Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

WLABmz je napisao(la):
Да ли се може приступити перонима из правца аутопута тренутно, с обзиром на радове на завршетку плоче?
Kliknite za proširenje...
Sad može otvorene su one male stepenice tu se silazi na budući prvi i drugi kolosek
 
Vlogzila usnimio da stavljaju kontejnere za radnike gore na ploči, a i zabranili su parkiranje, možda gradnja stanice krene i ranije nego što smo očekivali.
 
CEBEP je napisao(la):
Пратио сам изградњу нове железничке станице као неко ко је љубитељ и познаваоц железнице и неко ко не станује и не ради у Београду али је релативно чест гост и корисник железнице. Читава прича са Прокопом ми делује доста несрећно јер су потрошене вртоглаве цифре а резултат и слатки плодови рада су изостали и вероватно ће тако бити и у будућности чак и када се заврши станична зграда. Нерешив или јако скупо решив проблем Прокопа је његова повезаност са деловима града.
Kliknite za proširenje...
Почетна теза:
CEBEP je napisao(la):
Са друге стране, стари чвор и стара железничка станица, реално, јесу били огроман и нерешив проблем.
Пруга која није денивелисана јесте огроман проблем, посебно у градовима јер пресеца делове града а у случају Београда и затвара обалу и излаз доброг дела десне обале на Саву и Дунав.
Kliknite za proširenje...
И решење проблема:
CEBEP je napisao(la):
Пруге се зато свуда, чак и у градовима далеко мањим од Београда или дижу на вијадукт или на насип испод кога се провлаче подвожњаци или се праве друмски надвожњаци тамо где је то могуће или се пруга гура под земљу.
Kliknite za proširenje...
Даље:
CEBEP je napisao(la):
Водити панчевачки крак (банатску пругу и коридорску пругу према Румунији) вијадуктом око Калемегдана или бушити тунел испод Калемегдана па некако мотати пругу до Вилиних вода и спајања са панчевцем било би ем неизводљиво ем недопустиво и још катастрофалније решење и од изградње новог чвора.
Kliknite za proširenje...
У тренутку одлучивања о градњи железничких тунела између Сењака, Панчевачког моста и Раковице железнички чвор је био на граници загшења, и по капацитету недовољан за тадашње и будуће потребе путника и робе. Односно и тада је постојала свест да је то мало.
CEBEP je napisao(la):
Пруга која једним краком у нивоу иде око Калемегдана и у наставку одсеца Дорћол од обале Дунава другим краком одсеца центар града од Саве, бла, бла, бла, бла, бла,
Kliknite za proširenje...
Сам себи одговорио са подвученим изнад, како избећи одсецање.
CEBEP je napisao(la):
Много људи говори како је локација старе железничке станице за путнике била идеална, што је апсолутно тачно, као и да се станична зграда могла реновирати, и зграда и око зграде могло привести неким стандардима и упристојити што је такође углавном тачно не схватајући да није проблем била железничка станица као станична зграда него је главни проблем била пруга.
Kliknite za proširenje...
Подвученим сам себи одговорио.

