WARNING: Random rant to follow, izvinjavam se ako otkrivam toplu vodu, ali mi se čini da su argumenti novi.
Danas mi pade na pamet da ne mogu racionalno da opravdam zašto su uopšte počeli da grade Prokop, pogovo na lokaciji na kojoj se Prokop nalazi. Obično se kao razlog navodi nešto kao:
1. Da bi Beograd izašao na Savu. Kontra primer: pruga nije smetala recimo Čikagu da izađe na Mičigen.
Pruga je spuštena i ulice regularno prelaze preko nje. Čak se između dve zgrade Art Institute of Chicago prelazi mostićem preko šina. Severno od AIC pruga ide tunelom ispod zemlje. Situacija u Beogradu je poprilično slična:
Kad bi se zaista samo ostavila pruga do stanice, a sklonilo sve ostalo između šina i Save, mesta bi bilo više nego dovoljno. Ionako sva ta mehanika neće biti pored Prokopa, do stanice u Prokopu ne ide više šina nego što bi ovde išlo. Pruga može da se spusti, ili čak i da se prekrije, et voila, nema više prepreka do Save. Ceo projekat bi svakako manje koštao nego izgradnja nove stanice.
2. Prolazne stanice su efikasnije od terminalnih (terminologija?). Kontra primer: Centraal stanica u Amsterdamu je terminalna i daleko je najefikasnije od svih železničkih stanica na kojima sam bio (nisam nikada bio u Nemačkoj pa ne mogu da pričam). Jednom prilikom sam čekao voz za Antwerpen, i piše na karti peron 6. Dođem do perona 6 recimo 15 minuta pre polaska voza, peron prazan a na tabli piše nešto sasvim deseto. Frka panika, omašio sam voz. 14 minuta pre polaska dolazi taj voz za gde već, ja prilazim kondukteru da ga pitam da li voz ide za Antwerpen. Ne, voz za Antwerpen ide za 14 minuta sa tog koloseka. 9 minuta pre polaska, taj voz odlazi. 8 minuta pre polaska informacija na tabli se menja, voz za Antwerpen. U 7 minuta pre polaska pojavljuje se moj voz. Tačno u minut, voz kreće. U rikverc kao i onaj od pre par minuta, pošto je stanica terminalna.
I na kraju priče dobijemo novu želeničku stanicu koja je Bogu iza nogu, odvojena od centra grada ponorom kojim prolazi ni manje ni više nego auto-put.
Gde grešim?