Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[orjen]

Jeste jedno te isto, zavisi samo gde nades posao. A tvoja hipoteza samo bazira na tvrdnji da je zvanje "urbanista" trebalo prevagnuti. Pa sto nisu samo angazovali urbaniste nego su trazili najbolje resenje uz multiplikator odgovarajucih struka. Sto ti tvrdis je teoloski brimborijum.

 

[Пантограф]

Можеш ти сад да напишеш шта хоћеш, али кад устврдиш да су архитектура и урбанизам исто, 2020. године, у суштини си се самобановао на урбанистичком форуму.

 

[tragac]

U našem čvoru bode oči mepokrivenost jugoistočnog pravca.

Narandžasta varijanta bi bila odlična za pravac planirane brze pruge ka Nišu. Svi vozovi bi stajali na ovoj stanici ka Jerkoviću, a BG Voz bi imao Dušanovac, Kumodraž i Bubanj potok kod Ikee (gde se ukršta sa Požarevačkom prugom).

 

[orjen]

NIsam, sef mog departmana je fizicar, a doktoriram na geografiji, jedna koleginica doktorirala na filozofiji i sada je direktorka instituta za klimatske promene pri geografskom univerzitetu oksforda. Postavljas ad hok kategorije, a svi su jednako kompetentni sto i dve kategorije mozemo u daljem da subsumiramo u arhitekte sa razlicitim specijalizacijama. Uzimas zdravo za gotovo da je stav "urbanista" pravedan. Hipoteza je data na osnovi emotivnog naboja. Takode pitanje zeleznicke stanice se postavilo jednom u celoj strucnoj spremi tih urbanista. Najverovatnije nisu bili najupuceniji za zeleznicka pitanja.

 

[Пантограф]

Да, да, "једном у стручној спреми". Планирање саобраћаја је, уз зонирање, најважнији аспект урбанистичког планирања.

 

[spatiotecte]

Пантограф » 16 Nov 2020 01:49 pm[/url]":3lxfjrzo]Урбанисти и архитекте нису једно те исто. То је толика небулоза, да свака следећа која излази из ње само појачава утисак.

Da s'tim sto ne postoji fakultet za urbaniste, to su uglavnom arhitekte koje su se specijalizovale urbanizmom. Takodje na arhitektonskom fakuktetu imali smo predmet urbanizam i zadatke planiranja grada. Ja, primera radi, se bavim i urbanizmom i radim studije izvodljivosti koje uključuju i gradsko planiranje i ako mi je primarna delatnost arhitektura.

 

[Пантограф]

Па, ако се бавиш урбанизмом и имаш лиценцу за бављење том професијом у земљи која је захтева, онда јеси урбаниста.

Они који су се бавили урбанизмом Београда - били су против Прокопа. Они који се нису тиме бавили су их прегласали. То је сва истина.

 

[Плусквамперфекат]

Пантограф » Mon Nov 16, 2020 1:53 pm[/url]":ujhmnq4m]Нема потребе да пејстујеш генералне описе, кад смо детаљну разраду тога имали на Беобилду. Постављао Игор.

Дакле, одлука донета са 9 од укупно 23 гласа, очајно танком већином, уз гласове обојице урбаниста, Александра Ђорђевића и Милутина Главичког - против Прокопа, а у прилог решења Сава Б. А у то где треба у неком граду да буде железничка станица разумеју се само - урбанисти. Инжењери конструктивци, укључујући Жежеља и САНУ, о томе немају појма.

Одлучили нестручни.

Не може једноставније.

Прескочио си да је позитивно оцењен од Комисије за Генерални урбанистички план, Стручне комисије Урбанистичког Завода и Савета за урбанизам Скупштине града.

И даље немам појма о каквом гласању причаш, прошао сам свих 482 страна теме (хвала), погледао Игорове постове и нисам могао да нађем ту референцу, само твоје позивање на то гласање. Није ми јасно ни како је то Прокоп одабран прегласавањем 9 од укупно 23 гласа, како кажеш "очајно танке већине". То се математички зове мањина.

 

[spatiotecte]

Пантограф » 16 Nov 2020 02:46 pm[/url]":8v17pxvs]Па, ако се бавиш урбанизмом и имаш лиценцу за бављење том професијом у земљи која је захтева, онда јеси урбаниста.

