Autor: Svetlana Palić | 16.06.2008 - 08:33
Na jednoj od najatraktivnijih lokacija u gradu, između „Partizanovog“ stadiona i Prokopa nalazi se naselje od montažnih kuća, čijim stanarima je još pre četrdeset godina obećano raseljavanje. Od tog posla do danas nije bilo ništa.
Maleško brdo čini svega nekoliko ulica. Najduža je baš Maleška, sa nizom trošnih prizemnih baraka. Ceo kraj ispesecan je malim uzanim sokacima kojima se kola teško kreću, ali zato ima mnogo zelenila, cveća, mira i tišine. Neobično za kraj koji graniči sa autoputem, Autokomandom, „Partizanovim“ stadionom i nezavršenom stanicom Prokop.
USELJENI I U STANICU MILICIJE
Dojka Stojanović, penzionisana radnica tekstilne industrije, tek se bila udala, kad je zajedno sa mužem, svekrvom, tetkom, zaovom i deverom preselila iz Sarajevske ulice na Maleško brdo.
- U Sarajevskoj smo živeli u jednoj velikoj sobi u zajedničkom stanu sa drugim porodicama. Rekli su nam da će ovaj smeštaj na Maleškom brdu biti samo nužan i privremen, i da ćemo posle raseljavanja da dobijemo stanove. Tako je bilo tada 1968. godine, tako je ostalo do danas - priča Dojka Stojanović.
Godinu dana posle useljenja u prizemni objekat stanice milicije, u Maleškoj 7a, koja je podeljena na 15 manjih stanova sa zajedničkim kupatilom, Dojka je rodila kćerku Danijelu koja sa njom i danas živi u prvobitno dodeljenom „nužnom smeštaju“ od 35 kvadrata.
- Nije ovde loše. Renovirali smo, nema vlage, napravili smo svoje kupatilo. Problem je što u vreme kad su svi u Beogradu otkupljivali stanove nama nisu dozvolili da otkupimo ovaj naš „nužni smeštaj“ - kaže Danijela, zaposlena u video klubu.
SAMO JEDNA PRODAVNICA
Na Maleškom brdu, gde vozi samo jedan autobus, na liniji 34, i gde ima samo jedna prodavnica, živi mnogo ljudi koji su nekad radili u takozvanim „saveznim organima“. Među njima i penzionisana komšinica porodice Stojanović, koja živi sama u besprekorno uređenoj sobi, u kojoj je u jednom uglu plastičnim paravanom odvojena kada.
- Skupljam pare od male penzije, koja je svega 11.000, da napravim sebi kupatilo, da ne moram da idem u zajedničko - kaže ona dok usput pokazuje njihov zajednički WC.
Sudbina Maleškog brda, pa time o više od hiljadu stanovnika „nužnog smeštaja“ u njegovim barakama, dugo je bila povezana sa izgradnjom nove železnieke stanice „Prokop“. Međutim, kako Prokop nije završavan, tako je i naselje ostalo neraseljeno.
- Pre godinu i po dana, kad je bila veoma aktuelna priča o „Prokopu“, pokrenuo sam inicijativu da se uradi detaljni regulacioni plan za taj potez između Mostarske petlje, Autokomande, „Partizanovog“ stadiona i Prokopa. Plan je urađen, bio je na Planskoj komisiji, predstoje mu neke manje izmene, javni uvid i verovatno usvajanje u septembru. To je veoma kvalitetna lokacija na kojoj će biti dozvoljena gradnja od četiri do pet spratova i mnogo veća gustina naseljenosti nego što je to danas - kaže za „Blic“ gradski arhitekta Đorđe Bobić.
ODVAJANJE OD PROKOPA
Urbanizam Maleškog brda bio je ranije, a i danas, tema tribina na Savskom vencu.
- Maleško brdo ima veliki potencijal. Predviđam da će od septembra, kad će, pretpostavljam, moći da se izdaju prve dozvole za gradnju prema novom regulacionom planu, cena kvadrata u tom kraju skočiti za deset puta - kaže predsednik Opštine Savski venac, inače arhitekta, Toma Đorđević.
Na Maleškom brdu možda neće baš tako lako i brzo da krene gradnja. Među stanovništvom se priča da su oni koji su uspeli da otkupe stanove u barakama verovatno u prednosti. Ako im investitori zakucaju na vrata, imaju dokaz o vlasništvu. Drugi, koji nemaju nikakav „papir“, jer im ga nijedna institucija nije htela izdati, strahuju da bi mogli da budu prisilno raseljeni. Ovaj put stvarno.
Plzenjska asfaltirana
Stanovnici Plzenjske ulice su svojevremeno najavili da će od češke ambasade tražiti pomoć da se njihova kaldrmisana ulica asfaltira. Nije poznato da li je češka ambasada pomogla, ali Plzenjska ulica na Maleškom brdu, ne šira od dva metra, ima asfalt, uverili su se reporteri
„Blica“.
