Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[Дошљак]

Mноге ствари код нас иду на оорук. Сећам се последњег путовања на стару главну железничку станицу, из Новог Сада. Дуго се путовало од станице Нови Београд до главне. Друштво са којим сам путовао је било сморено због тога. Сећам се и првог поласка нове гарнитуре 413/417 са бивше главне станице, деловао је смешно док је полако ишао до старе ложионице. Значи ни ту нису ствари перфектно функционисале. Исто се сећам оног покушаја од депоа у Савском амфитеатру где је било све и свашта, а у глобалу никаква безбедност, хулигани су лако прескакали ограду и упадали да жврљају путничке вагоне, а око ложионице је била џунгла у којој су зарасле три парне локомотиве.

Данас је са Прокопом ситуација обрнута, воз очас пређе Саву и стигне за пар минута са Новог Београда, брже стигне и од Раковице него што је стизао на Главну са ње, али путници после немају адекватан превоз, и ту је заказала градска управа, конкретно секретаријат за јавни превоз, и сад урбанистички завод са очајним планом метроа.

 

[overdrive]

Дуго се путовало јер није било одржавано. Да је рађено како треба, воз би брзо стизао на главну станицу. Железнички мост је био запуштен, није обнављан, није сервисиран. Пруга исто.

У Савском амфитеатру није био покушај депоа, већ нешто друго. Опет, ако се не одржава и не чува, све пропада. Растиње свуда расте ако се не сече и сузбија.

Да је све било одржавано и да се улагао новац, то би другачије изгледало. Видео сам гомилу сличних станица у Европи, али су оне све биле одржаване, а не запуштене. Држава Србија, као и Југославија пре ње, је дала велика средства за неке друге ствари, док је инфраструктура пропадала.

Ако ћемо већ о околини и хорору, много горе изгледа Београд Центар, а нарочито када се спуштате од станице према БИП-у и даље ка хитној помоћи. Мрак, шљунак, пси, арматура, непостојање икаквих знакова који усмеравају људе. Ни горе није ништа боље јер ко крене да иде пешке мора кроз компликоване пролазе и стазе до Мостара.

Него, како возови саобраћају до Ужица и Пријепоља и да ли тамо има депоа? Никако то да чујем.

 

[Дошљак]

Из угла функционисања саме железнице, систем више пролазних станица јесте супериорнији. Железница је још од 60их чекала да се исели из старе главне станице. Било је и предлога да се због лоше хигијене сруши стара зграда и изгради модернија монтажна(!?).
Стара станица је била запуштена у сваком смислу, а Прокоп је недовршен.
Што се тиче депоа у Ужицу и Пријепољу, па није предивђено да се возови тамо негују, већ у Београду. То је ваљда до техничке организације железнице.

 

[overdrive]

Ти си рекао да воз не може на Вуков споменик јер нема депо. Како може у Ужице и Пријепоље?

Дакле не треба прати подове, чекаонице, прозоре и лавабое као и тоалет, већ треба сруштити станицу? Ово је до сада незабележен начин размишљања. Сад ми објасни следеће, зашто сад не сруше ту зграду и то не поравнају, ако је то нехигијенско место? Како то да сада може све да се чисти и одржава, а раније није могло?

 

[Пантограф]

@Došljak
Mmm, da, superioran... pa će Prokop da ima 200.000 putnika dnevno kao npr. stanica u Helsinkiju - moja omiljena - čeona, u centru grada. Gde je na 500 metara hoda, bukvalno, sve, a još staje jedno 20 linija javnog prevoza. A obe linije metroa u Helsinkiju zajedno imaju 300.000 putnika, na svim stanicama! Eto, to je moć železnice, a ovo kod nas je... nepotrebno dopisati.

Šta misliš, koliko je taj objekat iz vremena Ruske imperije doprineo BDP-u Helsinkija za poslednjih 100-120 godina? Zašto li su bogati tamo, da nemaju naftu, dijamante... litijum? Ili su, jednostavno, inteligentni?