Imam licencu za projektovanje i licencu za nadzor u arhitekturi, sto mi omogućava bar u francuskoj da se bavim i arhitekturom i urbanizmom. Ne znam kako je u Srbiji ali ono što znam je da mi gradjevinska komora Srbije ne priznaje te licence i moram da polažem ponovo državni ispit što je apsolutni skandal da moram da polažem ispit koji već imam u drugoj državi. Dok recimo Master arhitekture može da se prevede u Srbiji.

 

[Пантограф]

Плусквамперфекат » 16 Nov 2020 02:49 pm[/url]":1v7c791g]

Пантограф » Mon Nov 16, 2020 1:53 pm[/url]":1v7c791g]Нема потребе да пејстујеш генералне описе, кад смо детаљну разраду тога имали на Беобилду. Постављао Игор.

Дакле, одлука донета са 9 од укупно 23 гласа, очајно танком већином, уз гласове обојице урбаниста, Александра Ђорђевића и Милутина Главичког - против Прокопа, а у прилог решења Сава Б. А у то где треба у неком граду да буде железничка станица разумеју се само - урбанисти. Инжењери конструктивци, укључујући Жежеља и САНУ, о томе немају појма.

Одлучили нестручни.

Не може једноставније.

Прескочио си да је позитивно оцењен од Комисије за Генерални урбанистички план, Стручне комисије Урбанистичког Завода и Савета за урбанизам Скупштине града.

И даље немам појма о каквом гласању причаш, прошао сам свих 482 страна теме (хвала), погледао Игорове постове и нисам могао да нађем ту референцу, само твоје позивање на то гласање. Није ми јасно ни како је то Прокоп одабран прегласавањем 9 од укупно 23 гласа, како кажеш "очајно танке већине". То се математички зове мањина.

То ти је из часописа Архитектура-урбанизам, качио је Игор, вероватно има скенирано.

Постоје различите већине - апсолутна, квалификована, проста. Па се тако са 63 гласа у Скупштини са укупно 250 посланика може изгласати штошта. Само не би требало баш најважније одлуке да се тако доносе.

 

[Igor]

Isečke sam postavljao u temu o GŽS više kao odgovor na neistinitu tvrdnju da pre 2014-2016 nije razmatrano izmeštanje stanice. Mislim da fotografije nisu dostupne više ali ću morati da obnovim arhivu.

 

[orjen]

evo ih:

za Prokop - glasalo 8
za nastavak rada - glasalo 3
nije glasalo 12

nema druge varijante sem Prokopa na glasanju, za dogradnju stare bilo je 0

 

[Пантограф]

Не, не, није то гласање, била их је читава серија, и било је међу њима опредељујуће за две варијанте оно у којем су Ђорђевић и Главички били за Саву Б. Овде урбаниста једва и да има... у Комисији за ГУП! Бјеликов је бели Рус који се бавио урбанизмом и саобраћајним решењима - и као што се види, није био за Прокоп. Милан Адамовић је са Саобраћајног факултета и он је највећи ауторитет међу овима који су гласали "за". Аутор књиге за предмет "Увод у саобраћај". Бранко Петричић је радио планове на НБ и има везе са урбанизмом.

А и на том гласању је већина супертанка - уз одсуство политичара (Жика Бамбус - опрао руке), водећег грађевинског ауторитета у земљи (Ђорђе Лазаревић), итд.

 

[orjen]

orjen » 12 Aug 2019 04:38 pm[/url]":2yty10kj]A ovde ko je sve i kako glasao
Pogledajte prilog 3

 

[orjen]

Pa u GUPu su sada Adamovic Milan glasali za Prokop a Bjelikov Vladimir da se dalje radi.

Prokop 14 glasova,
Sava D 3 glasova

 

[Bender Rodriguez]

(nije prisutan)
(nije prisutan)
(nije prisutan)
(nije prisutan)

Srpske ''institucije'' danas:

Srpske ''institucije'' nekad:

 

[Igor]

Detaljnije na linku http://urbel.com/uploads/Urbanizam_Beograda/UB44-45.pdf

 

[Пантограф]

Има читав низ ових гласања и из свих следи зачуђујући закључак са колико малом подршком је усвојена варијанта Прокоп. И то уз 90% гласова људи које није ни требало питати (Богуновић, Мартиновић, Митровић, Куртовић...).

Погледати страну 49. са Игоровог линка. 23 члана комисије, кворум са 12 присутних, па стручна комисија 6:4 за Прокоп, где двојица од тројице специјализованих урбаниста гласају за другу варијанту (Ђорђевић и Главички, Гавриловић - аутор саобраћајних решења из ГУП-а из 1950. је био за Прокоп). Од 17 чланова Стручне комисије варијанта Прокоп је добила укупно 6 гласова и тако смо ушли у овај мегапројекат!

