Izvor: DanasBeograd - Iako bi raspisivanje novog tendera za izgradnju železničke stanice Prokop, koja se planira već decenijama, moglo da odloži početak izgradnje za najmanje šest meseci, Đorđe Bobić, gradski arhitekta Beograda, uveren je da bi to bilo najbolje rešenje.
- Mora da se povuče crta i krene od početka. Gradske vlasti neće odustati od zahteva da kompanija koja investira u Prokop isplati 30 miliona evra za korišćenje građevinskog zemljišta. To je zakon i Trigranit nema prava da za argument uzima to što nije pisalo u tenderu, ali i iskustvo koje nas upućuje da novi tender mora da bude nedvosmislen i da ne dozvoljava budućem investitoru da postavlja nove uslove i žali se na nejasnoće - kaže za Danas Bobić.
On demantuje tvrdnje da ova kompanija nije znala da mora da plati naknadu za zemljište, jer su njeni predstavnici, nekoliko meseci pre nego što je raspisan tender, od gradskih čelnika dobili informacije o obavezama investitora. Taj novac Grad bi investirao u Prokop, za izgradnju saobraćajnica prema autoputu i Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića i za uređenje komunalne infrastrukture, tvrdi Bobić i dodaje da su beogradske vlasti morale više da se pitaju, da je iz gradske kase do sada izdvojeno oko 67 odsto troškova, iako je prvobitno utvrđena obaveza iznosila 25 do 27 odsto.
- Prethodno Ministarstvo za kapitalne investicije napravilo je projekat za Prokop i raspisalo tender bez konsultacija s gradskim vlastima. Zbog toga smo došli u situaciju da predviđena veličina poslovnog prostora ne odgovara saobraćajnoj i komunalnoj infrastrukturi. Ipak, taj problem može da se reši jer je izgradnja Prokopa prioritet. Jedan od ključnih razloga je što bi se time omogućio početak gradnje beogradskog železničkog čvora, a istovremeno oslobodilo bi se zemljište uz reku Savu koje trenutno zauzima Železnica - ističe Đorđe Bobić.
Na lokaciji Savskog amfiteatra, koji čini 80 hektara zemljišta u gradskoj ekstra zoni, moglo bi da se sagradi od 700.000 do milion kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora, procenjuju beogradske vlasti. Cena kvadratnog metra u ovoj zoni je najskuplja u regionu, a u gradsku kasu bi se slio prihod od nadoknade za građevinsko zemljište u iznosu od 400 do 500 evra po kvadratu. U pitanju je veliki novac, od kojeg bi korist mogli da imaju ne samo žitelji glavnog grada, nego i država i Železnica koja na tom mestu poseduje parcele od oko 20 hektara
Značaja zemljišta u Savskom amfiteatru bila je svesna i kompanija Trigranit koja je, prema Bobićevim rečima, želela da kao kompenzaciju za "neočekivane troškove" dobije oko 30 hektara na toj lokaciji, što je za grad neprihvatljivo. Gradski arhitekta naglašava da se izgradnjom Prokopa neće rešiti problem amfiteatra, već se mora raditi na sređivanju celog beogradskog čvora.
- Kako bi se rešio problem železničkog saobraćaja u Beogradu i raščistio amfiteatar potrebno je da se, pored Prokopa, izgradi manja stanica u Novom Beogradu, kao i da se iskoriste Dunav stanica i Topčider. One bi, pored prihvatanja vozova iz međunarodnog saobraćaja, služile i za gradski i prigradski prevoz. Za javni gradski prevoz služila bi i postojeća Glavna železnička stanica u Nemanjinoj ulici. Tehničke stanice bile bi u Makišu, Zemunu i na Karaburmi, gde bi se smestila postrojenja koja se sada nalaze uz Savu - upozorio je Bobić i naveo da na projektu zajedno moraju da rade država, Grad i Železnica.
Sličan stav imaju i stručnjaci CIP, a Milutin Ignjatović, generalni direktor tog instituta, rekao je za Danas da je njihov predlog da se umesto jedne glavne železničke stanice izgrade četiri prolazne koje bi pokrivale najveće gradske rejone.
- Imali bismo putničke stanice Rakovica, Beograd centar (Prokop), Novi Beograd i Zemun, plus tehničke stanice u Zemunu i na Karaburmi. Tokom 1990-ih imali smo podršku i na Prokopu je sagrađena ploča, odnosno temelj buduće stanice, dimenzija 400x100 metara. Ideja je da se na površini nalaze šalter sale, čekaonice i administracija, a ispod ploče bi bili peroni s deset koloseka. To ne bi velika stanica, ali bi zato ostalo mnogo slobodnog prostora za objekte komercijalne namene - kaže Ignjatović.
Da podsetimo, na pretkvalifikacioni deo tendera za izgradnju stanice u Prokopu, koji je raspisan još 2005. javilo se 15 potencijalnih izvođača radova. U drugoj fazi ponude je dostavilo devet kompanija, posle čega je jedna odustala, a 10. marta prošle godine, u završnom delu tendera, otvorene su ponude Trigranita, Energoprojekta i konzorcijuma Pavlović - Negl iz SAD. Sve uslove zadovoljili su Trigranit i Energoprojekt i deset dana kasnije prihvaćen je predlog da posao bude dodeljen Trigranitu. Ugovor je trebalo da bude potpisan u naredna dva meseca, ali je 13. juna potpisan samo generalni sporazum o uslovima realizacije projekta izgradnje Železničke stanice Beograd centar, a do ugovora se nikada nije stiglo.
Prema podacima Železnica Srbije, u prvoj fazi radova trebalo je da bude izgrađeno 128.000 kvadrata poslovno-stambenog prostora na betonskoj ploči iznad koloseka, dok je u drugoj fazi bila predviđena izgradnja još oko 170.000 kvadratnih metara prostora. Međutim, na sajtu Trigranita navodi se da projekat obuhvata gradnju na prostoru od 180.000 kvadratnih metara, od čega 70.000 kvadrata komercijalnog sadržaja na ploči i 10.000 unutar stanice, kao i da se vrednost investicije kreće između 150 i 200 miliona evra.
Izgradnja stanice Prokop nije jedini projekat važan za Beograd koji tapka u mestu zbog, opravdanih ili ne, pokušaja izabranog ponuđača da promeni uslove koje je ponudio na tenderu. I u veoma važnom poslu izgradnje kargo terminala na beogradskom aerodromu pregovori s pobednikom na tenderu, američkom kompanijom Dajnkorp, trajali su duže od godinu dana. Ta firma pobedila je ponudom da u prvoj fazi izgradi nešto više od 206.000 kvadratnih metara prostora i investira 60,6 miliona dolara, čime je potukla ponudu Engela (66.000 kvadrata i investicija od 21,7 miliona dolara). Međutim, posle dugih pregovora pred Vladu je stigao predlog prema kojem bi Dajnkorp uložio 36 miliona dolara umesto predviđenih 60,6 miliona, dok bi država morala u posao da unese četiri puta više zemljišta nego što je bilo predviđeno, što je odbijeno. Ostaje pitanje da li investitori nude više nego što je realno ne bi li pobedili na tenderu, a potom pregovaranjem spustili iznose na koje su se prvobitno obavezali, kao i da li je opravdano insistiranje države na završetku megalomanskih projekata iz perioda bivše Jugoslavije (izgradnja Prokopa počela još 1977). U Trigranitu su uvereni da planovi Grada na razvoju železničke stanice u Novom Beogradu (pored premeštanja autobuske stanice na lokaciju u blizini) predstavljaju signal da Prokop nije u centru pažnje kao glavna stanica i da nije neophodno graditi veliku kvadraturu koja je prvobitno bila predviđena.
