Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[orjen]

Prblematican predeo je svakako predstavio ostatak bare venecije u sredistu zeleznickih postrojena - snimak 1934

 

[orjen]

Zanimljivo 1930ih je Mokroluska varijanta razradena. Jedan nivo koloseka je stavljen na 98 m (danasnji koloseci Prokopa su bas na toj visini): Evo ovo resenje se ipak vuklo dosta dugo da se formira veza Pancevo-Prokop-Sava na elevaciji 98. - http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf ... 16009V.pdf

 

[Tikvica]

Malo sam se pentrao po Maleškom brdu i uslikao ove vredne ljude koji rade i nedeljom.Kao da zbog nečega žure posle 40 godina.
















online photo and upload

 

[JohnnyLee]

како би све другачије било да је ГЖС од старта направљена као пролазна, а не као чеона...

 

[direktor]

Bilo je predloga da postane prolazna ali nikad nije realizovano iz raznih razloga ...

 

[orjen]

Na savskom alluvijum u Bari veneciji nije nikad ranije postojala prometnica zbog plavljena i perifericnosti prema Beogradskom grebenu. Reljef za gradnju stanice je dao azimut koji prati orijentaciji sever-jug. S time prati u paraleli azimut grebena. Rezultiralo je da azimut s-j nije dao tehnicko resenje da presece isti greben. Azimut Prokopa prati pravac zapad - istok i dao je sasvim drugo resenje Sa Prokopom je dobijen trazeni azimut zapad-istok koji presece greben u prolaznoj zeleznickoj prometnici u tranverzalnom oblku. Da je bilo moguce okrenuti azimut stanice Beograd za 90°? Sirina Bare venecija za takvo resenje nije dala odgovor koji nije negativan. Planeri Prokopa svakako su resili zagonetku azimuta na najbolji nacin, drugog ili boljeg resenja nije bilo. A da je potreban azimut zapad-istok je i zbog prelaksa Save neophodan - Prokop je dao resenje i za premostanje Savskog korita i Beogradskog grebena. Osetno je da je stanica Beograda i tu bilo kompromisno resenje, premostanje Savskog korita i ulaz u stanicu su na razlicitim azimutima i ako su daljinsko sasvim blizu. Pogledajte resenje u Kelnu ili Berlinu - svuda je trazen istovetan azimut recnog premostavanje i stanicnog prostrojena. Samo je Beograd imao okrenut azimut od 90° od glavnom fidera do same stanice. Tu sad imamo visestruki problem, dali je sa takvom resenjem bio moguce graditi most sa cetiri koloseka? Jednostavno ne - takvo resenje nije bilo moguce - gradena je sa jednotracnom mostu - i to je bilo sve sto je izvodljivo. Sa tehnoloske perspektive limitacije kapaciteta je odabran azimut kolosecnih postrojena.

 

[tragac]

Mogli su da naprave Glavnu kao prolaznu ali

- Austrougarska nije imala interes.
- kraljevina Jugoslavija nije imala para.
- Komunisti su odmah posle rata napravili SIV tacno na trasi pruge koja bi isla severno od Glavne ka Zemunu.
- nedugo potom su porusili i Zemun stanicu.

Tek posle je usvojen Prokop. Jednostavni niz nesrecnih okolnosti.

Ali meni je mnogo veca misterija zasto pruga za Nis nije isla dolinom Mokroluskog potoka i preko Vrcina, Grocke i Smedereva. Ovo bi uslovilo da se i u 19. veku stanica nalazi na drugom mestu a ne u bari Venecija.

 

[orjen]

Pa nije to bilo neophodno u 19 stolecu sto su zeleznicke stanice svuda bile delovi industrijskih postrojena i industrijske delatnosti pa su skoro svuda gradeni kao ceone. Berlin je u to vreme imao 11 ceonih stanica sa robno-putnickom karakteru koje su bile formirane u paralelogramu oko grada. Isti slucaj je bio u London s 8 robno-putnicke stanice u paralelogramu na obodu grada. Beograd sa jedne ceone stanice je ocigledno imao limitaciju u toj privrednoj delatnosti.