Оно са чиме си почео текст, и што сам означио курзивом, укрштено са овим после... без овог подвученог, закључак да сте мазохиста. Али са подвученим, не могу разумети логику. Дакле, подвожњаци, надвожњаци, естакада, плитак тунел... систем варијанти решења.
CEBEP je napisao(la):
Када се ишло на пројектовање новог железничког чвора постојеће стање и рељеф су диктирали да се пруга провуче кроз тунеле и да се тунели укрсте на начин на који је то и урађено.
Kliknite za proširenje...
Тунели су били неопходни, али ово решење није било изнуђено већ изабрано. Било је решење са тунелом Савски трг-Дунав станица, као и са новом железничком станицом на Аутокоманди, при чему би приградска железница боље покривала град него сада.
CEBEP je napisao(la):
У случају Београда постоји још нешто. Метро се чека деценијама јер је једноставно прескуп пројекат. Прекуп је и данас, био је прескуп и када се први пут о њему почело размишљати и причати. Прескуп је и за државу а камоли за сам град. Краци новог чвора повезују Нови Београд са Раковицом а један крак пролазе испод Вуковог споменика па је каснијим отварањем те станице повезано бар нешто.
Kliknite za proširenje...
Разлог више зашто железнички коридори трасирани кроз Београд крајем 19. века нису за бацање.
CEBEP je napisao(la):
Измештање станице се планира и у Нишу јер је планирано, и заиста неопходно, измештање пруге Ниш - Димитровград. Отприлике онако као што Београђани чекају метро Нишлије чекају да им склоне пругу из града да одахну и одморе од буке и опасности на пружним прелазима у нивоу.
Kliknite za proširenje...
Ја живим у граду нешто већем од Ниша и Новог Сада, и сваки дан прелазим бициклом или пешке пругу на прелазу без рампе и светлосних сигнала. Дете има 8 година, и ми га још не пуштамо самог преко главних булевара чак и тамо где има семафор. Практичан урбанизам је учинио да живимо у зони 2км пута 2км без главних булевара, у којој без страха малог пуштамо самог. По сред те зоне је једна од главних пруга за Украјину, али куда иду приградски возови као и возови за отворене копове кречњака. Сада ће српски читаоци рећи да због гордости и ината ризикујем живот детета, али то је нешто што допушта моја супруга, као и сви непараноични родитељи у суседству. Ствар је врло проста, регистровани пешачко-бициклистички прелази пред којим машиновође дају звучне сигнале. Транспортно средство са предвидљивим кретањем, проређеном учесталошћу пролаза (до неколико на сат) и јасним знацима упозорења је далеко безбедније за дете од 8 година од аутомобила!

Везано за проблем капацитета, подвучено. За Ниш је најбоље решење двоколосечна естакада од моста преко Нишаве до Чаира, са краком према садашњој станици Ниш, и нова цетрална железничка станица изнад Булевара Милојка Лешљанина и Нишаве.
CEBEP je napisao(la):
Да се вратим на Прокоп који је и тема па да сумирам. Мислим да је реч о много компромиса, много ствари је морало бити узето у обзир, много покушаја да се за што мање новца добије што више а на крају је резултат такав да нико није до краја задовољан, јер, реално, компромиси су углавном трули. Прокоп је велики плус за град јер ослобађа грађевинско земљиште на атрактивним локацијама
Kliknite za proširenje...
Пренамена око 100 хектара грађевинског земљишта, укрштена са подвученим, води до закључка да укидање пруге и није било неопходност већ управо јефтини трули компромис, о којем толико пишеш.
CEBEP je napisao(la):
. Огроман и ужасно тешко надокнадив минус за путнике који станицу треба највише да користе и због којих се железничке станице и праве.
Kliknite za proširenje...
Добар закључак
 
289188459_10216936939134415_6435370447887012035_n.jpg
 
Koji milionski grad je bez rusenja ijedne gradevine dobijo potpuno novu glavnu zeleznicku stanicu i potpuno nov zeleznicki cvor? Sama cinjenica da se u varijanti Prokop uspelo je najvece dostignuce posleratne arthitekture Beograda. Sve ostalo sto se gradilo je standardno, samo je Prokop vanserijsko resenje u zeleznickom saobracaju u bilo kom gradu Evrope. Sve sto se u Beogradskom cvoru izgradilo nije postojalo, ostale rekonstrukcije barem 80 % su koristile postojeca prostrojenja. Beograd je s time i jedini grad u Evropi koji je stavio zeleznicu na potpuno nove koloseke. Mozda su neki drugi arhitekti planirali tunele, zeleznicke zgrade itd., ali ovi 1970ih su u Beogradu planirali celi cvor. Remek delo 20 veka.
 
Kako je remek delo XX veka kad u njemu nije završena, danas (50 godina kasnije) nije završena, niti će biti još ko zna koliko? Mi nemamo stanicu - mi imamo betonsku ploču na stubovima i par vozića.
 
Kada se komentariše planiranje Prokopa treba uzeti u obzir i činjenicu da je ceo projekat koncipiran u sedamdesetim, u najprosperitetnijoj decenije bivše velike države. Stvari su tada drugačije izgledale. Iz te perspektive veličina stanice i ambicioznost poduhvata ima smisla za glavni grad države od 20 i više miliona stanovnika. Tada doslovce niko nije slutio kataklizmu koja će slediti. U vremenu rata i sankcija ne bi bio završen ni višestruko skromniji projekat od Prokopa.
 
