Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[Bender Rodriguez]

Dokumentacija u Srbiji kaže i da su se zgrade u Hercegovačkoj same srušile...

 

[Прле]

Galeks » Сре Мај 26, 2021 11:02 am[/url]":1rx9mui4]

Прле » 25 May 2021 08:11 pm[/url]":1rx9mui4]Капацитети инфраструктуре се планирају изграђују и одржавају.

Дај ми 1 квалитетан пример овога у Београду и повлачим се из дискусије

Ја говорио како треба да се ради, а не да се тако ради, тако да - остани у дискусији. Немој да тражиш разлог да врдаш :laugh:

 

[Galeks]

Ма капирам ја то све, али да инфраструктура иде испред градње то још нисмо видели. Е зато ми се идеја да се овде зида не свиђа.

 

[solecar]

Galeks » 26 Maj 2021 15:50[/url]":uznduwqi]Ма капирам ја то све, али да инфраструктура иде испред градње то још нисмо видели. Е зато ми се идеја да се овде зида не свиђа.

Da se tako mislilo, ne bi danas 2/3 Vračara bilo bez mogućnosti uvođenja gradskog prevoza, već bi imali ulice primerene današnjem vremenu, gde bi mogao solo bus da saobraća bez ikakvih problema.

Bender Rodriguez » 26 Maj 2021 15:27[/url]":uznduwqi]Dokumentacija u Srbiji kaže i da su se zgrade u Hercegovačkoj same srušile...

A i ta ista dokumentacija nije pokazala zašto se sama od sebe otvorila rupčaga ispred žute zgrade, kao i zašto je baš soliter najbliži potpornim zidovima počeo prvi se urušava, uprkos tome što su zgrade od armiranog betona. A te armature ima toliko da GPS signal kada se uđe u zgrade ne radi, a u drugim nekim zgradama i soliterima najnormalnije radi, pa onda uređaji imaju problem sa hvatanjem wi - fi signala ako nisu u istoj prostoriji sa ruterom, pa onda pojedini mobilni telefoni imaju prekid u signalu, i zbog toga sestra često mora da priča sa terase, a na drugim zatvorenim mestima najnormalnije priča u zatvorenom prostoru (ovo je kod još par prijatelja / rodbine primećeno).

 

[orjen]

@Sole, kako se zvala ove ulica koja prati odsek?

 

[solecar]

Ako je to ono što mislim, onda bi trebalo da je Prokupačka. A ako sam kojim slučajem omašio, onda je Stjepana Filipovića.

 

[orjen]

Plan iz Urbanistickog zavoda

 

[orjen]

i ako ovo nesto pomaze, na urbel imas klizista na istoj lokaciji koje je sanirano (zelena oznaka)

 

[orjen]

Varijanta Sava D u izradi Urbanistickog zavoda. <Prokop> i <Sava D> su dva predloga koji su razmatrani na glasanju 24. decembara 1970. Varijanta <Prokop> je usvojena od skupstine grada 1971.

 

[orjen]

Stanica bi imala osam koloseka, sedam ptunickih i jedan teretni. Kapacitet u poredenju sa danasnjom situacijom bila bi manja. Najveca mana, i ako je varijanta propusnog tipa, vozovi sa zapada (Zagreb, Novi Sad) u nastaviku prema jugu (Nis) i vica verse morali bi da okrenu ili da prave krug oko Beograda. Nije funkcionalno resenje za zeleznicu. http://timeline.urbel.com/pdf/UzB-70god-K2-Planovi.pdf

 

[orjen]

Lep tekst (1980) o nekadasnjom naselju Prokop - jednom od najsiromasnijih Beograda. http://urbel.com/uploads/Urbanizam_Beograda/UB59-60.pdf

 

[RioBL]

orjen » Thu May 27, 2021 8:05 am[/url]":1jkt86ov]Stanica bi imala osam koloseka, sedam ptunickih i jedan teretni. Kapacitet u poredenju sa danasnjom situacijom bila bi manja. Najveca mana, i ako je varijanta propusnog tipa, vozovi sa zapada (Zagreb, Novi Sad) u nastaviku prema jugu (Nis) i vica verse morali bi da okrenu ili da prave krug oko Beograda. Nije funkcionalno resenje za zeleznicu. http://timeline.urbel.com/pdf/UzB-70god-K2-Planovi.pdf

Da. Tada se razmisljalo jugoslovenski. Voz Zagreb-Nis, Ljubljana- Skoplje i slicno. Jugoslavija je bila vjecna, bas kao i socijalizam a Amerika i Engleska su trebale postati zemlje proleterske.

