Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[Пантограф]

Mislim da je najbolji način za spajanje Prokopa sa autobuskom mrežom nekakav piplmuver od stanice kod Steka do gore. Može i kroz onaj tunel za koji smo ustanovili da vrlo moguće postoji. Reč je o oko 300 metara, ali uz uspon, pa mislim da pokretna traka nije dobro rešenje, mora neki vozić, tj. pokretna kabina.

Ovakvim sam se vozio u Šangaju ispod reke, ne znam da li je pogodan za savladavanje većeg uspona. U svakom slučaju, treba nešto slično: https://en.m.wikipedia.org/wiki/SK_(people_mover)

Možda i klasična uspinjača, kao u Zagrebu ili Ljubljani.

Uz spuštanje trolejbusa do stanice, naravno.

 

[orjen]

Svakako nije tacno i potpuno je pogresno da su zeleznicke stanice 19 stolecu bile prevenstveno dignute u centrime grada. Suprotno tome prevenstveno su se planirali na periferiji. Da su zbog industrijalizacije i urbanizacije progutane u civitas je proces razvoja grada, dinamicne industrijaizacije i doseljavanjem. Iz tog procese su postale prepreke razvoja grada. Vidi studiju KITa (Karslruhe Institut of Technology).
Ko hoce neka procita: npr. zeleznicka stanica Ciriha se gradila daleko od centra grada. Kad je bio zavrsen HBF oko njega se naknadno formirao novi centar grada. Pre je to bila periferija a onda se okolo naseljavali luksusne prodavnice, hoteli itd. Ovde kruze pogresne informacije zbog izostatka recensije postojece literature.

 

[orjen]

Isto i za Frankfurt: nije graden u centru, nego na obodu grada u ledenici. Frankfurt HBF je na nemackom prostoru postao sinonim za zeleznicku modernu.

 

[ValterUdarnik]

Tko je to tvrdio suprotno? Stara Glavna je takodjer izgradjena na periferi pa je grad oko nje dopunjen i lijepo je uklopljena u sam grad.

Ali razlika izmedju Stare Glavne i Prokopa je što je se kod prve grad imao gdje graditi i širiti, a gdje češ smjestit novo gradsko tkivo kod Prokopa? Autoput i dvije ogromne petlje kao i nepovoljan strmovit teren zabijen između dva brda to čine nemogućim/nepovoljnim.

Imam i dokaz. Da je suprotno od toga, valjda bi se grad do sada proširio do Prokopa. Ali nije. Eto prije je izgrađeno neko naselje Stepa Stepanović tamo daleko na periferiji. Zato što je lakše za gradnju, ravno, i ima prostora.
Dalo bi se to malo ublažiti ukidanjem mostarske petlje i spajanjem savskog amfiteatra i poteza kod Prokopa.
Ali i tu se onda opet mora ukopavati/ukidati Autoput. Znači isti klinac.

 

[solecar]

Дошљак » Sub Maj 23, 2020 3:29 pm[/url]":3nsrnz58]Што се тиче аутобуса преко Прокопа, мени се чини да би се линије 17, 18, 46 и 55 на релацији Мостар-Аутокоманда убрзале када би се изместиле да иду од Прокопа на Драгана Манцеа, Булевара кнеза Александра и Др Милутина Ивковића до кружног тока тиме што би заобишле често загушене рампе за искључење са аутопута.

Znači liječit ćemo simptome i preusmjeriti autobuse ali nećemo se baviti samim izvorom gužvie, naime ogromnom petljom i autoputom, 650m udaljenog od Hrama !!!

I gradit ćemo 2 km dug tunel sa po tri trake krop topčidersko brdo.

Pa nije ni rešenje u ukidanju autoputa iili njegovom kraćenju i sl. stvarima, jer nije problem samo u Autokomandi, nego i u milion drugih stvari i saobraćajnica u zoni autoputa. A nije krivac za takvo stanje automobil, nego infrastruktura duž većeg dela grada.

 

[solecar]

ValterUdarnik » 23 Maj 2020 16:45[/url]":2egyrf4y]Ali razlika izmedju Stare Glavne i Prokopa je što je se kod prve grad imao gdje graditi i širiti, a gdje češ smjestit novo gradsko tkivo kod Prokopa? Autoput i dvije ogromne petlje kao i nepovoljan strmovit teren zabijen između dva brda to čine nemogućim/nepovoljnim.