Remek delo, da se isto radilo u Hamburgu, Minhenu ili Berlinu, gradovi bi stradali. Planeri Prokopa su uspeli da povucu zeleznicu kroz grad na potpuo novim trasama i da ne ruse ijednu kapiju. Kapa dole i uvrstiti u najkomplikovanije poduhvate u zeleznickom saobracaju u Evropi 20 veka. Politika, ekonomija i spoljni faktori su bili protiv ali opet se izgradilo.
 
Da ali opet probaj isto bilo gde da isplaniras, nemoguce. Svuda rekonstrukcije koriste postojeca postrojena. Ova beogradska rekonstrukcija je maksimum maksimuma sto se moze planirati.
 
Najmanji problem je da u izvesnom brdovitom gradu nadjemo negde brda u koja cemo da stavimo zeleznicke tunele i ispred njih stavimo zeleznicku stanicu, i potom da probamo nasilno da pomerimo centar grada tamo. Lepo sto su prepoznali da *mogu* to da urade, ne mnogo sjajno sto nisu razmislili da li to tako treba.
 
Ne, sto su sve trase cvora u horizontali i prate kotu 98 m - nadi drugo resenje vodoravnog trasiranja koloseka u tri pravca i preko dve nizinske reke kroz celi grad. Bas zato sto je brdovit.
 
Cini mi se da ne vidis poentu onoga sto hocu da kazem. Ja ne sumnjam da inzenjeri i arhitekte mogu da daju razne razloge zasto je to impresivno, barem u tehnickom pogledu, i ja im u tom pogledu verujem. Ali koliko nas kosta ta izvrsnost? Ne mislim samo na novac. Ko je toliko arogantan da kaze da ce on silom boga da pomeri centar grada starog kao Beograd? Znam da su smislili da povezu sa auto putem i ovo i ono - sto samo znaci da srusis necije kuce i jednu fabriku - i da se danas pravdaju time sto je propala drzava. I onda, sta su jos mogli da stave? I sta bi bilo sa starom stanicom i svime oko nje (i privatnim objektima koji su se oslanjali na blizinu stanice)? Tako da argument da nisu razrovarili pola grada ne stoji - bio bi razrovaren drugom prinudom, i samo nije jer jos uvek nije bilo gotovo kad je vucic smislio da tamo hoce luksuzno stanovanje i ekspresno preselio vozove. Ako ides recimo sa Ade, ili generalno sa obale, ogromna je patnja da se popnes uz to brdo. Tako da je svojom visinskom razlikom stanica nepovratno odvojena od priobalja i svega sto tu ima, i svakog prevoza koji ljude vozi tuda. Meni je tesko da poverujem da nije bilo moguce ni jedno drugo resenje, jedno koje uzima u obzir stvaran svet i stanje na terenu, a ne sta bi oni voleli da bude za 30 ili 50 godina, jer se ispostavlja da nismo sjajni u tom predvidjanju i sprovodjenju za XY godina (kao vrsta, ne samo nacija), i bilo bi dobro da vise ljudi to prepozna.
 
Poenta je sto se u Savskom amfiteatru nije postojala mogucnost savremena rekonstrukcija ceone stanice od samo 11 koloseka i jednokolosecnim feaderim za Backu i Sremu. Jednostavno nije se dobilo resenje za topografski hendikep stanice koja se kosi sa transverzalnim pravcima u samoj plavnoj recnoj kotlini. Odustalo se od fundamentalnih nedostataka lokacije u Savskom amfiteatru. Dato resenje u cvoru po varijanti Prokop ima cetiri puta propusnu moc i dalo je resenje za gradsku zeleznicu. Vise ni ne treba traziti od rekonstrukcije zeleznickog saobracaja. Sama rekonstrukcija zeleznickog cvora u mrezi DB nece povecati kapacitet prometa u daljinskom saobracaju (Minhen) a donekle ce cak i smanjiti (Stutgart). A od stanice Beograd do stanice Prokop imamo cetiri puta (400 %) povecanu propusnu moc i dobijena je prigradska zeleznica. Tako da je varijanta Prokop u svemu sto se tice zeleznica u debelom plusu.
 
13.7.2022. je Акционарско друштво за управљање јавном железничком инфраструктуром Инфраструктура железнице Србије Београд podnelo zahtev za izdavanje građevinske dozvole, nakon dobijanja dozvole sledi potvrda o pravosnažnosti pa onda prijava radova.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh