Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[spatiotecte]

Jeste malo smo otisli u off.
moze u modernizaciju zeleznice.

 

[spatiotecte]

WLABmz » 28 Nov 2017 01:11 pm[/url]":to8etvcx]Dobro, ajde sad ti meni reci šta će nama brzina preko 200 km/h? Naravno da postoje određene deonice na liniji Pariz - Strazbur, Katovice - Varšava i Beograd - Subotica koje geometrijski mogu da prihvate brzinu veću od projektovane, ali kao što si rekao, to je samo za testove. Međutim, pogledaj trasu prve dve, u odnosu na treću prugu. Prve dve kao i sve HS pruge u Nemačkoj su pravljene da zaobiđu naseljena mesta i imaju paralelnu konvencionalnu prugu koja prolazi kroz naseljena mesta i ima puno usputnih stanica.

Beograd - Subotica je ista ona stara pruga iz 19. veka kojoj će biti urađena nova trasa na par kraćih deonica kako bi se omogućila brzina do 200 km/h. Na određenim delovima će biti 100, 120 i 160 km/h, jer bi ispravka trase za 200 km/h bila preskupa (Beograd - Batajnica, Karlovački vinogradi - Novi Sad - Rumenka, oko Subotice, moguće i oko Vrbasa). Takvih pruga kao ova naša, recimo imaš i u Nemačkoj i Francuskoj. Stare pruge, modernizovane za brzinu do 200 km/h i kao takve nisu HS, već konvencionalne mešovite pruge. Za brzinu preko 200 km/h se svugde pravi nova pruga!

Ja se slazem da nama ne treba u ovom trenutku vise od 200.
Opet se ne mogu sloziti sa tobom da se svuda u svetu gradi potpuno nova pruga za brzine preko 200.
Imas primer Rusije gde Sapsan vozi i do 250 na sat na pruzi koja ima cak i pruzne prelaze!
Dakle obicna pruga koja cak nije ni denivelisana a opet zbog svojih tehnickih karakteristika spada u brze pruge.
rusi takodje planiraju brzu prugu Moskva Kazan za mesoviti saobracaj a i sa sapsan vozovima.

 

[WLABmz]

spatiotecte » Uto Nov 28, 2017 2:22 pm[/url]":xci0h9de]
Imas primer Rusije gde Sapsan vozi i do 250 na sat na pruzi koja ima cak i pruzne prelaze!
Dakle obicna pruga koja cak nije ni denivelisana a opet zbog svojih tehnickih karakteristika spada u brze pruge.
rusi takodje planiraju brzu prugu Moskva Kazan za mesoviti saobracaj a i sa sapsan vozovima.

Da, htedoh da pomenem to, jer se to pokazalo kao katastrofalno loše rešenje! Da li treba da kopiramo loša rešenja?

P.S. 250 km/h je samo na jednom kraćem delu, koji je denivelisan.

 

[spatiotecte]

Ne treba da kopiramo losa resenja slazem se, uradili smo sta smo mogli. Ovo je i vise nego dobar projekat za zemlju koja se raspala, dozivela gradjanski rat, sankcije i Nato bombardovanje.
Logican sledeci potez bi trebao da bude nabavka voznih sredstava za 200+ (na primer kao Poljaci Alstomov Pendolino), jer inace nema svrhe graditi brzu prugu za te brzine.

 

[Пантограф]

spatiotecte » 28 Nov 2017 12:20 pm[/url]":1tz2fs8v]Kako su francuzi uspeli da urade 2007 rekord brzine od 574 km/h na pruzi koja je projektovana za komercijalnu brzinu od 320? To je citavih 254 km/h iznad predvidjene brzine!

Није 320 комерцијална брзина, него максимална брзина у редовном саобраћају. Комерцијална брзина је око 200.

 

[spatiotecte]

mislio sam na maksimalnu dozvoljenu brzinu u redovnom prometu, ne na srednju brzinu, ok, hvala na ispravci.

