Pogledajte prilog 174345
Pored toga kako su ugrađeni,čini mi se da nisu iste boje kao oni sa 3d prikaza.
Pogledajte prilog 174347
Pogledajte prilog 174348
Da toliko moćno izgleda na prilazima (Altina, Sebeš, Kijevo) bila bi ovo svetska metropola. Železnički prilazi su pogotovo ponižavajući zahvaljujući nepostojanju krštenih gradskih železnica kao pravih magneta za prevozno orijentisane projekte. Oko čvora su više nicala bespravna i nehigijenska naselja nego planska.
Btw. da osveže solitere i lamele u Stjepana Filipovića nekom reprezentativnom fasadom a ne demitom bilo bi još lepše.
Izvor: Beobuild.rs
Završni radovi na Prokopu
Izgradnja stanične zgrade na Prokopu privodi se kraju, a njeno otvaranje očekuje se u drugoj polovini oktobra, tačnije 20. oktobra ili na Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Radovi su se preselili u unutrašnjost objekta, gde se izvode završni gipsarski i radovi na podnim oblogama, a budući korisnici lokala polako pripremaju svoje prostore za planirano otvaranje. Stanična zgrada ima ukupno 5600 kvadrata, uključujući i prateći komercijalni prostor za maloprodajne i uslužne lokale.
Celu vest kao i veliku foto reportažu možete videti u vesti na prvoj strani sajta ili na linku https://beobuild.rs/završni-radovi-na-prokopu-p3137.html
Celu vest kao i veliku foto reportažu možete videti u vesti na prvoj strani sajta ili na linku https://beobuild.rs/završni-radovi-na-prokopu-p3137.html
Tek se sada da primetiti nesrazmeran odnos zapremine prostora blagajne i perona. Koliko blagajna "diše" toliko klaustrofobični peroni "guše".
Dok je u Berlinu mezanin u kombinaciji sa proporcionalno vitkijim stubovima kružnog preseka značajno otvorio prostor:
U Beogradu je značajno pomogla iluzija svetlijeg kolorita, ali daleko je to od prostranog peronskog dela stanice budući da je uživo još tesnije, posebno kada ima vozova i putnika:
Ne znam zašto se potenciralo toliko na teškim betonskim konstrukcijama na ploči kada je sarkofag lako mogao biti izbegnut izgradnjom bukvalno miliona kvadrata oko perona? Kao da nije bilo dovoljno mesta. U Osaki su 30-spratni hotel i mol oko (ne iznad) stanice, pa je osećaj prostora spektakularan i pored krova:
Poražavajuća je činjenica da je samo ta jedna polazna tačka izazvala sramotu 20. i 21. veka u vidu nestrpljivog iščekivanja zatvaranja onakve stanice (i sa njom sakaćenja ogromnog potencijala za javni prevoz) sa ciljem čekanja voza u šumi debelih stubova nalik autobuskim/tramvajskim stajalištima ispod neke automobilske petlje (Mostar i Radnička npr.). Mislim da je upravo zbog toga ceo ovaj Skadar na Bojani daleko najprecenjeniji projekat u novijoj istoriji zemlje.
Neki saobraćajni stručnjaci ne vide ni funkcionalnu vrednost tako pozicioniranog objekta, bez ulaženja u arhitekturu, a najgore od svega jeste što je gorenavedeno moglo biti podignuto i bilo gde duž trase u Novom Beogradu. Da je kojim slučajem u međuvremenu stanica Novi Beograd na taj način realizovana kao jedinstveni centralni saobraćajni terminal sa pripojenom autobuskom stanicom od Prokopa bi se sigurno odustalo pa priča o izostavljanju stanice u prvoj fazi metroa ne bi ni bila aktuelna. Čak bi ostala i topčiderska pruga (koja bi nesumnjivo bila duplirana preko Save), a duplikacija dedinjskih tunela na taj način izbegnuta.
Bolje je ovo nego što je bilo, međutim plaćena je previsoka cena.
