Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[Прле]

orjen » Пон Мај 31, 2021 9:40 am[/url]":1ck5jczy]Nesumnjivo je Prokop najdiskutovana infrstrukturna odluka doneta u Beogradu, otpor se akumulirao posle pocetka izgradnje, prvo sa strane drugih republika SFRJ, onda je Sava-Centar progutao kredit koji je bio podignut za Prokop. Kasnije je rastao animozitetu prema partijskom projektu SPS-u i 21 projektima za 21 vek. Prvu strucnu kritiku Vukan Vučić publicirao je 1996 u NINu, kritikovali su ga kasnije i gradonacelnik Živorad Kovačević, 2009 je reakao da se ni Branku

Наравно да се дискутује о њему јер је ужасно скуп, поготову за нас (државу), који нисмо у стању да привредом изгенеришемо новац за завршење истог. Прокоп и сама концпеција није само конкретна бетончина већ и много других саобрађајних решења, попут ТПС Земун и Кијево, а такође обилазни мост ка Панчеву. Тако да се поставља питање, а ли је било могуће направити неко решење које нам је по џепу, и које би пре почело да враћа уложени новац. Јер увек је политички непопуларно у једном мандату сјурити кинту за нешто чије ефекте неће директно осетити у бирачко тело. Сваки од поменутих објеката је скуп сам за себе, и слижен јер има много припремних радова на пренамену земљишта.

orjen » Пон Мај 31, 2021 9:40 am[/url]":1ck5jczy]Ispada da su najveci podrzavaoci Prokopa onda Milutin Mrkonjic i Slobodan Milosevic, za SNS bi se moglo reci da su progurali brze pruge Srbije i BNV. Bez BNV i brzih pruga nebi bio nikakav prioritet, ali bi svako dalje odlaganje stetilo Beogradu na Vodi i ZS. Hugh Johnson je zapazio, kad nesto odoli vremenu onda je fundament na kome je postavljen jak. Isto je sa Prokopom, odoljava tektonskim promenama u drustvu Beograda i Srbije od 1976 na ovamo.

Одолева јер је започет и што је ипак далеко одмакао. Тако да квалификација коју је ЏОнсон изрекао у овм случају баш није примељива. То ниеј идеја којжа преживљава декаде, и увек је на дневном реду. Ако је већ погрешна одлука однесена и почело се на раду истог, још је горе одустати, јер ново исто захтева време на нализум доношење одлука, тражење финансија.

 

[orjen]

Koncept je snazan zbog nacina premostavanja Dunava i Sava. Odoleva vremenu sto je tacan pristup problemu u prostoru funkcionalnom povezivanju tri reljefnih prostora, Sumadije, Banata i Srema. Kosta kao i sva druga transportna resenja.

 

[Pendolino]

orjen » Mon May 31, 2021 1:16 pm[/url]":s8a06c7c]Odoleva vremenu

Da, i posle 50 godina još nije završen.
:mrgreen:

 

[orjen]

moglo je i liciti na ovu stanicu, zaboravio sam gde sam je snimio

 

[vucko]

Sve ćemo do srediti izmenom plana metroa da pokrije Prokop prvom linijom

 

[WLABmz]

vucko » Uto Jun 01, 2021 10:29 am[/url]":utxmbww5]Sve ćemo do srediti izmenom plana metroa da pokrije Prokop prvom linijom

Kako misliš da se to dogodi?

 

[vucko]

Sve će ti se kasti za nekoliko dana. Ne menjaj radio stanicu

 

[Duka]

Nije džabe nik "Vučko" čim ima neki tajni info
Kroz Prokop će svakako morati da prođe ili prva ili treća linija metroa tu prosto druge (linije) nema. Videćemo kad se Vučko obrati forum naciji detaljnije.

 

[Прле]

vucko » Уто Јун 01, 2021 6:18 pm[/url]":2sx74c92]Sve će ti se kasti za nekoliko dana. Ne menjaj radio stanicu

Укотвио сам се и чекам.

 

[Express]

orjen » 30 May 2021 06:38 pm[/url]":b0qzgh5a]Moze se polemisati - i bilo je polemike, ali ne zbog Prokopa, nego Sava D kruzna - koja nija dala tehnicka resenja i nepredvidljivih troskova. Takvu odluku su saglasili i ZTP Beograd i Urbanisticki zavod (Prokop je razraden u SANU, pa oni nisu ni pitani). I jedni i drugi su ocenili tehnoloske karakteristike Prokopa (Modifikovani GUP) vece nego varijante Sava D kruzna. Sava D bi rusila delove grada, Prokop samo uzderice u Prokopu. Sad da smo imali Caucesca da rusimo ulice Dorcola - mozda.