Što je najgore, i Beograd glavna je imala perspektivu da jednom postane prolazna, i da se voz dovede do Trga republike. Smešno je kolika je šteta napravljena i kolike su šanse propuštene: sve će to koštati mnogo, mnogo milijardi evra narednih decenija (vekova?), džaba što pišete. Izbacivanje železnice iz centra grada zarad zagaražne rupe - materijalno neprocenjiv gubitak.

 

[overdrive]

Пантограф » Ned Okt 10, 2021 8:41 pm[/url]":y4dizj4k]@Došljak
Mmm, da, superioran... pa će Prokop da ima 200.000 putnika dnevno kao npr. stanica u Helsinkiju - moja omiljena - čeona, u centru grada. A obe linije metroa u Helsinkiju zajedno imaju 300.000 putnika, na svim stanicama! Eto, to je moć železnice, a ovo kod nas je... nepotrebno dopisati.

Šta misliš, koliko je taj objekat iz vremena Ruske imperije doprineo BDP-u Helsinkija za poslednjih 100-120 godina?

Što je najgore, i Beograd glavna je imala perspektivu da jednom postane prolazna, i da se voz dovede do Trga republike. Smešno je kolika je šteta napravljena i kolike su šanse propuštene: sve će to koštati mnogo, mnogo milijardi evra narednih decenija (vekova?), džaba što pišete. Izbacivanje železnice iz centra grada zarad zagaražne rupe - materijalno neprocenjiv gubitak.

Јесте. Право решење је било да се направи један подземан ниво са 4 или више колосека који настављају даље до Доњег Дорћола и спајају се са станицом Београд Дунав. И то што кажеш, да се направи подземно стајалиште Трг републике за возове градске железнице па би тако имали две варијанте за возове до Панчева.

Главне станице у Будимпешти су чеоне и никоме није падало на памет да их руши и затвара због тога.

 

[WLABmz]

overdrive » Ned Okt 10, 2021 8:39 pm[/url]":1c3t99k9]Ти си рекао да воз не може на Вуков споменик јер нема депо. Како може у Ужице и Пријепоље?

Свим електромоторним возовима у Србији је домицилни депо ТПС Земун. Једна гарнитура одради туру ТПС Земун - Београд Центар - Пријепоље Теретна - Београд Центар - ТПС Земун и онда има дневни преглед у ТПС. Након тога може следећу туру да обави. Постоје и други периодични прегледи, а такође и одржавање, које се све обавља у ТПС Земун. Депо мора постојати у једној тачци обрта. Не мора у две.

 

[WLABmz]

Главне станице у Будимпешти су чеоне и никоме није падало на памет да их руши и затвара због тога.

У догледној будућности се планира спајање Келенфолд, Дели и Њугати станице подземним тунелом да би се добило у проточности кроз град. Дели станица која је сада чеона ће у потпуности постати подземна и пролазна, а Њугати станица ће остати са чеоним надземним колосецима и добиће пролазне подземне колосеке.

 

[Дошљак]

overdrive » Нед Окт 10, 2021 7:39 pm[/url]":31a62g2k]Ти си рекао да воз не може на Вуков споменик јер нема депо. Како може у Ужице и Пријепоље?

Дакле не треба прати подове, чекаонице, прозоре и лавабое као и тоалет, већ треба сруштити станицу? Ово је до сада незабележен начин размишљања. Сад ми објасни следеће, зашто сад не сруше ту зграду и то не поравнају, ако је то нехигијенско место? Како то да сада може све да се чисти и одржава, а раније није могло?