Imam i dokaz. Da je suprotno od toga, valjda bi se grad do sada proširio do Prokopa. Ali nije. Eto prije je izgrađeno neko naselje Stepa Stepanović tamo daleko na periferiji. Zato što je lakše za gradnju, ravno, i ima prostora.
Dalo bi se to malo ublažiti ukidanjem mostarske petlje i spajanjem savskog amfiteatra i poteza kod Prokopa.
Ali i tu se onda opet mora ukopavati/ukidati Autoput. Znači isti klinac.

Da je tako kako pričaš, nikada ne bi smo imali sva ona silna naselja izgrađena na brdima.

 

[orjen]

@valterudarnik Valjda su petlje deo transportne infrastrukture. Aku su tu, onda te nista ne sprecava da ih u toj svrhi koristis. Znaci koristis petlje da stignes do odredista. Drugu funkciju nemaju. Hijerarhizacija izmedu transportnog prostora i urbanog prostora je sledeci, putna infrastruktura prilagodava gradsku infrastrukturu. Nije obrnuto. Prvo odredis putnu infrasturkutura pa oko toga gradsku. Na slici obrnuti model. Tvoj predlog na autokomandi je ravan ovom u Kajro.

 

[ValterUdarnik]

orjen » Sub Maj 23, 2020 5:05 pm[/url]":3t2qf71x]@valterudarnik Valjda su petlje deo transportne infrastrukture. Aku su tu, onda te nista ne sprecava da ih u toj svrhi koristis. Znaci koristis petlje da stignes do odredista. Drugu funkciju nemaju. Hijerarhizacija izmedu transportnog prostora i urbanog prostora je sledeci, putna infrastruktura prilagodava gradsku infrastrukturu. Nije obrnuto. Prvo odredis putnu infrasturkutura pa oko toga gradsku.

Pa u tome i jeste problem. Odlucili su se za autoputne petlje pa zato nema prateceg sadrzaja.
Da me ne razumijete pogresno, ja nisam protivnik toga da autoput ostane. Ali samo ako se petlje pomjere i autoput ukopa bas kao sto su radili u Pragu.

 

[orjen]

Sta ti hoces je sta trenutno rade u Kairo. Ceste se ne pomeraju, jedino u tunel. Pomeraju se gradevine. Pitaj ljude u Bukuresti sta im je Caucesco radio.

 

[ValterUdarnik]

Ne, ja hocu ono za sto su se odlucili u Hamburgu:

 

[solecar]

Ukopavanje autoputa u Mokroluški potok baš i nije neko smisleno rešenje.

 

[ValterUdarnik]

solecar » Sub Maj 23, 2020 5:18 pm[/url]":3pvsl3mt]Ukopavanje autoputa u Mokroluški potok baš i nije neko smisleno rešenje.

edit:

Mokroluški potok se slijeva u kanalizaciju. Znači to ne predstavlja prepreku

 

[orjen]

Mislim da moze, Mostarska petlja bi svakako osatala sto vodi na most. Jedino ako mislis da srusis i gazelu. Slicno imamo ovde u Minhenu. Moze ali je skupo i ne rade ni bas svuda.

 

[ValterUdarnik]

orjen » Sub Maj 23, 2020 5:28 pm[/url]":1jl2luhc]Mislim da moze, Mostarska petlja bi svakako osatala sto vodi na most. Jedino ako mislis da srusis i gazelu. Slicno imamo ovde u Minhenu. Moze ali je skupo i ne rade ni bas svuda.

Ne, ja sam protiv rušenje Gazele, pa nisam bu****. To je 1. nasljeđe a 2. saobraćajnica treba ostati.po mom misljenju . Ja nisam protiv autoputa kao takvo, svaka saobraćajnica je plus, ali od Mostarske petlje do tamo iza Autokomande se nešto mora desiti. Ili mora postati gradski bulevar ili se mora ukopavati. A same petlje se moraju pretvoriti u nešto manje glomazno i pomjeriti. Trenutno imamo neku vrstu petlje djeteline koja zauzima prostor.
Jedan kružni tok sa pistama za svaki smjero to rješava.