Sad, gledano sa ove vremenske distance ja bih rekao da bi varijanta Sava D bila puno bolja za Beograd. Ne bi imali stanice Vukov Spomenik, Karadjordjev Park i Prokop ali bi ostala Glavna zeljeznicka (ukopana), stanica Dunav i Topcider.
Gledano po duzini prokopanih tunela obe varijante su slicne. Od potrebnih stanica, po vrijanti Sava D bilo bi potrebno samo rekonstruisati stanicu na Savskom trgu, dok je po varijanti Prokop bilo potrebni izgraditi Vukov Spomenik, Karadjordjev Park, Pancevo most i naravno Prokop.

No sta je tu je, izglasase Prokop pa sad ni nakon 50 godina Srbija ne moze da se izbori sa svojim zeljeznickim gordijevim cvorom.

 

[Дошљак]

Зато што су шкрти. Из истих разлога се Београд тешко бори деценијама са својом шестоглавом алом од друмске саобраћајне мреже.

 

[orjen]

Stvari su komplikovani, narocito u podnozju kuce cveca. :mrgreen:

 

[orjen]

Sto krasi ona vremena, postojao je javni diskurs, veliko zainteresovanje, takmicenje, visegodisnje razrade, javno obelodavanje, progresivnosti u razmisljanju, strucna kompetentnost i adekvatno zaposlavanje. Sve ove koncepte imali su visionarske kvalitete, Bolje da su i vadili neki od razradenih projekta za metro iz fioke nego ovo sada gde samo Vesic zna kako ce biti i sta je najbolje.

 

[JohnnyLee]

orjen » 27 Мај 2021, 08:56[/url]":2wthfnqq]Varijanta Sava D u izradi Urbanistickog zavoda. <Prokop> i <Sava D> su dva predloga koji su razmatrani na glasanju 24. decembara 1970. Varijanta <Prokop> je usvojena od skupstine grada 1971.

мени је ова Сава Д далеко боља од Прокопа

 

[Express]

orjen » 27 May 2021 07:56 am[/url]":2qzz3f6c]Varijanta Sava D u izradi Urbanistickog zavoda. <Prokop> i <Sava D> su dva predloga koji su razmatrani na glasanju 24. decembara 1970. Varijanta <Prokop> je usvojena od skupstine grada 1971.

Odličan iskop Orjen! Ta varijanta nije bila bolja samo šinski već i drumski. Obuhvaćena su tri autoputa na osi Istok-Zapad i jedan na osi Sever-Jug od kojih se srednji X ose, i onaj što ih seče (Y osa) vide na slici strukturalne šeme. Autoputevi kroz centralno gradsko jezgro podzemno su vođeni, kako bi bila izbegnuta destrukcija urbanog tkiva. Nemanjina verovatno do Resavske predstavlja servisnu saobraćajnicu kroz čiji medijan prolazi autoput u useku. Ima tu dovoljno prostora za profil 2+2+2+2, a što se tramvaja tiče pretpostavljam da bi bili preusmereni na Resavsku pa jednosmerno Birčaninovom/Vojvode Milenka. U svakom slučaju bilo je izvodljivo, no da mene pitate ipak bi pokrio usek park-trgom. Realizovan autoput nije uništio ništa bitno, dok je južni deo Y autoputa ostao na nivou bulevara, odnosno magistrale iako se uz minimalna ulaganja može potpuno denivelisati od Ostružnice do Mostara.

U kolikoj su meri današnji planeri kratkovidi jasno se može videti na primeru ovakvih sveobuhvatnih planova od pre pola veka.

Inače, kao i u Koste Glavinića ni u Ruskoj ne postoji levo skretanje, na Mostaru je izostavljeno polukružno, pri čemu nije vidljivo ni levo ka Autokomandi. Moguće da je zbog senke, mada je semafor na ključnoj tački besmislen. Tu bi onda bio prekid denivelisanih deonica (ne bi bila jedna u kontinuitetu, isto kao u slučaju UMP-a kod Careve Ćuprije, baš pred portalom planiranog tunela). Takođe, ovaj paralelan izgleda nema zaustavne, već je profila 2+2 jer kada siđe sa mosta uži je. Takve su denivelisane gradske saobraćajnice u Japanu. Ako nemaš prostora, ili je previše skupo moraš smanjiti profil. Pošto imamo dva paralelna, verovatno su u gradu 2+2 (ukupno 4+4), a u prigradu 2+2+zaustavne. Ova tri paralelna puta rezultirala bi tri puta većoj propusnoj moći od realizovanog "levka" (ekvivalent profila 6+6).