По доласку у Београд возови иду у депо. То се пре радило тако што се по доласку на перон главне станице откачи локомотива, оде у ложионицу а маневарка превуче вагоне до хала за негу кола. Када се заврши ТПС Земун то ће се све радити тамо, и онда ће воз за Ужице и Пријепоље да полази из Земуна, стаје на НБГ, Прокопу и Раковици и вози даље. Ако би возови са југа ишли на Вуков споменик, онда би морали да иду до Крњаче, па да се окрећу и иду ка Прокопу до Земуна. Теоретски, то би могли да одраде као полазак БГ воза, да не иду празни безвезе.
Али има ту још једно техничко ограничење, а то су перони на станицама Вуков споменик и Панчевачки мост који онемогућавају да их користе гарнитуре 413/417. А када ће их спуштати нико не зна.

Што се тиче предлога из 60их за рушење станице, то је ондашње размишљање које сам прочитао у новинама. Не знам да ли си икада био увече у чекаоници главне станице, то је било свратиште за бескућнике. Сад се у потпуности мења намена згради. Што се пре није чистило, кречило, што је плафон у чекаоници пропао, зашто је подрум и даље пун канализације? Е па то је питање за железницу, зашто није одржавала свој објекат. А искрено, немам појма како је унутра сад, нисам улазио у станицу од како је затворена.

Слажем се да би било боље да је стара станица прерађена у пролазну са подземном станицом на тргу и везом са Дунав станицом. Тиме би била и мања потреба за метроом какав је планиран, а сама градска железница би имала бољу повезаност са центром.

 

[overdrive]

Могуће.

 

[overdrive]

У претходним постовима, низ чланова форума је навео да је стара станица била лоша јер је садржала у себи или до себе постројења за одржавање локомотива и вагона. Сада се испоставило да је то заправо добро и корисно, али да воз мора да иде у Земун. Но и поврх свега тога, Прокоп нема мане.

Ако сте гледали све те "превазиђене" чеоне станице, па и пролазне по Европи, видели би да поред њих увек постоји нека ложионица или правоугаони депо, а да се гарнитуре, вагони и локомотиве држе на споредним колосецима око и на самој станици.

Аргумент који се користи за Београдски чвор и Прокоп је то да ће се возови, локомотиве и вагони држати у Земуну и несуђеном Кијеву. Пошто Прокоп има лош положај, а осим тога на њему ништа не може да се држи, а поред тога нема ни утоварну рампу за аутомобиле, поставља се питање у чему је предност тог објекта и зашто је битан? Нит је повезан, нит је на нормалном положају, нит може да држи наведена средства.

Комотно може да се избаци из целог система и да главна станица постане Нови Београд, јер иста има везу са трамвајима и др. средствима јавног саобраћа, а поред ње би требало да буде и БАС.

 

[WLABmz]

Слажем се да би било боље да је стара станица прерађена у пролазну са подземном станицом на тргу и везом са Дунав станицом. Тиме би била и мања потреба за метроом какав је планиран, а сама градска железница би имала бољу повезаност са центром.

Да, то би био фантастичан посао. То је иначе планирано 30-их година прошлог века. Уз изградњу подземног стајалишта Трг републике по узору на Вуков споменик, већ би са 1. фазом изградње Београдског метроа по плану из 1981. имали врло солидну мрежу шинског транспорта у Београду.

 

[WLABmz]

overdrive » Ned Okt 10, 2021 9:12 pm[/url]":2e7bu2ai]У претходним постовима, низ чланова форума је навео да је стара станица била лоша јер је садржала у себи или до себе постројења за одржавање локомотива и вагона. Сада се испоставило да је то заправо добро и корисно, али да воз мора да иде у Земун. Но и поврх свега тога, Прокоп нема мане.

Ако сте гледали све те "превазиђене" чеоне станице, па и пролазне по Европи, видели би да поред њих увек постоји нека ложионица или правоугаони депо, а да се гарнитуре, вагони и локомотиве држе на споредним колосецима око и на самој станици.