Novi tender sve izvesniji
Verovatnim izlaskom Trigranita iz pregovora posao izgradnje Prokopa mogao bi dodatno da bude odložen. Čelnici Železnica zagovarali su ideju o nastavljanju pregovora s drugoplasiranim ponuđačem na tenderu, beogradskim Energoprojektom, ali sada najavljuju da će čekati smernice Vlade. Pregovori s drugoplasiranim ponuđačem nisu nastavljeni u poslu izgradnje kargo terminala posle izlaska Dajnkorpa iz pregovora, tako da bi se radi veće transparentnosti Vlada i u slučaju Prokopa mogla odlučiti za raspisivanje novog tendera, posebno ako se ima u vidu da je slično postupila i u procesu privatizacije RTB Bor, oslanjajući se na preporuku Sekretarijata za zakonodavstvo da ne treba nastaviti pregovore s drugoplasiranim ponuđačem.
Nikola Tomić Ivan Radak
Izvor: B92Beograd -- Generalni direktor Železnica Srbije kaže da će biti predloženo da izgradnja Prokopa bude ponuđena Energoprojektu.
Milanko Šarančić kaže da je osnovni razlog raskida ugovora sa kompanijom Trigranit holding to što radovi na novoj beogradskoj železničkoj stanici nisu počeli ni posle 14 meseci od potpisivanja. Šarančić je novinarima potvrdio da će komisiji Železnica za izbor najpovoljnijih ponuđača predložiti da donese odluku da se zaključenje ugovora ponudi drugoplasiranom na tenderu, beogradskom Energoprojektu.
O tome komisija treba da se izjasni na sednici 30. avgusta, a Šarančić očekuje da će Energoprojekt biti pozvan na pregovore, koji bi mogli da budu završeni do kraja godine, kako bi radovi na Prokopu počeli na proleće.
Prema njegovim rečima, glavni razlog za dosadašnji neuspešan tok pregovora sa Trigranit holdingom su dodatni zahtevi te kompanije, koji su prelazili okvire definisane tenderskom dokumentacijom.
Šarančić je podsetio da je, generalnim ugovorom sa Trigranitom potpisanim 13. juna prošle godine, obaveza tog holdinga bila da najkasnije do 30. septembra potpiše dva finalna ugovora, ali do toga nije došlo.
On je naglasio da su, i posle tog roka, Železnice Srbije uložile maksimalne napore i nastavile pregovore sa Trigranitom, u nadi da će doći do zaključenja finalnog ugovora i početka radova, ali da do toga nije došlo, zbog novih zahteva "Trigranita".
"Nije bilo u našoj ingerenciji da učestvujemo u pregovorima 'Trigranita' i grada oko gradskog građevinskog zemljišta", objasnio je Šarančić.
Pa to je sve ok, ali nece resiti sustinu problema, a to je da tri pregovaracke strane imaju tri razlicite price! To sto su davane glupave izjave o eventualnim idejama pojedinaca da Prokop ne bude glavna zel. stanica nije dovoljan razlog da se odustaje od projekta kao u slucaju Trigranita. Drugo, da su uopste i imali neku komunikaciju, mogli su lepo da se informisu da to nije tacno. Urbanistickim planom do 2021. je jasno definisano gde je glavna stanica i to je za sada jedini vazeci i legitimni dokument. S toga je izjava Trigranita glupa.KiD":1vjgroy2 je napisao(la):Istina je zaista jedna, a to je da ne mozes na tenderu da nekom nudis poslovni prostor na Glavnoj Zeleznickoj Stanici, a da kasnije ispadne da to nece biti Glavna Stanica. To ima znacajno drugaciju komercijalnu vrednost u tom slucaju i takvi parametri se ne bi smeli menjati jel uticu na finansijsku konstrukciju celog projekta. I oni vide da je ovo daleko otislo pa se pravdaju saopstenjima u novinama. Mislim da treba brzo ici na novi tender pa ako stvarno nude najbolje nek pobede opet.