Što se šinskog rešenja tiče centralna trasa obuhvatala je daleko manju dužinu dubokih tunela, uz ne preveliku kilometražu useka i plitkih kopova što je odlično. Obilazna dvokolosečna veza koja bi uključivala gradnju više dubokih tunela bila bi realizovana shodno potrebama za duplikacijom koloseka.

Bilo je moguće realizovati "hibridno" rešenje koje bi obuhvatalo postojeću varijantu dugolinijskog čvora, uz "metroizaciju" dela starog na relaciji Rakovica-Savski Trg-Krnjača, uz dogradnju. Zavisno od rešenja duplikacija koloseka uz eventualnu izgradnju visokih perona za GŽ bila bi izvedena južno od Rakovice, zapadno od Novog Beograda (uz dva dvokolosečna mosta radi formiranja trougla u zoni Sajma), odnosno istočno od Krnjače bilo da je trasa sprovedena novim četvorokolosečnim dabldeker mostom na mestu Pančevačkog, dogradnjom paralelnog ili novog u Tadeuša Košćuška.

Na taj način bi dugolinijski i urbani čvor bili fizički odvojeni dodeljenim kolosecima, uz izbegavanje duplikacije dubokih tunela trase dugolinijskog čvora. Naprednjaci su propustili šansu da čvor učine boljim. Upravo se u tome ogleda ironija "Beogradskog Dijametra".

 

[solecar]

izvor: FB

 

[solecar]

Obratiti pažnju na mapu u donjem desnom uglu. Prvobitno je bilo zamišljeno da se kod prvog solitera (prvi s leva) napravi ulaz u naselje, da bi na kraju bio kod trećeg solitera. Zgrada skroz levo nikada nije izgrađena. Na njenom mestu je deo potpornog zida. Takođe , može se videti da su nekada ulice Dragana Mancea i Topčiderski venac nekada bile spojene. I to preko onog dela gde su tri bele kućice koje se izdaju, a koje se vode na Humsku ulicu.

 

[Bender Rodriguez]

Znači ta saobraćajnica se 1960ih zvala Bulevar Oktobarske revolucije, pa je onda u nekom momentu postala Bulevar mira, pa je onda 2000ih postala Bulevar Aleksandra Karađorđevića.

Jbt... koliko je nama ovde uvek veselo. Svake decenije po jedan nov naziv za svaku ulicu. Menjaju im se imena češće nego asfalt na kolovozu...

 

[solecar]

Bender Rodriguez » 30 Maj 2021 00:47[/url]":1ht9fotr]Znači ta saobraćajnica se 1960ih zvala Bulevar Oktobarske revolucije, pa je onda u nekom momentu postala Bulevar mira, pa je onda 2000ih postala Bulevar Aleksandra Karađorđevića.

Jbt... koliko je nama ovde uvek veselo. Svake decenije po jedan nov naziv za svaku ulicu. Menjaju im se imena češće nego asfalt na kolovozu...

Ne baš. Prvobitno se zvala Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića, pa onda sve ono što si naveo. Evo moj post od ranije u kome se to lepo vidi. Mapa je iz tridesetih godina, rekao bih.

solecar » 24 Maj 2021 00:37[/url]":1ht9fotr]A evo i plana gde se vidi da je na mestu železničke stanice prvobitno bio planiran fudbalski stadion.

 

[vucko]

Od 20 strane do 31 izdanja Urbanističkog zavoda imate varijante Železničkog čvora i njihovu analizu sa istorijskim osvrtom.

http://urbel.com/uploads/Urbanizam-Beog ... _01-02.pdf

 

[stf]

Занимљиво, значи и првобитно насеље је такође изграђено на планској зеленој површини некадашњем већег Хајд парка. Изгледа да нам је то београдска константа.

 

[Пантограф]

Bilo je briga JNA za zelene površine ko i za Madagaskar.

 

[Express]

Čime se lud ponosi pametan se stidi. Još poređali planove hronološki. :roll:

Savske varijante trasom starog čvora bile su prilagođene gradskom i prigradskom prevozu, dok je odabrana (i realizovana) tunelska "T mreža" prilagođena isključivo sporom dugolinijskom tipa RE i IC. Stoga je izvršeno silovanje gradske, prigradske i brze dugolinijske mreže. Čvor koncipiran na taj način maši glavne intragradske pravce, izostavlja ključna presedačka multimodalna čvorišta neophodna za normalnu funkciju prigradskih linija, te usporava "brze pruge". Kao da sve to nije bilo dovoljno, povrh svega metro obilazi sve to ne bi li pokrio ono što novi čvor nije, a što je doskora bilo obuhvaćeno starim čvorom (ili ranije planiranim regionalnim metroom vezanim za ostale podsisteme). Kidanje veza jedinstvene mreže sastavljene od ostalih izvorno integrisanih podsistema rezultiralo je čvorom neprilagođenim potrebama, te metroom krojenim po meri politike. Prethodno donešene odluke uticale su na kasniji razvoj stvari. Da je samo deo plana realizovan na drugačiji način možda sada neke veze ne bi bile prekinute.

Osim toga insistiralo se na centralnoj stanici inače policentričnog čvora koja je tehnički isključivo prolaznog tipa. Koloseci 1-4 nisu dodeljeni RE, REX i IC vozovima sa polazištem u Beograd Centru uz fizičku podelu na zapadne i istočne (8 vozova u sinhronu) montažom odbojnika na sredini.

Problem prevazilazi razmeru čvora i te nesrećne tvorevine u vidu nove glavne stanice. Više ovde:

Spojler

Ceo čvor izostavlja ključan infrastrukturni objekat od državnog značaja - aerodrom, koji brza pruga ne pokriva prolazno. Umesto prolaznih brzih vozova koji bi se na području grada kretali brže (recimo između Resnika i Nove Pazove preko Makiša i Aerodroma najmanje 160km/h, uz moguće preskakanje pojedinih stanica) prevozili putnike do aerodroma ili do drugih gradova bez značajnog usporavanja kroz beogradsko dvokolosečno usko grlo "zatrpano" lokalnim polascima, praktično su svi vozovi planski osuđeni na "borbu" sa tim "magičnim" čvorom koji je navodno zamišljen kao rešenje problema prolaska različitih tipova polazaka kroz grad, te izmeštanja teretnog saobraćaja. Kroz grad bi bilo prihvatljivo da prolaze samo vozovi sa polazištem u Prokopu ili Novom Beogradu, radi ublažavanja negativnog uticaja gubitka vremena pri kretanju kroz grad češćim zaustavljanjima, odnosno manjom maksimalnom brzinom.

Toliki novac potrošen na šta, na uska grla? Žali Bože naših para. Struku ni onda nisu baš slušali, bar što se realizacije tiče. Predlože nešto smisleno, političari očerupaju pa na kraju izazovu kontraefekat ili domino efekat ako ne oba. Promenom namene starog čvora sa mešovitog na lokalni saobraćaj uz duplikaciju koloseka južno od Rakovice, zapadno od Novog Beograda i severno od Pančevačkog Mosta/Krnjače bi lokalni saobraćaj bio izdvojen od dugolinijskog uz moguće povećanje brzine, odnosno propusne moći. Čak je i metro bilo moguće rešiti tako da se bolje uklapa sa ostatkom sistema. Ali, džaba plakanje za tom cisternom prosutog mleka kad smo svedoci činjenice da kratkovide odluke dovode do dugoročnih posledica. Malo štednje na kapitalnim projektima primenom polurešenja naredne generacije može decenijama istresati iz gaća. Ako nam je za nauk uvek se sada razmišlja za budućnost, pri čemu niko drugi neće biti odgovoran za realizovano osim nas.

Kamo devet sreća da je samo čvor, da je samo metro. Eto na primeru aerodroma se vidi kako cela zemlja može da trpi zbog "genijalnog" Skadra na Bojani. Više bi smisla imalo presedanje u Kneževcu, Makišu i Vukovom Spomeniku, aerodromska stanica nego taj betonski sarkofag. Iovako imamo Novi Beograd, Rakovicu, Vukov Spomenik i ostale stanice, doskora i stari čvor koji je mogao uz skromna ulaganja da postane svrsishodan sastavni deo novog.