Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[orjen]

Moje ubedenje je da je sistem inzenjersko dobro isplaniran, bolje i mnogo savrmenije od starog. A da smo vec imali proto-prigradski zeleznicki saobracaj pre rata nije neki pokazatelj. Industrijalizacija je pokrenuta posle rata. S time i radna migracija i svakodnevno putovanje do svog posla. Tako da se to ne moze porediti sto smo tek sa Beovozom usli u taj vid zeleznickog transporta. Svakako nije bilo ranije od 1992. Tako da uopste nema potrebe to osporavati da je ideja prigradskog saobracaja vezano za odluke skupstine 1972. Za NY: samo je ilustracija podzemnog gradjevinarstva i njene mogucnosti. Proveri koliko toga ima danas u Beogradu. Obuhvaca istocni deo NBG i Savski venac. Jedan mali krug. Beograd se nije izgradio ispod, a osporava mu se transverzalni zeleznicki transport. Uz to se tvrdi da je moglo iskopati laks ispod GZS tunele i usavremeniti je. I to za neki mnogo manji novac. Odakle ta informacija. Nema za to nikakve potvrde. Pogotovo ne sto krtice na tom potezu nemogu da rade. Moralo bi povrsinskom kopu kao sto se radio tunel bezanijska kosa iza Tosinog bunara. Nemogu da nadem, a znam imam negde clanak na nemackom gde pise da je GZS gradena na pogresnom mestu. Pise da je zagusila prostorni razvoj grada. A sada, gde Prokop prostorno gusi razvoj grada?

 

[Пантограф]

orjen » 21 May 2020 11:21 am[/url]":2nqexpqe]A sada, gde Prokop prostorno gusi razvoj grada?

Свуда. Недовољно атрактивна и недовољно коришћена железница значи слабији развој централног градског подручја. У просторном смислу, то подручје постаје угрожено неповољнијим коришћењем површина, кроз раст у целини мање ефикасних видова превоза, посебно аутомобилског итд. Да лондонске централне железничке станице "просторно не гуше град", у лондонски Сити не би тек 1% путника долазило аутомобилом на посао и његов развој као светског финансијског центра вероватно не би ни био могућ. И то важи за све градове.

Ово су баш основне ствари и основе сваког разумног планирања града. Постоје доста јаки разлози зашто нико други није учинио то што смо ми, у Београду. А ми смо централно градско подручје, географску целину оивичену Савом, Дунавом и долином кроз коју пролази аутопут, оставили на два колосека станице Вуков споменик. Ово је несвакидашње просторно и развојно-економско недело!

Једино, ако наш простор није драгоценији и значајно скупљи од тог простора у Лондону, Паризу, Москви, Цириху... па да то мења економску и просторну логику.

 

[orjen]

Ne vidim gde su u Londono itd. nalaze ranzirne stanice u centru tih gradova sa kojih nema prigradskog saobracaja, a i gde je njihovo priobalje ostalo bez pristupa zbog prostorno predimenzioniranih prostrojenja na kojima ja opet nikakav putnicki promet ostvaren, Prokop u isto vreme ima deset puta manje zauzimanje prostora, duplo veci kapacitet i prigraski saobracaj.

 

[Delija]

Сума сумарум - од 1939е до данас пресипамо из шупљег у празно. Прво су трамваје заменили тролама па одмах затим бусевима, па су вратили трамваје опе,т па су напослетку хтели да препакују тај трамвај у лрт. Епилог је такав да је мрежа трамваја била већа пре 80 година него што је данас

Са друге стране стари жел чвор су заменили новим тако да су пустили да стари пропадне а нови не заврше. За то време су жел стнице на главном коридору ка НС-у затварали због минорних померања трасе пруге и мењали их углавном шупама и то тако што су старе пустили да пропадну а нове шупе нису ни одржавали. Паралелно са тим окосница транспорта су нам постали аутобуси и тиме смо се исписали из реда цивилизованих европских држава. Наравно највећи промашај тог система јесте прокоп јер је ћопави загорац хтео као Краљ Александар да под вилом има железничку станицу. Епилог је да немамо комплетан ни нови чвор а пругу нам реконструишу странци скупим кредитима и по још скупљим ценама.

