Oвај викенд сам се након дужег времена опет одлучио да путујем железницом, и нажалост, опет сам разочаран у њено функционисање. У петак сам се нашао са друштвом код Франша како би смо путовали возом у Нови Сад у посету другару. Воз је полазио у 2 до 3 те смо се нашли у пола 3, како би смо стигли на време. То је била локација која нам је свима договарала. Успут смо узели трамвај једну станицу до стајалишта Звечанска како би смо скратили пут. После смо лагано пешке ишли до стадиона ЈНА, Хумске све до Прокопа. Стигли смо на саму станицу 10 минута пре поласка. Шалтер сала је толико нефункционална и неадекватна. Од три шалтера, радила су два, и када смо стали на крај реда, иза нас се створио полицајац и почео врло дрско да се дере да се склонимо са улаза у полицијску станицу и да нас вређа како нисмо писмени. Иако је било десетак људи испред нас, чекање за карту је било права агонија, пошто је радница на шалтеру била безобразно спора. Када сам стигао на ред схватио сам у чему је проблем. Средовечна жена је цену карте тражила по папирима, онда је рачунала укупну цену на дигитрону, пошто смо заједно узели три повратне карте и на крају на компјутеру притиснула да се штампају карте. Све то је било ужасно споро, и остало нам је било два минута до поласка. Онда се жена жалила као нема кусур да ми врати, на шта сам ја мало подвикнуо како су као државна служба дужни да имају кусур да врате. Мало смо се ту препирали и на крају нам је вратила кусур већи за 20 динара. У том моменту је истекао и тај минут до поласка, воз се затворио, а био је на колосеку преко пута, те да нисмо истрчали на шине испред воза, не би ни успели да уђемо у воз у задњем моменту. Ово искуство ми је једно од најнегативнијих до сада у путовању железницом. Надам се да ће убрзо бити уведени аутомати за издавање карата и да ће исти бити на свим перонима. А озбиљно ћу размислити следећи пут да ли ћу кренути на путовање са Прокопа.
Да не буде да само кудим, веома ме је позитивно изненадило колико је људи било на станици, и изнад ње, очигледно је заживела у народу у некој мери. Воз за Нови Сад је био попуњен поприлично на самом Прокопу, и на Новом Београду је доста путника који су ушли морало да стоји.
A i šta očekujete da bude ljubazan prema vama, pa nije kao da ga vi izdržavate... 