 

[Плусквамперфекат]

Ја не видим да је 14:3 у било ком смислу мала подршка, неправилно је рачунати чланове који нису присутни у "против", вероватније је да би се њихови гласови поделили у сличном односу.

Ако неке чланове није требало питати онда је бесмислено позивати се на гласања комисије, па је довољно рећи Ђорђевић је био за Саву Д, што је такође мале важности јер је на крају и сам стао иза ГУПа а већина његових замерки је била да треба планирати и за ондашње житеље а не само за 2020ту, што је сад у 2020тој тек потпуно ирелевантно.

Пантограф » Mon Nov 16, 2020 5:07 pm[/url]":2wxws1iv]
стручна комисија 6:4 за Прокоп

6:3 дакле дупло

 

[Пантограф]

А ја бих рекао, пола века касније (!), да је пројекат прошао у складу са подршком какву је добио...

 

[JohnnyLee]

tragac » 16 Нов 2020, 14:00[/url]":2navlv9q]U našem čvoru bode oči mepokrivenost jugoistočnog pravca.

Narandžasta varijanta bi bila odlična za pravac planirane brze pruge ka Nišu. Svi vozovi bi stajali na ovoj stanici ka Jerkoviću, a BG Voz bi imao Dušanovac, Kumodraž i Bubanj potok kod Ikee (gde se ukršta sa Požarevačkom prugom).

нешто слично је било замишљено са ЖС на Аутокоманди

 

[orjen]

Nisi objasnio argument nego emotivno usao u raspravu. Komisiijska podrska je bila vecinska, nikako tesna. Vecu podrsku je imao Prokop spram Barskoj pruzi, gde je i na politickom nivou doslo do natezanjai. Rasprave o BB transverzali su isle i u strucne medunarodne studije.

Takve rasprave o Prokopu i cvoru se nisu nasle ni u jednoj medunarodnoj strucnoj raspravi. Otkad je zeleznicka stanice u Savskom amfiteatru zatvorena, pocela je rasprava o smislu projekta usmerena na zatvaranju stanice Beograd i nedovresnoj stanici Centar. U arhivima i casopisima podatke o sustinskim raspravama pri donosenja odluke nema, nego samo sto se ne radi na zavrsetku Prokopa. Sustinska razlika je takode sto je BB transverzala placena medunarodnom kreditom, za Prokop i Beogradski zelznicki cvor nije bilo takve vrste finansiranja. Finansiranje kroz razvojni fond SFRJ nije bilo vise moguce stu su taj fond 1968 zatvrolili na saveznom nivou. Cvor je iskljucivo finansiran budzetom grada Beograda i ZTP Beograd i SFR Srbije i to su obe obezbedivale 50%. I ne radi se o megalomanskom projektu, nego o dugorocnom resenju robno-putnickom transportu kroz Beograd. Da je islo kilavo, nesporno. Samo sta nije islo kilavo zadnjih 50 godina.

 

[Пантограф]

Pruga Beograd-Bar je takođe solidan graditeljski promašaj... ali uglavnom u CG, pa o tome na adekvatnoj temi.

BŽČ po varijanti Prokop je tipična SFRJ investicija, sa katastrofalnim povratom uloženog - verovatno jednako značajan uzrok zaostajanja te države koliko i neefikasnost upravljanja u preduzećima.

 

[orjen]

Samo sto Bg cvor nije megalomanski, nego adaptiran na potrebe grada sa gradskom zeleznicom, daljinskom i robno transportnom komponentom. Prokop je vratio novac kroz ulaganje u BNV. Tako da ta ekonomska racunica ne stoji da je samo neefikasno poslovala. Za BB-transverzalu, islazak na more koje nema vise. Istorijski promasaj obe drzave. Da se iz novca iz BNV rekreditira Prokop vidimo, I ako cute, gradska vlast i ZS sada mogu da finansiraju izgradnju. Nije promasaj cim ga iz sopstvene kase podizu.

 

[Пантограф]

BnV se ni na koji način nije isplatio Beogradu, niti će mu se isplatiti.

A preko Bara i dalje postoji izlaz na more; samo, Hrvati će sad da potroše milijarde da spuste prugu za Rijeku sa 800 na 400 m nadmorske visine. A Đetići je onomad digoše na 1.000...

Sa još desetak milijardi, biće to sve OK, i u Prokopu i dolje.