 

[ValterUdarnik]

Da se vratim na Prokop.

Cijela ova priča ne bi bila takva da za vrijeme odluke auto kao takav nije imao prioritet u gradu i s time autoputna petlja takodjer. Zbog toga je smjestena na autokomandi a prokop tamo gdje jeste.

Mislim da bi zato bila greska ne smjestiti novu stanicu na autokomandi. ionako cemo morati kopati nove tunele sa ili bez Prokopa zbog paralelnog odvijanja gradskog i medjugradskog zeljeznickog saobracaja.

 

[solecar]

ValterUdarnik » 23 Maj 2020 17:21[/url]":1yo2pon6]

solecar » Sub Maj 23, 2020 5:18 pm[/url]":1yo2pon6]Ukopavanje autoputa u Mokroluški potok baš i nije neko smisleno rešenje.

Mokroluški potok se slijeva u kanalizaciju. Znači to ne predstavlja prepreku

Da se ispravim. Ukopavanje autoputa u zacevljeni Mokroluški potok baš i nije neko smisleno rešenje.

 

[SRBO]

Господо па ви као да игноришете трансверзалу која треба да избија на Булевар Ослобођења

А што се тиче Аутокоманде и УМП-а, зна се како реална друштва то решавају - нит неким екстравагантним прањима новца (оно у Хамбургу), нит дунђерисањем (оно у Каиру) него лепо булдожер бам бам и функционалност на првом месту, и свако одступање од тога је умно загађење

 

[ValterUdarnik]

SRBO » Sub Maj 23, 2020 6:03 pm[/url]":1qit59dv]Господо па ви као да игноришете трансверзалу која треба да избија на Булевар Ослобођења

А што се тиче Аутокоманде и УМП-а, зна се како реална друштва то решавају - нит неким екстравагантним прањима новца (оно у Хамбургу), нит дунђерисањем (оно у Каиру) него лепо булдожер бам бам и функционалност на првом месту, и свако одступање од тога је умно загађење

Dok god se u Beogradu ne izgradio Metro treba bilo kakve mega drumske projekte odložiti. UMP bi samo dodatno animirao ljude da koriste auto. Dok nemamo razrađen javni prevoz kao u drugim metropolama treba na to zaboraviti.

Za tebe je ono u Hamburgu pranje novca a za mene UMP u ovom stanju Beograda bacanje novca.

 

[orjen]

Prokop inace nije u rupi kako se stalno pirca nego na prilicno istoj koti kao Terazije (116 spram koti 105 m ploce). Analiza digitalnih elevacionih podataka pokazuje isto. Prokop lezi na uzduzenom ravnom predelu paralelno tranzverzalnom useku Mokroluskog potoka. Autokomanda je vec u useku i stanicna zgada bi tu sa svih strana bila smetnja transverzalnom i longitudinalnom koridorima. Ovaj clanak (http://casopis-gradjevinar.hr/assets/Up ... 975_EN.pdf) nesto govori o dobroj putnoj lokaciji Prokopa. Prokop nikako ne smeta transportnoj infrastrukturi Beograda, i porstorno ne ugrozava razvoj grada. Ako se pazljivo cita clanak o gradnji stanica u 19 veku, onda su u vecni gradeni na obodu grada da industrijska infrastruktura zeleznica ne ometa urbanom razvoju. Ako je to idealni zakon, onda je gradevinski prostor Prokopa zakonsko izabran.

 

[Дошљак]

ValterUdarnik » Суб Мај 23, 2020 2:53 pm[/url]":nk9s4m5q]

Дошљак » Sub Maj 23, 2020 3:29 pm[/url]":nk9s4m5q]Што се тиче аутобуса преко Прокопа, мени се чини да би се линије 17, 18, 46 и 55 на релацији Мостар-Аутокоманда убрзале када би се изместиле да иду од Прокопа на Драгана Манцеа, Булевара кнеза Александра и Др Милутина Ивковића до кружног тока тиме што би заобишле често загушене рампе за искључење са аутопута.