 

[Пантограф]

orjen » 21 May 2020 12:15 pm[/url]":yom19vqj]Ne vidim gde su u Londono itd. nalaze ranzirne stanice u centru tih gradova sa kojih nema prigradskog saobracaja, a i gde je njihovo priobalje ostalo bez pristupa zbog prostorno predimenzioniranih prostrojenja na kojima ja opet nikakav putnicki promet ostvaren, Prokop u isto vreme ima deset puta manje zauzimanje prostora, duplo veci kapacitet i prigraski saobracaj.

Последњи пут, јер оваква расправа нема смисла: измештање ранжирне станице и осталих постројења железнице из Савског амфитеатра није спорно. Та постројења се не измештају у Прокоп, а једнако могу бити у Земуну и да је станица где је била. Путнички део станице, међутим, не спречава приступ никоме и ничему до Саве, од које је удаљен више стотина метара, нити спречава просторни развој града, већ му, напротив, доприноси. Приградски саобраћај та станица такође је могла да има. А капацитет Прокопа користиће се, према оптимистичном сценарију (40.000 путника дневно) са једно 10%, што је дебакл прве врсте (поменух да ж. ст. Брисел централна, са шест пролазних колосека, има 250.000 путника дневно). У реалности, коришћење Прокопа биће још и знатно мање, што је већ васионски дебакл.

Још једном, молим те, у вези са овим "ранжирним станицама" од изнад и слично, убудуће без замене теза, pars pro toto и осталих логичких грешака - барем кад са мном о нечему дебатујеш, јер сам довољно образован да такве ствари оно, баш, не могу да сварим, а генерално људима једино озбиљно замерам кад ме правим лудим, а то је, управо, то.

 

[solecar]

spatiotecte » 21 Maj 2020 01:27[/url]":3kw03a95]Kažeš Prokop imao znatno veće performanse od starog čvora tj Beograd Glavne a u praksi Glavna je imala 10 puta više putnika od Prokopa.

Zaista ne vidim šta je to Prokop poboljšao kad se to ne vidi u realnom svetu.
Kad god sam išao u Prokop bio je pa skoro prazan.
A praznu Glavnu sam video tek kad su počupali šine.

Kada je Prokop imao toliki broj linija gradskog prevoza da ga opslužuje i kada je imao toliku direktnu povezanost sa drugim delovima grada kao što ih je imala GŽS? Isto važi i za stari i novi BAS.

 

[Пантограф]

Па не може ни да има то, из очигледних разлога.

 

[orjen]

Prostor - GZS 790.00 m², Prokop 58.000 m². Jedna ranzirna gromada na pola grada, jedna skladna u urbanom tkivu sa prigradskom soabracajem i duplom kapacitetom one sa povrsine od 790.000 m². Gde je racionalnije uloziti novac a ne izgubiti gradevinski prostor i priobalje.

 

[Пантограф]

Човече, означио си техничке колосеке, складишта и постројења за која нико не трврди да треба да остану. Поново исто радиш. Ово је већ озбиљан безобразлук. Да ли умеш да читаш?

 

[orjen]

Naravno, sav prostor pod upravom zeleznica. Smeta sto je ocigledna razlika faktora 10. Tako smo mi to radili u GAF AG Minhen. Kartirao sam od Minhena do Flensburga sve gradove Nemacke vecih od 2 ha - znam sta radim. Ovo je pod zeleznicom.

 

[Пантограф]

Управо си избрисан са листе људи чије постове уопште видим на екрану.

 

[orjen]

Sto to bilo koga treba da impresionira.

 

[Дошљак]

Ово поређење површина није на месту. Путничка железница заузима инфраструктуром само петину обележене ширине, рачунајући ту поред саме станице са перонима и колосецима и колосека који воде доњиј такође и ранжирне колосеке уз Савску, објекте за негу кола, железничко коначиште, бункер пирамиду до Савске, пошту са бившим дистрибутивним центром, стару ложионицу са окретницом и полицијско одељење уз саму станицу. Остале четири петине обележеног простора чине од железничке инфраструктуре бивши Ганцов депо узводно од Газеле, колосеци који воде до Ганцовог депоа, приобални колосек, теретна станица Београд спољна или Сава спољна беше службени назив са десетинама колосека и великим ЖИТовим краном, и скретнице које спајају све те колосеке и повезују их са спољном пругом и пругом која води ка станици. Затим ту су око пет великих запуштених складишта иза последњих колосека железничке станице, напуштена стара ложионица узаног колосека, велики ЖИТов кран за претовар контејнера, велики паркинг за ЖИТове камионе, уз сам мост плац неке грађевинске оперативе железница где су биле неке шупе и бараке, три стара Фапа и Тамић у расходу и чопор од десетак паса, затим уз приобаље објекти Југословенског речног бродарства, објекти Београдаког багербродарског предузећа, асфалтна база Партизанског пута са другом немачком пирамидом-бункером, неколико других приватних већих складишта, велики фудбалски терен ФК Железничара, неки плац где су стајале неки приватни камиони цистерне, и више мањих и већих дивљих насеља иза старе ложионице, уз Ганцов депо и уз приобалну пругу. Е да и чувена кафана Паун код ЖИТовог паркинга.