Да, али то је застарео принцип који је много мање функционалан од пролазних чворова и захтева заузимање много веће површине око станица. Погледај модерне чворове у Берлину, Хамбургу, Прагу, Варшави, Бечу итд. Ето, и Будимпешта жели да се модернизује на тај начин, као што сам поменуо. Исто се ради и у Штутгарту, који конвертује чеону у пролазну станицу.

 

[Дошљак]

Постојање постројења за негу кола са бројним колосецима за паркирање је лоше из угла урбанизма и амбијента. Због постојања тих постројења, Савска улица са леве стране већим делом није имала тротоар. Но теоретски, и то се све могло укопати.
Ја мислим да је старом чвору највише пресудио нови мост. Он је просто водио са НБГ право у Прокоп, и није било теоретске могућности да се са њега скреће ка Савском амфитеатру, осим да се прави "омча" НБГ-Прокоп-Раковица (промена смера)-Топчидер-Главна станица. Такође, мислим да је урбанистима сметао триангл са старог моста, а саобраћајцима капацитет старог моста.

 

[overdrive]

С тим што је битно рећи да Штутгарт КОНВЕРТУЈЕ, а не измешта и затвара станицу. Од чеоне прави пролазну и задржава њен важан положај на мапи града, не нарушавајући структуру јавног превоза.

Берлин је морао на крају да се повеже јер су то биле две одвојене целине. Сада се гради линија подземне железнице до HBF Berlin. Тај град не може толико да се пореди са Београдом јер је трпео поделе и другачије је функвионисао.

Беч је направио велику пролазну станицу, али није рушио и затварао постојеће чеоне станице. Осим тога, нова станица има добар положај и солидно је повезана.

 

[overdrive]

Дошљак » Ned Okt 10, 2021 9:18 pm[/url]":1axt3nmw]Постојање постројења за негу кола са бројним колосецима за паркирање је лоше из угла урбанизма и амбијента. Због постојања тих постројења, Савска улица са леве стране већим делом није имала тротоар. Но теоретски, и то се све могло укопати.
Ја мислим да је старом чвору највише пресудио нови мост. Он је просто водио са НБГ право у Прокоп, и није било теоретске могућности да се са њега скреће ка Савском амфитеатру, осим да се прави "омча" НБГ-Прокоп-Раковица (промена смера)-Топчидер-Главна станица. Такође, мислим да је урбанистима сметао триангл са старог моста, а саобраћајцима капацитет старог моста.

Ово је цела суштина приче. Не постоји ниједан аргумент са саобраћајног, машинског, комерцијалног, финансијског или логистичког становишта који би говорио против старе станице и колосека, већ само можемо да причамо о урбанизму тј. како железница одваја људе од реке, наводно.

 

[WLABmz]

overdrive » Ned Okt 10, 2021 9:22 pm[/url]":36xw2hcm]
Беч је направио велику пролазну станицу, али није рушио и затварао постојеће чеоне станице. Осим тога, нова станица има добар положај и солидно је повезана.

Јесте срушио једну од две главне чеоне станице - Südbahnhof, у чијој је близини и саграђен нови Hauptbahnhof. Главна станица ка западу - Westbahnhof је изгубила ту улогу.

 

[Дошљак]

overdrive » Нед Окт 10, 2021 8:24 pm[/url]":1eushhqq]

Дошљак » Ned Okt 10, 2021 9:18 pm[/url]":1eushhqq]Постојање постројења за негу кола са бројним колосецима за паркирање је лоше из угла урбанизма и амбијента. Због постојања тих постројења, Савска улица са леве стране већим делом није имала тротоар. Но теоретски, и то се све могло укопати.
Ја мислим да је старом чвору највише пресудио нови мост. Он је просто водио са НБГ право у Прокоп, и није било теоретске могућности да се са њега скреће ка Савском амфитеатру, осим да се прави "омча" НБГ-Прокоп-Раковица (промена смера)-Топчидер-Главна станица. Такође, мислим да је урбанистима сметао триангл са старог моста, а саобраћајцима капацитет старог моста.

