Šta je novo?

Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

Mozda je pre za Prokop, al ne mogu da nadjem topic.

1000053553.jpg
 
I onda pogledaš Hudson Yards u New Yorku, projekat razvili nad postojećom tehničkom stanicom (ne obustavljajući njen rad) i za koje vreme (započeto 2012) i dođe ti da plačeš kad se setiš Prokopa.

Ovo jasno pokazuje šta sve može da se uradi izanad postojeće železničke infrastrukture kad se napravi plan, kad ima investitora spremnih da ulože novac.
Da ne govorimo da je ovako mogao da se razvije i deo Beograda na vodi, a ne da se kompletna železnička infrastruktura počupa, uključujući i samu stanicu, koja je sa recimo 4-6 koloseka mogla da bude idealna za par ekspresnih linija i nekoliko prigradskih linija.

Ne kažem da je Beogradu trebalo nešto sa zgradama ove visine (ima ih i sa 100+ spratova), sa ovoliko mnogo poslovnog prostora, ali je jasno da za Prokop nikada nije postojao razrađen i usvojen plan (iako su svako malo usvajani novi), koji bi odradio zoniranje i definisao ishod gradnje (a samu arhitekturu prepustio investitorima u zadatim okvirima), nego ni investitori koji su došli ni u jednom momentu zaista nisu investirali ozbiljan novac u razvoj projekta - baš kao ni u Beograd na vodi, koji kao da napreduje samo od prodaje postojećeg prostora. Da je neko stvarno investirao početni kapital - sve to bi izgledalo mnogo bolje, a i završilo bi se mnogo brže.

Slika preuzeta da Wikipedia -

Midtown Manhattan from Weehawken September 2021 HDR
King of Hearts, CC BY-SA 4.0 <https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0>, via Wikimedia Commons
 
Gradevine ovih dimenzija i ovolikog kvaliteta su moguce graditi sa ovakvom gustinom na veoma cvrstoj podlozi. New York je na mestu gde se zavrsavala velika Lavrentijska lednicka ploca, najveca lednicka ploca zemlje u Plajsotcenu. Ona je kompaktirala svojom tezinom podlogu i odstranila sve mekane naslage. Za razliku, podloga Beograda je formiran na mekim naslaga a, pogodne za odrone i nepogodne za bilo koje visoke oblakodere u gustoj konfiguraciji. Obicna javnost o tome nezna mnog, i ne obrati paznju na geoloski fundament. Majstori gradevinrastva u velikim delovima severne Severne Amerike imaju geoloski fundament prastarih metamorfnih stena. Na Balkanu geoloski fundament je oskudan da izlazi na povrsinu. U
Screenshot 2024-09-07 113549.jpg
Screenshot 2024-09-07 113802.jpg
merlin_137977761_9c8f4c80-956f-48e5-a526-50c209bb8708-superJumbo.jpg
glavnom ga pokrivaju debele sedimente jurske, kredne i neogenske starosti, od kojih je najbitnije krecnjak.
 
Ako pogledamo geolosku Kartu Menhetena i Bronksa vidimo da su stene u glavnom iz doba Kanezoika (Silur ca. 450 mio godina pre nase ere), a delimicno i prekambrijske stene, znaci stene 4 miljarda godine starosti. U Beogradu nista slicno, neke krecnjake na Tasmajdanu i Kalemegdanu starosti mozda nesto od 20 do 50 mio godina. Uglavnom imamo sveze naslage neogena i kvartara.
harlem_1902_lg (1).jpg
 
Mislim da čovek priča kako može da se iskoristi prostor iznad pruge mnogo bolje od par istovetnih kockica ili da se čupa pruga za šifonjere BNVa, a ne da treba nebodere da pravimo. Tipa GTC Green Heart umesto ove gluposti na Prokopu.