No ako danas razmatramo tehnolosko-inzenjersko resenje stanicne lokacije na Prokopu vidimo da u danasnjim tehnickim uslovim imamo stanicu sa sasvim dobrim parametrima. Novi Beogradski zeleznicki cvor je funkcionalno isplaniran bez svih tehnoloskih limitacijskih resenja 19 stoleca (treba jos izgraditi Vincanski most, naravno). Razlika je sada samo u drustvenom razvitku zeleznica, koje su na Balkanu u ocajnoj situaciji. To je glavna glavobolja, ne sudbina stanice Beograd u savskom amfiteatru, nego zeleznicka privredna delatnost. Sudbina Gose, stanje voznih parka, putnicka ponuda, sve je na donjom limitu.

 

[tragac]

Mozda i ne bi bilo skroz tako da je novi cvor planiran prema potrebama putnika, a ne prema tehnickim parametrima i teoretskim zamislima urbanista.

 

[Пантограф]

Урбанисти немају везе са Прокопом - гласали су против њега - већ инжењери који са урбанизмом немају додирних тачака.
Зато је и резултат такав.

(Добили смо управо још један урбанистички неписмен, лоше позициониран објекат, по истом принципу "Тако близу а тако далеко" - ТЦ Галерија - једино што ће њему да приоритетно довуку метро, ако дотле не банкротира.)

 

[MC_]

https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1883539&print=yes

Veliko istiskivanje
Teofil Pančić

Beograd je pre nekog vremena izgubio železničku stanicu, i od tada je traži. Istraga za sada nije dala nikakvog rezultata, mada su se u nju uključili brojni građani, dobrovoljci i nevoljnici, kako domaći, tako i gosti. Bilo je dojava da je stanica viđena u onoj rupi na Prokopu, ali ono tamo jedva da i liči. Ni drugde gde su je tražili (Topčider, Novi Beograd), nisu je pronašli. Objektivno, vreme je da se zabrinemo da se ovde ne radi samo o otmici, nego i o ubistvu.

I mada još ni ovaj slučaj nije razrešen, na naše se oči već priprema novi zločin koji će biti izvršen na osobito podmukao način i iz niskih (koruptivnih) pobuda. Beograd će, naime, sasvim uskoro izgubiti i glavnu autobusku stanicu, a silne će hiljade putnika-nesrećnika potom bauljati širom (inače neprohodnog) grada, prvo u potrazi za stanicom, a potom i za gradom samim. Stanicu neće pronaći, a na grad će nabasati samo ako budu imali sreće i oka sokolovog da ga opaze iza gvozdeno-betonske zavese od zalutalih "Dubai stil" solitera, postavljenih kao "filter" između tobožnje buduće stanice i, hm, možda takođe sve tobožnjijeg (Beo)grada. Naime, tzv. zamenik gradonačelnika, čije se ime Vesić Goran u pristojnijem društvu ne izgovara bez zaštitne ABHO maske, najavljuje u Politici da će već do Nove godine (to je za šest nedelja!) polovina polazaka sa BAS-a biti preseljena na neku novobeogradsku pustopoljinu, a da bi do aprila sledeće godine već oko 80 % polazaka išlo odande. Preostatak bi već bio stvar rutinske egzekucije... Znamo kako je to išlo sa železničkom stanicom: nekome se jako žurilo. Znamo zašto, slutimo i kome.

 

[orjen]

Urbanisti su mnogo vise bili protiv zeleznickog postrojena u bari Venecija, sto zbog gusenje grada u razvitko sto zbog zagadivanje priobaljja. Industrijski kompleks koji je bio 5 % funkcionalan a 95 % disfunkcionalan oronuo zeleznicki kompleks, zamenjen je Prokopom koji zauzima 10% povrsine, istih je koloseckih kapaciteta, propusanje i ne gusi dalji razvoj grada. Dal se nekome svida BW ili ne, grad je dobio novu cetvrt i novi ekonomski potsticaj. Plus sislo se do priobalja Save.

 

[Пантограф]

Нису. Урбанисти су били за варијанту Сава Б, по којој би станица остала где је и била. Надгласани су.