Ово је цела суштина приче. Не постоји ниједан аргумент са саобраћајног, машинског, комерцијалног, финансијског или логистичког становишта који би говорио против старе станице и колосека, већ само можемо да причамо о урбанизму тј. како железница одваја људе од реке, наводно.

По мом мишљењу главна мана старог чвора изузев неодржавања јесте мост који има један колосек и који је имао лошу колосечну везу са станицом Нови Београд.

 

[overdrive]

Њихово решње је функционалније, а стари систем није уништен 100%.

 

[overdrive]

Дошљак » Ned Okt 10, 2021 9:31 pm[/url]":3lsjpf3c]

overdrive » Нед Окт 10, 2021 8:24 pm[/url]":3lsjpf3c]

Дошљак » Ned Okt 10, 2021 9:18 pm[/url]":3lsjpf3c]Постојање постројења за негу кола са бројним колосецима за паркирање је лоше из угла урбанизма и амбијента. Због постојања тих постројења, Савска улица са леве стране већим делом није имала тротоар. Но теоретски, и то се све могло укопати.
Ја мислим да је старом чвору највише пресудио нови мост. Он је просто водио са НБГ право у Прокоп, и није било теоретске могућности да се са њега скреће ка Савском амфитеатру, осим да се прави "омча" НБГ-Прокоп-Раковица (промена смера)-Топчидер-Главна станица. Такође, мислим да је урбанистима сметао триангл са старог моста, а саобраћајцима капацитет старог моста.

Ово је цела суштина приче. Не постоји ниједан аргумент са саобраћајног, машинског, комерцијалног, финансијског или логистичког становишта који би говорио против старе станице и колосека, већ само можемо да причамо о урбанизму тј. како железница одваја људе од реке, наводно.

По мом мишљењу главна мана старог чвора изузев неодржавања јесте мост који има један колосек и који је имао лошу колосечну везу са станицом Нови Београд.

То је могло да се реши. Немци су били на путу тог решења.
Неодржавање је друга димензија. Овде се расправља о структури.

Све што се запусти је лоше, али то не значи да га треба уништити. Пруга Београд - Бар је запуштена. Оћемо да је рушимо? Пруга Краљево - Крагујевац исто. Оћемо да вадимо шине? Источна Србија, делови Војводине,... Све да полупамо и разрежемо?

Ни Прокоп се није одржавао. Што га нису порушили?

 

[WLABmz]

Дошљак » Ned Okt 10, 2021 9:31 pm[/url]":1hnxtquc]
По мом мишљењу главна мана старог чвора изузев неодржавања јесте мост који има један колосек и који је имао лошу колосечну везу са станицом Нови Београд.

Не треба заборавити да су станица Нови Београд и траса до станице Земун део новог чвора. Стари чвор је од старог железничког моста ишао правом линијом ка данашњем хотелу Југославија, где је била стара станица Земун одакле је пруга скретала лево и ишла до нове станице Земун.

 

[overdrive]

Слажем се. Треба рећи само да тај чвор има ману. Он је делимично добро урађен и осмишљен. Могао је сасвим добро да функционише без Прокопа или да Прокоп буде станица за градску железницу, а да се стара постројења сачувају.

Као пролазну станицу кроз БГ требало је користити НБГ. Ту су могли да стају возови који иду од југа ка НС или ка Шиду.

 

[Дошљак]

Станица НБГ ће тако и да функционише. Стари чвор се свакако могао сачувати и успешно користити и још успешније надоградити. Мени је чак стари чвор био погоднији за градску железницу, од новог, који је више приградског карактера. Да је урађена подземна веза главне и Дунав станице, а сачувани стари чвор до Земуна и узани колосек до Обреновца са проширењем, имали би смо линије:
- Обреновац-Чукарица-Сајам-Нови Београд (Сава центар)-Земун (хотел Југославија);
- Земун (хотел Југославија)-Нови Београд (Сава центар)-Главна станица-Трг републике (подземна)-Дунав станица-Карабурма (Ада Хуја);
- Обреновац-Чукарица-Сајам-Главна станица-Трг републике (подземна)-Дунав станица-Карабурма (Ада Хуја);

Да ли су вам трасе мало познате?