 

[spatiotecte]

Пантограф » 21 May 2020 12:48 pm[/url]":1mdsucex]Човече, означио си техничке колосеке, складишта и постројења за која нико не трврди да треба да остану. Поново исто радиш. Ово је већ озбиљан безобразлук. Да ли умеш да читаш?

Pantografe, slažem se sa svim što si rekao i u postovima pre ovog sto sam označio.

Ali džaba, ne vredi... ne možeš dokazati neke stvari ako druga strana to ne želi da čuje.

 

[razgradjevinar]

panto, ono sto meni nije jasno sta ti predlazes kao najadekvatnije resenje trenutnog stanja? shvatili smo manje vise svi da je prokop inicijalno planiran na losem mestu ali sta bi ti sad preduzeo, 60 godina kasnije i par milijardi kasnije (ulozenih u medjuvremenu u ceo bg cvor)?

realno, ja za prokop vidim par opcija
1. integrisanje stanice prokop i okolnog zemljista u gradsko tkivo (pristupne saobracajnice i metro veza), zavrsetak neophodne stanicne zgrade
2. zaustavljanje daljeg razvoja prokopa kao glavne stanice (u zeleznickom saobracaju srozavanje u rang stanica u npr resniku i rakovici, odustajanje od izgradnje dodatnih pristupnih saobracajnica, metro obilazi prokop zauvek) i izgradnju na nekom drugom mestu (nbg ili vracanje sina ka staroj glavnoj?)
3. nesto trece, tipa zatrpavanje i posumljavanje prokopa i izgradnja skroz novog bg cvora?

malo je bzv da mi ovde na forumu od drveta zvanog napusteno gradiliste prokop ne vidimo sumu zvanu BG cvor. valjda nam je svima zelja i cilj da beograd za nasih zivota dobije funkcionalnu zeleznicku stanicu a ne da se ovde prepiremo o odluci donesenoj pre pola veka.

u tom smislu voleo bih da cujem konkretne predloge i ideje, ostvarive u relnosti, smatram da bi to bila konstruktivnija diskusija od toga da li je svojevremeno trebalo izabrati prokop, autokomandu, podzemnu stanicu ispod trga... msm, isto tako mozemo sad da diskutujemo da li je trebalo mrdati prestonicu iz smedereva u beograd i da li je rastko nemanjic pogresio kad nas je priklonio vizantiji a ne rimu.

 

[Igor]

:kk:

 

[orjen]

@direktor struka mi govori da sam u pravu. naravno da bi se moglo izbaciti neke sitnice i neke moje omaske. Mi smo radili diferencijalnim GPSom, obilazili terene, ali bi na kraju kartirali ovo prema kategorijom "pod upravom i korsicenjem zeleznica". Zvanicna karta VGI Tk-25 list Beograd (Beograd zapad) 429-4-2 isto potvrduje. Nisam nista izmislio. Pod upravom zeleznica jedan celi deo grada. A nefunkcionalno iskoriscen. Samo pricamo kao da to postoji. Rauzme se da bio cilj izgradnje novog cvora. Da dodam kolega iz VGI je oznacio isti areal "Z. st. Beograd".

