Razgovarali i o pruzi Negotin-Vidin..
O pruzi Negotin-Vidin (tačnije Mokranje-Vidin) se dosta i sve više govori u poslednje vreme.
Radna grupa je odavno već sastavljena i imala je neke sastanke, kao što i piše u tekstu ide se ka tome da se iscima keš od EU iz fonda prekograničnih projekata.
U to su ubačeni i pravci Subotica-Baja, Beograd-Sarajevo, Mokranje-Vidin i čini mi se još nešto, al nisam siguran.
Nekako mi je logično da bi pruga Bg-Sarajevo imala prednost u odnosu na ove dve, ali da bi naš pravac imao prednost u odnosu na Subotički, ako bi nešto moralo da se odbaci.
Pisao sam dosta koliko bi povezivanje sa Bugarskom železničkim putem dosta značilo, ovime bi naša pruga prestala da bude Regionalna, a zaradila bi međunarodni karakter, ovime bi stavili barijeru na moguće ukidanje koje je uvek bilo teg.
Ideja povezivanja Timočkih pruga sa zemljama u okruženju postoji još od prve "Belgijske pruge" kada je koncesionar rudnika u Vrškoj Čuki izvesni gosn Jozef Hirš želeo da napravi "vazdušnu železnicu" od Čuke do luke u Vidinu, za to nikada nije dobio dozovolu od Kneževine Bugarske.
Međutim, dozovolu za izgradnju uskokolosečne pruge do luke u Radujevcu je dobio, a do stanice u Vlaškom dolu ugalj je delimično prevozio žičarom.
Pošto Hirš, ispostaviće se, nije imao para obratio se za pomoć "Generalnom društvu za unapređenje nacionalne industrije u Briselu".
Sve nadalje je istorija koja prevazilazi okvire ove teme, ali pruga je sagrađena i radila je do Drugog svetskog rata kada je ugašena i poslednja etapa te pruge.
Trasa je i dan danas vidljiva, ja sam je na mnogo mesta ispratio, možda jednog dana sve to saberem i napravim reportažu:
Da se vratim na prugu normalnog koloseka koja je od Niša do Prahova Pristaništa povezana posle Prvog svetskog rata.
Pored, naravno, opštepoznatog teškog dela između Svrljiga i Knjaževca gde bih opet mogao da vam napravim reportažu (dosta toga vam dugujem što se tiče materijala), postoji i još jedan tešak deo.
U okolini Sokolovog kamena i blizini HE "Sokolovica" se nalazi takođe težak deo i najduži tunel na ovoj pruzi T broj 38 "Sokolovica" dugačak čak 1181 metara.
Pored njega tu su i tuneli T 39 & T 40 (Tabakovac) koji su ipak dosta kraći.
Prilažem fotku tunela Sokolovica (ovi neremontovani 710 više ne saobraćaju
)
Ipak, u međuratnom periodu nije bilo prekograničnih planova (ili barem meni nije poznato) i na tome je sve ostalo.
Prekogranični planovi vratiće se nakon WW2 kada je tadašnje rukovodstvo SFRJ-a podiglo "IHP Prahovo" kao produkt "RTB Bor-a".
Tada nastaje potreba da se Timočke pruge opet povežu sa zemljama u okruženju, očigledno iz boljih odnosa Rumunija je obično bivala u igri iako su planovi bili nepraktičniji u odnosu na Bugarske.
Elem, gradnjom "Đerdap-a" 2 otklonjena je prepreka preko Dunavskog povezivanja , jer je izgrađen i prostor za prugu na brani.
Te dobijamo ovakve planove.
Na kraju jedino što je bilo i ostalo jeste pruga do obližnjeg mesta "Kusjak", ali ona je već postojala, a akumulacijom vode iz "Đerdapa deo pruge je potopljen.
Pre toga je većinom koristila parnjačama za okretanje lokomotiva, jer je u stanici Prahovo Selo bila stvorena trijangla.
Trijangla i deo pruge i danas postoje, obišao sam ih, ali slabo se vide od bujne vegetacije. (oprostite na ovim okvirima na fotografijama, bila me tada tresla ta faza
).
Pak, problematika nije samo bila sa kojom ćemo se državom povezati železnicom, već modernizacijom i promenom trasom, isti izazovi će biti i za sadašnje planere.
Postoji nekoliko solucija:
1) Da se pruga napravi samo od Vidina do Mokranja i ništa više (velika šansa budućih događaja)
2) Da se promeni trasa pruge za veći Vmax do Zaječara sa elektrifikacijom (slabija šansa)
3) Da se uradi sve ovo pod broj 2. i da se izgradi pruga do Paraćina (skoro nikakve šanse)
Zašto toliko potenciram promenu trase radi većeg Vmax-a?
Zato što je trenutna projektovana brzina između Zaječara i Prahova tek 65 km/h, ova brzina je iz razloga malog drugačijeg planiranja pruge iako je jedno 50% trase bila u dolini reke Timok.
Naime, da ne bi seljacima oduzeli obradivo zemljište, pruga je bila isprojektovana da ide po ivici doline reke Timok uz sama brda ili nekim drugim načinom.
Iz tog razloga ova pruga ima jako male radijuse krivina od 250 metara.
Da prikažem.
Neko grubo rešenje ovog problema.
Sve u svemu dođe li do ostvarivanje ovog projekta treba ga odraditi maksimalno korektno.
Namerno sam prošao kroz istoriju ovog pravca i već sada skoro pa viševekovne borbe da se Timočke pruge povežu sa zemljama regiona, da bi ste shvatili značaj ovog projekta.
Naravno i da bi vam prikazao koliko bi (ne daj bože) ukidanje ove pruge bio jedan od najvećih zločina protiv ovog kraja i koliko bi ovaj pravac imao potencijal i za naše partnere u regionu.
Nadam se da sam vam materiju približlio, ako imate neka pitanja slobodno ih postavite.