 

[Nikola NS]

orjen » Нед Окт 10, 2021 3:31 pm[/url]":3b977onu]

Nikola NS » 10 Oct 2021 02:19 pm[/url]":3b977onu]

WLABmz » Суб Окт 09, 2021 2:05 pm[/url]":3b977onu]

overdrive » Sub Okt 09, 2021 1:30 pm[/url]":3b977onu]
Аутопутем на пар стотина метара, без приласка. Туда дневно прође на хиљаде возила и људи, а њих 95% не зна где је та станица, нити тамо иде неким својим послом.

Тако је, аутопут се налази на тачно 250 метара од железничке станице Београд Центар, што је око пола дужине перона станице Београд Центар. Савршен простор да се изгради станични трг испред станице, нешто као у Новом Саду, само мало веће. У Новом Саду има 150 метара од станице до Булевара Јаше Томића. Станични трг главног града у држави који излази директно на главну друмску артерију у граду и држави, а опет га не блокира и не загушује.

Лепо је што си сагледао тај простор ситуационо, сад још само да га сагледаш нивелационо. Овако на брзину (Google Earth), надморска висина аутобуске станице код хитне помоћи је 88 метара, а будуће благајне и чекаонице Прокопа би требало да буду на чувеној коти 105. Уколико има, као што кажеш, 250 метара до Прокопа, то би био нагиб од 6,8%. Ако ћемо визуелно, то је у суштини ово: https://www.google.com/maps/@44.794847, ... 312!8i6656. Ово чека сваког путника који из Земуна или са НБГ дође аутобусом. Ко долази са Коњарника, Медака, Јерковића, Звездаре или из Миријева итд. чека га додатно пешачење од аутобуске станице и прелазак преко пасареле.

Не знам зашто је битна дужина перона. Да ли путници дођу на станицу па шетају од почетка до краја перона?

Кад смо код Новог Сада, волео бих да видим где у Новом Саду постоје подужни нагиби од 6,8% а да нису на сремској страни града или на неком од навоза на мостове. Поређења ради, на поменутих 150 метара од перона новосадске железничке станице почиње главни градски булевар (где се уз велики број разних продавница, банака и угоститељских објеката налазе и разне државне установе, јавна предузећа и седишта приватних фирми), на 200 метара од перона је хотел, на 500 метара две средње техничке школе, на 750 метара зграда полицијске управе (где се између осталог издају и документи), на 950 метара један од три највећа дома здравља итд., и то све по равномтерену - не узбрдо, не низбрдо. Кад изађеш из станице (https://www.google.com/maps/@45.2651496 ... 312!8i6656), видиш град који ти је пешачки доступан, а за удаљеније одредишта и градским превозом.

Дошљак » Нед Окт 10, 2021 1:48 pm[/url]":3b977onu]Синоћ је пуно људи изашло на Прокопу, што искрено нисам очекивао. Ето путника, где је јавни превоз? Градска управа је на потезу.

Да ли би толико људи изашло да је воз ишао до Земуна? Можда би део људи ишао до Новог Београда, можда би добар део студената до Тошиног бунара.

Taj problem smo vec odavno resili - glavni ulaz je sa severnog portala, ispred autoputa. Stanicni trg je na 88 m, autoput na 85. Imamo 2-3 m razlike. Stos je denivelacija od 20 m izmedu juznog i severnog portala sto omogucava i vertikalnu i horizontalnu povezanost svih delova stanice. Jedinstveno u Evropi. Sluzite se iztinitim podacima.

orjen » Нед Окт 10, 2021 3:48 pm[/url]":3b977onu]Sto se tice denivelacije i horizontalne i vertikalne propusnosti, karte se mogu kupiti u donjem vestibulu i u gornjem, putnici ce se slobodno kretati u vertikali, kao u svim modernim stanicama i gradevinama sveta.

