Šta je novo?

Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

A kada je sta ukinut od zeleznickog saobracaja, izmisljotina? Nije na nikakvom nivou kao i ranije. Makar od 2005.
 
Koliko vidim orjene stručnjak si za železnicu, i trebalo je odmah da spomeneš da železničkog saobraćaja nije ni bilo pa tako ništa nismo ni izgubili što smo funkcionalnu Glavnu železničku stanicu zamenili sa Skadrom na Prokopu, a ne da spominješ neka prazna obećanja o milijardama i milijardama evra koja se nikad nisu ostvarila.
 
Nije bilo nikakvog prometa a isto imamo danas sa Prokopa. Samo sto tamo ide Bg:voz pa ima perspektivu. Otpisali propalu lokaciju. Problem na Z St. Beograd je bio visedecenijski i neko je morao da presece. Bez BNV bi gledali agoniju iste jos dugo.
 
MIslim zbog rekonstrukcije cvora, Investirati u relokaciju i onda ne koristiti priliku Eagle Hills nebi bila razumna. Lokacija je bila otpisana, ali nije odluka presecena Logican redosled postojalo mesto relokacije, dosao investor. Jos koliko je vredelo zbog minornog prometa i nedostatka generisanja kapitala. Dinamiku u poslovima su dobili. Ddugorocno je na ZS da fundamentalno rekonstruise ponudu i svoj marketing. Ovako to ne lici na nista i to ne zbog lokacije Prokopa.
 
Ja sam mislio da sam iz Srema dolazio jutrima vozom na Savski trg i odlazio peške ka Terazijama, pa se onda vraćao kući uveče isto tako vozom, ali ispostavlja se da to nije bilo tako i da se nismo naguravali u vozove na glavnoj. Sad kad je alternativa takva kakva jeste, na voz ni ne pomišljam. Živeli autobusi, živelo izgubljeno vreme, živeo svakodnevni dodatni stres i gubitak energije. Ovde se ne shvata da su te stvari nekima od nas promenile živote dok se olako priča kako "alternative postoje".

Da se ne shvati pogrešno, velik sam podržavaoc projekta novog čvora i Prokopa, ali mora se uzeti u obzir da je on planiran u skladu sa metro planovima i očekivanjem nekog tipa ostanka šinskog prevoza bliže centru. 2 koloseka, samo 2 su se mogla ukopati ispod bilo koje ulice u BNV i ispod bivše glavne napraviti stajalište. Sledeće stajalište ispod Terazija, pa onda Dunav i terminiranje kod Karaburme sa većim brojem koloseka gde bi se pripremali vozovi. I onda stigneš direktno iz Niša, Zrenjanina, Kragujevca ili Šapca na Terazije. A u špicevima samo iz prigrađa. Nema nikakvih teretnih koloseka, nikakvih postrojenja, nema puno zauzetog prostora, nema ničega čak što se vidi na površini. Sve ukopano i naspram benefita bi bilo "džabe" za sagraditi. I sve to može da se dopunjuje sa novim čvorom. Revoluciju bismo imali na železnici. Pored svih gluposti, još uvek nije kasno za to. TBM će svejedno tu kopati za metro istim tim koridorom, samo treba dodatnu cev napraviti.

Umesto TPS Kijevo jednog dana napraviti TPS Karaburma. Može opsluživati i varijantu voza preko Prokopa, i preko Rakovice, i preko Terazija. To bi uradio neko ko voli železnicu i ima njene finansijske interese u vidu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=795067#p795067:1vzqq89a je napisao(la):
spatiotecte » Pet Nov 20, 2020 4:58 pm[/url]":1vzqq89a]Lokacija Beograd Glavne nikad nije bila propala lokacija.
:lol:
Bila je OUT od 1969 do 1971 kada je saobracaj isao sa Topcidera i Zemuna, a "Glavna" bila zatvorena...
Tada je poslednji put pokusano da se stanica iole priblizi standardima medjunarodne unije zeleznica.
Vec nakon nekoliko godina su koloseci opet bili pod vodom kao i podrum stanice.
Kako je od 1971 stanica bila elektrificirana sa 25 000V, to je stvaralo velike probleme u
organizaciji rada na poplavljenim kolosecima. ....