 

[orjen]

MC_ » 16 Nov 2020 12:00 pm[/url]":1irgqe0i]https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1883539&print=yes

Veliko istiskivanje
Teofil Pančić

Beograd je pre nekog vremena izgubio železničku stanicu, i od tada je traži. Istraga za sada nije dala nikakvog rezultata, mada su se u nju uključili brojni građani, dobrovoljci i nevoljnici, kako domaći, tako i gosti. Bilo je dojava da je stanica viđena u onoj rupi na Prokopu, ali ono tamo jedva da i liči. Ni drugde gde su je tražili (Topčider, Novi Beograd), nisu je pronašli. Objektivno, vreme je da se zabrinemo da se ovde ne radi samo o otmici, nego i o ubistvu.

I mada još ni ovaj slučaj nije razrešen, na naše se oči već priprema novi zločin koji će biti izvršen na osobito podmukao način i iz niskih (koruptivnih) pobuda. Beograd će, naime, sasvim uskoro izgubiti i glavnu autobusku stanicu, a silne će hiljade putnika-nesrećnika potom bauljati širom (inače neprohodnog) grada, prvo u potrazi za stanicom, a potom i za gradom samim. Stanicu neće pronaći, a na grad će nabasati samo ako budu imali sreće i oka sokolovog da ga opaze iza gvozdeno-betonske zavese od zalutalih "Dubai stil" solitera, postavljenih kao "filter" između tobožnje buduće stanice i, hm, možda takođe sve tobožnjijeg (Beo)grada. Naime, tzv. zamenik gradonačelnika, čije se ime Vesić Goran u pristojnijem društvu ne izgovara bez zaštitne ABHO maske, najavljuje u Politici da će već do Nove godine (to je za šest nedelja!) polovina polazaka sa BAS-a biti preseljena na neku novobeogradsku pustopoljinu, a da bi do aprila sledeće godine već oko 80 % polazaka išlo odande. Preostatak bi već bio stvar rutinske egzekucije... Znamo kako je to išlo sa železničkom stanicom: nekome se jako žurilo. Znamo zašto, slutimo i kome.

Polemican tekst, kao i dosta takvih. "Rupa na Prokopu" kad i nije u rupi ali je Savski trg najniza tacka Beograda i svakao rupa. I ostatak teksta, polemisanje na emotivnoj osnovi i ne na analizi.

 

[orjen]

Пантограф » 16 Nov 2020 12:03 pm[/url]":1fmi0px1]Нису. Урбанисти су били за варијанту Сава Б, по којој би станица остала где је и била. Надгласани су.

Ima razradeni autorskih radova urbanista gde su zeleznicka postrojena na Savskom trgu sustinsko analizirani kao najlosije resenje za razvoj priobalja. Imamo cak opsirnu svajcarsku analizu ETH Ziriha o tome. Sta imamo da raspravljamo o losoj lokaciji na priobalju Save. ETH ima svoju stranu o Stadtentwicklung Belgrad: https://www.nsl.ethz.ch/projekt/belgrad/

Treba samo traziti opsirnu analizu u izdanju Belgrade fromal/infromal studio Basela koliko je validna tvrdnja i Pantica i drugih koji misle da je Savski trg imao smisao za takvo disfunkcionalnu stanicu koja ni stigla da primarnu delatnost opsluzuje kvalitetno.

 

[Пантограф]

Нема шта да се расправља, то је готово, али не може да се потура неистина: обојица представника Урбанистичког завода су гласала против Прокопа, а за останак станице на истој локацији. Одлучили су - нестручни, тј. они који се у град не разумеју.

Такви исти су и укинули Главну станицу, а сада су гурнули највећи тржни центар у рупу испод Газеле. Има бар мало правде.

 

[orjen]

Diskusije se uvek nastavljaju i nevidim u onim novijim strucnim urbanistickim analizama da je Savski trg bilo preferirano resenja urbanista, naprotiv. Vidim da su pogotovo oni urbanisti van zemlje (ETH) pokazivali da ostatak zeleznickih prostrojena na Savskom trgu blokirali dalji razvoj Beograda. Studio Basel je svoju analizu izdao 2012, tako da imamo tu recentnu analizu pre nego sto je doneta definitivna odluka o gasenju stanice Beograd. Sadrzaj Beograd na vodi nebi sad komentarisao, nije to krivica premestanja prostrojena na Prokop.

 

[Плусквамперфекат]

Пантограф » Mon Nov 16, 2020 1:12 pm[/url]":1x4kjsct]Нема шта да се расправља, то је готово, али не може да се потура неистина: обојица представника Урбанистичког завода су гласала против Прокопа, а за останак станице на истој локацији. Одлучили су - нестручни, тј. они који се у град не разумеју.