Колико ја видим, главни улаз је јужни, ту су шалтери и аутомати за продају карата. У идејном решењу и урбанистичком пројекту (https://www.mgsi.gov.rs/cir/dokumen...kta-za-izgradnju-objekta-zheleznichke-stanice) уопште није обрађен ниједан станични трг (северни и јужни), додуше, јужни је мање-више завршен. Очигледно да то није обавеза приватног инвеститора који гради станичну зграду.
Сумњам да ће се карте куповати на нивоу перона. Ако и буде могло, то ће бити понеки аутомат за карте. Лепо се види да се карте купују у приземљу (кота 105) и ту ће их куповати већина путника. Дакле, треба савладати 17 метара висине од станичног трга до приземља станичне зграде. Знајући како Инфраструктура одржава станице и да је чак и расвета за њих енигма (https://www.021.rs/story/Novi-Sad/V...c-danima-u-potpunom-mraku-Kao-horor-film.html), бојим се да ће покретне степенице и лифтови више бити у квару него што ће радити тако да путницима који се упуте са стајалишта линија 17, 18, 46, 55 и 70 не гине 113 степеника (17*100 cm/15 cm просечне висине степеника) са торбама и коферима, што је неких 5-6 спратова стамбене зграде.

Ако ипак и даље сматраш да је главни улаз са југа, признајем да је такав станични трг јединствен у Европи, али јединствена будалаштина. У свакој нормалној држави са станичног трг се у нивоу или уз неколико степеника (не 113) улази у станични хол са благајнама.

Било би ми драго да своју енергију мало усмериш на Холанђане па да им објасниш како им железничка пруга и станица Амстердам централ онемогућавају приступ обали Еја из смера трга Дам.

 

[WLABmz]

бојим се да ће покретне степенице и лифтови више бити у квару него што ће радити тако да путницима који се упуте са стајалишта линија 17, 18, 46, 55 и 70 не гине 113 степеника

Дакле, под претпоставком константног квара свих покретних степеница и лифтова одједном у истом тренутку, што је мало вероватно, притом немаш ни појма где ће се они налазити, одлучио си да ће морати да се прелази 113 степеника сваки пут и то је твој аргумент? Можеш ти боље. :lol:

Не знам зашто је битна дужина перона. Да ли путници дођу на станицу па шетају од почетка до краја перона?

Битна је, зато што у станици Београд Главна, мораш препешачити читаву дужину воза, па онда бочно до станичне зграде, што је у случају последњег вагона поменутог воза из Бара од 14 вагона износи око 350 метара + бочно до станичне зграде. У случају станице Београд Центар то је пола дужине воза (175 метара) + лифт или степенице.

Колико ја видим, главни улаз је јужни, ту су шалтери и аутомати за продају карата.

Главни улаз је северни. Садашња шалтер сала на јужној страни је привремено решење до изградње станичне зграде. И нумерација колосека и перона почиње са северне стране. До душе, у Европи је данас све мање шалтера, а већина карата се купује преко интернета и показује кондуктеру на телефону или таблету. Верујем да ће и код нас доћи до тога у скоријој будућности. Србија Воз је увео куповину карата преко интернета за линију Београд - Вршац. Претпостављам да ће ту могућност пружити и на линији Београд - Нови Сад када буде отворена, а затим и на осталим линијама. Дакле, већина путника неће имати потребу да иде до шалтер сале, те ко буде улазио са северне стране, долазиће на пероне одоздо, а ко буде улазио са јужне стране, долазиће на пероне одозго.