Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[orjen]

Ozbiljna je investicija, kao svuda kad se u glavnom gradu rekonstruise celokupni zeleznicki transport. Na Balkanu se to u 21 veku dogodilo u Beogradu i Istanbulu. Turci su naravno odradili na misice. Cak su iskopali staru teodozijansku luku sa 48 ocuvanih brodova i opet sve zavrsili prilicno brzo. Prioritet nekih gradskih i republickih vlade nisu bile zeleznice pa su ceo sistem unazadili, brendirali bg:voz pa zamenikli sedista u RVR. Razvoj zeleznice je jednostavno stopiran. Da nije bilo SPS u vladi nikad ne bi Prokopa ni dalje pokrenuli od dva koloseka 5 i 6 koji su radeni 2010. Kuvejtski kredit je dobijen 2012, 2014 do 2016 namensko potrosen. SPS i Mrke su tih godina Prokop drzali makar na respiratoru. Besmilseno je tvrditi da su inteligencije uvidali besmislenost Prokopa, jednostavno nisu imali cime da pokrenu, finansijska kriza je takode imala ucesce u tome, mozda da nje nije bilo da se nesto i radilo ranije.

 

[DzonTravolta]

tragac » 10 Nov 2020, 21:51[/url]":14x096nd]Neke gradske vlade su ignorisale ovaj projekat i stavljale ga po strani, jednostavno su uviđali koliko je besmislen, al je već bilo urađeno previše da ne bude srušeno sve. Nažalost u isto vreme nisu ništa radili ni po pitanju poboljšanja Glavne.

Otprilike rezime ovog železničkog ludila.

 

[spatiotecte]

orjen » 11 Nov 2020 11:17 am[/url]":2ppawzeo]Ozbiljna je investicija, kao svuda kad se u glavnom gradu rekonstruise celokupni zeleznicki transport. Na Balkanu se to u 21 veku dogodilo u Beogradu i Istanbulu. Turci su naravno odradili na misice. Cak su iskopali staru teodozijansku luku sa 48 ocuvanih brodova i opet sve zavrsili prilicno brzo. Prioritet nekih gradskih i republickih vlade nisu bile zeleznice pa su ceo sistem unazadili, brendirali bg:voz pa zamenikli sedista u RVR. Razvoj zeleznice je jednostavno stopiran. Da nije bilo SPS u vladi nikad ne bi Prokopa ni dalje pokrenuli od dva koloseka 5 i 6 koji su radeni 2010. Kuvejtski kredit je dobijen 2012, 2014 do 2016 namensko potrosen. SPS i Mrke su tih godina Prokop drzali makar na respiratoru. Besmilseno je tvrditi da su inteligencije uvidali besmislenost Prokopa, jednostavno nisu imali cime da pokrenu, finansijska kriza je takode imala ucesce u tome, mozda da nje nije bilo da se nesto i radilo ranije.

Retki su gradovi koji su rekonstruisali svoj celokupni železnički sistem. Obično ga nadogradjuju i proširuju.
Mislim da je glavna greška ta sto je stari železnički čvor zamenjen novim, umesto da je sačuvan i da su ga unalredili novim trasama.
Novim zelezničkim čvorom se ne dobija nista posebno, i dalje postoje 3 ulazna kraka u grad samo na drugim mestima, da je bilo pameti kao što nije, i da se proširio stari čvor umeato što je zamennjen danas bi bilo 6 kraka.

 

[Дошљак]

Нажалост истина, много боље би било да су задржали стари чвор, са све пругом кроз НБГ и старом станицом Земун, да су урадили тунел од главне железничке до Дунав станице са подземном станицом Теразије, и да су пругу узаног колосека проширили, данас би имали градску железницу са линијама Обреновац-Београд-Панчево, Обреновац-Нови Београд-Земун-Батајница, Младеновац-Раковица-Београд-Панчево, Младеновац-Раковица-Нови Београд-Земун-Батајница, Батајница-Земун-Нови Београд-Београд-Панчево. Било би ту пуно изазова, од тунела главна-Дунав са подземном станицом Теразије, преко новог моста на месту старог, са дуплим колосецима и дуплом трианглом, преко потпуно другачијег формирања уличне мреже на Новом Београду и Чукарици. Али са друге стране, имали би онда потребу за изградњом само једне метро линије, ка Врачару и Звездари.