Ali to nije moguće jer Gruja neće da uloži ni dinar više nego što mora, naročito kad zna da kakvo god njesra od poslovnog prostora da napravi ima garantovane državne zakupce, kao što i BNV ima garantovane kupce šta god da izgradi. Ne radi se o investicijama, već o krađi i pranju para.
 
Sve ja to znam za tip tla u New Yorku, pa to je jasno svakom ko je ikada išta gledao o razvoju samog grada, ili ako ste se prošetali po Central Parku - gde su te stene na mnogo mesta i na povšini. Zato sam i napisao Beogradu najverovatnije nešto tih dimenzija ni ne treba (nije da je nemoguće sa današnjom tehnologijom samo bi bilo skuplje), ali promašena je poenta, bez obzira na podlogu, Hudson Yards je osmišljen i razvijen kao ceo kvart od 2012 do sada, isto nad železničkom stanicom jer je postojala vizija šta se hoće i za šta bi investitori bili zainteresovani. Pri tome ni tamo nije baš bilo bez izazova, jer su morali temeljne pilone da naprave gusto i da ih posade između postojećih koloseka dok ne stignu u čvrstu stenu, a da pri tome proračunaju nosivost tako dobijene ploče za sve superstrukture iznad.

Kod nas se bauljalo od rešenja do rešenja, od investitora do investitora koji su redom bili nezainteresovani, i na kraju se završilo sa par lego kockica na ploči stanice. I još nije gotovo!
 
Било би добро и да су небодере код Прокопа градили, уз аутопут и петљу не би било уопште лоше да се налази кварт пословних зграда...
 
Zato što putnička železnica nije na popisu prioriteta, osim ovog high speed isključivo promo dela. A i ti što vode železnicu treba malo da odu iz Srbije na neko putovanje koje nije plaćeno iz budžeta da vide kakve pogodnosti pruža ormarić u poređenju sa vucaranjem prtljaga unaokolo.
 
Било би добро и да су небодере код Прокопа градили, уз аутопут и петљу не би било уопште лоше да се налази кварт пословних зграда...
Sa poslednjih dron snimaka se vidi kako će bedno izgledati kombo pet solitera + nadgradnja Prokopa + Maleško brdo favela + buduća novogradnja na mestu BIP + Rudo. To Rudo je na jednom vrlo nepraktičnom mestu, a o mahali na brdu da ne pričamo. Opet će biti šteta što neka gradska mikro celina neće biti đuture rešena.
 
Београд заправо никада и нигде није доживео озбиљну урбану реконструкцију на било ком иоле већем подручју. Доживео је само две урбане деконструкције - Доњи Дорћол почетком 80их и Врачар 2000их.

Не рачунам период Кнежевине/Краљевине јер, иако су то били урбанистички позитивни помаци, то нису урбане реконструкције јер су уџерице и блатњави путеви мењани нечим што личи на цивилизовану европску варош па с тога то није била реконструкција урбаног већ сеоског наслеђа.
 
Укинуто још 60их након терористичког напада.

???

Stara železnička stanica je do zatvaranja imala garderobu / službu za čuvanje prtljaga. BAS je takođe ima: http://www.bas.rs/garderoba/

Dakle, razlog za nepostojanje toga nije nikakav terorizam nego se niko nije setio da tako nešto treba da postoji na železničkoj stanici, kao što se nije setio za čekaonicu i velike ekrane za obaveštavanje o polascima i dolascima vozova, pa su to naknadno ugrađivali. U svim turističkim mestima bi tako nešto trebalo da postoji.
 
Poslednja izmena:
Не разумете! Не могу ормарићи!

Живимо у горем и суровијем систему од врхунца дерегулисаног америчког капиталистичког система. Како је капиталистички, тамо макар постоји некаква конкуренција, некакво тржиште на пољу јавних сервиса и услуга а ми овде имамо на снази дерегулисану, криминализовану деспотију где је сваки вид унапређења услуге неоправдан и сувишан јер је додатни "трошак" за деспота и његову партију.