 

[razgradjevinar]

moram da se osvrnem na upono ponavljanje teze da je lokacija losa i da je u nedodjiji. tom logikom, bilo koji objekat, bez pristupnih saobracajnica i adekvatne veze sa ostatkom grada, je u nedodjiji. i narodno pozoriste, da je opasano rovom sa krokodilima, bilo bi nepristupacna nedodjija, bnw bi bez pristupnih bulevara bio nepristupacna nedodjia, na kraju krajeva stara glavna zeleznicka stanica bi bez savskog trga bila nedojia.

stim u vezi, odgovorno tvrdim sledece
1. da je prokop, kako je planirano, vec povezan metro linijom sa klinickim centrom i slavijom u jednom pravcu i sa juznim delom grada u drugom pravcu niko pri zdravoj pameti ne bi govorio o prokopu kao nedodjiji vec bi on odavno postao najznacajnije saobracajno cvoriste u gradu koje bi beogradjanima i stanovnicima srbije znacajno poboljsalo pristupacnost ne samo zeleznici i bolnickom centru vec i oba velika stadiona i sajma

2. onoga trenutka kada (ako) metro prodje ispod prokopa sve navedeno pod jedan prestaje da bude san i postaje java

 

[Bender Rodriguez]

Delija » Čet Maj 21, 2020 1:24 pm[/url]":1ftc7bch]Сума сумарум - од 1939е до данас пресипамо из шупљег у празно. Прво су трамваје заменили тролама па одмах затим бусевима, па су вратили трамваје опе,т па су напослетку хтели да препакују тај трамвај у лрт. Епилог је такав да је мрежа трамваја била већа пре 80 година него што је данас

Са друге стране стари жел чвор су заменили новим тако да су пустили да стари пропадне а нови не заврше. За то време су жел стнице на главном коридору ка НС-у затварали због минорних померања трасе пруге и мењали их углавном шупама и то тако што су старе пустили да пропадну а нове шупе нису ни одржавали. Паралелно са тим окосница транспорта су нам постали аутобуси и тиме смо се исписали из реда цивилизованих европских држава. Наравно највећи промашај тог система јесте прокоп јер је ћопави загорац хтео као Краљ Александар да под вилом има железничку станицу. Епилог је да немамо комплетан ни нови чвор а пругу нам реконструишу странци скупим кредитима и по још скупљим ценама.

Delija objasnio.

Što naravno ne znači da od Prokopa treba dići ruke ili ga srušiti. Šta je tu je. G**** je pojedeno, sad je kasno, vreme ne može da se vrati. Samo mi je drago da i drugi uviđaju kakvo je to kolosalno g**** bilo i koliko će nas još dugo proganjati i kočiti. I nadam se da će bar u budućnosti poslužiti kao nauk, i čelnicima ali i narodu, da se ne primaju na takve megalomanske političarske gluposti.

Sramota me je što živim u gradu koji je de facto prestonica i metropola regiona, a glavna železnička stanica ne postoji. Nego imamo sklepotinu od tri stanice na tri različita dela grada. Jednu koja ima dobru povezanost i lokaciju (NBG), drugu koja ima WC i... i to je to... (Prokop) i treću koja ima rampu za automobile (Topčider). I povrh svega, predgrađa koja silom prilika moraju da se oslanjaju na raspade od autobusa (493 npr) umesto da sednu u garnituru i za pola sata budu u centru. Ok, ovo zadnje je pitanje i naftnog lobija i politikanstva, i druga je tema. Ali što tiče ove sklepotine od tri stanice... pa bre, da je neko ciljano hteo da osakati Beograd i Železnice, ne bi ga tako dobro osakatio kao ovo što sad imamo.

 

[spatiotecte]

Kad se završe koloseci...
Kad se napravi stanična zgrada...
Kad se napravi trg prema autoputu
kad se naprave pristupačne saobraćajnice...
Kad se izgrade zgrade oko prokopa
Kad se izgradi metro...
Kad se napravi kosmodrom..

Samo neka obećanja!
Dokle bre više?

Hej! Jel će morati da se čeka još 50 godina i da se uloži još 5 milijarde evra da bi neko mogao normalno da udje u voz?

 

[Bender Rodriguez]

spatiotecte » Čet Maj 21, 2020 4:39 pm[/url]":3ht5dfa7]Kad se završe koloseci...
Kad se napravi stanična zgrada...
Kad se napravi trg prema autoputu
kad se naprave pristupačne saobraćajnice...
Kad se izgrade zgrade oko prokopa
Kad se izgradi metro...
Kad se napravi kosmodrom..

Podseća me i na odiseju sa Generalštabom.