 

[orjen]

Ako uzmemo da se moderne brze saobracajnice u svojim organizacionim celinama ukrstavaju verikalnim ravninama (vertical plane for contenet organisation) onda nema govora da Prokop nije vrhunsko resenje takve organizacije saobracaja. Ni u kom slucaju glavna nije ni imala ni lokaciju ni tehnoloske mogucnosti da to postigne. Kod Prokopa prolazi autoput nize od stanice, transverzalna arterija Ul. kneza Milosa uzviseno iznad i autoputa i stanice a poprecno i uzviseno Bulevar kneza Aleksandra Karadodevica. Nijedna prometnica ne smeta drugoj i vertikalno se svi medusobno povezuju. Na glavnoj smo imali problem nivelacije u istoj revni, cak ni sa Brankovog mosta nije bila pristupacna, sa Mostarske petlje velikom guzvom u uskom grlu Sarajevske. Jedino je peske bila bolje povezana, stoji.

 

[Riki]

 

[NoLimit]

Ne mogu da se otmem utisku da je i krov stanice inspirisan modom 70tih.

 

[tragac]

Sreća u nesreći je da ako već trpimo hauptbahnhof u utrini, makar ne mora da bude arhitektonska i ambijentalna rugoba.

 

[rvr]

Situacija sa Prokopom i sada pokojnom Glavnom Železničkom stanicom mi neodoljivo liči na situaciju u nemačkom gradu Kasselu. Tamo je početkom 90ih kada je otvorena brza pruga Vircburg-Hanover sporedna prolazna stanica Kassel-Vilhelmshoe postala glavna zbog ICE vozova a Kassel Hbf je izgubio na značaju jer je čeona ali u samom centru grada. I posle 30 god Kassel Hbf ne samo da opstaje iako nudi prilično siromašnu ponudu RB i RE vozova već su ispod nje prokopali tunel za još jednu Kasselsku specifičnost Regio Tram i spojili ga sa tramvajskom mrežom u gradu. I Hbf i Vilhelmshoe su super povezane. Gledajući Kassel bukvalno mislim da bi i glavna u BG mogla da opstane uz BG H20 naravno u manjem obimu.

 

[Дошљак]

Главна је могла да опстане заједно са Прокопом у његовом пуном обиму. Међународни и приградски возови, ноћни возови, аутовозови су могли да саобраћају са ње, а Прокоп да буде чвориште пролазних регио возова и градске железнице.

 

[Sam-2]

I opet krece ista prica jer nedovoljno poznajete tehnologiju zeleznice..
:bash:
Napisah nesto, ali sam uklonio jer nema svrhe.... Nastavite sa sanjarenjem..
Izvinjavam se ako sam koga razbudio..

 

[Nik_B]

rvr » Čet Nov 12, 2020 9:52 pm[/url]":201ujsey]Situacija sa Prokopom i sada pokojnom Glavnom Železničkom stanicom mi neodoljivo liči na situaciju u nemačkom gradu Kasselu. Tamo je početkom 90ih kada je otvorena brza pruga Vircburg-Hanover sporedna prolazna stanica Kassel-Vilhelmshoe postala glavna zbog ICE vozova a Kassel Hbf je izgubio na značaju jer je čeona ali u samom centru grada. I posle 30 god Kassel Hbf ne samo da opstaje iako nudi prilično siromašnu ponudu RB i RE vozova već su ispod nje prokopali tunel za još jednu Kasselsku specifičnost Regio Tram i spojili ga sa tramvajskom mrežom u gradu. I Hbf i Vilhelmshoe su super povezane. Gledajući Kassel bukvalno mislim da bi i glavna u BG mogla da opstane uz BG H20 naravno u manjem obimu.

Lep primer Zaista ima sličnosti. U Kasselu se do duše Wilhelmshöhe nije gradila pola veka, kao kod nas, al stiče se utisak da nije baš uspešno prihvaćena baš kao što je slučaj i sa Prokopom. Previše brutalistički izgleda sa onim rampama i predimenzionisanom nadstrešnicom, hladna i ne odaje utisak mesta gde se čovek rado zadržava. Ali, obzirim da to nije tema, već je tema suštinsko rešenje železničkog saobraćaja i zadržavanje glavne železničke stanice u upotrebi, poređenje je apsolutno na mestu i stavljam se na stranu onih koji bi zadrzali železnički saobraćaj u nekom obliku u sklopu Savskog amfiteatra. Ako ništa drugo, onda na nekom lokalnom nivou kao brza veza centra grada sa Prokopom, kao deo metro linije, itd.