 

[Vox91]

Ne pratim redovno ovu temu, ali mi se čini da nisam ranije vidjao ove rendere, pa ako se ponavljaju-izvinjenje :wink: Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

 

[KartmenBG]

Nismo a i ja i dalje ne razumem ove ljubicaste aluminijumske panele, pa bolje da stave tu ogromne led ekrane kad vec im fali neke inovativnosti. Jbt Trzni centar Usce izgleda kvalitetnije naspram ovog. Ako ovo cita neko iz CIP-a molim vas kanceri jedni da dizajniranje prepustite deci iznad 10 godina jer ova kancerna arhitektura koju niko ne razume je sramota i vasa a i Srbije, dajte nekom arhitekti ovo da prepravi bar da ima kontrole u vasoj steti ako ste ozbiljna institucija. Ovaj kosi krov ne znam sta predstavlja, mislim da na javnim objektima treba uvek neke simbolike da ima a ako je poenta ovih kosina da docarate da je prokop gradjen na kosini jer smatrate da su gradjani majmuni koji to nisu uopste povezali onda slobodno zatvorite Cip jer gradjani nisu majmuni a i vi niste prosvetitelji Srpskog roda.

Jedini Valjani projekat koji ste imali a da asocira na svetski je ovaj

 

[solecar]

@ Vox91

Kad pogledam slike , više mi liči na Aerodrom , nego na Prokop.

@Kartmen

Mogao si manje slike da staviš , ove su mnogo velike , i baš pregledne.

 

[JohnnyLee]

и треба да продају ЦИП...

 

[Prometheus]

Kocka, kocka, kockica. Moderno i naravno ružno.

 

[gishko]

Kako je beše rekao Šoping šol, popnete se na ploču da popijete čaj u staklenoj zgradi sa stubovima. Treba li dodati još nešto :laugh:

Posle svega ovoga ni meni nije žao CIP-a. Pitanje je samo gde će prebaciti stručnjake.

 

[orjen]

Stanica pored autoputa i u procepu ne moze ni biti nesto posebno u arhitektonskom smislu. Ovako u uzduznom profilu je prilagodena lokaciji a ima i neku monumentalnost.

 

[RioBL]

solecar » Thu Nov 30, 2017 2:45 am[/url]":1j8rghsu]@ Vox91

Kad pogledam slike , više mi liči na Aerodrom , nego na Prokop.

Pa Prokop i lici na aerodrom koji umjesto piste ima kolosjeke. I to nebi bio problem da "avioni" na Prokopu dovoze i odvoze putnike u velikom broju kako je projektom i predvidjeno.

Medjutim svjedoci smo da su zeljeznice u Srbiji u opadanju zadnjih decenija i da se projektovani broj putnika nece jos jako dugo postici. Zato Prokopu treba naci pravu mjeru i odgovarajucim investicijama podsticati njegovo koristenje.

 

[orjen]

Izrazite maloprodajne usluge su kombinacija koje se sem u buducem Prokopu odavno nalaze u Grand Central Terminal u NY, Stazione Centrale u Milanu ili Hauptbahnhof Minhen. U Milanu je prodavnica elektrotehnike nemackog Media Markt-Saturn holdinga sa televizorima, kompjuterima ili fotoaparatima. Prokop ce takvog sadzaja imati, ostale stanice ne. Po tome Prokop prati svetske trendove.

 

[orjen]

Cesto sam poslovno putovao sa DB: stanice u kelnu, hanoveru, berlinu, diseldorfu ili minhenu svi stavlaju usluge u prvi plan. Maloprodajni ambijent je ponekad bolji nego bilo gde u gradu. prodavnica do prodavnice.

 

[JohnnyLee]

очито је само у Србији проблем што ће бити продавнице у склопу жс...

 

[Пантограф]

И, да ли сте, људи, реални? Поредите Прокоп са станицама које имају више стотина хиљада путника дневно! Потпуно је јасно зашто је продајни простор на њима папрен - аналогија са великим аеродромима је крајње једноставна.

У нашем случају, постоји могућност да се изгради шопинг мол на плочи Прокопа, али, то неће бити железничка станица са ритејл простором, него ритејл простор са десет колосека, самим тим - неупоредив са наведеним станицама.

 

[Karlo del Ponte]

@Orjen

Како упоредити локације железничких станица са континуитетом пословног и урбаног развоја више од столећа, са једном на локацији без квалитетних међу јасним плановима за уређење исте?

Ето, изградио се онај патрљак-булевар, а кроз исти није пуштена ни једна једина фреквентна линија јавног превоза, иако техничке препреке више не постоје!

Ово није ето, напљувавање Прокопа. На нивоу Удружења љубитеља железнице ми смо направили врло конструктиван концепцијски предлог. Да је у садашњој ситуацији та зона атрактивна, Мишковић и Карић би се грабили да поравнају са земљом Малешко брдо, и направе ту солитерчине.

 

[RioBL]

Da. Ovaj "ritejl prostor" koji se spominje u kontekstu Prokopa, ima vise sanse da se ostvari na NBG i tu treba ozbiljno da bude ponudjen.