Bezbednost putnika i osoblja je bila vaznija, te je doneta konacna odluka o preseljenju iste.
 
Kakve sad to veze ima sa lokacijom? Mozda je samo bila nebezbedna za vreme njene elektrifikacije.
Kako je to onda bila u funkciji jos skoro 50 godina ako nije bila bezbedna, to nikako nije mogao da bude razlog za premeštanje.
Pritom.sad kad je uradjena obaloutvrda neće više njkad biti poplavljeno to područje.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=795082#p795082:3edo4otf je napisao(la):
spatiotecte » Pet Nov 20, 2020 5:43 pm[/url]":3edo4otf]Kakve sad to veze ima sa lokacijom? Mozda je samo bila nebezbedna za vremw njene elektrifikacije.
:lol: Svaka cast na obrazovanju !!!! Samo za vreme elektrifikacije :lol:
A posle - kada je svo postrojenje bilo pod konstantnim naponom 25 KV, do gasenja stanice ??
Hoces reci da je posle moglo ???

O Bogo....
 
Znaći nesto ili je bezbedno i radi ili je nebezbedno i zatvara se.

Nisam primetio da su je zatvorili posle elektrifikacije niti je nekog tamo ikada udarila struja. Znači da je bila bezbedna za korišćenje.

Prvi put čujem takav argument i ne znam zašto imaš takav sarkastičan i nadmen stav?
 
Bio jednom jedan Mile, išo prugom, sa još jednim drugom, pa ga zgazio voz.
A druga drmnula struja skroz.

Te zato tuda Miletov bratanac isprojektova da se seku dve linije neelektrifikovanog metroa.
Kod podzemnog Nemanje Stevana.

Eto ga.
 
Nikakav nadmen stav, vec ne mogu verovati da akademski gradjanin tolerise prisustvo visokog napona
na , de facto, poplavljenom terenu.
Za informaciju-u takvim okolnostima se napon iskljucivao ili radilo jako usporeno uz upotrebu dizel,
i jos postojecih parnih lokomotiva. Tu se gubilo u proseku celi sat ,jer su vozovi postavljani na peron i izvlaceni
parnom i dizel vucom do Topcidera ili Zemuna, gde ih je preuzimala elektro vuca.

Zbog ovakvog rada i velikih kasnjenja daljinskih, narocito medjunarodnih vozova, smo poceli gubiti iste.
Prelom je nastao 1976, maja, kada je zbog enormnih kasnjenja, medjunarodna unija zeleznica, odlucila da se
poslednja verzija ORIJENT-expresa , DIREKT-ORIENT(Pariz-Atina) ukine... To je bio pocetak..

Ako i dalje mislite da mozemo parirati zapadu sa raspalim postrojenjima, onda .....

Jako mi je zao sto "ZUTI" nisu uspeli da oko 2005-6 , da nadju investitore za projekat BEOPOLIS. (verzija BnV).

Da jesu, ta vlada bi iselila GZS, dovrsila Prokop i verovatno bila slavljena.
Ovako...
 
Voda ne pridolazi samo sa Save nego i odozgo. Ako se kombinuje i visoki vodostaj i atmosferski talog onda je stanica i te kako mogla da popliva Savom. Zanacija istog problema je zahtevan, skupli nego novogradnja. Imali smo slucaj u NY kad su imali Hurricane Sandy a kod nas 2014 cetiri majskih dana sa Vb ciklonom Yvette, koji je zahvatio zapadnu Srbiju. Od 1950 do 2014 imamo povecan rizik za poplave na centralnom Balkanu koji su rezultat termodinamicnih fakotra vecih temparatura i dinamicnih faktora frontalnih i adiabaticnih cinjenica. Sve u svemu porastao je rizik ekstremnih poplava u Srbiji u global change. Vidicemo u prolecu sta se sprema.
 
I tako su ulupali mijardu dolara u skupe tunele, mostove i novu železničku stanicu jer je mogla da te udari struja kod glavne kad je bila poplava?

Uradili bi obaloutvrdu da je to bio problem, ovaj argument da je mogla da te udari struja na Glavnoj uopste ne pije vodu kao razlog za premeštanje stanice.
 