Spojler

Baš zato što eto u odlučujućem momentu nismo srušili "malo tih dorćolskih ulica" dosad srušismo "čitav grad" - figurativno. Oborismo urbanizam na kolena, ugasili svaku nadu neke bolje perspektive razvoja. Izazvali domino efekat, pustili da "valja" sve sa sobom. Nicala naselja kao pečurke posle kiše *išljivog tramvaja bez (o gomili svega drugog počev od metroa i da ne govorim).

Da me ne shvatiš pogrešno, svaka varijanta imala je i mane, no do optimalnog se rešenja svakako moglo doći. Odabrano rešenje je (kao i ostala) bilo uslovno dobro, samo što je taj uslov konkretno u ovom slučaju bio prava sitnica - 10-15 milijardi (ako ne i više) "podrške" u vidu ostalih aspekata Jovinovog plana. Pošto je plan realizovan delimično, i to u veoma ograničenoj, skromnoj formi može se zaključiti da se radi o polurešenju, i to onom lošem, i pored toga što je originalna zamisao bila kako rekoh uslovno dobra. Ljudi koji na ovo ne obrate pažnju u ključnom momentu posle se hvataju za glavu.

Zar nije ironično štedieti na dorćolskim ulicama na štetu opšte dugoročne dobrobiti grada, a sedeti skrštenih ruku pri izazivanju bezbroj bombardovanja, ili možda još gore aktivno učestvovati u urbanističkom razaranju grada? Znači možemo napraviti političko **anje svako malo pa dobiti po nosu bombama, možemo rušiti koješta zbog bilo čega drugog (uključujući i politički interes) a ne možemo urbanistički reorganizovati neke delove grada koji bi verovatno bolje izgledali nego danas, i sudeći po BnV bolje nego sutra? Možda bi i izmestili luku, izveli taj neuredan deo grada (od Gundulićevog do obale) na reku.

E sad će kao po kazni ringišpil da teraju podzemno da ne bi okrnjili malter pa nek otplaćuje čukununučad koja će imati koga da proklinje.

 

[Bender Rodriguez]

Da li znate odakle kreće VOZ DO BARA? Možda ćete lakše i brže do Crne Gore nego do "kraljevske stanice" za koju ni mnogi Beograđani ne znaju

Bivša Glavna železnička stanica na Savskom trgu otišla je u istoriju 1. jula 2018. godine, radovi na Prokopu, stanici koja je preuzela naziv Beograd-Centar traju evo već skoro četiri i po decenije, a za jedinu železničku stanicu sa koje trenutno polaze vozovi za crnogorsko primorje mnogi čak i rođeni Beograđani nikada nisu čuli.

Nekadašnja kraljevska stanica u zaleđu bajkovitog Topčiderskog parka nije samo ušuškana u nepregledno zelenilo i obavijena velom zaborava, već i izolovana od ostatka prestonice. Do stanice se gradskim prevozom teško stiže, jer je samo jedna linija povezuje sa gradom - tramvaj broj 3L1, koji kreće od Omladinskog stadiona, odnosno autobus 3A iz Kneževca ili Savskog trga.

https://www.blic.rs/vesti/beograd/da-li ... do/kmr5ky9

 

[Дошљак]

Боље да не спомињу трамвај 3, пошто ни њега нема.

 

[Pendolino]

3L1

:kafa:

 

[Дошљак]

Google новинарство. Покупили неке информације из ко зна којих вести и од ко зна кад, и слике са Танјуга. Да су пробали и сами да оду до Топчидера, прича би била још компликованија.

 

[solecar]

Ne bi. Čekali bi 3L1. :mrgreen:

 

[Дошљак]

И то на Савском тргу

 

[Delija]

orjen » 30 May 2021 07:10 pm[/url]":i52nnzxn]

Bender Rodriguez » 30 May 2021 06:57 pm[/url]":i52nnzxn]Moji izvori kazu drugacije, da je u odabiru Prokopa itekako bilo i politickoh uplitanja.

Ne resenje zeleznica proisteklo je modeliranjem na americkom kompjuteru za izradu jugoslavensko-americke "Belgrade Landuse and Transportation Study". Nabavljen je IBM 360 model 40 za Urbanisticki zavod. Za to imamo dokumentaciju u Wayne University. Licni konsultanti za transportni masterplan su bili Sambamurthy Thyagarajan, Clyde Pyers und Jack Peers. Kompjuter je koristio statisticke podatke 1966 na bezi cega je raden plan za rapid tranzit system Beograda. Izradena je takode mini-feasibility studija samo za zeleznicki transportni sistem grada. Toliko o nazadovanju osoblja tih godina. Amerikanci su nas katapultirali u moderni svet bez ikakvih umesanja politike u odluke za transportni masterplan.

Ово је потпуна неистина. Амерички планери су били толико напредни да су управо тих година по кратком поступку ланисирани у 3пм из свих западноевропкских градова. Да нису данас би имали потпуно уништене и аутомобилске Амстердам, Лондон, Хелсинки...А тај фенси софтвер је био ту да поткрепи политички декрет којим је станица померена са аутокоманде у прокоп.

Ово је информација из прве руке која потпуно мења контекст оног фамозног гласања. Сви сте скочили на оне одсутне са тог кобног гласања а били су одсутни јер нису хтели да дају легитимитет декрету.

А Амери и њихов модерни урбанизам су можда и највећа цивилизацијска регресија у 20 веку, ево и зашто:
https://www.youtube.com/channel/UC0intL ... G-xAvUEO-A

 

[Пантограф]

Па нормално, писах и ја да је план усвојен без подршке струке, што се види и из гласања челника Урб. завода (Ђорђевић, Главички) и из малог одзива на гласање, ал` не вреди - спам спамова спамује спамовима, што кажу стари Ромеји.

 

[orjen]

Vec sam pisao, da je Brigitte Le Normand analizirala sve procese urbanizacije (u jednom clanku i automobilizaciju SFRJ) i ucesce americkih urbanista koji su predlagali rapid tranzit sistem za Beograd (zeleznicu), a ne grad za automobile. Imamo i izjave Thagarajan, da je sustina koncepta bila postaviti sinski podstitem u dnevnim migracijama u Beogradu, i da se izbegnu americke zamke suburban sprawal (suburbanizacije) i proces propadanja americke city (downtown) zbog automobila. To sam i sazeo na Nemackom jeziku - integralni sistem je bio baziran na zeleznici u GUP 1972.

Größtes Augenmerk wurde insbesondere der Transportinfrastruktur beigemessen. Indem man die Mahnung der beteiligten amerikanischen Stadtplaner im Verfall der amerikanischen City durch Suburbanisierung und der Dominanz des Automobils ernst nahm, wurde der zukünftige öffentliche Verkehr um ein Stadtbahn System (rapid rail transit) konzipiert. Durch Daten, die die jugoslawischen Stadtplaner im tatsächlichen Transportbedarf ermittelt hatten, wurde durch die amerikanischen Konsultanten an Computermodellen ein allgemeiner Verkehrsplan entworfen, der insbesondere die grundlegende Neuordnung der Schieneninfrastruktur beinhaltete. Die hierdurch entwickelte Transportstudie war ein Teil im Allgemeinen Masterplan 1972 der in 15 Expertenblöcke unterteilt wurde. Die Transportgestaltung im Masterplan wurde als einzige auch durch rechnergestützte Simulationen unterstützt. Grundgedanke war der Transit zwischen und unter den Stadtteilen.

i google translator:
Посебна пажња посвећена је транспортној инфраструктури. Узимајући озбиљно упозорење америчких урбаниста умешаних у пад америчког града услед субурбанизације и доминације аутомобила, будући јавни превоз осмишљен је око брзог железничког транзитног система. Користећи податке које су југословенски урбанисти утврдили у смислу стварних транспортних потреба, амерички консултанти су користили рачунарске моделе за израду општег транспортног плана, који је нарочито обухватио темељну реорганизацију железничке инфраструктуре. Овако развијена студија транспорта била је део генералног генералног плана из 1972. године, који је био подељен у 15 експертских блокова. Дизајн транспорта у главном плану био је једини који је такође подржан симулацијама уз помоћ рачунара. Основна идеја била је транзит између градских четврти и између њих.

 

[orjen]

Treba napomenuti da se pojmovi tranzit oriented transport approach i Beogradski dijametri pojavluju u tim godinama. Dijameter (nemacki Durchmesserlinie) imamo u publikaciji 1972 (Beograd Bar, Duga, Beograd). Tako da pojm Beogradski dijametri postoji od pocetka 1970ih.

 

[Пантограф]

С тим што Прокопу тада није дата никаква улога у приградском и регионалном превозу путника - обе осовине (дијаметра) "регионалног метроа" планиране су мимо Прокопа, са срцем система на месту Главне ж. ст. Београд у Савском амфитеатру.

 

[orjen]

Nije ni mogao sto konsvni projekt jos nije ni bio razraden (nije bilo u planu dva tunela korz Vracar nego jedan pa se i to kasnije menjalo). Znam da su amerikanci bili prvi sa metro-studijom u Belgrade rapid tranzit system.Prigradska zelezncia je kasnije usvojena - neznam ko je autor tog podsistema. Jel neko zna cija je izvorna ideja?

 

[Пантограф]

Београдских урбаниста.

 

[Pendolino]

Na svim temama na Forumu je počeo opasan offtopic, kao i u govorima političara, ali ovo ove postaje neizdrživo.
Više nije bitno kakve su druge ideje bile za BG čvor, sada je pobedila kombinacija "Prokop" i pred okončanjem je. Jedino se može raspravljati o integraciji sa ostalim prevozima.

 

[orjen]

Slazem se - elaborat za Beovoz je raden inace 1977.