 

[orjen]

Eeee Sam-2, objasni svakako, imali bi dva odvojena zeleznickih cvora bez medusobnih interkonekcije glavnih sredista istih. Mnogo dobra varijanta -podeliti kapacitete i duplirati troskove.
Nik_B

zadržavanje glavne železničke stanice u upotrebi, poređenje je apsolutno na mestu i stavljam se na stranu onih koji bi zadrzali železnički saobraćaj u nekom obliku u sklopu Savskog amfiteatra. Ako ništa drugo, onda na nekom lokalnom nivou kao brza veza centra grada sa Prokopom, kao deo metro linije, itd.

Ne izvodljivo zbog tehnoloske koncepcije novog cvora.

 

[Nik_B]

orjen » Pet Nov 13, 2020 9:28 am[/url]":1rb7i1zs]Eeee Sam-2, objasni svakako, imali bi dva odvojena zeleznickih cvora bez medusobnih interkonekcije glavnih sredista istih. Mnogo dobra varijanta -podeliti kapacitete i duplirati troskove.
Nik_B

zadržavanje glavne železničke stanice u upotrebi, poređenje je apsolutno na mestu i stavljam se na stranu onih koji bi zadrzali železnički saobraćaj u nekom obliku u sklopu Savskog amfiteatra. Ako ništa drugo, onda na nekom lokalnom nivou kao brza veza centra grada sa Prokopom, kao deo metro linije, itd.

Ne izvodljivo zbog tehnoloske koncepcije novog cvora.

...o kojoj da budem iskren nemam blage veze. Možeš li da pojasniš šta se pod tim podrazumeva?

 

[orjen]

Stari cvor nema raskretnice prema novom (u uzem centru Beograda), nisu interoperatibilni. Odvojeni su kao sto su Dunav i Moraca (aluzija sad nije politicka). Ako isbrojimo koliko smo stanice izgubili zbog gasenja starog cvora - dve Beograd i Topcider (ova je doduse jos dalje u funckciji na Barskom pravcu).

 

[Nik_B]

@Orjen hvala. Laički bih rekao da je onomad kada se planirala nova stanica imalo smisla postojeći železnički čvor nadograditi, a novu železničku tako planirati da je kompatibilna sa starom železnicom umesto što se sve gradi(lo) od nule.

Edit:


Ako ima još neko ko nije dobro upoznat sa materijom evo link.. https://youtu.be/xet_Kkk8UbE

Iskreno i dalje ne vidim problem da se postojeće železničke linije iskoriste kao lokalni podsistem i logistika za novi železnički čvor u vidu meteoa, tramvaja itd.

 

[Дошљак]

Потпуним гашењем старог чвора губе се три станице, Главна, Топчидер и Дунав.

 

[spatiotecte]

orjen » 13 Nov 2020 09:00 am[/url]":12c0son1]Stari cvor nema raskretnice prema novom (u uzem centru Beograda), nisu interoperatibilni. Odvojeni su kao sto su Dunav i Moraca (aluzija sad nije politicka). Ako isbrojimo koliko smo stanice izgubili zbog gasenja starog cvora - dve Beograd i Topcider (ova je doduse jos dalje u funckciji na Barskom pravcu).

Kako to mislis da stari čvor nema raskrsnice prema novom i da nisu interoleratibilni?

Postoje kolosečne veze tj rasputnice da se predje sa jednog na drugi. Ne znam sta misliš pod interoperatibilnošću?

 

[spatiotecte]

Дошљак » 13 Nov 2020 09:27 am[/url]":td3pnbjr]Потпуним гашењем старог чвора губе се три станице, Главна, Топчидер и Дунав.

Tu je i stanica Donji grad

 

[orjen]

Ali smo vise dobili nego gubili, Vukov spomenik, Karadordev park, Pancevacki most, Prokop, Makis teretna i Zemun polje. Cvor je rasteritio funkcionalnu koncentraciju koja je bila na stanici Beograd. Ona je vec bila muzejska vrednost, od 1884 nije se menjala sem da je dobila elektrifikaciju. Pa sta sad, ide se dalje, nije to jedini slucaj na svetu, u Kini nijedna stanica ni priblizno kao pre 20 godina, kamoli 140.