Ne dolazi voda samo iz reke, dolazi iz oblaka, a zemlja na Savskom trgu je vec blizu podzemnog nivo vode, Svaki jaci pljusak podize nivo podzemnih voda. Ne prica on o izlivanju Save nago da je natopljeno zemljiste kao sunder u kome su postavljene sine i strujna postrojena.
 

Prilozi

  • hidrogeloska karta.JPG
    hidrogeloska karta.JPG
    149,5 KB · Pregleda: 1.043
Da li je neko tamo poginuo od strujnog udara kad je padala kiša?
Da li su zbog kiše zatvarali stanicu jer je bila nebezbedna?
To je relevantno.
 
Gasi se kad je kriticno, pa se saobracaj zaustavlja. Dovoljno kao odgovor.
 
To se možda desilo par puta u poslednjih 50 godina.
Pričate o tome kao da se svake nedelje gasila struja tamo.
 
Obaloutvrdom protiv voda koje se slivaju sa Terazijskog grebena, Slavije, i konstatno natapaju lokaciju?
Struja je jedan od 1000 razloga.. Zeleznicki saobracaj je uopsteno bio jako otezan...A to je osnovno.

Da Spatio, bilo je poginulih radnika zeleznice ....
25 000 volti cini ljudsko telo nalik pihtijastoj masi, a to nije preporucivo videti.
 
Evo argument za zeleznicku stanicu na Savskom trgu je pao u vodu, bukvalno. U karti nivo podzemnih voda. Ispod Savskog trga na 66-68 m, ne cudi sto su podrumi tamo valzniji nego uobicajno. Ako uzmemo sada Porkop, nivo podzemnih voda je 30 m ispod koloseka.
 

Prilozi

  • nivo podzemnih voda.JPG
    nivo podzemnih voda.JPG
    179 KB · Pregleda: 1.013
DOS je zeznuo stvar 2006 kada nije uspeo da namami zapadne i jevrejske bankare.
Isti ovaj projekat BnV, su im predstavili kao Beopolis.
Hteli su bankari dati pare, ali nisu bili zadovoljni garancijama i procentom, te su odustali.
Snosovci su uspeli da namame bankare , i zato su krivi..
 
Ovo je klasičan spin.

1. Ne zamera se SNSu samo što je napravio BNV već što je usput uništio infrastrukturu koju nije morao, koja je mogla opstati i još čak i povećati atraktivnost tog naselja. Mogli smo imati i par putničkih koloseka ukopanih i BNV preko. Ne postoji nijedan argument protiv toga osim "mrzimo železnicu".

2. Iskrivljuje se situacija korišćenjem argumenata protiv teretnog dela i tehničko-putničkog dela da bi se opravdalo ukidanje čisto putničkog dela stanice. Podzemne vode su argument za teretni deo stanice čije izmeštanje u Makiš nikad nije bilo sporno. Par putničkih koloseka nedaleko od Savske ulice nije niti bi imalo probleme sa vodom.

Prokop jeste bolji, ali i on je putnička stanica. Kako shvatiti ozbiljno argumente koji mešaju teretne i putničke stanice i koriste argumente za i protiv naizmenično kao da se priča o istim stvarima. Trebao je orjen staviti mapu nivoa vode kod Makiša ako se želi forsirati taj argument.
 
ribni transport na zeleznici
 

Prilozi

  • bg-polave1.jpg
    bg-polave1.jpg
    48 KB · Pregleda: 890
  • bristol.jpg
    bristol.jpg
    79,7 KB · Pregleda: 890
  • most2.jpg
    most2.jpg
    60,9 KB · Pregleda: 893
  • most.jpg
    most.jpg
    39,6 KB · Pregleda: 900
  • karadordeva ulica most.jpg
    karadordeva ulica most.jpg
    54,6 KB · Pregleda: 887
  • karadordeva ulica 1940.png
    karadordeva ulica 1940.png
    409,8 KB · Pregleda: 888
  • zeleznicka stanica 6 april 1940.png
    zeleznicka stanica 6 april 1940.png
    341,2 KB · Pregleda: 885
  • sava mala 6 april 1940.png
    sava mala 6 april 1940.png
    920,7 KB · Pregleda: 888
Vrh