Eto, treba im samo još nedelju dana da smisle šta će dalje da rade .. sa nama.ODLUKA O GRADITELJU ŽELEZNIČKE STANICE BEOGRAD 30. AVGUSTA
23.8.2007 15:53 BEOGRAD (Tanjug) - Generalni direktor ''Železnice Srbije'' Milanko Šarančić najavio je danas da će Komisija Upravnog odbora te kompanija odlučiti na sednici 30. avgusta da li će izgradnja nove železničke stanice u Beogradu biti poverena ''Energoprojektu'', koji je drugoplasirani na tenderu.
Komisija je za odabir najboljeg ponuđača na tenderu za izgradnju stanice ''Prokop'' odlučila da obustavi pregovore sa prvoplasiranom međunarodnom kompanijom ''Trigranit'', jer je ta kompanija, kako je istakao u izjavi novinarima, ''imala dodatne zahteve koji su prevazilazili okvire tendera''.
Sa TV-a : "Energoprojekt ima nameru da gradi poslovni centardragan":1e8wcptl je napisao(la):Kada je konkurisao i bio drugi na tenderu, onda mora da je imao iCrazySerb":1e8wcptl je napisao(la):Ima li Energoprojekt kapaciteta za tako nesto?
Mislim, gradjevinarskog znam da imaju, ali pitam o finansijskom
finansijsku konstrukciju, tj. garancije neke banke.Ali, to je bilo tada.
Ako mu sada ponude, a on prihvati, moraće da obnovi te garancije ili
uradi novi finanskjski aražman,tj. nađe garanciju kod druge banke.
Izvor: Politika OnlineМађарска компанија „Тригранит”, која је лане победила на тендеру, повлачи се из овог посла
Комисија за одабир најповољнијег понуђача на међународном тендеру за финансијера и извођача радова на будућој главној београдској железничкој станици, познатијој као Прокоп, одлучиће на следећој седници управног одбора „Железница Србије” да ли ће тај посао понудити другопласираној компанији – „Енергопројекту”. Победник тендера била је мађарска компанија „Тригранит”. Наредна седница УО „Железница Србије” заказана је за 30. август, а разлог зашто ће поменута комисија уопште разматрати могућност да посао додели „Енергопројекту”, према речима генералног директора „Железница Србије” Миланка Шаранчића, јесте пробијање оквира дефинисаних тендером од стране компаније „Тригранит”.
Она је, да подсетимо, означена као победник тендера који је 13. јуна прошле године резултирао потписивањем прелиминарног уговора између „Железница Србије” и „Тригранита”. Тада је предвиђено да, уколико најкасније до 30. септембра 2006. године уговорне стране не потпишу финални уговор, обавезе предвиђене прелиминарним уговором престају да важе.
„Тригранит” је прошле недеље саопштио да због истека тог рока нема више обавеза према „Железницама Србије”. Такав став „Тригранит” правда недостацима пројекта Прокопа, а то су лоше решен приступ околним градским саобраћајницама и чињеница да око будуће главне београдске железничке станице нема простора за више хиљада паркинг места. Са друге стране, могу се чути оптужбе железнице и града Београда да је „Тригранит” покушао да умањи вредност предвиђене инвестиције (око 170 милиона евра) и да није желео да плати око 30 милиона евра на име надокнаде за градско грађевинско земљиште.
Изградња београдског железничког чвора и Прокопа, као његовог централног објекта, започета је пре тачно три деценије и у тај пројекат је до сада утрошено више од 800 милиона евра.
М. Л.
--------------------------------------------------------------------------
Иду на преговоре
Извршни директор Енергопројект холдинга Миодраг Зечевић изјавио је јуче да ће се та компанија одазвати евентуалном позиву на преговоре о закључењу уговора о изградњи железничке станице Прокоп у Београду.
Зечевић је казао да та компанија за сада није добила позив за преговоре, као и да нема никакве контакте са члановима Комисије за избор најбољег понуђача. „Што се нас тиче тендерска процедура се нормално спроводи, можда се мало одужила, али ми мирно чекамо на одлуку Комисије, која треба да одлучи да ли ће наставити преговоре са нама или ће можда поништити тендер. Све одлуке су на њима”, казао је он.