Такви исти су и укинули Главну станицу, а сада су гурнули највећи тржни центар у рупу испод Газеле. Има бар мало правде.

Не знам о каквом гласању и каквим представницима причате, али став струке је да је Прокоп право решење бар последњих 50 година.

 

[Пантограф]

Није.

О гласању из седамдесетих кад се одлучивало о новом чвору, кога не мрзи, нек прелиста овај топик, постављано је бар двапут. Урбанисти за једно, пројектанти Авалског торња за друго. Усвојено мишљење пројектаната Авалског торња.

 

[Плусквамперфекат]

Sa ciljem pronalaženja najboljeg rešenja 1968. godine je angažovana i Srpska akademija nauka i umetnosti, pa je Odeljenje tehničkih nauka SANU formiralo poseban stručni tim kojim je rukovodio akademik prof. Branko Žeželj. Dugogodišnje analize, studije i rad na izboru optimalnog rešenja okončani su posle dobijanja pozitivnih ocena od Komisije za Generalni urbanistički plan i Stručne komisije Urbanističkog zavoda. Savet za urbanizam Skupštine grada, takođe je usvojio rešenje čvora po varijanti "Prokop". Na sednici Skupštine grada Beograda održanoj 11. marta 1971. godine, svi prisutni odbornici su glasali za ovo rešenje novog Beogradskog železničkog čvora.

http://www.ingkomora.org.rs/glasnik/04/?id=cl04_22

 

[Пантограф]

Нема потребе да пејстујеш генералне описе, кад смо детаљну разраду тога имали на Беобилду. Постављао Игор.

Дакле, одлука донета са 9 од укупно 23 гласа, очајно танком већином, уз гласове обојице урбаниста, Александра Ђорђевића и Милутина Главичког - против Прокопа, а у прилог решења Сава Б. А у то где треба у неком граду да буде железничка станица разумеју се само - урбанисти. Инжењери конструктивци, укључујући Жежеља и САНУ, о томе немају појма.

Одлучили нестручни.

Не може једноставније.

 

[spatiotecte]

Плусквамперфекат » 16 Nov 2020 12:34 pm[/url]":xfk9s8gp]

Пантограф » Mon Nov 16, 2020 1:12 pm[/url]":xfk9s8gp]Нема шта да се расправља, то је готово, али не може да се потура неистина: обојица представника Урбанистичког завода су гласала против Прокопа, а за останак станице на истој локацији. Одлучили су - нестручни, тј. они који се у град не разумеју.

Такви исти су и укинули Главну станицу, а сада су гурнули највећи тржни центар у рупу испод Газеле. Има бар мало правде.

Не знам о каквом гласању и каквим представницима причате, али став струке је да је Прокоп право решење бар последњих 50 година.

Toliko čekamo da se to "pravo" rešenje napravi a svi su izgledi da ćemo da čekamo još 50 godina da ga završe.

 

[solecar]

Tikvica » 15 Nov 2020 20:38[/url]":2omslrz6]Malo sam se pentrao po Maleškom brdu i uslikao ove vredne ljude koji rade i nedeljom.Kao da zbog nečega žure posle 40 godina.

Ispravnije je reći nekoga. Ne zaboravimo šta nas čeka 2022. Treba materijala za fotkanje.

 

[orjen]

Pantograf, ovde pravis zancajnu disgresiju van naucno opravdanog. A jos i polemises o stukama. Urbanisti i arhitekti su jedno te isto. A SANU je angazovao Branko Zezelja. Imamom konzensus strucne mesane komisije, nije bilo pekara, zoologa ni meteorologa i seizmologa, da je Prokop najbolje resenje. Isot je kasnije potvrdeno, a na razradi projekta su radili ljudi poput Hajdina, koji je i postao predsednik SANU. Vrhovni strucnjaci su odlucili - gradski odbor je usvoji na zasednaju jednoglasno dato resenje. Skupstinu grada je tada predvodio Branko Pesic - zna se, zlatno doba Beograda.

 

[Пантограф]

Урбанисти и архитекте нису једно те исто. То је толика небулоза, да свака следећа која излази из ње само појачава утисак.