To što mi nazivamo hramom , i što nazivaju stranci , posebno Istočnjaci , je nebo i zemlja. S te strane , normalno mi je da njihovi hramovi budu tako dugo građeni. A ovim tempom kojim mi radimo , otprilike po nekoliko kamenčića kada dođu političari da se fotografišu , možemo da se slikamo , jer ni u narednih 100 godina ga nećemo završiti.
Sa druge strane , u inostranstvu je gradnja železnice u rangu slaganja lego kockica , dok je kod nas jedna obična pasarela kompleksan posao. Isto tako , kod njih je i drukčiji mentalni sklop , tj. oni ne čekaju da skupe pare za celu liniju na gomilu , pa da onda kreću u gradnju , već grade koliko im to raspoloživa sredstva u datom trenutku dozvoljavaju. Takođe , oni ne menjaju planove na svakih par meseci , niti rade stvari stihijski. Plus što imaju i moderne mašine koje istovremeno buše tunele i postavljaju ploče po istom , dok mi i ono što imamo , upitno je u kakvom je stanju.