 

[orjen]

spatiotecte » 13 Nov 2020 11:08 am[/url]":1fo165m9]

orjen » 13 Nov 2020 09:00 am[/url]":1fo165m9]Stari cvor nema raskretnice prema novom (u uzem centru Beograda), nisu interoperatibilni. Odvojeni su kao sto su Dunav i Moraca (aluzija sad nije politicka). Ako isbrojimo koliko smo stanice izgubili zbog gasenja starog cvora - dve Beograd i Topcider (ova je doduse jos dalje u funckciji na Barskom pravcu).

Kako to mislis da stari čvor nema raskrsnice prema novom i da nisu interoleratibilni?

Postoje kolosečne veze tj rasputnice da se predje sa jednog na drugi. Ne znam sta misliš pod interoperatibilnošću?

Mislim u uzem centru, ima ih van uzeg centra (Rasputnica G itd.). Ali su to rasputnice na izlasku grada. U samom gradu ih nema da bi cvorovi bili interoperatiblini. Putovanje od stanice Prokopa do Beograd bi isla do novog Beograda pa onda nazad, dva puta preko Save da bi se spojilo jedno putovanje, a to jos preko dva razlicita mosta. Nema smisla. Ako su hteli to da rade moglo je preko rasputnice u Vracaskom tunelu do Dunavske stanice. Opredeljne je bilo za varijantu Karaburma, koja nije u funkciji. Mozda bi jaca varijanta bila razputnica u varijanti Dunavska pa Beograd pa bi imali odma duplo vise stanice u jednom cvoru.

 

[daors]

Dosadašnja rekonstrukcija železničke stanice na Novom Beogradu pokazuje da se odustalo od ambicioznog rešenja tandema Lojanica+Lojanica iz 2014.(na mestu velike stanične zgrade, gradi se regionalni centar američkog NCR-a, peroni se rekonstruišu prema ranijem i mnogo skromnijem projektu CIP-a). Sve su prilike, dakle, da novobeogradska stanica neće ni izbliza preuzeti funkciju glavne železničke stanice, što su neki najavljivali, iako će se pored nje nalaziti BAS-ova autobuska stanica. Prokop izgleda ostaje beogradska železnička sudbina ili usud (kako ko gleda). Ono što ja želim da kažem, to rešenje uopšte ne mora da bude loše.

Iako nisam ekspert, čini mi se da je najveći problem železničke stanice Beograd-Centar loša integracija sa ostatkom grada. Najočiglednija je ona saobraćajna, ali nije jedina. Uglavnom, svi imamo osećaj da je Prokop "tamo negde", a zapravo je na obodu najužeg gradskog jezgra. Adekvatnim i ne preterano skupim saobraćajnim rešenjem, stanica je samo nekoliko minuta udaljena od Slavije vožnjom Deligradskom ulicom. Na suprotnoj strani auto-puta je Klinički centar Srbije, jugoistočno nekoliko stotina metara dva najveća stadiona u zemlji, te Beogradski sajam. Dakle, zdravstvene ustanove, sportski i privredni sadržaji kojima gravitira mnogo ljudi.

Međutim, bez obzira na dobru poziciju, Prokop može da se integriše sa gradom (infrastrukturno i u svesti građana) tek ako se transformiše u jedan od gradskih centara. Njegovi obrisi se već naziru, i to po obodima: Skyline i Old Mill kod Mostarske petlje, te budući tržni centar Delta Planet na Auto-komandi. Imeđu je, osim stanice Beograd-Centar i bolnica Rudo kojoj definitivno tu nije mesto, kao i Beogradska industrija piva, zastareo proizvodni kompleks koji je "zreo" da se izmesti iz gradskog jezgra. Treba pomenuti i sa druge strane auto-puta kompleks zgrada MUP-a koji je uništen u bombardovanju 1999, a kasnije nije obnovljen.

Slično kao što bi staničnu zgradu na Prokupu mogla da gradi holandsko-bugarska kompanija "Railway City Belgrade" (koja stoji iza zanimljivih vizuelnih rešenja nedavno objavljenih), tom ili drugim investitorima mogao bi se ponuditi širi prostor za izgradnju komercijalnih uz sadržaje od opšteg značaja. I inače, nezavisno od železničke stanice, potez Mostar-Maleško brdo-Auto komanda je odavno zreo za urbanističko preoblikovanje. Ako bi se krenulo u ovom smeru, uz uslov da ceo proces bude transparentan, i da u njegovoj suštini budu stavovi struke (urbanisti+saobraćajni inženjeri), taj deo grada bi mogao da se transformište do neprepoznatljivosti