Znači liječit ćemo simptome i preusmjeriti autobuse ali nećemo se baviti samim izvorom gužvie, naime ogromnom petljom i autoputom, 650m udaljenog od Hrama !!!

I gradit ćemo 2 km dug tunel sa po tri trake krop topčidersko brdo.

За ту петљу нажалост немамо алтернативу. Ја сам размишљао да ли би она изгледала хуманије да је другачији редослед, да је аутопут преко петље и рампи, али овакво стање је неминовно. Идеја о аутопуту у тунелу ми се свиђа али питање је колико је изводива пошто је са стране Малешког брда густо изграђен кварт. Са друге стране парка од Франша до Делиградске не би било проблема.

 

[orjen]

Nesto o relijefu. Bg ima znacajan reljjef. Nalazi se na isturenom dinarskom grebenu koji se granici sa Beogradskom tvrdavom sa panonskom nizijom. Stari grad lezi na 400 m sirokom Terazijskom platou koii dostize svoju najvecu visinu na Vracaru. Juznije Vracara je znacajni usek Mokroluskog potoka. Severna terasa Mokrolsukog potoka zauzimaju grebeni Topcidera i Dedinja. Oni su prirodne barijere Beograd prema jugu. Prirodni transportni koridori na Begroadskom grebenu su transverzalnog karaktera. Idu od Starog grada prema Vracaru i kroz Mokroluski potok. Nijedan longitudinalni pravac ne presece Beogradski greben uzduz. Jedine povrsine povoljne za sinsku infrastrukutru su zato na sremskoj strani u Bezanijskoj bari/Novom Beogradu gde sem lesne terase Bezanijske kose izostaju uzvisenja. Zato da, Z. st. NBG ima mnogo prednosti koji su rezultat izostatka relijefa. Nista drugo. Piitanje je da je sremska strana 1878 vec bila pod upravom BG dali bi pravili zeleznicku stanicu gde je danas Sava centar ili slicno?. I to treba imati u vidu da je u razvojnom dobu zeleznica u 19 veku zapadni deo Beograda bio druga drzava. Inace bi se i tada moglo razmisljati o tom prostoru.

 

[Дошљак]

Питање како би се железнички чвор као и сам град развијали да је крајем 19. века Србија била са обе стране Саве је је условљено бројним факторима - конфигурацијом терена, позицијом насеља и битних градских саобраћајница, привредном активношћу... Ова карта је добра да се сагледају неки други аспекти развоја града, колико је пружање саобраћајница и поготову магистралних праваца условљена конфигурацијом терена.

 

[orjen]

1997

 

[Дошљак]

Тужно је што се и тада у оно лудо и сиромашно време брже градило.

 

[SRBO]

orjen » 23 May 2020 18:47[/url]":2i8tkqvw]Nesto o relijefu. Bg ima znacajan reljjef. Nalazi se na isturenom dinarskom grebenu koji se granici sa Beogradskom tvrdavom sa panonskom nizijom. Stari grad lezi na 400 m sirokom Terazijskom platou koii dostize svoju najvecu visinu na Vracaru. Juznije Vracara je znacajni usek Mokroluskog potoka. Severna terasa Mokrolsukog potoka zauzimaju grebeni Topcidera i Dedinja. Oni su prirodne barijere Beograd prema jugu. Prirodni transportni koridori na Begroadskom grebenu su transverzalnog karaktera. Idu od Starog grada prema Vracaru i kroz Mokroluski potok. Nijedan longitudinalni pravac ne presece Beogradski greben uzduz. Jedine povrsine povoljne za sinsku infrastrukutru su zato na sremskoj strani u Bezanijskoj bari/Novom Beogradu gde sem lesne terase Bezanijske kose izostaju uzvisenja. Zato da, Z. st. NBG ima mnogo prednosti koji su rezultat izostatka relijefa. Nista drugo. Piitanje je da je sremska strana 1878 vec bila pod upravom BG dali bi pravili zeleznicku stanicu gde je danas Sava centar ili slicno?. I to treba imati u vidu da je u razvojnom dobu zeleznica u 19 veku zapadni deo Beograda bio druga drzava. Inace bi se i tada moglo razmisljati o tom prostoru.

Да је држава тад била са обе стране река, било би лудило правити железничку станицу било где сем на ВРО