Пратио сам изградњу нове железничке станице као неко ко је љубитељ и познаваоц железнице и неко ко не станује и не ради у Београду али је релативно чест гост и корисник железнице. Читава прича са Прокопом ми делује доста несрећно јер су потрошене вртоглаве цифре а резултат и слатки плодови рада су изостали и вероватно ће тако бити и у будућности чак и када се заврши станична зграда. Нерешив или јако скупо решив проблем Прокопа је његова повезаност са деловима града.
Почетна теза:
Са друге стране, стари чвор и стара железничка станица, реално, јесу били огроман и нерешив проблем.
Пруга која није денивелисана јесте огроман проблем, посебно у градовима јер пресеца делове града а у случају Београда и затвара обалу и излаз доброг дела десне обале на Саву и Дунав.
И решење проблема:
Пруге се зато свуда, чак и у градовима далеко мањим од Београда или дижу на вијадукт или на насип испод кога се провлаче подвожњаци или се праве друмски надвожњаци тамо где је то могуће или се пруга гура под земљу.
Даље:
Водити панчевачки крак (банатску пругу и коридорску пругу према Румунији) вијадуктом око Калемегдана или бушити тунел испод Калемегдана па некако мотати пругу до Вилиних вода и спајања са панчевцем било би ем неизводљиво ем недопустиво и још катастрофалније решење и од изградње новог чвора.
У тренутку одлучивања о градњи железничких тунела између Сењака, Панчевачког моста и Раковице железнички чвор је био на граници загшења, и по капацитету недовољан за тадашње и будуће потребе путника и робе. Односно и тада је постојала свест да је то мало.
Пруга која једним краком у нивоу иде око Калемегдана и у наставку одсеца Дорћол од обале Дунава другим краком одсеца центар града од Саве, бла, бла, бла, бла, бла,
Сам себи одговорио са подвученим изнад, како избећи одсецање.
Много људи говори како је локација старе железничке станице за путнике била идеална, што је апсолутно тачно, као и да се станична зграда могла реновирати, и зграда и око зграде могло привести неким стандардима и упристојити што је такође углавном тачно не схватајући да није проблем била железничка станица као станична зграда него је главни проблем била пруга.
Подвученим сам себи одговорио.
Оно са чиме си почео текст, и што сам означио курзивом, укрштено са овим после... без овог подвученог, закључак да сте мазохиста. Али са подвученим, не могу разумети логику. Дакле, подвожњаци, надвожњаци, естакада, плитак тунел... систем варијанти решења.
Када се ишло на пројектовање новог железничког чвора постојеће стање и рељеф су диктирали да се пруга провуче кроз тунеле и да се тунели укрсте на начин на који је то и урађено.
Тунели су били неопходни, али ово решење није било изнуђено већ изабрано. Било је решење са тунелом Савски трг-Дунав станица, као и са новом железничком станицом на Аутокоманди, при чему би приградска железница боље покривала град него сада.
У случају Београда постоји још нешто. Метро се чека деценијама јер је једноставно прескуп пројекат. Прекуп је и данас, био је прескуп и када се први пут о њему почело размишљати и причати. Прескуп је и за државу а камоли за сам град. Краци новог чвора повезују Нови Београд са Раковицом а један крак пролазе испод Вуковог споменика па је каснијим отварањем те станице повезано бар нешто.
Разлог више зашто железнички коридори трасирани кроз Београд крајем 19. века нису за бацање.
Измештање станице се планира и у Нишу јер је планирано, и заиста неопходно, измештање пруге Ниш - Димитровград. Отприлике онако као што Београђани чекају метро Нишлије чекају да им склоне пругу из града да одахну и одморе од буке и опасности на пружним прелазима у нивоу.
Ја живим у граду нешто већем од Ниша и Новог Сада, и сваки дан прелазим бициклом или пешке пругу на прелазу без рампе и светлосних сигнала. Дете има 8 година, и ми га још не пуштамо самог преко главних булевара чак и тамо где има семафор. Практичан урбанизам је учинио да живимо у зони 2км пута 2км без главних булевара, у којој без страха малог пуштамо самог. По сред те зоне је једна од главних пруга за Украјину, али куда иду приградски возови као и возови за отворене копове кречњака. Сада ће српски читаоци рећи да због гордости и ината ризикујем живот детета, али то је нешто што допушта моја супруга, као и сви непараноични родитељи у суседству. Ствар је врло проста, регистровани пешачко-бициклистички прелази пред којим машиновође дају звучне сигнале. Транспортно средство са предвидљивим кретањем, проређеном учесталошћу пролаза (до неколико на сат) и јасним знацима упозорења је далеко безбедније за дете од 8 година од аутомобила!
Везано за проблем капацитета, подвучено. За Ниш је најбоље решење двоколосечна естакада од моста преко Нишаве до Чаира, са краком према садашњој станици Ниш, и нова цетрална железничка станица изнад Булевара Милојка Лешљанина и Нишаве.
Да се вратим на Прокоп који је и тема па да сумирам. Мислим да је реч о много компромиса, много ствари је морало бити узето у обзир, много покушаја да се за што мање новца добије што више а на крају је резултат такав да нико није до краја задовољан, јер, реално, компромиси су углавном трули. Прокоп је велики плус за град јер ослобађа грађевинско земљиште на атрактивним локацијама
Пренамена око 100 хектара грађевинског земљишта, укрштена са подвученим, води до закључка да укидање пруге и није било неопходност већ управо јефтини трули компромис, о којем толико пишеш.
. Огроман и ужасно тешко надокнадив минус за путнике који станицу треба највише да користе и због којих се железничке станице и праве.
Добар закључак