domaćinstva, sa izuzetkom kada su u domaćinstvu studenti. Ima Obrenovčana i Pančevaca koji se sada već u toku studija preseljavaju u Beograd, i tada loše postaje još gore. Obrenovački frizer, kafedžija i ostali su izgubili svoju mušteriju, a Beograd je dodatno favelizovan. Odnosno, sa ozbiljim sistemom, Obrenovac, Pančevo i Pazova postaju satelitski gradovi sa po preko 100.000 stanovnika, Ripanj, Umka, Barajevo, Ralja, Vrčin prelaze u kategoriju preko 25.000, Dunavski venac dobija ozbiljan konkurentan centar u Krnjači, dok sa urbanizacijom Surčina treba opreznije.