Država hoće ' renovira. Al nema para. Pa bi jedan deo nje da proda (Direkcija). Al drugi deo ne bi to. Ali Vojsci ne treba. Ali Vojska se ne pita. Ali je ona nadležna. Ali ona nema para. Ali država neće da joj da pare. Jer čeka investitora koji će da pljune pare i da je vraća u prethodni oblik. A tog investitora nema niti će ga biti. Ali država nastavlja da se nada. Ali zgrada nastavlja da propada. Ali, nada poslednja umire... Biće, jednog dana...

I tako već 20 faking godina.

 

[Дошљак]

spatiotecte » Чет Мај 21, 2020 3:39 pm[/url]":2e8d06wr]Kad se završe koloseci...
Kad se napravi stanična zgrada...
Kad se napravi trg prema autoputu
kad se naprave pristupačne saobraćajnice...
Kad se izgrade zgrade oko prokopa
Kad se izgradi metro...
Kad se napravi kosmodrom..

Samo neka obećanja!
Dokle bre više?

Hej! Jel će morati da se čeka još 50 godina i da se uloži još 5 milijarde evra da bi neko mogao normalno da udje u voz?

Ето за аналогију, паре и време спуцане за Вилсонов булевар и друге саобраћајнице у БнВ су могле да се искористе за саобраћајнице и трг око Прокопа. Слично ће бити за метро.

 

[Пантограф]

razgradjevinar » 21 May 2020 02:57 pm[/url]":ixybfjkp]panto, ono sto meni nije jasno sta ti predlazes kao najadekvatnije resenje trenutnog stanja? shvatili smo manje vise svi da je prokop inicijalno planiran na losem mestu ali sta bi ti sad preduzeo, 60 godina kasnije i par milijardi kasnije (ulozenih u medjuvremenu u ceo bg cvor)?

Доста је једноставно Ево два неопходна корака:

Корак 1) Читав чвор завршити тако да оптимално функционише. Са нагласком на ЧИТАВ. То значи и ТПС Кијево. Само Земун није довољан. Четири колосека од Земуна до Прокопа. Пругу за аеродром спојити и са теретном обилазницом (која добија други колосек), тако да воз може да настави према Батајници (дабоме и Новом Саду). Метро обавезно довести до обе главне станице: Прокоп и НБ.


Корак 2) Зависи од тренутка када утицање на одлуке буде могуће. Полази се од претпоставке да нови чвор није довољан, а зашто мислим да није довољан - све време објашњавам, па молим да ме се пита да то понављам. Дакле, ту постоје варијанте:

а) Власт се мења одмах, пројекат БнВ се зауставља или модификује - враћа се станица Београд главна. Најбоља опција, штеди много новца, нажалост и сасвим нереална - то се неће десити;

б) Трага се за "поправком" БГ чвора и за довођењем железнице у централну зону Београда на други начин. Ако могу да се планирају појединачне метро линије за 2,5 милијарди евра, може и Централни двоколосечни тунел Београдског чвора. На пример: Ж. ст. Земун - Стајалиште близу Студентског града - Париске комуне - Станица испод кружног тока код Општине НБ са 4 колосека ("Београд запад") - стајалиште Ушће - Права станица "Београд центар" код Скупштине са 4 колосека - веза лево и десно са Врачарским тунелом. Интерсити возови + фреквентне линије БГ воза за Аеродром и за Батајницу, са једнаким учинком као линија метроа услед атрактивности трасе.

в) Бирамо јефтиније решење, другу ТПС градимо на Карабурми, или иза Овче, можда додајемо још једну платформу на Вуковом споменику и тамо заустављамо добар део даљинских возова. Или можда све, мада је неповољно због промене смера у Прокопу. Тако смо опслужили центар Београда железницом. Обнављамо и топчидерску пругу, колико год може да приђе Сајму.

Нажалост, верујем да неће бити реализовано ни наведено под ставком 1). То значи да ће Београд наставити да функционише као град неевропског порекла, у екстремно хаотичном стању и без шансе да оствари осетан напредак у погледу квалитета живота. Главни град повезан са целом Србијом јужно од Саве и Дунава - са два колосека тунела Дедиње. Београдски регион без шансе да реализује свој потенцијал. Сиромашна и полунапуштена села на неколико десетина километара од града. Прескупи станови у презагушеном ширем центру града.

Варијанта 2) под а) и б) омогућава европски развој града. Варијанта в) је у основи будалаштина и крпеж; могуће је да ће се наћи нешто још глупље.

Али нешто ће се радити, кад се покажу резултати актуелног приступа, то будите сигурни. У неком тренутку, порашће притисак капитала, или спољни, из више могућих разлога - велики су интереси и паре у игри, и тек ће бити - да се појача железница у Србији. А то значи у Београду. Не само теретна. Неко то негде гледа и каже: "Види, ови имају слабу железницу, ето нама шансе за посао". Како ли се Саркози код Тадића заинтересовао за београдски метро? Верујем да ће нам онда бити испостављено неко решење од три милијарде евра попут оног у варијанти 2-б) које смо могли избећи са уложених сто милиона.

Дакле, кладим се на варијанту 2-б) или нешто још глупље од варијанте 2-в), и то уз нереализоване све потенцијале новог чвора из корака 1). А предлажем читав корак 1), плус варијанту корака 2-а).

 

[razgradjevinar]

Пантограф » 21 May 2020 03:55 pm[/url]":1recl84i]

Корак 1) Читав чвор завршити тако да оптимално функционише. Са нагласком на ЧИТАВ. То значи и ТПС Кијево. Само Земун није довољан. Четири колосека од Земуна до Прокопа. Пругу за аеродром спојити и са теретном обилазницом (која добија други колосек), тако да воз може да настави према Батајници (дабоме и Новом Саду). Метро обавезно довести до обе главне станице: Прокоп и НБ.

hvala na odgovoru.

u vezi prvog koraka, ako dobro razumem to znaci da je neophodno duplirati kapacitet novog zeleznickog mosta, verovatno i tunela izmedju mosta i prokopa?

 

[Пантограф]

Taj tunel je za 4 koloseka.

razgradjevinar » 21 May 2020 03:22 pm[/url]"8nerd3l]1. da je prokop, kako je planirano, vec povezan metro linijom sa klinickim centrom i slavijom u jednom pravcu i sa juznim delom grada u drugom pravcu niko pri zdravoj pameti ne bi govorio o prokopu kao nedodjiji vec bi on odavno postao najznacajnije saobracajno cvoriste u gradu koje bi beogradjanima i stanovnicima srbije znacajno poboljsalo pristupacnost ne samo zeleznici i bolnickom centru vec i oba velika stadiona i sajma

2. onoga trenutka kada (ako) metro prodje ispod prokopa sve navedeno pod jedan prestaje da bude san i postaje java

Na ovo ti ne odgovorih, a to je najčešća greška u razmatranju mogućnosti Prokopa. Nije dovoljna jedna metro linija. Tako su povezani aerodromi, a i oni veći među njima sad gledaju da dovedu što više raznih linija, i šinskih i drumskih.

Iskustvo uspešnih gradova nam kaže da njihove štajge, osim metroa, imaju i mmogo tramvaja, i autobusa, i da ih koriste mnogi i bez da presedaju na bilo šta, a sve zbog toga što se nalaze - u centru grada. Ja volim da pomenem Helsinki, jer je tu stanica baš u epicentru - e pa, ona ima jednako putnika dnevno kao dve linije metro! E tu nastaju uštede, ekstraprofit i za železnicu, i za grad, i za biznis, i za građane, za sve.

U slučaju Beograda, voz do Prokopa imaće 300 putnika, do stare stanice 600, a da je stanica na Slaviji imao bi 700. I to je ono što nam kvari računicu sa Prokopom. A što uspešnim gradovima popravlja.

Da napomenem i da je veza Prokopa sa Banovim brdom i južnim delom grada izlišna, jer tamo ljudi za putovanje ka jugu imaju bolju opciju, Rakovicu, a ka severu i zapadu - Novi Beograd, sa kojim su direktno povezani Mostom na Adi i uprkos svemu vrlo efikasnim tramvajem (11 minuta do Trebevićke, merio). Kad bi bio TPS Kijevo, sve bi moglo iz Rakovice. Metro nam stoga radi posao samo ka centru, a bilo bi preko potrebno da sa druge strane izlazi na Autokomandu, i da ide dalje ka Medaku. Jer, to je 'publika' za Prokop. Odustajanje od Vračarskog (Svetosavskog) bulevara odseklo ga je od istočnog dela grada i tu je šteta teško popravljiva.