Е сад, то не одговора истини јер ништа од тога не плаћа деспот из свог џепа већ ми, грађани и то вишеструко али то је неважно. Важно је како на то гледа тај издајник и деспот а он на целу државу гледа као на личну прћију с којом може како му се прохте, самим тим, све оно што није украо, проневерио или поделио својима у ланцу исхране за њега јесте чист губитак.

Тако и овде, украо нам је стари железнички чвор, скрнавио је нови чвор, дао тајкуну простор за пословни кварт а ми смо добили нефункционално, недовршено и неодржавано стајалиште без пола неопходних садржаја и саобраћајне повезаности

Живимо у лошем трипу једног монструма.
 
Sa poslednjih dron snimaka se vidi kako će bedno izgledati kombo pet solitera + nadgradnja Prokopa + Maleško brdo favela + buduća novogradnja na mestu BIP + Rudo. To Rudo je na jednom vrlo nepraktičnom mestu, a o mahali na brdu da ne pričamo. Opet će biti šteta što neka gradska mikro celina neće biti đuture rešena.
Meni je Gučevska jedna od najlepših ulica, uvek se opustim kada idem tuda iz Prokopa, naročito tokom prepodneva.
 
Gradevine ovih dimenzija i ovolikog kvaliteta su moguce graditi sa ovakvom gustinom na veoma cvrstoj podlozi. New York je na mestu gde se zavrsavala velika Lavrentijska lednicka ploca, najveca lednicka ploca zemlje u Plajsotcenu. Ona je kompaktirala svojom tezinom podlogu i odstranila sve mekane naslage. Za razliku, podloga Beograda je formiran na mekim naslaga a, pogodne za odrone i nepogodne za bilo koje visoke oblakodere u gustoj konfiguraciji. Obicna javnost o tome nezna mnog, i ne obrati paznju na geoloski fundament. Majstori gradevinrastva u velikim delovima severne Severne Amerike imaju geoloski fundament prastarih metamorfnih stena. Na Balkanu geoloski fundament je oskudan da izlazi na povrsinu. Uglavnom ga pokrivaju debele sedimente jurske, kredne i neogenske starosti, od kojih je najbitnije krecnjak.
Ako preko koloseka od Sajma do Železničke stanice Beograd možda nisu mogle da se grade soliterčine, mogle su da se grade niže poslovne zgrade, mogao je da se formira "linijski park", ili da se namerno drumski deo Savske postavi iznad podzemnih koloseka, a između tramvajskih šina i tog novog bulevara formira blok objekata sa do 5-6 spratova.

Vrlo važan faktor solitera Njujorka je što je dominirala čelična konstrukcija, koja je mnogo lakša od betončine iste nosivosti. Takođe se i gradi brže sa takvom tehnikom. Slažem se da ne treba da kopiramo Njujork sa onim što je neuporedivo, ali da železnica smeta i ometa gradnju, da se bez železnice može rešiti saobraćaj u uslovima guste gradnje/aktivnosti, to je napredna izmišljotina, koju već skupo plaćamo i tek ćemo skupo plaćati.
 
???

Stara železnička stanica je do zatvaranja imala garderobu / službu za čuvanje prtljaga. BAS je takođe ima: http://www.bas.rs/garderoba/

Dakle, razlog za nepostojanje toga nije nikakav terorizam nego se niko nije setio da tako nešto treba da postoji na železničkoj stanici, kao što se nije setio za čekaonicu i velike ekrane za obaveštavanje o polascima i dolascima vozova, pa su to naknadno ugrađivali. U svim turističkim mestima bi tako nešto trebalo da postoji.
Gzs je bio u izdvojenom objektu koristio jednom
Ormarici postoje u bg u centru u prolazu koji vodi od albanija ka cumicu
 
Najavljeno zoniranje parkinga u naselju Stjepana Filipovića kod Prokopa za početak oktobra.
 
Vrh