 

[direktor]

Evo malo prokopa

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=0On0hwUPlqM[/youtube]

 

[solecar]

daors » 13 Nov 2020 12:41[/url]":19a8z1qa]

Dosadašnja rekonstrukcija železničke stanice na Novom Beogradu pokazuje da se odustalo od ambicioznog rešenja tandema Lojanica+Lojanica iz 2014.(na mestu velike stanične zgrade, gradi se regionalni centar američkog NCR-a, peroni se rekonstruišu prema ranijem i mnogo skromnijem projektu CIP-a). Sve su prilike, dakle, da novobeogradska stanica neće ni izbliza preuzeti funkciju glavne železničke stanice, što su neki najavljivali, iako će se pored nje nalaziti BAS-ova autobuska stanica. Prokop izgleda ostaje beogradska železnička sudbina ili usud (kako ko gleda). Ono što ja želim da kažem, to rešenje uopšte ne mora da bude loše.

Iako nisam ekspert, čini mi se da je najveći problem železničke stanice Beograd-Centar loša integracija sa ostatkom grada. Najočiglednija je ona saobraćajna, ali nije jedina. Uglavnom, svi imamo osećaj da je Prokop "tamo negde", a zapravo je na obodu najužeg gradskog jezgra. Adekvatnim i ne preterano skupim saobraćajnim rešenjem, stanica je samo nekoliko minuta udaljena od Slavije vožnjom Deligradskom ulicom. Na suprotnoj strani auto-puta je Klinički centar Srbije, jugoistočno nekoliko stotina metara dva najveća stadiona u zemlji, te Beogradski sajam. Dakle, zdravstvene ustanove, sportski i privredni sadržaji kojima gravitira mnogo ljudi.

Međutim, bez obzira na dobru poziciju, Prokop može da se integriše sa gradom (infrastrukturno i u svesti građana) tek ako se transformiše u jedan od gradskih centara. Njegovi obrisi se već naziru, i to po obodima: Skyline i Old Mill kod Mostarske petlje, te budući tržni centar Delta Planet na Auto-komandi. Imeđu je, osim stanice Beograd-Centar i bolnica Rudo kojoj definitivno tu nije mesto, kao i Beogradska industrija piva, zastareo proizvodni kompleks koji je "zreo" da se izmesti iz gradskog jezgra. Treba pomenuti i sa druge strane auto-puta kompleks zgrada MUP-a koji je uništen u bombardovanju 1999, a kasnije nije obnovljen.

Slično kao što bi staničnu zgradu na Prokupu mogla da gradi holandsko-bugarska kompanija "Railway City Belgrade" (koja stoji iza zanimljivih vizuelnih rešenja nedavno objavljenih), tom ili drugim investitorima mogao bi se ponuditi širi prostor za izgradnju komercijalnih uz sadržaje od opšteg značaja. I inače, nezavisno od železničke stanice, potez Mostar-Maleško brdo-Auto komanda je odavno zreo za urbanističko preoblikovanje. Ako bi se krenulo u ovom smeru, uz uslov da ceo proces bude transparentan, i da u njegovoj suštini budu stavovi struke (urbanisti+saobraćajni inženjeri), taj deo grada bi mogao da se transformište do neprepoznatljivosti

Tehnički neće NBG preuzeti ulogu Glavne železničke stanice, ali funkcionalno hoće, zato što će tu biti BAS i železnička stanica, jedno do drugog, kao što je bilo na Savskom trgu.
Sa ovakvom organizacijom NBG i Prokopa, i jedna i druga stanica će postati loše opslužene, sa neadekvatnim kapacitetima gradskog prevoza, a i Tošin bunar teži ka tome da ne bude jednostavno presedanje na linije gradskog prevoza. Uz već postojeće Zemun, Tošin bunar, one sa leve stane Dunava, Topčider, Rakovicu i Kneževac, sasvim je jasno koliko je železnica bitna onima koji odlučuju šta će da se radi.
Što se tiče reurbanizacije okoline Prokopa, ona se uveliko dešava. Ruše se kućice i kiće a niču višespratnice.

 

[orjen]

Jos pre 1884 Austrijanci planirali glavnu zeleznicku stanicu Bg uz Mokroluskog potoka - plan ÖStA, Ka BIXc 789/II
Ovde i vidimo srafure kako je danasnja lokacija Prokopa izgledala.