 

[boca-ica]

Prokop danas
Izašao iz pre raspadajuceg Bgvoza i bi prijatno videti bar ovakvu sliku , te postoji nada da ce i Bgvoz biti jednom vaki

 

[orjen]

@Karlo del Ponte

procitao sam tekst. Iz iskustva mogu da kazem da se okolo novih stanica u Nemackoj retko nesto bolje isplanira. Berlin-Südkreuz je dobio Ikeu i neki Bauhaus a Berlin-Hauptbahnhof bas nista. Lokacije takvih stanica u gradskom ambijentu danasnjice nemaju adekvatni sadrzaj. Ne bi me cudilo da se isto desi u Beogradu. Sto se tice metroa, bez njega tesko da se u duzem kontekstu ozivi. Opet mislim da bez daljinskih veza stanica nema duh Hauptbahnhofa ili Zentralbahnhofa. Samo za lokalno putovanje nema bas svrhu graditi monumentalnu centralnu stanicu. U prilogu Berlin Südkreuz i Berlin Hauptbahnhof i Napoli Afragola. Trzni centar pored stanice je sustinski diktat libaralnog trzista.

 

[Karlo del Ponte]

Ово везано за развој локације, стоји да има примера да неке локације железничких станица (на пример у Берлину) и нису доживеле бум у смислу градње пословних солитера и слично. Али, свака од тих најважнијих станица је јако чвориште даљинског и јавног превоза.

Ми на самим железницама, за сада, немамо тако критичну масу путника која би само по том основу учинила Прокоп исплативим. Не бисмо имали ни када би неким чаробним штапићем сви садашњи аутобуски путници из Ниша, Крагујевца, Чачка... прешли на воз, а ми имали довољно возних средстава и обновљене пруге. Друга важна разлика је да је у Берлину примарна мрежа С-бан и У-бан, док је у Београду то трамвај. Када би нам једна метро линија пала са неба, опет би била само једна, док за трамвај имамо читав систем. Сам БГ:ВОЗ има своја ограничења по питању могућих траса линија и интервала слеђења. Дакле, велике инфраструктурне пројекте требамо развијати у контексту сопствене економије, и реалне тражње, али уместо тога, у нашем друштву се иде на мегаломанију, да би инфраструктура била огромни величанствен споменик политичару. Свакако не нешто ни 50% употребљиво, по мери стварних потреба.

Ако смо се већ упустили у Прокоп, исплативо је једино све (свих оних 5 предуслова) или ништа (вратити све на Главну, изузев возова који транзитирају кроз Прокоп, типа Нови Сад-Ниш или Панчево-Шид). Све половично нам се у економском и сваком другом смислу може само обити о главу.

 

[orjen]

Postoji velika razlika u koriscenju javnog prevoza izmedu zapadne (17 % u Berlinu ili Zirihu ) i istocne Evrope (48 % u Varsavi, Kievu, Moskviu i Beogradu). Socializam je cinio svoje. Tu sociokulturnu razliku treba iskoristiti. Hocu da kazem da javni prevoz Beograda procentualno (ma ne finasijski) uspesniji nego u zemljama Evrope koji nisu imali socializam. Isto bi vazilo za zeleznice samo da je jaz izmedu potrebama potencijalnog putnika i katastrofalnom stanju infrastrukture prevelik. Verujem da kad bi se popravilo stanje zeleznice i taj vid brzo oporavio. Opet vidim i da nekadasnja socialisticka braca najvise investiraju u srpske zeleznice. Mozda i to nije slucajno.

 

[roger34]

orjen » Sub Dec 02, 2017 10:56 pm[/url]":271y16mb]Postoji velika razlika u koriscenju javnog prevoza izmedu zapadne (17 % u Berlinu ili Zirihu ) i istocne Evrope (48 % u Varsavi, Kievu, Moskviu i Beogradu).

Odakle ovaj podatak? Posto ja bas imam suprotne informacije, recimo ovako nesto: https://www.citylab.com/transportation/ ... es/543141/
Moskve i Kijeva nema, ali istok (i skorije razvijen zapad) ima tendenciju da preferira kola.
(Sto se uklapa i u "empirijsku sliku" koju sam stekao, od prijatelja koji zive po velikim gradovima zapadne evrope (lokalnih, ne (porkelom) imigranta), dosta manje ljudi pali kola svaki dan u poredjenju sa ljudima koje znam u Srbiji i regiono... naravno ovo se nikako ne moze uzeti za reprezentativan uzorak)