Енергопројект холдинг је другопласирани на тендеру за завршетак Прокопа, а за 30. август је заказана седница на којој ће Комисија одлучити да ли ће са том београдском компанијом наставити преговоре, након што су преговори са прворангираним Тригранитом пропали.
[објављено: 24.08.2007.]
Извор b92.netKada bi se organizovao izbor za građevinski projekat koji je „pojeo“ najviše para i vremena u Srbiji, železnička stanica Prokop bi sigurno bila u vrhu liste. Ideja u železničkoj stanici na tom mestu začela se još u doba Kraljevine Srbije, krajem XIX veka, pa je aktivirana 70-ih godina. Zanimljivo je da niko, ni Železnice Srbije, a ni gradske vlasti, ne znaju koliko je novca uopšte do sada potrošeno na tu stanicu, čija je konačna izgradnja, po ko zna koji put, odložena, ali priznaju da su u pitanju verovatno stotine miliona evra.
Od juče, projekat Prokop je i zvanično opet bez graditelja, jer je direktor Železnica Srbije, Milanko Šarančić objavio da su prekinuti pregovori sa Trigranitom, prošlogodišnjim pobednikom na tenderu za Prokop.
Najavljeno je da će posao gradnje železničke stanice i tržnog centra vredan oko 200 miliona evra biti ponuđen beogradskom Energoprojekt holdingu koji je bio drugoplasirani na tederu, a Trigranit je gotovo jedva dočekao da im u zvaničnom saopštenju poželi sreću.
Trigranit: Tender za Prokop je imao velikih manjkavosti
Predstavnik Trigranita Džordž Bobvoš tvrdi da je tender za Prokop imao velike manjkavosti i da se situacija opisana u tenderskoj dokumentaciji nije slagala sa situacijom na terenu zbog čega su tražili određene izmene koje nisu prihvaćene. On tvrdi da je projekat pravljen na bazi zastarele dokumentacije iz doba SFRJ koja je predviđala daleko veću stanicu od one koja je trenutno potrebna.
„Mi nismo želeli da izgradimo nešto što će tamo stajati prazno. Izvršili smo analizu koliko putnika na dan imamo na staroj stanici koja je pokazala da je to 5-6 hiljada putnika dnevno. Stanica bi prema tenderskoj dokumentaciji morala da se napravi za nekih 40 hiljada ljudi, što je velika razlika“, kaže Bobvoš.
„Mi smo pitali vladu da li je spremna da garantujete taj priliv putnika, a oni su rekli ne, ne, ne.... Trigranit je ponudio da se napravi manja stanica, prilagođena trenutnim potrebama, koja bi se mogla nadograditi, ali to je odbijeno“, tvrdi on.
Bobić odbacuje i tvrdnje Trigranita da Beograd nije planirao da umreži Prokop u svoju saobraćajnu mrežu.
„Oni su jedno vremen osporavali plaćanje od 30 miliona evra za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta za taj ogromni zahvat od 130 hiljada kvadrata. I to je jedan od nemogućih zahteva jer zakon nalaže da svaki investitor mora da plati tu naknadu. Osim toga, od tog novca se gradi infrastuktura i saobraćajnice pa bi taj novac bio upravo utrošen na opremanje Prokopa.
Sa druge strane Bobvoš demantuje da nisu hteli da plate korišćenje gradskog građevinskog zemljišta. „Mi nismo ni došli do tačke da uopšte pričamo o tome jer bi prvo morali da imamo dogovor oko tehničkog dela sa železnicom“, tvrdi Bobvoš.
Pregovori oko parking mesta, veličine stanice i povezivanja sa gradom su trajali 11 meseci nakon što je 30. septembra prošle godine prošao rok za potpisivanje ugovora između Železnica i Trigranita.
Obe strane kažu da je toliko trebalo zbog njihove „profesionalnosti i želje da projekat uspe“. Umesto toga prošla je još jedna godina u kojoj se na Prokopu ništa ne radi.
Ukoliko Šarančić i formalno ponudi Energoprojektu posao krajem avgusta, i ukoliko Energoprojekt nađe novac koji je potreban, agonija završetka Prokopa bi, prema Bobićevom mišljenju, mogla biti gotova nakon tri godine.
http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2007&mm=08&nav_id=260657Ukoliko Šarančić i formalno ponudi Energoprojektu posao krajem avgusta, i
ukoliko Energoprojekt nađe novac koji je potreban, agonija završetka Prokopa bi,
prema Bobićevom mišljenju, mogla biti gotova nakon tri godine.
http://www.beobuild.net/discussion/viewtopic.php?pid=10081#p10081Извршни директор Енергопројект холдинга Миодраг Зечевић изјавио је јуче
да ће се та компанија одазвати евентуалном позиву на преговоре о закључењу
уговора о изградњи железничке станице Прокоп у Београду.
Зечевић је казао да та компанија за сада није добила позив за преговоре, као и
да нема никакве контакте са члановима Комисије за избор најбољег понуђача.
„Што се нас тиче тендерска процедура се нормално спроводи, можда се мало одужила,
али ми мирно чекамо на одлуку Комисије, која треба да одлучи да ли ће наставити преговоре
са нама или ће можда поништити тендер. Све одлуке су на њима”, казао је он.
ceo text : http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=11543Zečević je istakao da je „Energoprojekt“ spreman da pregovara o uslovima
zaključenja ugovora, među kojima i o naknadi za gradsko građevinsko zemljište, broju
parking mesta i pristupnim saobraćajnicama.
- Ovo zemljište je već okupirano izgradnjom. Sad je pitanje da li će se to tretirati kao
gradsko građevinsko zemljište za koje će biti tražena naknada, ili kao gradski potencijal
na kome je neko već započeo izgradnju pa na osnovu toga traži i popust - objašnjava Zečević.
„Energoprojekt“ neće zahtevati specijalne uslove. Biće ispoštovano ono što je označeno tenderskom dokumentacijom ili propisano od strane nadležnih gradskih organa: širina saobraćajnica, prilaznih i protivpožarnih puteva, neophodni saobraćajni znaci.
Ova kompanija namerava da proda prostor u komercijalno - poslovnom centru, a
novac za posao namerava da nabavi kreditima banaka.
Energoprojekt se već dokazao kao izvođač, s druge strane znamo da nema šanse da bude investitor već će za to morati da nađe nekoga, neku banku, da ga podrži.dragan":33svm4i8 je napisao(la):Oni tek čekaju PREGOVORE ?! ..oko čega?..ili ispunjavaš uslove tendera ili ne.
Nema tu pregovora! ..ili ima kao sa TriGranitom,a niko ne zna oko čega se sve pregovaralo.
Ja u ovome ne vidim ništa loše, a od građevinske firme ne očekujem da radi kao finansijska institucija. Daleko od toga da branim Energoprojekt, posmatram celu situaciju sa ekonomskog stanivišta podele rade.dragan":3pykmlp5 je napisao(la):Nisu mogli da nađu novac da završe objekat u bl.26, već su našli
ortake, samo sa kolikim delom od posla.
Ugovor Energoprojekta i Bluehousa
13:25 | Izvor: Beta
"Energoprojekt" je sa grčkom firmom za nekretnine Bluhaus potpisala ugovor
o izgradnji i prodaji komercijalno-poslovnog centra.
Rok za izgradnju objekta je dve godine
Objekat površine 50 hiljada kvadratnih metara, vredan više od 60 miliona evra, biće
izgrađen u bloku 26 na Novom Beogradu, a u podršci finansiranju učestvovaće i
grčka Alfa banka, navodi se u saopštenju.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=06&dd=05&nav_id=249930