Šta je novo?

Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

Po projektu po kom je izgrađena ploča, na njoj su ili objekti ili saobraćajnice, ništa drugo. Dakle, ili je trebalo da bude pod objektom ili je bila isto što i nadvožnjak.

080911-Prokop-VS-02.jpg
 
Raskrčite više prilaz od BIP-a i one nesretne prodavnice BIP-a da se vidi da je prokop na 215m od autoputa.
Što se tiče saobraćajnica jesu tada malo preterali ali je očigledno da kao i sada su slične saobraćajnice za prilaz autoputu i izlivna rampa ka Rudu. I još metro na to i bombonica.
 
Ako bolje proucimo ovaj grafikon kontinentalnosti, primecujemo, da je St. Peterburg manje kontinentalno mesto od Beograda i Budimpeste, a Moskva je u istoj kategoriji. Ovo prvo je zbog bliskosti Baltickog mora i prolaza atlantskih maritimnih vetrova, ovo drugo zbog malo vece udaljenost od mora. No, do Urala ide atlantsko strujanje sto nema planinskih prepreka. Raj kontinentalnosti je iza Urala i kuliminira oko sredisnje Lene i Indigirka (Jakusk, Ojmjakon). Severna Amerika ima strujanje sa Pacifika i blokadu iste u Rocky mountains. Tako su Denver ili Dalas pa cak i Nju Jork kontinentalna mesta. Nesto slicno dramaticno nemamo u Evropi. Milano i Beograd imaju index 35% zbog planinskih lanca koja blokiraju maritimnih vetrova. U Milanu imamo i kotlinu koja je zimi izrazito inverzivnog karaktera. Jakutsk je u kategoriji iznad 90%, Ojmjakon je definisan na 100%. Ako poredimo sa Sjedinim Drzavama, Nju Jork im 40%, Cikago 50% i Denver blizu 50%. Cak je i Washington DC iznad Beograda sa 40%. Severna Dakota, gde nema vecih gradova i koja lezi isto kao Beograd na 45° severne sirine ima index od 60%. U principu Delija ima negde i pravo da kaze da je klima Beograda zahtevnija nego u najvisim delovima Evrope sto ima isti index kao Moskva, ali je blazi negoli u Americi.

continentality mit städten.jpg


Kontinentalitaet Europa.jpg
 
Iako zanimljivo, to apsolutno ne utiče na kompletnu nesposobnost naših građevinaca da ugrade hidroizolaciju poslednjih 20 godina. Nisam iz struke, a opet znam desetine novogradnji gde ulazi voda u garaže, mogu samo da zamislim koliki procenat je onda generalno sa ovim problemom. Čak i kad pokušaju nešto novo kao u NSu sa garažom Modena, i tu uspeju carski da zas***, pa sad ne znaju šta će. Ovde je bila hidroizolacija koja je nekim čudom urađena kako treba kad su pokretali BG voz, kad su ovo radili su je uništili i sad imamo mnogo veće probleme zbog toga.
 
Mogli su da ofarbaju beton i na ploči i nosećim stubovima kao što su garažu, barem da bude ujednačeno, ovako izgleda kao nedovršeno gradilište.
 
Вероватно зато што ће се ту зидати још објеката па та фасада гараже неће бити видљива.

П. С. Тоалете су мало упристојили. Око НГ су били катастрофа. Но, течног сапуна нема, вероватно зато што су покрадене боце за исте које су у орманима иза огледала. Чуди ме да цео аутомат није украден. :mad:
 
Поред екстеријерне функције, брисолеји имају и практичну улогу тако што штите унутрашњост од директног сунца, а истовремено омогућавају природну светлост и проветравање тиме доприносе енергетској ефикасности. Постављени су на југоисточним странама објекaта које су више сунчане. Поред тога, служе као визуелна баријера, ограничавајући погледе споља ка унутрашњости, тако да су вишак са правца надвожњака и аутопута, где њихова заштитна функција због удаљености није потребна.
 
Поред екстеријерне функције, брисолеји имају и практичну улогу тако што штите унутрашњост од директног сунца, а истовремено омогућавају природну светлост и проветравање тиме доприносе енергетској ефикасности. Постављени су на југоисточним странама објекaта које су више сунчане. Поред тога, служе као визуелна баријера, ограничавајући погледе споља ка унутрашњости, тако да су вишак са правца надвожњака и аутопута, где њихова заштитна функција због удаљености није потребна.
Pretpostavljam da je ovo prvi put u poslednje tri godine da si posetio ovu temu 😂
 
Vrh