Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

Screenshot_20250711-105522_Viber.jpg
 
Kako je CIP zamislio da izvede te objekte? Ne mora konstrukcija ovakvih stvari da bude masivna. To znamo po brojnim halama i veleprodajnim objektima. Metalna konstrukcija i sendvič obloga. Nad Prokopom je masivno osim staničnog hola.
 
А истина је да ни мучени ЦИП није знао за који клинац раде плочу.

Апропо тога, постоје индиције да је плоча реликт неких апокалиптичних трипова КПЈ а могуће и самог бравара. Јовин је тврдио да је локација Прокопа последица партијског декрета и да је Црвени Ујкан хтео свој већи и безбеднији Топчидер.
 
direktor je napisao(la):
Mozda misle na onaj jos starije cipovo rešenje @Homer Jay sigurno zna da ga iskopa
Kliknite za proširenje...

Da, ima i ova lagana konstrukcija :D

Nxwk9kqTURBXy8zMWM5NzM0OTZhYmYzZmQ3ZTMxOTlmZmQ2M2QyMmRkNi5qcGVnkZMFzQSwzQKj3gABoTAF


Ne mogu sad da nađem, ali bila je i jedna rukom crtana skica potencijalnog tržnog centra koji je trebalo da gradi kompanija "TriGranit" koja je pre nekih 20-ak godina sklopila ugovor sa Vladom Srbije. Na kraju su odustali, jer su hteli da grade manji objekat smatrajući da je država debelo precenila promet na ovoj stanici.

Nemojte me pogrešno razumeti, apsolutno mi nije namera da amnestiram ni naprednjake, ni gazda Gruju, ali me baš, baš nervira taj naš nekritički odnos prema prošlosti kako se sve nekada radilo kako treba, a onda je neko odjednom rešio da se radi kako ne treba. "Prokop" je baš slika i prilika kontinuiteta pogrešnih i još pogrešnijih odluka ;)
 
Postoji i ona kasnija animacija 3d na yt sa tramvajem i sve u staklu mozda je skinuta sa yt
Jbt od trigranita proslo 20 god
 
30 godina je dug period i dovoljno dug da se zakljuci da li je drustvo Srbije prihvatilo svoje duznosti za sopstveni napredak. Iz projekta 7 SPSa se moze zakljuciti da je postojao dugorocni plan razvoja zeleznica koji je zaustavljen prilikom rata 1999 i drustvenih promena. Ova stanica je po prilici postao frankenstajn. Putokaz je dao projekt 1996/97, a otisao je macki u rep i najvise sluzi polarizaciji drustva. Najgore je sto nijedna politicka strana ne prihvati deo odgovornosti. Za 30 godina su mnoge vlade kumovale Prokopom i moze se smatrati promasaj je jedne cele generacije u razvoju Beograda. Bilo bi lepo cuti sta imaju izvorni projektanti da kazu - ne pitaju se. Pojavili su se oprostajnom posetom 2016. Lako je zakljuciti po cutanjem da nisu saglasni realizacijom a kamoli funkcijom.
Prokop 1997.png
 
Poslednja izmena:
orjen je napisao(la):
30 godina je dug period i dovoljno dug da se zakljuci da li je drustvo Srbije prihvatilo svoje duznosti za sopstveni napredak. Iz projekta 7 SPSa se moze zakljuciti da je postojao dugorocni plan razvoja zeleznica koji je zaustavljen prilikom rata 1999 i drustvenih promena. Ova stanica je po prilici postao frankenstajn. Putokaz je dao projekt 1996/97, a otisao je macki u rep i najvise sluzi polarizaciji drustva. Najgore je sto nijedna politicka strana ne prihvati deo odgovornosti. Za 30 godina su mnoge vlade kumovale Prokopom i moze se smatrati promasaj je jedne cele generacije u razvoju Beograda. Bilo bi lepo cuti sta imaju izvorni projektanti da kazu - ne pitaju se. Pojavili su se oprostajnom posetom 2016. Lako je zakljuciti po cutanjem da nisu saglasni realizacijom a kamoli funkcijom.
Pogledajte prilog 244396
Kliknite za proširenje...
Ne moze se to zakljuciti, jer u doba SPS-a nije bilo prebijene pare. U socijalizmu se odustalo jer nova stanica nije bila prioritet, kao ni metro. Od 2001. je bilo mnogo promena i takodje premalo novca. U doba informerskog genija, ima nesto vise novca, ali i previse nepostenja i megamuljatorstva. Beograd na vodi ima slicnosti sa stanicom Prokop, kao sto i novosadska stanica ima veze sa oba projekta. U osnovi leze, krsenje zakona, dobrih obicaja, morala i postenja. Cak i kada lici da je nesto, sto su uradili, bilo na korist gradjana, u temelju lezi bomba.
 
