Shmeksi, aj, ja se malo pomučio da pročitam šta piše u postovima 2012.
U suštini se slažem da je politička odluka da li će se graditi teški ili laki metro; kao što je odluka da se forsiraju autobusi, a ne tramvaji ili trolejbusi; kao što je da se finansira obnavljanje autoputeva, a ne železnice i Prokopa (Da se makar malo dotaknemo teme.); kao što je čitav urbanizam, u suštini, politika (najbolje i najjasnije se vidi na sledećim (ekstremnim) primerima i razlikama među njima: klasičan američki grad sa predgrađima; fašistička arhitektura; nacistička arhitektura; sovijetska arhitektura).
Problem nastaje jer 2012 ne može da razluči relevantno od irelevantnog; prazne priče od drugih praznih priča; odnosno ne može da shvati princip po kojem politička elita funkcioniše u Srbiji. I što veruje onome što piše u novinama i onome što neko kaže. Rekao bih promeniće mišljenje, ali izbori u Srbiji (a i drugde u svetu) pokazuju kako takve priče uspevaju. je*******iga.