[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=576091#p576091:35hgbkh4 je napisao(la):Bender Rodriguez » 22 Oct 2018 02:10 am[/url]":35hgbkh4]
Svima je jasno da je to ogroman problem u Srbiji u poslednjih par godina jer mozgovi u NBS neće da nalože štampanje više sitnih apoena nego se svakodnevno ''davimo'' u hiljadarkama i dvehiljadarkama. Njihov odgovor na novinarska pitanja zašto ne promene strukturu i distribuciju apoena je bilo da ''je po njihovim saznanjima sve u savršenom redu i da nema potrebe za zamenom većih apoena za manje''. :roll:
Moram samo ovde da napravim mali OT. Apoenska struktura u opticaju je sasvim odgovarajuća i to je nesporna činjenica. Glavni problemi su sledeći:
1. Prodavnice ne žele "nulto stanje blagajne" sa većim brojem malih apoena. Prosto trgovci ne žele da startuju ujutru sa 100.000 dinara u kasi u sitnim apoenima jer je to za njih mrtav novac niti žele da čuvaju veće količine novca preko noći, zato ga drže u što manjem broju pa tokom dana kako se snađu. Ne biste verovali koliku količinu sitnine trgovci predaju kroz pazar bankama! Ne postoji propis koji bi naterao trgovce da imaju sitne apoene u kasama stoga oni drže minimum koji im odgovara.
2. Narod voli šušku a bankama se blagajničko poslovanje najmanje isplati (idealno za banku bi bilo kada bi svi plaćali bezgotovinski zato su neke provizije na šalterima visoke, ne da bi se zaradilo već da bi se oterali klijenti sa šaltera, posebno koji plaćaju u kešu) - banke ne žele da gube vreme na sitnim apoenima u manipulaciji, posebno kad su velike budžetske isplate u pitanju (penzije, socijala), a transport novca košta, trezor košta... Ni jedan zakon ne obavezuje banku da isplate vrši u sitnim apoenima već joj je to stavljeno na volju. Ako dođeš na šalter i tražiš da podigneš 5000 dinara banka (pošta) sasvim legalno može da ti da 1x5000 dinara pa se ti snađi... Pojedne banke su počele da pune i bankomate samo sa tim apoenima...
3. Visoke bankarske provizije na plaćanje karticama - prodavcima se iste ne isplate. NBS pokušava da to reši obaveznmim uvođenjem DInaCard-a gde bi provizije bile manje ali i u tim slučajevima su suludo velike. Kao podproblem bih tu naveo i sporu autorizaciju kartica (ono kad čekate "pola sata" da vam kartica prođe").
Kad se na to doda stanje ekonimije u kojoj ogroman broj radnika prima platu "na ruke"....