Nisam stručan, naravno, ali meni deluje da su problemi nastali zbog krajnjeg zanemarivanja prirode objekta kad su gradili zgrade. Oni su to posmatrali kao ploču, ali Prokop je niz ploča koje su odvojene dilatacijama. Tokom gradnje su dilatacije komotno popunjene betonom koji im je curio odozgo i šutom, što je stvorilo poprečni pritisak kod susednih stubova. Uz to, ploče više nisu bile jednako opterećene, jer na nekima jesu, na nekima nisu zgrade, pa je logično da su krenule da se sležu nejednakim brzinama. Uz to, umesto da poravnaju noseće stubove novih zgrada sa postojećim ispod ploče i samo nastave na armaturu kao što je planirano, oni su formirali sanduke za ukrućenje, što nikad nije bilo planirano pre. Deluje kao još jedan slučaj gde su svi od projektanta, preko izvođača i nadzora do samih radnika na terenu apsolutno nestručni, samo ovog puta (još) nije ništa palo i ubilo nekoga.
 
Станица је грађена на клизишту и на подземним водама. Било је ту проблема и раније и ми имамо информациону и грађевинску рупу од скоро 20 година од почетка градње станице 70их да би се тек 96-7е кренуло са плочом.

Од почетка је јасно да је онаква плоча пројектнтски и функционални промашај а сада се показало и конструктивни као и то да локација станице није погрешна само урбанистички већ је и инжењерски нерационална.

И наравно, највећи дилетантизам је на већ спорну конструкцију дизати 3 пута више спратова од предвиђених.

А понављам, угледни на сва звона хваљени, професор Грађевинског факултета је стао иза решења адаптације конструкције који је својим решењем бетонских трака на плочи наводно омогућио оволику градњу на истој.
Сад је јасно и онолико прокишњавање плоче и може се наслутити да је конструкција "прорадила" након овог додатног оптерећења а можда и покретања тла испод. А ако је клизиште поново прорадило, то ће бити један спектакл и за епилог ћемо имати највећи промашај у историји градитељства овог дела света.
 
Predlazem da gradimo jednu novu stanicu na drugm mestu.
Ovo je ukleto mesto, kad se nesto ne da, ne da se i to je to.
Od pocetka samo problemi, 50 godina kasnije i dalje problemi. Aman dosta je bilo.
 
7.4 Zaključak o postojećoj konstrukciji

Uvidom u dobijene rezultate, kao i u podatke o izvedenom stanju, konstatovano je da delovi ploče u lamelama 12-14 i 12'-15', na delu iznad VI perona, gde je debljina ploče 80cm, nisu odgovarajuće armirani u gornjoj zoni tog dela ploče u pravcu upravno na peron, u okolini ose 13 (oko 1m levoi desno od ose). Isti zaključak važi i za armiranje gornje zone ploče u pravcu upravno na peron, u okolinama osa 14' i 15', naravno, pod uslovom da je i lamela 12'-15' armirana isto kao i lamela 12-14.

U izradi ove analize nije se raspolagalo sa kompletnim uvidom u postojeće stanje (detalji geo-metrije i armiranja pre svega). Naprotiv, postojali su podaci o postojećem stanju samo za manji brojkarakterističnih lokacija u postojećoj konstrukciji. Da bi se izveo pouzdan zaključak, potrebno je da se izvrši komletniji uvid u izvedeno stanje u svim delovima konstrukcije.

Uvidom u raspoložive podatke i dobijene rezultate numeričkog modela komletne konstrukcije, sa izuzetkom navedenih delova ploče iznad VI perona u krajnjim lamelama, nije uočeno da postoji problem u nosivosti postojeće konstrukcije. Nedostajuća armatura u gornjoj zoni iznad perona VI u uskoj zoni oko ose 13, kao i oko osa 14' i 15' može da se sanira.

Imajući sve u vidu, može da se konstatuje da postojeća konstrukcija na koti 105 i ispod zadovoljava zahteve budućeg objekta na ploči 105, naravno, pod uslovom da buduća konstrukcija ne bude bitno različita od analizirane.

Beograd, 4. septembar 2015.
 
Jesam inženjer ali nisam građevinski inženjer niti statičar ali mislim da u izvedenom rešenju nije problem masa zgrade nego način na koji se ta masa prenosi na ploču.

Ovo oko Prokopa postaje smehotresno.
Imali su daleko prostije i jeftinije rešenje. Naime, čitav Prokop je mogao biti građen kao velika poslovna zgrada, koja bi imala normalan temelj, a stubovi bi išli iz zemlje skroz do krova.
Koloseci i peroni bi bili u podrumu te zgrade.
Ovako to vidi Copilot na osnovu mog jasno objašnjenog promta, iz dve iteracije, 5 minuta posla.
Copilot_20250713_012738.png


Naravno bilo ovo je samo ilustracija, rapored stubova, koloseka i perona bi bio drugačiji ali je poenta da stub ide skroz.
 
Ми у овом тренутку можемо само да нагађамо али ствар је што је намена објеката на плочи промењена и самим тим и конструкција. Могуће је да је проблематично и неравномерно оптерећење проузроковано градњом пословних ламела и да је између осталог и зато изведена секундарна АБ конструкција на плочи а испод тих ламела и оних поља са зеленилом између.

Ово друштво је толико пропало да није у стању више да зида легалне и безбедне јавне објекте виталне инфраструктуре. На евроазијском континенту тешко да постоји оволико деградирана држава.
 
Tri pitanja:
1. Jel može to uopšte da se sanira i ojača?
2. Odakle se pojavila priča o klizištu, a u ovoj analizi piše da su temelji u krečnjačkoj steni?
3. Odakle više curi voda, pa valjda su sad stavili hidroizolaciju, asfalt, zgrade, odvode, kako je moguće da voda i dalje prodire dole?
 
Teta brada je napisao(la):
Tri pitanja:
1. Jel može to uopšte da se sanira i ojača?
2. Odakle se pojavila priča o klizištu, a u ovoj analizi piše da su temelji u krečnjačkoj steni?
3. Odakle više curi voda, pa valjda su sad stavili hidroizolaciju, asfalt, zgrade, odvode, kako je moguće da voda i dalje prodire dole?
Kliknite za proširenje...
Знамо од раније да је ту било клизиште санирано оним потпорним зидом између станице и солитера. Подземне воде су информација од једног грађ. инжењера који је гостовао на Н1 или где већ, можда није тачна.

Што се тиче хидроизолације, нема од ње ништа кад конструкција "проради" и продор воде је један од индикатора да је конструкција угрожена.
 
Naravno da ima podzemnih voda, s obzirom da je stanica na obali nekada mokroluskog potoka koji je sada u cevima prirodno je da na obodu topciderskog brda izviru sve procedne vode u pravcu potoka. Opsta je tendencija pravljenja zgrada na potocima koji su zacevljeni i onda cudjenje kupaca zasto se zgrade slezu i zasto pucaju zidovi, a nisu se pitali sto na tim lokacijama 50-60 godina nista nije gradjeno...
 
gosha.bg je napisao(la):
Hoće li komora nekome oduzeti licencu?
Kliknite za proširenje...
Ovde treba tužilaštvo da radi a ne komora. Evo kako piše Politika 21. septembra 2020.

"Уговором предвиђена обавеза партнера („Релвеј сити Београд”) јесте да уз помоћ независног стручног лица које је он изабрао и платио обави испитивање носивости постојеће конструкције армиранобетонске плоче. У зависности од резултата прелиминарног испитивања онда треба да обавести Републику Србију да ли су они задовољавајући и да се наставља са реализацијом уговора или су незадовољавајући и да се Оквирни уговор раскида – прецизирају у Дирекцији и додају да рокови за прелиминарно испитивање још теку."

Da li je ispitivao pre gradnje, kakvi su rezultati ispitivanja, da li je bilo potrebno ojačanje, da li je sprovedeno ako je bilo potrebno...?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh